Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  januar 2015.

Zašto obeležavamo Gospodovu večeru

Zašto obeležavamo Gospodovu večeru

„Činite ovo meni na spomen“ (1. KOR. 11:24)

1, 2. Šta je Isus uradio tokom večeri 14. nisana 33. n. e.? (Videti sliku na početku članka.)

NOĆ je pala, ali Jerusalim je obasjan blagom svetlošću punog meseca. Počeo je 14. nisan 33. n. e. Isus i njegovi apostoli su upravo proslavili Pashu, u znak sećanja na događaj koji se odigrao oko 15 vekova ranije, naime na izbavljenje Izraelaca iz ropstva u Egiptu. Potom je Isus uveo posebnu večeru da bi pokazao jedanaestorici vernih apostola kako da obeležavaju njegovu smrt, koja će uslediti tog istog dana * (Mat. 26:1, 2).

2 Isus je izrekao blagoslov i dao učenicima beskvasni hleb, rekavši: „Uzmite, jedite.“ Potom je uzeo čašu vina, zahvalio Bogu i rekao: „Pijte iz nje svi“ (Mat. 26:26, 27). Objasnio im je šta znače hleb i vino, a kasnije te važne noći otkrio im je još toga.

3. Na koja ćemo pitanja dobiti odgovor u ovom članku?

3 Isus je tako uspostavio Spomen-svečanost, koja se takođe zove Gospodova večera (1. Kor. 11:20). U vezi s tim događajem, javljaju se određena pitanja: Zašto  treba obeležavati Isusovu smrt? Šta predstavljaju hleb i vino? Kako se možemo pripremiti za Spomen-svečanost? Ko treba da uzme hleb i vino? I kako na hrišćane utiče ono što Sveto pismo kaže o njihovoj nadi?

ZAŠTO OBELEŽAVAMO ISUSOVU SMRT

4. Šta nam je Isus omogućio svojom smrću?

4 Kao Adamovi potomci, nasledili smo greh i smrt (Rimlj. 5:12). Nijedan nesavršen čovek ne može dati Bogu otkupninu za svoj ili tuđ život (Ps. 49:6-9). Samo je Isus mogao dati odgovarajuću otkupninu, što je i učinio kad je žrtvovao svoje bezgrešno telo. Time što je ponudio Jehovi da prihvati njegovu prolivenu krv kao otkupninu za ljudski rod, Isus nam je omogućio da budemo izbavljeni od greha i smrti i da primimo dar večnog života (Rimlj. 6:23; 1. Kor. 15:21, 22).

5. (a) Šta je dokaz da Bog i Hrist vole ljude? (b) Zašto treba da prisustvujemo obeležavanju Isusove smrti?

5 Otkupnina je dokaz Božje ljubavi prema čovečanstvu (Jov. 3:16). Svojom žrtvom, i Isus je pokazao da nas voli. Dok je služio na nebu kao Božji „vešt graditelj“, ’radost su mu bili sinovi ljudski‘ (Posl. 8:30, 31). Zahvalnost Bogu i njegovom Sinu treba da nas podstakne da prisustvujemo obeležavanju Isusove smrti, i tako poslušamo njegovu zapovest: „Činite ovo meni na spomen“ (1. Kor. 11:23-25).

ŠTA PREDSTAVLJAJU HLEB I VINO

6. Kakvo je značenje hleba i vina na Spomen-svečanosti?

6 Kad je uspostavio Spomen-svečanost, Isus nije čudom pretvorio hleb i vino u svoje telo i krv. O hlebu je rekao: „Ovo predstavlja moje telo.“ Za vino je rekao: „Ovo predstavlja moju ’krv saveza‘, koja će se proliti za mnoge“ (Mar. 14:22-24). Prema tome, očigledno je da hleb i vino imaju simbolično značenje.

7. Šta na Spomen-svečanosti predstavlja hleb?

