Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  decembar 2014.

Dočekajmo kraj ovog sveta u jedinstvu

Dočekajmo kraj ovog sveta u jedinstvu

’Mi smo udovi koji pripadaju jedni drugima‘ (EF. 4:25)

1, 2. Šta Bog očekuje od svojih slugu, kako mladih tako i starih?

DA LI si mlad? Ako jesi, budi uveren da si dragocen deo Jehovinog naroda. Širom sveta, veliki broj onih koji se krste su upravo mladi. Ohrabrujuće je videti ih među onima koji su odlučili da služe Jehovi!

2 Sigurno uživaš u društvu svojih vršnjaka. Svi volimo da delimo lepe trenutke sa onima koji su naših godina. Ali, bez obzira na godine, poreklo i životne okolnosti, Bog želi da budemo ujedinjeni dok mu služimo. Apostol Pavle je napisao da je Božja volja da se „sve vrste ljudi spasu i da dobro upoznaju istinu“ (1. Tim. 2:3, 4). U Otkrivenju 7:9 se kaže da Božje sluge dolaze „iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika“.

3, 4. (a) Kakav duh je uobičajen za današnju omladinu? (b) Koji stav je u skladu s rečima iz Efešanima 4:25?

3 Koliko se samo mladi koji služe Jehovi razlikuju od mladih u ovom svetu! Mnogi koji ne slušaju Boga smatraju da se svet vrti oko njih i da su njihove želje najvažnije. Neki stručnjaci ih nazivaju  „generacija ja“. Iz njihovog govora i odevanja vidi se nepoštovanje prema starijima, koje smatraju staromodnima.

4 Takav duh nas okružuje. Mladi koji služe Jehovi znaju koliko je truda potrebno da bi se oduprli tom pritisku i usvojili Božje gledište. Čak je i u prvom veku postojala slična opasnost. Pavle je smatrao važnim da se njegovi suvernici klone ’duha koji deluje u sinovima neposlušnosti‘, duha po kojem su „nekada živeli“. (Pročitati Efešanima 2:1-3.) Za svaku su pohvalu mladi koji uviđaju potrebu da se klone takvog uticaja i žele da budu ujedinjeni sa suvernicima. Oni imaju stav poput Pavla, koji je rekao da „smo udovi koji pripadaju jedni drugima“ (Ef. 4:25). Dok se bliži kraj ovog sveta, sve je važnije da blisko sarađujemo sa suvernicima. Osmotrimo neke primere iz Biblije koji naglašavaju koliko je bitno da se držimo jedni drugih i budemo ujedinjeni.

DRŽALI SU SE ZAJEDNO

5, 6. Šta učimo iz onoga što se dogodilo Lotu i njegovim ćerkama?

5 U prošlosti je Jehova rado štitio svoje sluge kada su u vreme nevolje bili jedni uz druge. Oni koji danas služe Bogu, kako mladi tako i stari, mogu se ugledati na osobe iz prošlosti. Jedan takav primer je Lot.

6 Lot se sa porodicom zatekao u veoma rizičnoj situaciji, jer je njihovom gradu Sodomu pretilo uništenje. Božji anđeli su požurivali Lota da se skloni u brda, govoreći: „Beži da spaseš svoju dušu!“ (Post. 19:12-22). On je poslušao a njegove dve ćerke su mu se pridružile. Nažalost, neki od onih do kojih im je stalo to nisu uradili. Mladićima koji su nameravali da se ožene njegovim ćerkama izgledalo je „kao da se on šali“. To ih je koštalo života (Post. 19:14). Preživeli su samo Lot i njegove ćerke, jer su bili poslušni i ostali su zajedno.

7. Kako je Jehova pomogao složnom mnoštvu koje je izašlo iz Egipta?

7 Razmisli o još jednom primeru. Kad su Izraelci napustili Egipat, nisu se delili u grupe koje su se kretale nezavisno. Kad je Mojsije „ispružio ruku nad morem“, nakon čega je Jehova razdvojio more, Mojsije nije prešao na drugu stranu sam ili sa nekoliko Izraelaca. Ceo zbor je prošao kroz more i Jehova ih je štitio (Izl. 14:21, 22, 29, 30). Bili su ujedinjeni, a za njima su išli i „mnogi drugi ljudi“, koji nisu bili Izraelci (Izl. 12:38). Bilo bi nezamislivo da je nekoliko njih, možda iz mlađe generacije, otišlo na drugu stranu, putem koji se njima svideo. Zar ne bi bilo nerazumno uraditi tako nešto i izgubiti Jehovinu podršku? (1. Kor. 10:1).

