Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  maj 2015.

„Videli“ su ispunjenje obećanja

„Videli“ su ispunjenje obećanja

„Nisu primili ono što im je bilo obećano, nego su to videli izdaleka“ (JEVR. 11:13)

1. U čemu nam pomaže sposobnost da zamišljamo stvari koje nismo videli? (Videti sliku na početku članka.)

BOG nam je dao sposobnost da u mislima sebi dočaramo nešto što još nismo videli. Zahvaljujući tome, možemo se radovati lepim događajima koji su pred nama i donositi mudre odluke kako bismo izbegli probleme. Jehova može predvideti buduće događaje, a u Svetom pismu su zabeležene mnoge prilike kada je unapred otkrivao šta će se desiti. Tako u mislima možemo stvoriti sliku budućnosti. Zapravo, ta sposobnost nam pomaže da imamo veru (2. Kor. 4:18).

2, 3. (a) Zašto je važno da imamo realnu osnovu za ono što zamišljamo? (b) Koja pitanja ćemo osmotriti u ovom članku?

2 Ono što zamišljamo nema uvek veze s realnošću. Primera radi, kada devojčica zamišlja da leti na leptiru, to je čista fantazija. Nasuprot tome, kada je Samuilova majka Ana razmišljala kako će to izgledati kada njen sin bude služio u šatoru sastanka, to nije bio samo san. Osnov za to je bilo obećanje koje je dala Jehovi. Ani su te misli ulivale snagu da ispuni svoj zavet (1. Sam. 1:22). Realno je razmišljati o Božjim obećanjima zato što će se ona sasvim sigurno ispuniti (2. Petr. 1:19-21).

 3 Sigurno su i bogobojazni ljudi iz drevnog doba zamišljali kako će život izgledati kada se Božja obećanja ispune. Kako je na njih uticalo razmišljanje o budućim blagoslovima? I zašto je za nas dobro da razmišljamo o predivnim stvarima koje je Bog obećao onima koji su mu poslušni?

NADA IM JE ULIVALA SNAGU

4. Na osnovu čega je Avelj mogao da pretpostavi kakva budućnost čeka čovečanstvo?

4 Da li je Avelj, prvi čovek koji je bio veran Bogu, „video“ ispunjenje Božjih obećanja? Ne možemo reći da je znao kako će se ispuniti ono što je Bog rekao zmiji: „Staviću neprijateljstvo između tebe i žene i između tvog potomstva i njenog potomstva. Ono će ti glavu zdrobiti, a ti ćeš ga u petu raniti“ (Post. 3:14, 15). Ali Avelj je verovatno mnogo razmišljao o tom obećanju i razumeo do čega će dovesti njegovo ispunjenje. Naime, to što će neko biti ’ranjen u petu‘ omogućiće da čovečanstvo bude dovedeno do savršenstva kakvo su imali Adam i Eva pre nego što su sagrešili. Kako god da je Avelj zamišljao budućnost, jasno je da se njegova vera temeljila na Božjim obećanjima, zbog čega je Jehova prihvatio njegov prinos. (Pročitati Postanak 4:3-5 i Jevrejima 11:4.)

5. Zašto je Enoh mogao da se ohrabri razmišljajući o budućnosti?

5 Enoh je iskazivao veru uprkos tome što su bezbožni ljudi hulili na Boga. Pod nadahnućem je prorekao da će Jehova doći „sa mirijadama svojih svetih anđela, da sudi svima i da osudi sve bezbožnike za sva njihova bezbožna dela koja su bezbožno počinili i za sve strašne stvari koje su bezbožni grešnici protiv njega izgovorili“ (Jud. 14, 15). Enoh, čovek jake vere, mogao je da zamisli svet u kom neće biti bezbožnih ljudi. (Pročitati Jevrejima 11:5, 6.)

6. Šta je Noje i posle Potopa verovatno imao u mislima?

6 Noje je preživeo Potop zato što je bio veran Bogu (Jevr. 11:7). Vera ga je pokrenula da nakon Potopa prinese Bogu životinjske žrtve (Post. 8:20). Sigurno je kao i Avelj verovao da će čovečanstvo u budućnosti biti oslobođeno od ropstva grehu i smrti. Nije izgubio veru i nadu ni kada je posle Potopa nastupilo mračno doba jer se Nevrod protivio Jehovi (Post. 10:8-12). Verovatno ga je hrabrila pomisao na to da će ljudi jednog dana biti oslobođeni od ugnjetavačkih vlasti, nasleđenog greha i smrti. I mi očima vere „vidimo“ to predivno vreme koje nam je sve bliže! (Rimlj. 6:23).

