Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  decembar 2014.

Da li ceniš ono što si dobio?

Da li ceniš ono što si dobio?

’Primili smo duh koji je od Boga, da spoznamo ono što nam je Bog podario‘ (1. KOR. 2:12)

1. Kako mnogi gledaju na ono što imaju?

ČESTO čujemo sledeću izreku: „Čovek ne zna da ceni ono što ima sve dok to ne izgubi.“ Da li si nekad to pomislio? Ljudi koji poseduju nešto od detinjstva obično to ne cene dovoljno. Na primer, osoba koja odraste u imućnoj porodici možda uzima zdravo za gotovo većinu stvari koje poseduje. Zbog manjka životnog iskustva, mladi ponekad ne umeju da procene šta je zaista važno.

2, 3. (a) Zašto mladi hrišćani treba da budu oprezni? (b) Šta nam pomaže da cenimo ono što imamo?

2 Možda si tinejdžer ili imaš nešto više od 20 godina. Šta smatraš važnim? Za mnoge u svetu, sve se vrti oko materijalnih stvari — dobre plate, udobnog doma ili najnovijih uređaja. Ali ako nam je stalo samo do toga, onda nedostaje nešto važno — duhovno bogatstvo. Nažalost, danas retko ko uopšte i razmišlja o tome. Mladi koje su roditelji odmalena poučavali o Jehovi moraju biti oprezni da ne bi zaboravili koliko je vredno njihovo duhovno nasleđe (Mat. 5:3). Nedostatak  cenjenja bi mogao voditi do ozbiljnih posledica koje bi im obeležile ceo život.

3 Ali ti to možeš sprečiti. Šta će ti pomoći da sačuvaš duhovno nasleđe? Osmotrimo biblijske primere iz kojih se vidi zašto je mudro vrednovati naše duhovno nasleđe. Ti primeri mogu poslužiti ne samo mladima već svim Božjim slugama da cene pouku koju su dobili.

NISU IMALI CENJENJA

4. Šta iz 1. Samuilove 8:1-5 saznajemo o Samuilovim sinovima?

4 U Bibliji se spominju neki koji su imali bogato duhovno nasleđe, ali ga nisu cenili. Jedan primer je porodica proroka Samuila, koji je od detinjstva verno služio Bogu (1. Sam. 12:1-5). Samuilo je bio dobar primer, na koji su njegovi sinovi Joilo i Avija mogli da se ugledaju. Međutim, oni nisu marili za to i postali su loše osobe. U Bibliji čitamo da su „izvrtali pravdu“. (Pročitati 1. Samuilovu 8:1-5.)

5, 6. Kakve su osobe bili Josijini sinovi i unuk?

5 Slično je bilo i sa sinovima kralja Josije. On je bio besprekoran Božji sluga. Kada je pronađena knjiga Božjeg Zakona, poslušao je šta u njoj piše i svesrdno se trudio da se drži Jehovinih zapovesti. Radio je sve što je mogao da iskoreni idolopoklonstvo i spiritizam iz zemlje i podsticao je narod da sluša Jehovu (2. Kralj. 22:8; 23:2, 3, 12-15, 24, 25). Njegovi sinovi su primili neprocenjivo duhovno nasleđe! Tri njegova sina i jedan unuk kasnije su postali kraljevi, ali nijedan nije pokazao cenjenje za ono što je imao.

6 Josijin sin Joahaz nasledio je presto, ali je „činio ono što je zlo u Jehovinim očima“. Vladao je samo tri meseca a potom ga je egipatski faraon zarobio i odveo u zatočeništvo, gde je i umro (2. Kralj. 23:31-34). Potom je njegov brat Joakim kraljevao 11 godina. Ni on nije cenio ono što je nasledio od oca i činio je loše stvari. Jeremija je za njega prorekao: „Kad umre, biće mu kao što biva magarcu — odvući će ga i baciti napolje“ (Jer. 22:17-19). Među Josijinim naslednicima bili su i njegov sin Sedekija i unuk Joahin, ali nisu bili ništa bolji — nimalo se nisu ugledali na njega (2. Kralj. 24:8, 9, 18, 19).

7, 8. (a) Kako je Solomon izgubio svoje duhovno nasleđe? (b) Šta učimo od onih koji su izgubili svoje duhovno nasleđe?

7 Solomona je njegov otac, David, poučavao kako da služi Jehovi. Iako je imao povoljne okolnosti i jedno vreme postupao ispravno, kasnije je skrenuo s pravog puta. „Kad je Solomon ostario, njegove žene navele su njegovo srce da se okrene drugim bogovima, i više nije bio celim srcem odan Jehovi, svom Bogu, kao što je bio njegov otac David“ (1. Kralj. 11:4). Na kraju je izgubio Jehovinu naklonost.

