„Vi mu se oduprite, čvrsti u veri“ (1. PETR. 5:9)

1. (a) Zašto je sada važnije nego ikad da se suprotstavimo Satani? (b) Kako znamo da možemo pobediti u borbi protiv Satane?

SATANA ratuje sa ostatkom pomazanih hrišćana i ’drugim ovcama‘ (Jov. 10:16). Svim silama se trudi da u kratkom vremenu koje mu je preostalo uništi veru što većeg broja Jehovinih slugu. (Pročitati Otkrivenje 12:9, 12.) Možemo li izaći kao pobednici u borbi protiv Satane? Naravno! Biblija kaže: „Suprotstavite se Ðavolu, i pobeći će od vas“ (Jak. 4:7).

2, 3. (a) Zašto Satani odgovara to što mnogi ne veruju da on postoji? (b) Na osnovu čega znamo da Satana postoji?

2 Mnogi s podsmehom odbacuju čak i pomisao da Satana postoji. Za njih su Ðavo i demoni samo izmišljena bića iz romana, horor filmova i video-igrica. Po njihovom mišljenju, nijedan inteligentan čovek ne veruje u zle duhove. Šta misliš, da li Satani smeta što ljudi smatraju da su on i demoni plod mašte? Ni najmanje! Njemu to zapravo odgovara jer tako može lakše da ih zaslepljuje (2. Kor. 4:4). Verovanje da zli duhovi ne postoje samo je jedna od mnogih obmana koje on koristi.

 3 Kao Jehovine sluge, mi nismo među onima koji su obmanuti. Mi znamo da Ðavo postoji. On je razgovarao sa Evom služeći se zmijom (Post. 3:1-5). On je doveo u pitanje Jovovu vernost Bogu (Jov 1:9-12). On je iskušavao Isusa (Mat. 4:1-10). Nakon rođenja Božjeg Kraljevstva 1914. godine, Satana je počeo da ratuje s preostalima od 144 000 Hristovih sunaslednika (Otkr. 12:17). Taj rat još uvek besni jer on pokušava da uništi veru pomazanih hrišćana i drugih ovaca. Da bismo pobedili u toj borbi, moramo se odupreti Ðavolu i ostati čvrsti u veri. U ovom članku će biti reči o tri načina da to učinimo.

ČUVAJMO SE PONOSA

4. Kako je Satana pokazao da je oličenje ponosa?

4 U Satani nema ni trunke poniznosti. To što se usudio da dovede u pitanje Jehovinu vrhovnu vlast i što želi da zauzme njegovo mesto pokazuje da je on oličenje ponosa i drskosti. Prema tome, da bismo se oduprli Satani, moramo se čuvati ponosa i razvijati poniznost. (Pročitati 1. Petrovu 5:5.) Ali šta je ponos? Da li je on uvek pogrešan?

5, 6. (a) Da li je ponos uvek pogrešan? Objasni. (b) Koja vrsta ponosa je opasna i koji biblijski primeri to potvrđuju?

5 U jednom rečniku se ponos definiše kao „osećanje dostojanstva i samopoštovanja“ i kao „zadovoljstvo koje neko oseća zbog nečega dobrog što je ostvario ili poseduje on ili njemu bliska osoba“. Nema ničeg pogrešnog u tome. Apostol Pavle je napisao Solunjanima: „Među Božjim skupštinama ponosimo [se] vama zbog vaše istrajnosti i vere u svim vašim progonstvima i nevoljama koje podnosite“ (2. Sol. 1:4). Prema tome, sasvim je na mestu da budemo zadovoljni zbog nečega što su drugi postigli ili da u razumnoj meri budemo ponosni na sebe. Ne treba da se stidimo svoje porodice, kulture ili mesta u kom smo odrasli (Dela 21:39).

6 S druge strane, postoji vrsta ponosa koja može narušiti naš odnos s drugima i ugroziti prijateljstvo s Jehovom. Zaslepljeni njime, mogli bismo ljutito odbaciti savet koji nam je potreban umesto da ga ponizno prihvatimo (Ps. 141:5). Takav ponos se definiše kao „previsoko mišljenje o sebi“ ili „oholost koju ispoljavaju ljudi koji, najčešće neopravdano, veruju da su bolji od drugih“. Jehova to mrzi (Jezek. 33:28; Am. 6:8). Ali Satana sigurno uživa kad vidi kako se ljudi ponosno razmeću, jer tako postupaju poput njega. Mora da je likovao posmatrajući nadmene i hvalisave ljude kao što su bili Nevrod, faraon i Avesalom. Svi do jednog su upali u zamku preteranog ponosa! (Post. 10:8, 9; Izl. 5:1, 2; 2. Sam. 15:4-6). Ponos je vodio i do Kainovog pada. Njemu je Jehova lično dao savet, ali Kain je bio isuviše ponosan da bi ga poslušao. Tvrdoglavo je ignorisao Jehovino upozorenje, srljajući u propast (Post. 4:6-8).

7, 8. (a) Šta je rasizam i kako je povezan s ponosom? (b) Objasni kako ponos može narušiti mir u skupštini.