„VIDELI“ SU ISPUNJENJE BOŽJIH OBEĆANJA

7. Kakvu su budućnost Avraham, Isak i Jakov „videli“?

7 Avraham, Isak i Jakov su u mislima imali sliku svetle budućnosti jer im je Bog obećao da će se putem njihovog potomstva blagosloviti svi narodi na zemlji (Post. 22:18; 26:4; 28:14). Njihovi potomci će postati brojni i živeće u zemlji koju im je Bog obećao (Post. 15:5-7). Bogobojazni patrijarsi su očima vere mogli „videti“ ispunjenje tog obećanja. Još od kada su ljudi postali nesavršeni, Jehova je uveravao svoje verne sluge da blagoslovi koje je Adam prokockao nisu zauvek izgubljeni.

8. Šta je Avrahamu pomoglo da ima jaku veru?

 8 Vrlo je moguće da je Avraham zamišljao ispunjenje Božjih obećanja i da mu je to ulilo snažnu veru zahvaljujući kojoj je podneo i veoma teške situacije. Sveto pismo kaže da Avraham i druge verne Božje sluge za svog života „nisu primili ono što im je bilo obećano, nego su to videli izdaleka i pozdravili“. (Pročitati Jevrejima 11:8-13.) Avraham je znao da Jehova uvek ispunjava svoja obećanja i zato mu je ono čemu se nadao bilo toliko stvarno kao da to već vidi svojim očima!

9. Kako je vera u Božja obećanja uticala na Avrahama?

9 Pošto je Avraham verovao Bogu, bio je čvrsto rešen da vrši njegovu volju. Zato je napustio Ur i nije hteo da se nastani ni u jednom hananskom gradu. Svi ti gradovi su počivali na klimavim temeljima bezbožnih ljudskih vlasti (Is. Nav. 24:2). Ostatak svog dugog života Avraham je „očekivao grad koji ima prave temelje, čiji je graditelj i tvorac Bog“ (Jevr. 11:10). On je „video“ sebe kako živi pod Jehovinom vladavinom. Avelj, Enoh, Noje, Avraham i drugi poput njih verovali su u uskrsenje i radovali se životu na zemlji pod vlašću Božjeg Kraljevstva, ’grada koji ima prave temelje‘. Razmišljanje o tim blagoslovima učinilo je njihovu veru u Jehovu nepokolebljivom. (Pročitati Jevrejima 11:15, 16.)

10. Čemu je Sara mogla da se nada i kako je to verovatno uticalo na nju?

10 Razmisli o Avrahamovoj ženi Sari. Iako ni sa 90 godina nije imala dece, njeno pozitivno gledište o budućnosti pomoglo joj je da postupa verno. Ona kao da je mogla videti kako njeno potomstvo uživa u blagoslovima koje je Jehova obećao (Jevr. 11:11, 12). Zašto je mogla da se nada tome? Jehova je rekao njenom mužu: „Ja ću je blagosloviti i preko nje ću ti dati sina. Blagosloviću je i od nje će nastati narodi; kraljevi naroda izaći će od nje“ (Post. 17:16). Kada je rodila Isaka, Sara je imala dobar razlog da čvrsto veruje da će se ispuniti i sve ostalo što je Bog obećao Avrahamu. Kako je dobro to što imamo sposobnost da u mislima „vidimo“ dobre stvari koje nam je Bog obećao i koje će se sigurno ispuniti!

GLEDAO JE NA NAGRADU

11, 12. Kako je Mojsije razvio ljubav prema Jehovi?

11 Mojsije je još jedan Božji sluga koji je voleo Boga i čvrsto verovao u njegova obećanja. Pošto je odmalena živeo u egipatskoj kraljevskoj porodici, lako je mogao zavoleti moć i bogatstvo. Međutim, Mojsija su njegovi pravi roditelji po svemu sudeći učili o Jehovi i njegovoj nameri da oslobodi Jevreje od ropstva i odvede ih u Obećanu zemlju (Post. 13:14, 15; Izl. 2:5-10). Što je više Mojsije razmišljao o blagoslovima koji su stajali pred Božjim narodom, u njegovom srcu se sve više razvijala ljubav prema Jehovi.

12 U Bibliji stoji: „Verom je Mojsije, kad je odrastao, odbio da se zove sinom faraonove kćeri. Radije je izabrao da bude zlostavljan zajedno s Božjim narodom nego da privremeno uživa u grehu.  To je učinio zato što je sramotu koju je trpeo kao pomazanik smatrao bogatstvom većim od egipatskog blaga, jer je usmerio pogled na nagradu koju će dobiti“ (Jevr. 11:24-26).

13. Kako je na Mojsija delovalo to što je duboko razmišljao o Božjim obećanjima?

13 Mojsijeva vera i ljubav su rasle dok je duboko razmišljao o Jehovinom obećanju da izbavi Izraelce iz ropstva. Poput drugih bogobojaznih ljudi, možda je zamišljao kako će to biti kada Jehova oslobodi čovečanstvo od smrti (Jov 14:14, 15; Jevr. 11:17-19). Nije čudo što je Mojsije zavoleo milosrdnog Boga kome je bilo žao jevrejskog naroda i celog čovečanstva. To ga je motivisalo da do kraja života predano služi Jehovi (Pon. zak. 6:4, 5). Vera, ljubav prema Bogu i slika lepe budućnosti ulile su Mojsiju hrabrost da se suoči čak i s faraonom koji mu je pretio smrću (Izl. 10:28, 29).