7 Te istorijske noći 33. n. e., Isus je upotrebio beskvasni hleb koji je preostao od pashalnog obroka (Izl. 12:8). U Bibliji se kvasac ponekad spominje kao simbol iskvarenosti i greha (Mat. 16:6, 11, 12; Luka 12:1). To što je Isus koristio beskvasni hleb ima posebno značenje jer on predstavlja njegovo bezgrešno telo (Jevr. 7:26). Zbog toga se takav hleb koristi i na Spomen-svečanosti.

8. Šta na Spomen-svečanosti predstavlja vino?

8 Vino koje je Isus dao učenicima 14. nisana 33. n. e. predstavlja njegovu krv, baš kao i vino koje se danas koristi na Spomen-svečanosti. Na Golgoti, mestu izvan Jerusalima, on je prolio svoju krv „radi oproštenja greha“ (Mat. 26:28; 27:33). Budući da hleb i vino na Spomen-svečanosti predstavljaju Isusovu dragocenu žrtvu za ljude koji vole Boga, i budući da smo zahvalni za taj neprocenjivo vredan dar, dobro je da se svake godine pripremamo za proslavu Gospodove večere.

PRIPREMIMO SE ZA SPOMEN-SVEČANOST

9. (a) Zašto je važno da se držimo rasporeda za čitanje Biblije u periodu obeležavanja Hristove smrti? (b) Šta misliš o otkupnini?

9 U brošurici Svakodnevno razmatranje Pisma nalazi se raspored  za čitanje Biblije u periodu obeležavanja Hristove smrti. Dok čitamo te biblijske zapise, usmerićemo misli na ono što je Isus činio pre svoje smrti. Tako ćemo pripremiti srce za obeležavanje Gospodove večere. * „Radujemo se Spomen-svečanosti“, napisala je jedna sestra. „Svake godine nam sve više znači. Sećam se kako sam [...] stajala u kapeli na sahrani mog dragog oca i kako sam počela da zaista od srca cenim otkupninu [...] I pre toga sam znala sve biblijske stihove o otkupnini i mogla sam ih objasniti. Ali tek kad sam osetila surovu stvarnost smrti, shvatila sam šta će nam sve omogućiti ta dragocena otkupnina i srce mi je zaigralo od radosti.“ Dok se bliži Spomen-svečanost, dobro je da razmišljamo o tome kako nas Isusova žrtva oslobađa ropstva grehu i smrti.

Koristi publikacije koje će ti pomoći da se pripremiš za Spomen-svečanost (Videti 9. odlomak)

10. Kako se još možemo pripremiti za Spomen-svečanost?

10 Priprema za Spomen-svečanost može uključivati i planove da povećamo učešće u službi, na primer tako što ćemo u tom periodu biti pomoćni pioniri. Dok pozivamo ljude na obeležavanje Gospodove večere, naša radost je još veća jer im govorimo o Bogu, njegovom Sinu i nadi u večni život koji će dobiti oni koji vrše Jehovinu volju i hvale ga (Ps. 148:12, 13).

11. Kako su neki Korinćani ’nedostojno uzimali hleb i vino‘ na Spomen-svečanosti?

11 Dok se pripremaš za obeležavanje Gospodove večere, imaj na umu ono što je apostol Pavle napisao hrišćanskoj skupštini u Korintu. (Pročitati 1. Korinćanima 11:27-34.) Pavle je istakao da će se onaj ko nedostojno, to jest bez poštovanja, jede hleb i pije vino ’ogrešiti o Gospodovo telo i krv‘. Zato svaki pomazanik treba da „ispita da li je dostojan“ pre nego što uzme hleb i vino. U suprotnom, „na svoju osudu jede i pije“. Zbog neprimerenog ponašanja moglo se zaključiti da su mnogi Korinćani u duhovnom pogledu bili „slabi i bolesni, a dosta ih je i umrlo“. Moguće je da su neki preterivali  s jelom i pićem pre Spomen-svečanosti ili tokom nje, pa su i doslovno i duhovno bili pospani. Zbog toga što su bez poštovanja uzimali hleb i vino, nisu imali Božje odobravanje.