8. Kako je u vreme Josafata Božji narod postupao složno?

8 U vreme kralja Josafata je pred Božjim narodom bio opasan neprijatelj, „veliko mnoštvo“ iz okolnih područja (2. Let. 20:1, 2). Narod je postupio mudro — nisu probali da svojom snagom nadvladaju neprijatelja već su se obratili Jehovi. (Pročitati 2. Letopisa 20:3, 4.) Ni to nisu radili nezavisno, svako po svom nahođenju. U Bibliji piše: „Svi Judini sinovi sve vreme su stajali pred Jehovom, s malom decom, sa svojim  ženama i sinovima“ (2. Let. 20:13). I mladi i stari su se složno uzdali u Jehovino vođstvo, i on ih je sačuvao od neprijatelja (2. Let. 20:20-27). Zar to nije dobar primer kako se suočiti sa izazovima u službi Bogu?

9. Šta učimo o jedinstvu iz stava i postupaka prvih hrišćana?

9 Hrišćani u prvom veku takođe su bili složni. Na primer, nakon što su mnogi Judejci i prozeliti postali hrišćani, posvetili su se „apostolskom učenju, delili su među sobom sve što su imali, zajedno su jeli i istrajno se molili“ (Dela 2:42). Jedinstvo je naročito došlo do izražaja tokom progonstva, kada su jedni drugima bili potrebniji nego ikad (Dela 4:23, 24). Zaista je tako — u teškim trenucima je od presudnog značaja sarađivati s drugima!

DOČEKAJMO JEHOVIN DAN UJEDINJENI

10. Kada će jedinstvo biti naročito važno?

10 Bliži se jedan od najmračnijih perioda ljudske istorije. Prorok Joilo ga je opisao kao „dan tame i mraka“ (Joilo 2:1, 2; Sof. 1:14). Za Božji narod će jedinstvo tada biti važnije nego ikad. Prisetimo se Isusovih reči: „Svako kraljevstvo koje je u sebi podeljeno propadne“ (Mat. 12:25).

11. Kako se slikovite reči iz Psalma 122:3, 4 mogu primeniti na Božji narod danas? (Videti sliku na početku članka.)

11 Kada ovaj svet zadesi nevolja, sloga će biti od presudnog značaja. Ta bliskost koja postoji među nama zato što služimo Jehovi može se uporediti s rastojanjem koje je postojalo među kućama u drevnom Jerusalimu. One su bile toliko blizu jedna drugoj da je pisac 122. psalma rekao za Jerusalim da je „u jednu celinu sastavljen“. Zbog toga su se stanovnici osećali sigurno i mogli su da pomažu jedni drugima. Pored toga, ta blizina se može uporediti sa duhovnim jedinstvom cele nacije kada su se „plemena koja pripadaju Jah“ okupljala da ga hvale. (Pročitati Psalam 122:3, 4.) Kako danas tako i u vreme koje predstoji, i mi moramo biti skladni poput ’jedne celine‘.

12. Šta će nam pomoći da preživimo napad na Božji narod?

12 Zašto će tada biti naročito važno da budemo poput ’jedne celine‘? U 38. poglavlju Jezekilja, proročanski se govori o napadu ’Goga iz zemlje Magog‘ na Božji narod. Tada ne smemo dozvoliti da nas išta razdvoji. Sigurno se nećemo obratiti ovom svetu za pomoć. Mi ćemo se držati našeg bratstva. Naravno, to što smo deo Božjeg naroda nije samo po sebi dovoljno da bismo preživeli. Jehova i njegov Sin će kroz tu nevolju bezbedno provesti one koji ’prizovu Jehovino ime‘ (Joilo 2:32; Mat. 28:20). Da li je razumno očekivati da će biti spaseni oni koji su svojevoljno odlutali od Božjeg stada? (Mih. 2:12).

13. Šta bogobojazni mladi mogu naučiti iz onoga što smo dosad osmotrili?

13 Zar nije očigledno da je opasno slediti stope mladih koji se odvajaju i idu svojim putem? Uskoro će stići vreme kad ćemo jedni drugima biti naročito potrebni. To uključuje i mlade i stare! Već sada moramo naučiti da sarađujemo i da gradimo jedinstvo koje će u budućnosti biti presudno.

 „UDOVI KOJI PRIPADAJU JEDNI DRUGIMA“

14, 15. (a) Zašto nas Jehova poučava da budemo složni? (b) Koje savete nam Jehova daje da bi nam u tome pomogao?

14 Jehova nam pomaže da mu ’služimo rame uz rame‘ (Sof. 3:8, 9). On nas priprema za budućnost, kada će se ispuniti njegova namera, naime „da se sve ponovo sastavi u Hristu“. (Pročitati Efešanima 1:9, 10.) Bog želi da ujedini sva svoja stvorenja na nebu i na zemlji, i u tome će uspeti. Da li tebe kao mladu osobu to podstiče da budeš deo Jehovine organizacije?

15 Jehova nas već sada poučava da budemo složni, s ciljem da tako zauvek ostane. Sveto pismo nas podstiče da ’jednako brinemo jedni za druge‘, ’srdačno volimo jedni druge‘, ’tešimo jedni druge‘ i ’izgrađujemo jedni druge‘ (1. Kor. 12:25; Rimlj. 12:10; 1. Sol. 4:18; 5:11). Jehova zna da smo nesavršeni i da je zbog toga teško zadržati jedinstvo. Da bismo to postigli, moramo se truditi da ’spremno opraštamo jedni drugima‘ (Ef. 4:32).

