Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  oktobar 2014.

Cenimo to što smo Jehovini saradnici!

Cenimo to što smo Jehovini saradnici!

„Mi smo Božji saradnici“ (1. KOR. 3:9)

1. U čemu Jehova nalazi zadovoljstvo i na šta ga ono pokreće?

JEHOVA zaista uživa u onome što radi (Ps. 135:6; Jov. 5:17). Pošto želi da njegova razumom obdarena stvorenja osete sličnu radost i zadovoljstvo, Jehova im poverava zanimljive i smisaone zadatke. Na primer, dao je priliku svom prvorođenom Sinu da mu pomaže u stvaranju. (Pročitati Kološanima 1:15, 16.) U Bibliji piše da je Isus, pre nego što se rodio kao čovek, bio na nebu s Bogom kao „vešt graditelj“ (Posl. 8:30).

2. Kako znamo da Jehova oduvek poverava važne i smisaone zadatke duhovnim stvorenjima?

2 U Bibliji se od prve do poslednje stranice mogu naći primeri koji pokazuju da Jehova oduvek poverava zadatke duhovnim stvorenjima. Kada su Adam i Eva sagrešili, on ih je isterao iz raja, a „na istočnoj strani edenskog vrta postavio [je] heruvime i plameni mač koji se stalno okretao, da bi čuvali put ka drvetu života“ (Post. 3:24). U Otkrivenju 22:6 piše da je Jehova ’poslao svog anđela da pokaže svojim robovima ono što će se uskoro dogoditi‘.

JEHOVINE SLUGE NA ZEMLJI

3. Kako je tokom svog života na zemlji Isus postupao poput svog Oca?

3 Kada je živeo na zemlji kao savršen čovek, Isus je  nalazio veliko zadovoljstvo u službi koju mu je Jehova dao. Po uzoru na svog Oca, Isus je svojim učenicima poverio važno delo. Oni su jedva čekali da prionu na posao nakon što im je rekao: „Zaista, zaista, kažem vam, ko iskazuje veru u mene, činiće dela kakva i ja činim. Činiće i veća dela od ovih, jer ja odlazim k Ocu“ (Jov. 14:12). Isus je naglasio koliko je bilo hitno činiti takva dela rekavši im: „Dok je još dan, moramo činiti dela onoga koji me je poslao. Dolazi noć, kad niko ne može da radi“ (Jov. 9:4).

4-6. (a) Zašto možemo biti zahvalni što su Noje i Mojsije uradili ono što im je Jehova poverio? (b) Šta je zajedničko svim zadacima koje Bog poverava svojim slugama?

4 Jehova je i pre nego što je Isus došao na zemlju poveravao svojim slugama smisaone poslove. Iako Adam i Eva nisu uradili ono što je očekivao od njih, neki ljudi su mu bili poslušni (Post. 1:28). Bog je Noju dao detaljna uputstva kako da sagradi arku u kojoj će preživeti Potop. Noje je učinio sve što mu je Jehova rekao. Svi smo mi živi zato što je on u svemu slušao Jehovu! (Post. 6:14-16, 22; 2. Petr. 2:5).

5 Mojsije je postupio po svim smernicama koje mu je Jehova dao što se tiče gradnje svetog šatora i organizovanja sveštenstva (Izl. 39:32; 40:12-16). I mi imamo koristi od toga što je savesno izvršio taj zadatak. Zašto se to može reći? Apostol Pavle je objasnio da su sveti šator i sveštenstvo kao obeležja Mojsijevog zakona ukazivali na ’buduće blagoslove‘ (Jevr. 9:1-5, 9; 10:1).

6 Bog ne daje svojim slugama uvek isti posao, već posao koji u određenom trenutku treba obaviti radi ostvarenja njegove namere. Zadaci koje im poverava uvek su na njegovu slavu i na korist bogobojaznih ljudi. To se jasno vidi na osnovu svega što je Isus uradio kada je bio na nebu, a i kasnije kada je bio na zemlji (Jov. 4:34; 17:4). Poput Isusa, i mi slavimo Jehovu obavljajući delo koje nam je poverio (Mat. 5:16; pročitati 1. Korinćanima 15:58). Zašto to kažemo?