7 Preterani ponos se danas ispoljava na mnogo načina i prouzrokuje ozbiljne probleme. On ponekad ide ruku pod ruku s rasizmom. U jednom rečniku se rasizam definiše kao „ispoljavanje predrasuda i neprijateljstva prema pripadnicima drugih rasa“ i kao „verovanje  da postoje više i niže rase, i da ljudi različitih rasa imaju drugačije osobine i sposobnosti“. Rasni ponos vodi do nasilja, ratova i čak do masovnih ubistava.

8 Naravno, takve stvari se ne dešavaju u hrišćanskoj skupštini. Pa ipak, razmirice među suvernicima, koje su ponekad posledica ponosa, mogu izmaći kontroli. Upravo se to u prvom veku dogodilo nekim hrišćanima, kojima je Jakov uputio otrežnjavajuće pitanje: „Otkuda ratovi i borbe među vama?“ (Jak. 4:1). Netrpeljivost prema drugima i mišljenje da smo bolji od njih moglo bi uticati na naš govor i postupke, čime bismo ih mogli strahovito povrediti (Posl. 12:18). Jasno je da ponos može narušiti mir u skupštini.

9. Kako Biblija iskorenjuje rasizam i druge oblike preteranog ponosa? (Videti sliku na početku članka.)

9 Ako smo skloni tome da sebe smatramo boljima od drugih, treba da imamo na umu sledeće: „Ko je ponosan u srcu, odvratan je Jehovi“ (Posl. 16:5). Takođe, bilo bi dobro da preispitamo svoje gledište o pripadnicima drugih rasa, naroda ili kultura. Ako u sebi gajimo rasni ili nacionalni ponos, zaboravljamo na činjenicu da je Bog ’od jednog čoveka načinio sav ljudski rod‘ (Dela 17:26). U tom smislu, postoji samo jedna rasa jer svi ljudi imaju zajedničkog pretka, Adama. Zato je stvarno besmisleno verovati da postoje niže i više rase. Takvo razmišljanje bi išlo u prilog Sataninoj želji da razori hrišćansku ljubav i jedinstvo (Jov. 13:35). Da bismo pobedili u borbi protiv njega, moramo se čuvati svih oblika preteranog ponosa (Posl. 16:18).

ODBACIMO MATERIJALIZAM I LJUBAV PREMA SVETU

10, 11. (a) Zašto bi se lako moglo desiti da zavolimo svet? (b) Šta je Dimas učinio zbog toga što je zavoleo svet?

10 Satana je „vladar ovog sveta“ i ima kontrolu nad njim (Jov. 12:31; 1. Jov. 5:19). Zbog toga su mnoge stvari koje se danas popularizuju u suprotnosti s biblijskim merilima. Naravno, nije sve što svet nudi zlo. Međutim, možemo biti uvereni da će Satana koristiti svet da bi uticao na naše želje i pokušao da nas navede da počinimo greh ili pak da zavolimo svet i zanemarimo služenje Jehovi. (Pročitati 1. Jovanovu 2:15, 16.)

11 Po svemu sudeći, neke hrišćane iz prvog veka privlačio je svet. Na primer, Pavle je napisao: „Dimas [me je] ostavio zato što je zavoleo sadašnji svet“ (2. Tim. 4:10). U Bibliji ne piše šta je to Dimas zavoleo u svetu, što ga je navelo da ostavi Pavla. Možda je u njegovom srcu ljubav prema materijalnim stvarima potisnula ljubav prema hrišćanskoj službi. Ako je to bio slučaj, Dimas je izgubio priliku da iskusi predivne blagoslove koje donosi služenje Jehovi. Zarad čega? Da li je svet mogao da mu ponudi išta što bi nadmašilo blagoslove koje bi mu Jehova dao kao Pavlovom saradniku? (Posl. 10:22).

12. Kako bismo mogli postati žrtve ’zavodljivog bogatstva‘?

12 Nešto slično bi se moglo desiti i nama. Sasvim je razumljivo da želimo da sebe i svoju porodicu zbrinemo u materijalnom pogledu (1. Tim. 5:8). Takođe, znamo da Jehova želi da se radujemo životu, jer je Adamu i Evi podario predivan dom (Post. 2:9). Ali Satana  može pokušati da nas putem ’zavodljivog bogatstva‘ odvede na stranputicu (Mat. 13:22). Mnogi misle da će ih novac usrećiti ili da je ono što poseduju merilo uspeha u životu. Ali to je zabluda zbog koje možemo izgubiti ono najdragocenije — prijateljstvo s Jehovom. Isus je upozorio svoje sledbenike: „Niko ne može robovati dvojici gospodara, jer ili će jednog mrzeti, a drugog voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete robovati Bogu i bogatstvu“ (Mat. 6:24). Ako robujemo bogatstvu, prestali smo da služimo Jehovi — a to je upravo ono što Satana želi. Nemojmo nikad dozvoliti da nam novac ili stvari koje se njime mogu kupiti postanu važnije od prijateljstva s Jehovom. Da bismo pobedili u borbi protiv Satane, moramo imati uravnoteženo gledište o materijalnim stvarima. (Pročitati 1. Timoteju 6:6-10.)