16, 17. (a) Koji je jedan od razloga što se sastajemo? (b) Šta mladi mogu naučiti od Isusa?

16 Jehova nas i putem sastanaka poučava kako da sačuvamo međusobnu bliskost. Često čujemo podstrek iz Jevrejima 10:24, 25. Koji je jedan od razloga što se sastajemo? Tu se kaže da treba da ’razmišljamo jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela‘. Ali sastanci su takođe važni zato što tako možemo ’hrabriti jedni druge, tim više što vidimo da se približava dan‘.

17 Isus je ostavio dobar primer jer je u mladosti pokazao da ceni takva okupljanja. Kad je imao 12 godina, s roditeljima je išao na proslavu velikog praznika. U jednom trenutku roditelji su primetili da ga nema, ali to nije bilo zato što je odlutao u potrazi za vršnjacima. Josif i Marija su ga zatekli u hramu kako sa učiteljima razgovara o duhovnim temama (Luka 2:45-47).

18. Kako svojim molitvama doprinosimo jedinstvu?

18 Osim toga što volimo braću  i jačamo jedinstvo s njima na sastancima, dobro je i da se molimo za njih. Konkretne molitve za naše suvernike podstaći će nas da mislimo na njihovu dobrobit. To se ne očekuje samo od odraslih. Ako si mlad, da li koristiš prilike da se zbližiš sa duhovnom porodicom? To će ti pomoći da se odupreš onome što nudi ovaj svet, koji će uskoro nestati.

Svi se možemo moliti za suvernike (Videti 18. odlomak)

POKAŽIMO DELIMA DA SMO „UDOVI KOJI PRIPADAJU JEDNI DRUGIMA“

19-21. (a) Kako pokazujemo da smo „udovi koji pripadaju jedni drugima“? Navedi primere. (b) Šta si naučio od braće koja su doživela prirodne katastrofe?

19 Jehovin narod već živi u skladu s načelom iz Rimljanima 12:5, gde piše: „Kao pojedinci smo udovi jedni drugima.“ Te reči se vide na delu kad se dogodi prirodna katastrofa. U decembru 2011, tropska oluja je izazvala poplave na filipinskom ostrvu Mindanao. U toku noći je poplavljeno preko 40 000 domova, od kojih neki pripadaju našoj braći. Ipak, podružnica je izvestila da je „pomoć od braće iz drugih krajeva počela da pristiže čak i pre nego što su odbori za humanitarnu pomoć nešto preduzeli“.

20 Slično tome, kad su snažan zemljotres i cunami pogodili istočni Japan, mnoga braća i sestre su pretrpeli veliku štetu. Neki su doslovno sve izgubili. Jošiko, koja je živela oko 40 kilometara od Dvorane Kraljevstva, ostala je bez kuće. Ona kaže: „Iznenadili smo se kad smo kasnije saznali da su dan posle zemljotresa pokrajinski nadglednik i još jedan brat došli da nas traže.“ S osmehom na licu, dodaje: „Puno nam je značilo što je skupština brinula o našim duhovnim potrebama. Pored toga, dobili smo kapute, obuću, torbe i pidžame.“ Jedan član odbora za pomoć je prokomentarisao: „Braća širom Japana su jednodušno nastojala da pomognu jedni drugima. Neki su došli čak iz Sjedinjenih Država. Kad su ih pitali zašto su prevalili toliki put, rekli su: ’Mi smo u jedinstvu sa braćom u Japanu a njima je potrebna pomoć.‘“ Da li si ponosan što si deo organizacije koja toliko brine za svoje članove? Budi uveren da je Jehova zadovoljan i srećan što vidi takvo jedinstvo.

21 Zahvaljujući tome, složno ćemo se suočiti s nedaćama, čak i ako nam bude onemogućen kontakt sa suvernicima iz drugih delova sveta. Štaviše, time se pripremamo za teško vreme s kojim ćemo se suočiti kad ovaj svet bude došao svom kraju. Fumiko, koja je preživela tajfun u Japanu, kaže: „Kraj je jako blizu. Pre nego što katastrofe postanu prošlost, moramo uvek pomagati suvernicima.“

22. Koji su dugoročni rezultati hrišćanskog jedinstva?

22 Mladi i stari koji već sad teže ka jedinstvu biće spremni za Jehovin dan, kada će ovaj iskvaren, razjedinjen svet biti uklonjen. Kao i u prošlosti, Bog će izbaviti svoj narod (Is. 52:9, 10). Ako služiš Bogu ujedinjeno s njegovim narodom, i ti ćeš biti među izbavljenima. Pored jedinstva, važno je i cenjenje za ono što smo već dobili. O tome će biti reči u sledećem članku.