Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  jun 2015.

Živi u skladu s molitvom Očenaš — 2. deo

Živi u skladu s molitvom Očenaš — 2. deo

’Vaš Otac zna šta vam treba‘ (MAT. 6:8)

1-3. Kako se jedna sestra još više uverila da Jehova zna šta nam je potrebno?

LANA nikad neće zaboraviti ono što joj se desilo jednog dana u leto 2012, kad je bila u Nemačkoj. Ona smatra da su joj tada uslišene dve konkretne molitve. Prvu je uputila tokom duge vožnje vozom do aerodroma. Molila se Jehovi za priliku da svedoči nekome. Drugu molitvu je uputila nakon što je po dolasku na aerodrom saznala da je njen let odložen za sutradan. Molila se jer nije znala šta da radi, budući da je potrošila skoro sav novac i nije imala gde da prenoći.

2 Tek što je završila drugu molitvu, čula je kako neko kaže: „Zdravo, Lana! Otkud ti ovde?“ Mladić koji joj se obratio bio je njen bivši školski drug. Bio je s mamom i bakom, koje su došle da ga isprate na put u Južnoafričku Republiku. Kad je saznala u kakvoj se neprilici Lana našla, njegova mama, Elke, srdačno ju je pozvala da prenoći kod njih. Elke i njena majka su lepo ugostile Lanu i postavile joj mnoga pitanja o njenim verovanjima i njenoj pionirskoj službi.

 3 Sledećeg jutra, posle obilnog doručka, domaćice su ponovo obasule Lanu pitanjima o biblijskim temama. Dale su joj adresu i telefon kako bi neko mogao da ih poseti i pomogne im da saznaju više. Lana se bezbedno vratila kući i nastavila sa svojom službom. Tok događaja na tom putovanju za nju je dokaz da je Jehova uslišio njene molitve (Ps. 65:2).

4. O čemu će biti reči u ovom članku?

4 Kad se iznenada suočimo s nekim problemom, verovatno se odmah obratimo Jehovi za pomoć, a njega raduju takve molbe njegovih vernih slugu (Ps. 34:15; Posl. 15:8). Međutim, ako razmišljamo o molitvi Očenaš, zapazićemo da postoje još važnije potrebe, koje ponekad previdimo. Primera radi, pogledajmo kako su poslednje tri molbe u toj molitvi povezane s našim duhovnim potrebama. Pre toga ćemo osmotriti molbu za „hleb naš za ovaj dan“. Da li možemo učiniti još nešto kako bismo živeli u skladu s njom? (Pročitati Mateja 6:11-13.)

„DAJ NAM DANAS HLEB NAŠ ZA OVAJ DAN“

5, 6. Zašto je važno da se molimo za „hleb naš za ovaj dan“, čak i ako živimo u izobilju?

5 Zapazi da ova molba ne glasi ’moj hleb‘ nego ’naš hleb‘ za ovaj dan. Viktor, pokrajinski nadglednik koji služi u Africi, kaže: „Često od srca zahvaljujem Jehovi što moja supruga i ja ne moramo da strahujemo da li ćemo imati sredstava za sledeći obrok ili kako ćemo platiti stanarinu. Naša braća s ljubavlju brinu o nama iz dana u dan. Ali molim se da oni izdrže ekonomske teškoće s kojima se suočavaju.“

6 Možda mi imamo obilje hrane, ali setimo se da su mnoga naša braća siromašna ili su pretrpela gubitke usled neke prirodne katastrofe. Treba da se molimo za njih i da postupamo u skladu sa svojim molitvama. Na primer, možemo deliti s njima ono što imamo. Osim toga, možemo redovno davati priloge za međunarodno delo propovedanja, jer ćemo i na taj način pomoći svojoj braći koja su u nepovoljnim okolnostima (1. Jov. 3:17).

7. Kojim primerom je Isus potkrepio svoj savet: ’Ne brinite se za sutrašnji dan‘?

7 Kada je spomenuo „hleb naš za ovaj dan“, Isus je verovatno mislio na naše najosnovnije potrebe. Zatim je ukazao na to da Bog „odeva poljsko bilje“ i rekao: „Neće li još pre odenuti vas, maloverni? Zato ne brinite se i ne govorite [...] ’Šta ćemo obući?‘“ U zaključku je ponovio važan savet: „Ne brinite se, dakle, za sutrašnji dan“ (Mat. 6:30-34). Iz toga se vidi da ne treba da budemo opterećeni materijalnim stvarima već da budemo zadovoljni kad imamo ono što nam je neophodno. U to spada odgovarajuće mesto za stanovanje, posao kako bismo zbrinuli porodicu, kao i mudrost da donosimo dobre odluke u vezi sa zdravljem. Ali ako bismo se molili samo za svoje fizičke potrebe, to bi otkrilo nedostatak ravnoteže. Ne smemo zaboraviti duhovne potrebe, koje su daleko važnije.