ODUPRIMO SE POLNOM NEMORALU

13. Kako se u ovom svetu promoviše pogrešno gledište o braku?

13 Još jedna Satanina zamka je polni nemoral. Danas mnogi ljudi smatraju da je vernost bračnom drugu — pa čak i sam brak — nešto što je zastarelo i ograničava slobodu. Na primer, jedna poznata glumica je rekla: „Ni muškarci ni žene ne mogu da budu samo s jednim partnerom. Ne poznajem nikoga ko je veran svom supružniku ili to želi da bude.“ Jedan glumac je rekao: „Nisam siguran da li je u našoj prirodi da budemo s jednom osobom do kraja života.“ Mora da je Satana prezadovoljan kad popularne ličnosti omalovažavaju brak, koji je Božji dar. Ðavo ne podržava bračno uređenje niti želi da brakovi budu srećni. Prema tome, da bismo mu se oduprli, moramo usvojiti Božje gledište o braku.

14, 15. Kako se možemo odupreti polnom nemoralu?

14 Bez obzira na to da li smo u braku ili ne, moramo se snažno opirati svim vidovima polnog nemorala. Ta borba nije nimalo laka. Na primer, ako si mlada osoba, možda slušaš hvalisanje školskih drugova koji pričaju s kim su sve spavali. Ili čuješ njihove razgovore o erotskim slikama i porukama koje razmenjuju preko mobilnih uređaja. Ta pojava, zvana seksting, ravna je širenju dečje pornografije. Biblija kaže: „Ko čini blud, greši svom telu“ (1. Kor. 6:18). Polno prenosive bolesti prouzrokuju veliku patnju i mogu voditi do smrti. Rezultati jedne ankete pokazali su da većina mladih koji nisu u braku, a imali su polne odnose, žali zbog toga što su izgubili nevinost. U tom pogledu, stvarnost je sasvim drugačija od onoga što se prikazuje u filmovima i medijima, koji žele da nas uvere da bez posledica možemo kršiti Božje zakone. Ljudi koji su poverovali u to postali su žrtve „zavodljivosti greha“ (Jevr. 3:13).

15 Šta treba da uradiš ako si u iskušenju da počiniš nemoral? Priznaj sebi da imaš slabost (Rimlj. 7:22, 23). Moli se Bogu za snagu (Fil. 4:6, 7, 13). Izbegavaj situacije koje bi mogle voditi do nemorala (Posl. 22:3). Kad se iskušenje pojavi, brzo reaguj i odupri mu se (Post. 39:12).

16. Kako je Isus reagovao kad je Satana pokušao da ga iskuša i šta učimo iz toga?

16 Isus nam je pružio izvanredan primer. Njega nisu zavarala Satanina obećanja. Ni na trenutak nije  razmišljao o njima već je odmah rekao Satani: „Pisano je.“ (Pročitati Mateja 4:4-10.) Isus je poznavao Božju Reč i zato je istog časa mogao da reaguje i citira odgovarajuće stihove. Da bismo pobedili u borbi protiv Satane, ne smemo se prepustiti mislima o polnom nemoralu (1. Kor. 6:9, 10).

ISTRAJ DO POBEDE

17, 18. (a) Koje još zamke Satana koristi i zašto nas to ne čudi? (b) Šta predstoji Satani i kako ti to saznanje pomaže da istraješ?

17 Ponos, materijalizam i polni nemoral su samo tri od mnogih zamki koje Satana koristi. Pored toga, nekim hrišćanima se protive članovi porodice, ismevaju ih školski drugovi ili im vlast zabranjuje da propovedaju. Ne čudi nas što je tako, jer je Isus upozorio svoje sledbenike: „Svi će vas mrzeti zbog mog imena. Ali ko istraje do kraja, taj će biti spasen“ (Mat. 10:22).

Satani predstoji večno uništenje (Videti 18. odlomak)

18 Kako možemo pobediti u borbi protiv Satane? Isus je rekao: „Svojom istrajnošću dobićete svoje duše“ (Luka 21:19). Ne postoji ništa čime bi nam ijedan čovek mogao trajno nauditi. Niko nam ne može oduzeti dragoceno prijateljstvo s Bogom ukoliko mu mi to ne dozvolimo (Rimlj. 8:38, 39). Čak ni smrt vernih hrišćana ne znači pobedu za Satanu, jer će ih Jehova uskrsnuti (Jov. 5:28, 29). S druge strane, Satana nema budućnost. Nakon uništenja ovog zlog sveta, biće bačen u bezdan na hiljadu godina (Otkr. 20:1-3). Na kraju Isusove hiljadugodišnje vladavine, Satana će nakratko biti „pušten iz svoje tamnice“ i poslednji put će pokušati da zavede savršene ljude. Posle toga će biti uništen (Otkr. 20:7-10). Njega čeka sigurna propast, a pred tobom je prelepa budućnost! Odupri mu se, budi čvrst u veri. Ti možeš pobediti u borbi protiv Satane!