ZAMISLI SEBE U NOVOM SVETU

14. Kakvo razmišljanje je nerealno?

14 Mnogi ljudi danas imaju nerealnu predstavu o budućnosti. Primera radi, možda su siromašni ali maštaju da postanu neviđeno bogati i bezbrižni, premda Biblija kaže da život ’samo nevolju i patnju donosi‘ (Ps. 90:10). Misle da će ljudska vlast rešiti sve probleme čovečanstva, iako Biblija ističe da to može učiniti samo Božje Kraljevstvo (Dan. 2:44). Mnogi ljudi misle da Bog neće uništiti ovaj zao svet, iako Biblija garantuje suprotno (Sof. 1:18; 1. Jov. 2:15-17). Nade onih koji ignorišu Jehovinu nameru za budućnost puki su snovi.

Možeš li da zamisliš sebe u novom svetu? (Videti 15. odlomak)

15. (a) Zašto je dobro da zamišljamo život u novom svetu? (b) Spomeni nešto čemu se naročito raduješ u budućnosti.

15 S druge strane, dobro je da zamišljamo ostvarenje svoje nade, bilo da se nadamo životu na nebu ili na zemlji. Možeš li da zamisliš sebe u novom svetu? Razmišljanje o svemu što ćeš tada činiti sigurno ti uliva radost u srce. Možda „vidiš“ sebe kako s prijateljima radiš na pretvaranju zemlje u raj, u kom ćeš živeti večno. Sve tvoje komšije vole Jehovu, baš kao i ti. Zdrav si, pun snage i nemaš nijednu brigu. Oni koji nadgledaju posao divni su saradnici i iskreno te vole. A ti si srećan što svoje talente i veštine koristiš da bi pomagao drugima i donosio čast Bogu. Na primer, pomažeš uskrsnulima da upoznaju Jehovu (Jov. 17:3; Dela 24:15). Takvi prizori nisu samo san — oni su zasnovani na biblijskim proročanstvima o budućnosti (Is. 11:9; 25:8; 33:24; 35:5-7; 65:22).

RAZGOVARAJ S DRUGIMA O SVOJOJ NADI

16, 17. Zašto je dobro da razgovaramo o našoj nadi?

16 Dok sa suvernicima razgovaramo o tome šta bismo voleli da radimo kada Jehova ispuni sva svoja obećanja, naša slika budućnosti postaje jasnija. Niko od nas ne zna u kakvom će okruženju živeti u novom svetu, ali dok razgovaramo o raznim mogućnostima, međusobno se hrabrimo i pokazujemo da verujemo u Božja obećanja. Kada je apostol Pavle posetio  braću u Rimu, oni su sigurno cenili što su mogli da se ’uzajamno ohrabre‘. Takvo ohrabrenje je u ovim teškim vremenima potrebno i nama (Rimlj. 1:11, 12).

17 Zamišljanje budućnosti nam takođe pomaže da držimo pod kontrolom negativne misli o onome što nas trenutno brine. Apostola Petra su možda mučile takve misli kada je Isusu rekao: „Mi smo sve ostavili i pošli smo za tobom. Šta ćemo za to dobiti?“ Isusov odgovor je Petru i drugima pomogao da zamisle budućnost: „Zaista, kažem vam, prilikom ponovnog stvaranja, kad Sin čovečji sedne na svoj slavni presto, i vi koji ste pošli za mnom sešćete na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest Izraelovih plemena. I svako ko je ostavio kuće ili braću ili sestre ili oca ili majku ili decu ili zemlju radi mog imena, dobiće mnogo više i naslediće večni život“ (Mat. 19:27-29). Petar i drugi učenici mogli su da razmišljaju o tome kako će kao Hristovi suvladari doneti neslućene blagoslove poslušnim ljudima na zemlji.

18. Kako nam razmišljanje o Božjim obećanjima koristi već danas?

18 Jehovinim slugama na zemlji uvek je značilo kada su razmišljali o ispunjenju Božjih obećanja. Avelj je o Božjoj nameri znao dovoljno da bi zamislio bolju budućnost i stekao veru i nadu. Avrahama je vera podstakla na izuzetna dela zato što je „video“ kako se postepeno ispunjava Božje proročanstvo o obećanom ’potomstvu‘ (Post. 3:15). Mojsije je „usmerio pogled na nagradu koju će dobiti“ i zato je živeo u skladu s verom i snažnom ljubavlju prema Jehovi (Jevr. 11:26). Naša vera u Boga i ljubav prema njemu postaju snažnije kada koristimo svoju maštu da bismo zamislili ispunjenje Jehovinih obećanja. U narednom članku ćemo videti kako možemo najbolje iskoristiti taj dar od Boga.