Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  februar 2015.

Povoljne okolnosti za širenje ’Jehovinog učenja‘

Povoljne okolnosti za širenje ’Jehovinog učenja‘

’Prokonzul je postao vernik, jer je bio zadivljen Jehovinim učenjem‘ (DELA 13:12)

1-3. Kakve su prepreke stajale pred prvim hrišćanima?

ISUS HRIST je svojim sledbenicima dao ogroman zadatak. Zapovedio im je: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda.“ Tako bi se s vremenom ’dobra vest o kraljevstvu propovedala po celom svetu za svedočanstvo svim narodima‘ (Mat. 24:14; 28:19).

2 Učenici su voleli Isusa i bili oduševljeni dobrom vešću. Pa ipak, možda su se pitali kako će uspeti da izvrše zadatak koji im je poveren. Bilo ih je veoma malo. Propovedali su da je Isus Božji Sin, a on je bio ubijen. Pored toga, na njih su gledali kao na ’neuke i obične ljude‘ (Dela 4:13). Uprkos svemu tome, trebalo je da objavljuju vest suprotnu učenjima uvaženih verskih vođa, koje su bile visokoškolovani poznavaoci vekovne tradicije. Ako su hrišćani u svojoj postojbini, Izraelu, bili prezreni, kako li će tek biti prihvaćeni u drugim krajevima moćne Rimske imperije?

 3 Štaviše, Isus je upozorio svoje učenike da će ih ljudi mrzeti i progoniti, a da će neke od njih ubiti (Luka 21:16, 17). Suočavaće se i sa izdajom, lažnim prorocima i sve većim bezakonjem (Mat. 24:10-12). Čak i ako bi njihovo učenje svuda bilo dobro primljeno, kako će uspeti da ga prošire „sve do kraja zemlje“? (Dela 1:8). Mora da su im te prepreke izgledale nesavladivo!

4. Kako je propovedanje napredovalo u prvom veku?

4 Šta god da ih je brinulo, učenici su zdušno počeli da propovedaju ne samo u Jerusalimu i Samariji već širom tada poznatog sveta. Uprkos brojnim preprekama, posle oko 30 godina moglo se reći da se dobra vest „propovedala među svim stvorenjima pod nebom“, ’donosila je plod i rasla u celom svetu‘ (Kol. 1:6, 23). Primera radi, zbog onoga što je Pavle govorio i činio na Kipru, rimski prokonzul Sergije Pavle je „postao vernik, jer je bio zadivljen Jehovinim učenjem“. (Pročitati Dela apostolska 13:6-12.)

5. (a) Šta je Isus obećao svojim učenicima? (b) Do kakvog zaključka su neki došli razmišljajući o situaciji u prvom veku?

5 Isusovi učenici su bili svesni toga da sami ne mogu izvršiti delo propovedanja. Isus je rekao da će biti s njima i da će im pomagati sveti duh (Mat. 28:20). U neku ruku, situacija u svetu je bila povoljna za širenje dobre vesti o Kraljevstvu. U jednoj knjizi se kaže: „Za razvoj rane hrišćanske crkve nije bilo boljeg perioda u istoriji od prvog veka naše ere [...] Već u drugom veku, hrišćani su [...] bili uvereni da je svet Božjim proviđenjem bio pripremljen za dolazak hrišćanstva“ (Evangelism in the Early Church).

6. O čemu će govoriti ovaj članak, a o čemu naredni?

6 Biblija ne otkriva do koje mere je Bog uticao na razvoj događaja u prvom veku da bi potpomogao širenje dobre vesti. Ali jedno je sigurno — Jehova je hteo da se dobra vest propoveda, a Satana nije. U ovom članku ćemo osmotriti neke faktore zbog kojih je prvi vek bio povoljniji za širenje dobre vesti od ostalih razdoblja u istoriji. U narednom članku ćemo videti šta nam u ovo savremeno doba pomaže da propovedamo širom sveta.

RIMSKI MIR

7. Šta je Rimski mir i zašto je bio značajan?