8 Ovi ljudi su imali sve uslove da verno služe Jehovi i čine ono što je ispravno, ali su protraćili tu priliku. Ipak, nisu svi napravili takvu grešku. Ima i biblijskih i savremenih primera na koje se mladi mogu ugledati. U nastavku će biti reči o nekima od njih.

 CENILI SU ONO ŠTO SU DOBILI

9. Zašto su Nojevi sinovi odličan primer? (Videti sliku na početku članka.)

9 Možemo mnogo naučiti od Nojevih sinova. Njemu je Jehova zapovedio da izgradi arku. Njegovi sinovi su sigurno razumeli koliko je važno biti poslušan Jehovi. Zajedno sa svojim ocem godinama su gradili arku u koju su ušli pre Potopa (Post. 7:1, 7). To je bilo neophodno da bi se spasli ljudi i životinje, koje su dovedene „da im se sačuva vrsta na zemlji“ (Post. 7:3). Pošto su cenili svoje duhovno nasleđe, Nojevi sinovi su imali čast da doprinesu očuvanju ljudskog roda i ponovo uspostave pravu religiju na zemlji (Post. 8:20; 9:18, 19).

10. Kako su četiri mlada Jevrejina u Vavilonu pokazala da cene ono čemu su poučavani?

10 Vekovima kasnije, četiri mlada Jevrejina na delu su pokazala da su bila svesna toga šta je najvažnije. Ananija, Misailo, Azarija i Danilo bili su odvedeni u Vavilon 617. pre n. e. Bili su naočiti, pametni i lako su se mogli uklopiti u tamošnje društvo. Ali oni to nisu želeli. Iz njihovih postupaka se vidi da su mislili na svoje nasleđe, to jest na ono čemu su bili poučavani. Bili su bogato blagoslovljeni jer su se držali onoga što su im preneli bogobojazni roditelji. (Pročitati Danila 1:8, 11-15, 20.)

11. Zašto je Isusovo duhovno nasleđe bilo od značaja za druge?

11 Ovo razmatranje ne bi bilo potpuno ako bismo izostavili Isusa, Božjeg Sina. On je od Oca primio bogatu pouku koju je iskreno cenio. To cenjenje se vidi u njegovim rečima: „Govorim onako kako me je Otac naučio“ (Jov. 8:28). Isus je želeo da drugima prenese ono što je dobio. Jednom je rekao mnoštvu: „I drugim gradovima moram objaviti dobru vest o Božjem kraljevstvu, jer sam radi toga poslat“ (Luka 4:18, 43). Pomogao im je da uvide koliko je važno da ne budu deo sveta, koji ne mari za duhovne vrednosti (Jov. 15:19).

CENIMO ONO ŠTO SMO DOBILI

12. (a) Kako se 2. Timoteju 3:14-17 odnosi na većinu mladih hrišćana? (b) O kojim pitanjima oni treba da razmisle?

12 Poput mladih koje smo spomenuli, možda su i tebe odgajali roditelji koji verno služe Jehovi. U tom slučaju, i na tebe se odnosi ono što u Svetom pismu piše o Timoteju. (Pročitati 2. Timoteju 3:14-17.) Od svojih roditelja si saznao istinu o Bogu i tome kako mu možeš ugoditi. Verovatno su te poučavali još od malih nogu. To je sigurno doprinelo tome da budeš ’mudar kako bi dobio spasenje po veri koja je u Hristu Isusu‘ i ’potpuno opremljen‘ za službu Bogu. Pitanje je: Da li ćeš pokazati da ceniš ono što si primio? Možda je potrebno da se preispitaš. Razmisli o sledećem: ’Da li želim da budem u dugom nizu vernih svedoka? Da li sam ponosan što sam među malom grupom onih koje Bog poznaje? Da li sam svestan toga kolika je čast poznavati istinu?‘

Da li želiš da budeš u dugom nizu vernih svedoka? (Videti 9, 10. i 12. odlomak)

13, 14. Šta može privući mlade hrišćane i zašto je mudro da se odupru tome? Navedi primer.

 13 Neki koji su odrasli u istini možda ne uviđaju oštar kontrast između našeg duhovnog raja i mračnog Sataninog sveta. Ima onih koji su poželeli da vide kako izgleda život u ovom svetu. Ali da li bi istrčao pred automobil u punoj brzini samo da bi saznao koliko je bolno i opasno po život kad te udari? Svakako da ne bi. Slično tome, nema potrebe da ulazimo u „kaljužu raskalašnosti“ ovog sveta samo da bismo otkrili koliko nam bola to može naneti (1. Petr. 4:4).