12. (a) Sa čime je Pavle uporedio Spomen-svečanost i koje upozorenje je dao onima koji su uzimali hleb i vino? (b) Šta treba da uradi pomazanik koji je počinio ozbiljan greh?

12 Govoreći o Spomen-svečanosti kao o zajedničkom obroku, Pavle je upozorio one koji su uzimali hleb i vino: „Ne možete piti čašu Jehovinu i čašu demonsku. Ne možete jesti sa ’stola Jehovinog‘ i sa stola demonskog“ (1. Kor. 10:16-21). Ako neko ko uzima hleb i vino na Spomen-svečanosti počini ozbiljan greh, mora zatražiti duhovnu pomoć skupštinskih starešina. (Pročitati Jakovljevu 5:14-16.) Ukoliko se taj pomazanik iskreno kaje i donosi „plodove koji dolikuju pokajanju“, ne bi bilo nepoštovanje prema Isusovoj žrtvi ako bi uzeo simbole (Luka 3:8).

13. Zašto je dobro da se molimo u vezi s nadom koju nam je Bog dao?

13 Dok se pripremamo za Spomen-svečanost, dobro je da svako od nas uz molitvu razmišlja o nadi koju nam je Bog dao. Nijedan predani Jehovin sluga i veran sledbenik njegovog Sina neće uzeti hleb i vino na Spomen-svečanosti ako nema jasan dokaz da je pomazani hrišćanin. U suprotnom bi pokazao nepoštovanje prema otkupnoj žrtvi. S tim na umu, kako neko može znati da li treba da uzima hleb i vino?

KO TREBA DA UZIMA HLEB I VINO?

14. Koja veza postoji između novog saveza i uzimanja simbola na Spomen-svečanosti?

14 Oni koji uzimaju hleb i vino na Spomen-svečanosti potpuno su sigurni u to da su deo novog saveza. Isus je za vino rekao: „Ova čaša predstavlja novi savez na osnovu moje krvi“ (1. Kor. 11:25). Preko proroka Jeremije, Bog je prorekao da će uvesti novi savez koji će se razlikovati od saveza na temelju Zakona, koji je sklopio sa Izraelcima. (Pročitati Jeremiju 31:31-34.) On je novi savez sklopio s duhovnim Izraelom (Gal. 6:15, 16). Taj savez je potvrđen Hristovom žrtvom i postao je punovažan na osnovu njegove prolivene krvi (Luka 22:20). Isus je „posrednik novog saveza“, a pomazani hrišćani koji su u tom savezu dobijaju nasledstvo na nebu (Jevr. 8:6; 9:15).

15. Ko je u savezu za Kraljevstvo i koja će im čast pripasti ako ostanu verni?

15 Oni koji uzimaju hleb i vino na Spomen-svečanosti znaju i da su deo saveza za Kraljevstvo. (Pročitati Luku 12:32.) Isus je taj savez sklopio sa svojim pomazanim sledbenicima, koji su bili spremni da verno idu njegovim stopama i imaju „jedinstvo u njegovim patnjama“ (Fil. 3:10). Obećao im je da će biti njegovi suvladari na nebu. Pošto su u savezu za Kraljevstvo, i današnji pomazanici će u svu večnost vladati s Hristom kao kraljevi (Otkr. 22:5). Oni s punim pravom uzimaju simbole tokom obeležavanja Gospodove večere.