8. Na koju važnu potrebu nas podseća Isusovo ukazivanje na ’hleb za ovaj dan‘? (Videti sliku na početku članka.)

8 Isusovo ukazivanje na „hleb naš za ovaj dan“ treba da nas podseti na našu potrebu za duhovnom hranom. „Čovek ne sme da živi samo od hleba“, rekao je naš Gospod, „nego treba da živi i od svake reči koja izlazi iz Jehovinih usta“ (Mat. 4:4). Zato  je dobro da se molimo da nam Jehova i dalje daje pravovremenu duhovnu hranu.

„OPROSTI NAM DUGOVE NAŠE“

9. U kom smislu su naši gresi „dugovi“?

9 Zašto je Isus ovde rekao „dugovi“, kad je u jednoj kasnijoj prilici govorio o „gresima“? (Mat. 6:12; Luka 11:4). Pre više od 60 godina, u ovom časopisu je objašnjeno: „Kad prekršimo Božji zakon i time zgrešimo, postajemo njegovi dužnici [...] Bog bi mogao da zahteva da svojim životom platimo taj greh [...] Mogao bi da nam oduzme svoj mir, da prekine prijateljstvo s nama [...] Dugujemo mu ljubav, koju pokazujemo poslušnošću. Kad zgrešimo, to je kao da mu nismo dali ono što mu dugujemo, jer je greh propust da pokažemo ljubav prema Bogu“ (1. Jov. 5:3).

10. Na temelju čega nam Jehova oprašta grehe i kako treba da gledamo na to?

10 Naša svakodnevna potreba za oproštajem ističe jedini zakonski temelj za poništenje naših dugova, to jest greha — Isusovu otkupnu žrtvu. Premda je otkupnina plaćena pre skoro 2 000 godina, taj dar treba da cenimo kao da smo ga danas dobili. Otkupnina za naš život „toliko je velika“ da ništa što bi učinio ijedan nesavršen čovek ne bi bilo ni približno toj vrednosti. (Pročitati Psalam 49:7-9 i 1. Petrovu 1:18, 19.) Nemojmo nikad prestati da zahvaljujemo Jehovi za taj neprocenjiv dar. Osim toga, reči „dugove naše“, a ne „dugove moje“ treba da nas podsete da je otkupnina potrebna i našoj braći i sestrama. Očigledno je da Jehova želi da nam bude važna ne samo naša duhovna dobrobit nego i dobrobit drugih, uključujući i one koji su možda zgrešili protiv nas. Obično su to manji gresi. Oni nam pružaju priliku da pokažemo istinsku ljubav prema svojoj braći i spremnost da opraštamo drugima, kao što je Bog milosrdno oprostio nama (Kol. 3:13).

Ako želiš da Bog oprašta tebi, i ti opraštaj drugima (Videti 11. odlomak)

11. Zašto je važno da opraštamo drugima?

11 Nažalost, zbog naše nesavršenosti ponekad se desi da smo kivni na nekoga (Lev. 19:18). Ako pričamo o tome što nas je povredilo,  drugi bi mogli stati na našu stranu, usled čega bi se u skupštini stvorila podela. Ukoliko bismo dopustili da takva situacija traje, pokazali bismo da ne cenimo Božje milosrđe i otkupninu. Naš Otac će prestati da nam oprašta grehe na temelju žrtve svog Sina ako vidi da mi ne opraštamo drugima (Mat. 18:35). Isus je to naglasio odmah nakon što je poučio svoje sledbenike kako da se mole. (Pročitati Mateja 6:14, 15.) Povrh svega, da bismo se mogli nadati Božjem oproštaju, moramo paziti da ne počinimo ozbiljan greh. Sledeća molba u molitvi Očenaš povezana je upravo s nastojanjem da izbegnemo zamku greha (1. Jov. 3:4, 6).

„NE UVEDI NAS U ISKUŠENJE“

12, 13. (a) Šta se dogodilo Isusu ubrzo nakon krštenja? (b) Ako pokleknemo pred iskušenjem, čija je to krivica? (c) Šta je Isus dokazao time što je do smrti ostao veran Jehovi?

12 Imajući u vidu ono što se dogodilo Isusu ubrzo nakon krštenja, razumemo zašto je potrebno da se molimo: „Ne uvedi nas u iskušenje.“ Božji duh je odveo Isusa u pustinju „da ga Ðavo iskuša“ (Mat. 4:1; 6:13). Da li je to neobično? Nije, ako razumemo glavni razlog zbog kog je Bog poslao svog Sina na zemlju — rešavanje spornog pitanja koje se pojavilo kad su Adam i Eva odbacili Božju vrhovnu vlast. Bilo je potrebno da se odgovori na pitanja koja su povezana s tim. Primera radi, da li je Bog stvorio čoveka s nekim nedostatkom? Može li savršen čovek ostati veran Jehovi uprkos pritiscima „Zloga“? Da li bi čovečanstvu bilo bolje bez Božje vlasti, kao što je Satana sugerisao? (Post. 3:4, 5). Tačno je da je potrebno vreme da bi se odgovorilo na ova pitanja, ali jedino tako bi se i anđeli i ljudi mogli uveriti da je Jehovina vladavina najbolja.