14 Džener, koji živi u Aziji, odrastao je u porodici Svedoka. Krstio se sa 12 godina. Međutim, u tinejdžerskim godinama ga je privukao ovaj svet. On kaže: „Hteo sam da iskusim slobodu koju ovaj svet naizgled nudi.“ Upao je u loše društvo i počeo da vodi dvostruki život. Već sa petnaest godina se opijao i psovao. Do kasno u noć je ostajao s prijateljima, igrajući nasilne kompjuterske igre. Ipak, s vremenom je uvideo da ono što svet nudi pruža prolazno zadovoljstvo. Bio je to isprazan život. O svom povratku u skupštinu kaže: „Još uvek se borim s nekim izazovima, ali blagoslovi koje Jehova daje nadmašuju sve to.“

15. O čemu treba da razmišljaju mladi koji nisu odrasli u istini?

15 Naravno, postoje mladi hrišćani koje nisu poučavali bogobojazni roditelji. Ako spadaš među njih, razmisli o tome koliko ti radosti pruža to što poznaješ našeg Stvoritelja i služiš mu! Na zemlji žive milijarde ljudi. Zato je pravi blagoslov biti među malobrojnima koje je Bog privukao i kojima je otkrio istinu iz Biblije (Jov. 6:44, 45). Danas otprilike samo jedna od 1 000 osoba poznaje istinu, a ti si među njima. Svi možemo biti srećni zbog toga, bez obzira na to kako smo upoznali istinu. (Pročitati 1. Korinćanima 2:12.) Džener kaže: „Sav se naježim kad pomislim na to. Ko sam ja da bi Jehova,  Vladar celog svemira, obraćao pažnju na mene?“ (Ps. 8:4). Jedna naša sestra je rekla: „Studenti su ponosni kada ih njihov profesor prepozna. Kolika je tek čast kada nas poznaje Jehova, naš Veličanstveni Učitelj!“

ŠTA ĆEŠ IZABRATI?

16. Čemu mladi hrišćani treba da posvete svoj život?

16 Kad razmisliš o tome koliku čast imaš, da li si odlučniji da ostaneš među retkima koji su napravili mudar izbor? Tako ćeš se pridružiti dugom nizu vernih Božjih slugu. To je mnogo mudrije nego da slediš većinu mladih koji kao po inerciji idu za ovim svetom, što će ih odvesti u uništenje (2. Kor. 4:3, 4).

17-19. Šta će ti dati snagu da ne postupaš poput ljudi u svetu?

17 Naravno, onome ko se razlikuje od sveta neće uvek biti lako. Ali ruku na srce, mudra osoba mora biti drugačija. Na primer, razmisli o takmičaru koji se priprema za Olimpijadu. Bez sumnje, on mora voditi drugačiji život da bi postigao uspeh. Mora se odreći mnogih stvari koje bi mu odvukle pažnju i oduzele vreme za treniranje. S druge strane, pošto je spreman da se razlikuje od vršnjaka, može da se posveti svom cilju i ostvari ga.

18 Ljudi u svetu imaju kratkovido gledište o životu. Gledano na duge staze, ako si drugačiji od sveta i kloniš se stvari koje štete tvom moralu i duhovnosti, ’osvojićeš pravi život‘ (1. Tim. 6:19). Ranije pomenuta sestra kaže: „Ako stojiš iza onoga u šta veruješ, na kraju dana ćeš se osećati sjajno. To će biti dokaz da imaš snage da se suprotstaviš Sataninom svetu. Povrh svega, Jehovi će biti drago i biće ponosan na tebe! Tada će ti prijati što si drugačiji!“

19 Život je besmislen ako je osoba posvećena prvenstveno onome što već sada može dobiti (Prop. 9:2, 10). Ako uzmeš u obzir šta je svrha života i da on može trajati večno, zar nije bolje posvetiti život onome što zaista vredi nego „živeti kao što žive neznabošci“? (Ef. 4:17; Mal. 3:18).

20, 21. Šta možemo dobiti u budućnosti, ali šta se od nas očekuje?

20 Ako donosimo ispravne odluke, sada ćemo imati ispunjen život a u budućnosti ćemo „naslediti zemlju“ — i imati večan život. Ne možemo ni zamisliti koliko nas predivnih blagoslova čeka (Mat. 5:5; 19:29; 25:34). Naravno, oni neće doći sami po sebi. Bog očekuje da mu verno služimo. (Pročitati 1. Jovanovu 5:3, 4.) Ali to je vredno svake žrtve!

21 Zaista je velika čast što nam je Jehova podario toliko toga! Poznajemo Božju Reč i jasno razumemo istinu o Jehovi i njegovoj volji. On nam je dozvolio da nosimo njegovo ime i svedočimo o njemu. Obećao je da će biti uz nas (Ps. 118:7). Bilo da smo mladi ili stari, pokažimo da to iskreno cenimo tako što ćemo svojim načinom života odavati Jehovi ’slavu u svu večnost‘ (Rimlj. 11:33-36; Ps. 33:12).