16. Ukratko objasni značenje onoga što stoji u Rimljanima 8:15-17.

16 Hleb i vino na Spomen-svečanosti treba da uzimaju samo oni kojima Božji duh svedoči da su Božja deca. (Pročitati Rimljanima 8:15-17.) Pavle je ovde koristio aramejsku reč „Ava“, što znači „Oče“. To je reč kojom se dete obraćalo ocu, izraz naklonosti u kom se ogleda prisnost kakvu prenosi  reč „tata“ i poštovanje kakvo prenosi reč „otac“. Oni koji su primili „duh posinjenja“ jesu Božja duhom pomazana deca. Njegov duh svedoči s njihovim duhom, pružajući im uverenje da su Jehovini pomazani sinovi. Ne radi se o tome da ne žele da žive na zemlji. Oni su potpuno uvereni da će, ako ostanu verni do smrti, biti Isusovi suvladari u nebeskom Kraljevstvu. Danas je na zemlji ostao mali broj od 144 000 Hristovih sledbenika, koji imaju „pomazanje od Svetoga“, Jehove (1. Jov. 2:20; Otkr. 14:1). Sveti duh u njima budi posebnu prisnost s Jehovom, kome se slobodno obraćaju sa „Ava, Oče!“ To je zaista jedinstven odnos sa Bogom!

CENI SVOJU NADU

17. Koju nadu imaju pomazani hrišćani i na čemu se zasniva njihovo uverenje?

17 Ako si pomazani hrišćanin, nada u život na nebu ima važno mesto u tvojim molitvama. Kad u Bibliji čitaš o svadbi na nebu i Hristovoj nevesti, znaš da ćeš učestvovati u tom događaju i raduješ mu se (2. Kor. 11:2; Jov. 3:27-29; Otkr. 21:2, 9-14). Kad se u Božjoj Reči govori o tome koliko on voli svoju duhovnu decu, pomisliš: „I ja sam među njima.“ Kad čitaš šta Jehova očekuje od svojih pomazanih sinova, sveti duh te pokreće na poslušnost i u srcu kažeš: „To se odnosi i na mene.“ Tako Božji duh i tvoj duh zajedno svedoče da imaš nebesku nadu.

18. Koju nadu imaju „druge ovce“ i šta misliš o njoj?

18 S druge strane, ako si deo ’velikog mnoštva‘ koje čine „druge ovce“, Bog ti je podario zemaljsku nadu (Otkr. 7:9; Jov. 10:16). Želja ti je da zauvek živiš u Raju i voliš da razmišljaš o biblijskom opisu života na zemlji u budućnosti. Raduješ se što ćeš živeti u mirnom svetu, sa svojom porodicom i drugim pravednim ljudima. Jedva čekaš vreme kad čovečanstvo neće patiti usled gladi, siromaštva, bolesti i smrti (Ps. 37:10, 11, 29; 67:6; 72:7, 16; Is. 33:24). Čezneš da srdačno dočekaš one koji će uskrsnuti i imati priliku da večno žive (Jov. 5:28, 29). Svim srcem si zahvalan Jehovi što ti je podario nadu u život na zemlji. Premda ne uzimaš hleb i vino na Spomen-svečanosti, prisustvuješ toj posebnoj prilici u znak zahvalnosti za Isusovu otkupnu žrtvu.

DA LI ĆEŠ BITI MEÐU PRISUTNIMA?

19, 20. (a) Šta treba da činimo da bi se naša nada ostvarila? (b) Zašto želiš da prisustvuješ obeležavanju Gospodove večere?

19 Bilo da se nadaš životu na zemlji ili na nebu, ta nada će se ostvariti samo ako iskazuješ veru u Jehovu Boga, Isusa Hrista i otkupninu. Na Spomen-svečanosti ćeš imati priliku da razmišljaš o svojoj nadi i velikom značaju Isusove smrti. Zato budi među milionima prisutnih na obeležavanju Gospodove večere koje će se održati u petak, 3. aprila 2015, u Dvoranama Kraljevstva i drugim objektima širom sveta.

20 Prisustvovanje Spomen-svečanosti produbiće tvoju zahvalnost za Isusovu otkupnu žrtvu. Pažljivo slušaj govor, jer će te to pokrenuti da podeliš s drugima ono što si saznao o Jehovinoj ljubavi i njegovoj predivnoj nameri za čovečanstvo (Mat. 22:34-40). Ne dozvoli da te išta spreči da prisustvuješ.

^ odl. 1 Za Judejce, dan je počinjao zalaskom sunca i trajao je do sledećeg zalaska sunca.

^ odl. 9 Videti brošuricu Istražujmo Božju Reč, 16. deo.