7 U izvesnom smislu, u prvom veku je stanje u Rimskom carstvu pogodovalo širenju hrišćanstva. Tada je počeo period koji se naziva pax Romana, to jest Rimski mir. Širom ogromne teritorije na kojoj su živeli mnogobrojni narodi, Rimljani su zaveli red i mir. Doduše, ponekad je bilo ratova i vesti o ratovima, kao što je Isus i predskazao (Mat. 24:6). Rimska vojska je uništila Jerusalim 70. godine n. e., a na granicama carstva bilo je manjih okršaja. Međutim, otprilike 200 godina nakon Isusovog vremena, Sredozemlje je bilo u relativnom miru. Jedan istoričar je napisao: „Nikad u istoriji nije se ponovio toliko dug  period mira i nikada više se nije desilo da se mir održi među toliko naroda.“

8. Kako je razdoblje mira koristilo prvim hrišćanima?

8 Teolog iz trećeg veka, Origen, izneo je sledeće zapažanje: „Da je bilo mnogo kraljevstava, teško da bi se Isusova učenja proširila po celom svetu [...] jer bi muškarci imali vojnu obavezu prema svojoj državi i morali bi da je brane [...] Nadalje, kako bi ovo učenje, koje zagovara mir i čak ne dozvoljava osvećivanje neprijatelju, moglo imati uspeha da se međunarodna situacija nije promenila i da u periodu kad je Isus došao nije vladalo zatišje?“ Iako su u rimskom svetu doživljavali progonstvo, hrišćani su na najbolji način iskoristili razdoblje mira da bi svuda propovedali vest o Kraljevstvu. (Pročitati Rimljanima 12:18-21.)

RIMSKI PUTEVI

9, 10. Zašto je bilo relativno lako putovati Rimskim carstvom?

9 Hrišćani su dobro iskoristili mrežu rimskih puteva. Da bi imao bolju kontrolu nad svojim podanicima, Rim je organizovao jaku i efikasnu vojsku. Za brže kretanje vojnih trupa bili su potrebni putevi, a Rimljani su bili vrsni graditelji. Rimski inženjeri su izgradili više od 80 000 kilometara puteva koji su povezivali skoro sve provincije. Vodili su preko šuma, prostirali se kroz pustinje i vijugali preko planina.

10 Pored kopnenih puteva, na teritoriji Rimskog carstva je bilo i otprilike 27 000 kilometara plovnih reka i kanala. Postojalo je oko 900 pomorskih puteva koji su povezivali na stotine luka. Tako su hrišćani mogli da putuju širom Rimskog carstva. Premda su ponekad nailazili na poteškoće, apostolu Pavlu i drugima nisu bili potrebni pasoši i vize. Nije bilo ni carinske ni imigracione kontrole. Zbog oštrih kazni, bilo je malo razbojnika. I putovanje morem je bilo donekle bezbedno jer je rimska mornarica suzbila pirate. Istina je da je Pavle nekoliko puta doživeo brodolom i da je na moru bilo opasnosti, ali se u Svetom pismu ne spominje da se susreo s piratima (2. Kor. 11:25, 26).

GRČKI JEZIK

U kodeksu je bilo mnogo lakše naći stih (Videti 12. odlomak)

11. Zašto je grčki jezik bio od pomoći hrišćanima?

11 Narodni grčki jezik, koine, doprineo je jedinstvu i dobroj komunikaciji među hrišćanskim skupštinama. Zbog osvajačkih pohoda Aleksandra Velikog, grčki se nadaleko proširio. Zahvaljujući tome, Božje sluge su mogle da se sporazumeju sa svim ljudima, što je doprinelo širenju dobre vesti. Pored toga, Jevreji koji su živeli u Egiptu preveli su hebrejski deo Svetog pisma na grčki, i taj prevod je poznat kao Septuaginta. Ljudi su bili upoznati s njim, pa su prvi hrišćani mogli da ga citiraju. Grčki je bio idealan za pisanje hrišćanskih spisa zato što je imao bogat rečnik, pun izraza pogodnih za objašnjavanje dubokih biblijskih učenja.

12. (a) Šta je kodeks i koje su njegove prednosti u odnosu na svitak? (b) Kada su ga hrišćani uveliko koristili?

 12 Kako su hrišćani poučavali druge pomoću svetih spisa? Najpre su koristili svitke. Međutim, oni su bili glomazni, morali su da se odmotavaju i zamotavaju, a obično se pisalo na jednoj strani pergamenta. Samo za Jevanđelje po Mateju bio je potreban čitav svitak. A onda je na scenu stupio kodeks — preteča knjige. Sastojao se od uvezanih listova. Čitalac je mogao lako da ga otvori i pronađe stih. Iako se ne zna tačno kada su hrišćani počeli da koriste kodeks, u jednom delu se kaže: „Hrišćani su u drugom veku uveliko koristili kodeks, pa se nameće zaključak da je nastao mnogo pre 100. godine n. e.“

RIMSKI ZAKON

13, 14. (a) Zašto se Pavle pozivao na rimsko građanstvo? (b) Šta je rimski zakon omogućio hrišćanima?