13 Jehova je svet i zato nikog ne iskušava da počini zlo. Satana je „Kušač“ (Mat. 4:3). Njemu je cilj da nas navede na greh stvarajući iskušavajuće situacije. Od nas zavisi da li ćemo se odupreti tome ili ćemo pokleknuti. (Pročitati Jakovljevu 1:13-15.) Isus je istog časa odbacio svako iskušenje tako što je ukazao na odgovarajući deo iz Božje Reči. Na taj način je podržao Božju pravednu vlast. I pored toga, Satana nije odustao. Čekao je „do neke druge prilike“ (Luka 4:13). Ali šta god da je Ðavo činio, Isus je uvek bio poslušan Bogu kao svom vladaru. Podržavao je Jehovinu pravednu vlast i dokazao da savršen čovek može ostati veran Bogu čak i u najtežim ispitima. Međutim, Ðavo putem svojih spletki pokušava da dovede u iskušenje Isusove sledbenike, uključujući i tebe.

14. Šta treba da činimo da ne bismo pali u iskušenje?

14 Pošto još nije u potpunosti odgovoreno na pitanje o pravu na vrhovnu vlast, Jehova dozvoljava Satani da nas iskušava putem ovog sveta. Bog nas nikad ne dovodi u iskušenje. Sasvim suprotno, on ima poverenja u nas i želi da nam pomogne. Ali on takođe poštuje našu slobodnu volju i zato nam dopušta da sami odlučimo da li ćemo postupiti ispravno ili ne. Da ne bismo pali u iskušenje, moramo ostati duhovno budni i istrajno se moliti. Kako Jehova uslišava naše molitve?

Trudi se da budeš duhovno jak i revan u službi (Videti 15. odlomak)

15, 16. (a) Navedi neka iskušenja kojima se moramo odupirati. (b) Ko snosi krivicu ako podlegnemo iskušenju?

15 Jehova nam daje svoj moćni sveti duh koji nam može uliti snagu i  pomoći da se odupremo iskušenjima. Osim toga, putem svoje Reči i skupštine upozorava nas na opasnosti, kao što je posvećivanje previše vremena, novca i snage materijalnim stvarima koje nam nisu neophodne. Espen i njegova supruga Jane žive u jednoj bogatoj evropskoj zemlji. Godinama su služili kao opšti pioniri na području gde je bilo malo objavitelja. Kad im se rodilo prvo dete, morali su da prekinu s pionirskom službom. Kasnije su dobili još jedno dete. Espen kaže: „Sada ne možemo da posvetimo toliko vremena teokratskim aktivnostima kao ranije i zato se često molimo Jehovi da se odupremo iskušenjima. Molimo ga da nam pomogne da ostanemo duhovno jaki i revni u službi.“

16 Još jedno iskušenje uobičajeno u ovo savremeno doba jeste gledanje pornografije. Ako podlegnemo takvom iskušenju, ne možemo kriviti Satanu. Zašto? Satana i njegov svet nas ne mogu prisiliti da uradimo ništa protiv svoje volje. Kod nekih koji su podlegli iskušenju problem je bio u tome što su dozvolili da im se nečiste misli ukorene u umu. Ali mi se možemo odupreti tome, što su već učinila mnoga naša braća i sestre (1. Kor. 10:12, 13).

’IZBAVI NAS OD ZLOGA‘

17. (a) Kako možemo živeti u skladu s molbom ’izbavi nas od Zloga‘? (b) Čemu ćemo se uskoro radovati?

17 Da bismo živeli u skladu s molbom ’izbavi nas od Zloga‘, moramo se truditi da ne budemo deo Sataninog sveta i da ne volimo „ni [Satanin] svet, ni ono što je u svetu“ (Jov. 15:19; 1. Jov. 2:15-17). To iziskuje neprestanu borbu. Sigurno ćemo biti radosni kad Jehova usliši tu molitvu i ukloni Satanu i njegov zli svet. Ipak, moramo imati na umu da je Ðavo još od zbacivanja s neba svestan da mu je preostalo malo vremena. Zbog toga je besan i svim silama nastoji da nas spreči da služimo Jehovi. Zato se moramo istrajno moliti za Jehovinu pomoć i zaštitu (Otkr. 12:12, 17).

18. Šta moramo činiti da bismo preživeli kraj Sataninog sveta?

18 Da li želiš da živiš u svetu u kom nema Satane? Onda nastavi da se moliš da Božje Kraljevstvo posveti Božje ime i omogući da se na zemlji vrši Božja volja. S punim poverenjem, moli se Jehovi za svoje duhovne i fizičke potrebe. Ukratko — čini sve što možeš da bi živeo u skladu s molitvom Očenaš.