13 Rimski zakon je bio na snazi u celoj imperiji i obezbeđivao je rimskim građanima značajna prava i privilegije. Pavle se u nekoliko navrata pozvao na ta prava. Kada mu je jednom prilikom u Jerusalimu pretilo bičevanje, rekao je rimskom zapovedniku: „Zar smete da bičujete čoveka koji je rimski građanin, i to još bez suđenja?“ To je bilo protivzakonito. Nakon što je Pavle naglasio da od rođenja ima rimsko građanstvo, od njega su „odmah odstupili oni koji su hteli da ga mučeći ispitaju. A vojni zapovednik se uplašio kad je saznao da je Pavle rimski građanin, a on ga je bio svezao“ (Dela 22:25-29).

14 Gradski upravitelji u Filipima potpuno su promenili stav prema Pavlu kad su saznali za njegovo građanstvo (Dela 16:35-40). Jednom prilikom je gradski pisar u Efesu ukazao na rimski pravni sistem nakon što je smirio razbesnelu rulju (Dela 19:35-41). Takođe, suočen sa optužbama u Cezareji, Pavle je uložio žalbu i dobio priliku da iznese svoju odbranu pred rimskim carem (Dela 25:8-12). Dakle, rimski zakon je omogućio ’odbranu  i zakonsko potvrđivanje prava na propovedanje dobre vesti‘ (Fil. 1:7).

JEVREJI U RASEJANJU

15. Koliko su rasprostranjene bile jevrejske zajednice u prvom veku n. e.?

15 Jevrejske zajednice rasute po Rimskom carstvu su na neki način hrišćanima olakšale da propovedaju. Vekovima pre toga su Asirci odveli veliki broj Jevreja u izgnanstvo, a kasnije su to učinili i Vavilonci. Još u petom veku pre n. e., jevrejskih zajednica je bilo u 127 pokrajina Persijskog carstva (Jest. 9:30). Za vreme Isusovog života na zemlji, bilo ih je u Egiptu i drugim delovima severne Afrike, kao i u Grčkoj, Maloj Aziji i Mesopotamiji. Procenjuje se da je od 60 000 000 žitelja Rimskog carstva svaki četrnaesti bio Jevrejin. Gde god da su Jevreji otišli, držali su se svoje religije (Mat. 23:15).

16, 17. (a) U kom smislu je rasejanje Jevreja bilo dobro za druge narode? (b) Koji su obrazac usvojili pravi hrišćani?

16 Pošto su Jevreji živeli širom tadašnjeg sveta, mnogi drugi narodi su se preko njih upoznali s hebrejskim delom svetih spisa. Saznali su da postoji samo jedan pravi Bog i da se oni koji mu služe drže visokih moralnih merila. Pored toga, u tim svetim spisima bilo je mnogo proročanstava o Mesiji (Luka 24:44). I Jevreji i hrišćani su razumeli da je hebrejski deo svetih spisa nadahnuta Reč Božja, što je Pavlu dalo zajednički temelj za razgovor s onima čije je srce bilo naklonjeno pravednosti. On je redovno išao u sinagogu i rezonovao s Jevrejima na temelju Pisama. (Pročitati Dela apostolska 17:1, 2.)

17 Jevreji su se redovno sastajali u sinagogama ili pod vedrim nebom da bi slavili Boga. Pevali su pesme, molili se i diskutovali o Pismu. Hrišćanski sastanci se danas održavaju po sličnom obrascu.

UZ JEHOVINU POMOĆ SVE JE MOGUĆE

18, 19. (a) Šta su omogućile okolnosti u prvom veku? (b) Kako na tebe utiče ono što si saznao iz ovog članka?

18 Jedinstven splet okolnosti je doprineo tome da propovedanje dobre vesti urodi plodom. Zahvaljujući Rimskom miru, rimskim putevima, grčkom kao međunarodnom jeziku, rimskom zakonu i rasejanju Jevreja, Isusovi učenici su uspeli da izvrše zadatak koji im je Bog poverio.

19 Četiri veka pre toga, grčki filozof Platon napisao je delo u kom jedan od junaka izgovara sledeće reči: „Težak je, dakle, poduhvat otkriti oca i tvoritelja ovog svemira, pa ako se i otkrije nemoguće ga je svima objaviti.“ Ali Isus je rekao: „Ono što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće“ (Luka 18:27). Stvoritelj svemira želi da ga ljudi pronađu i upoznaju. Isus je još rekao svojim sledbenicima: „Stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda“ (Mat. 28:19). Uz pomoć Jehove Boga, taj zadatak je moguće ispuniti. U sledećem članku ćemo videti kako se to delo obavlja u naše vreme.