ZADRŽATI POZITIVAN STAV PREMA SVOJIM ZADUŽENJIMA

7, 8. (a) U kakvom delu učestvuju današnje Božje sluge? (b) Kako treba da gledamo na vođstvo koje nam Jehova pruža?

7 Nema sumnje da je zaista izvanredno to što je Jehova dozvolio nesavršenim ljudima da budu njegovi saradnici (1. Kor. 3:9). Poput Noja i Mojsija, braća i sestre koji služe na gradnji Kongresnih dvorana, Dvorana Kraljevstva i podružnica, učestvuju u doslovnoj gradnji. Ako nam je ukazana takva čast, sigurno treba da je cenimo, bez obzira na to da li radimo na renoviranju naše Dvorane Kraljevstva ili učestvujemo u gradnji našeg glavnog sedišta u Vorviku. (Videti prikaz idejnog rešenja na početku članka.) Činjenica je da je to sveta služba. S druge strane, može se reći da većina Božjih slugu učestvuje u svojevrsnoj duhovnoj gradnji, koja takođe donosi slavu Jehovi, kao i blagoslove bogobojaznim ljudima (Dela 13:47-49). Putem svoje organizacije, Bog nam pruža uputstva kako da na najbolji način učestvujemo u tom delu. Ponekad to može značiti da ćemo dobiti neko novo zaduženje.

8 Jehovine verne sluge se oduvek spremno podlažu njegovom vođstvu. (Pročitati Jevrejima 13:7, 17.) Možda nam isprva nije potpuno jasno zašto neki zadatak treba obaviti na određeni način. Pa ipak, kada je očigledno da je Jehovina volja da dođe do nekih promena, mi smo potpuno uvereni da ćemo dobiti blagoslove ako to budemo prihvatili.

9. Zašto su starešine dobar primer braći i sestrama u svojoj skupštini?

 9 Starešine iskreno žele da vrše Jehovinu volju i to je očigledno u načinu na koji pružaju primer skupštini (2. Kor. 1:24; 1. Sol. 5:12, 13). Oni marljivo rade i spremno se prilagođavaju novim okolnostima. Na primer, spremni su da prihvate neke novine u propovedanju dobre vesti o Božjem uspostavljenom Kraljevstvu. Iako su neki od njih najpre možda malo oklevali što se tiče organizovanja svedočenja putem telefona, svedočenja u lukama ili svedočenja na javnim mestima, ubrzo su videli da to donosi dobre rezultate. Na primer, starešinstvo jedne skupštine u Nemačkoj zamolilo je četvoro pionira da propovedaju na poslovnom području koje jedno duže vreme nije bilo obrađivano. Mihael, jedan od tih pionira, rekao je: „Imali smo priličnu tremu zato što nekoliko godina nismo propovedali na poslovnom području. Po svemu sudeći, Jehova je to video i pomogao nam da postignemo neverovatno dobre rezultate. Zaista nam je drago što smo primenili smernice iz Naše službe za Kraljevstvo i što smo se oslonili na Jehovu.“ Da li si i ti spreman da na neki nov način svedočiš na svom području?

10. Do kojih je promena nedavno došlo u okviru Jehovine organizacije?

10 Ponekad dolazi do nekih promena u okviru Jehovine organizacije. Prethodnih godina, neke podružnice su se spojile. Iako je bilo neophodno da se braća i sestre u tim podružnicama prilagode novim okolnostima, oni su veoma brzo videli blagoslove do kojih su te promene dovele (Prop. 7:8). Ova vredna braća i sestre izuzetno cene to što imaju udela u nečemu što će Jehovine sluge dugo pamtiti!

11-13. S kakvim izazovima su se suočila neka braća i sestre zbog spajanja podružnica?

11 Možemo mnogo toga naučiti od onih na koje je spajanje podružnica najviše uticalo. Neki od njih su pre toga decenijama služili u nekom Betelu. Recimo, jedan bračni par je služio s jednom malom betelskom porodicom u Srednjoj Americi, a zatim su bili zamoljeni da se priključe skoro 30 puta većoj betelskoj porodici u Meksiku. „Bilo nam je veoma teško da se oprostimo od porodice i prijatelja“, rekao je brat Rohelio. Huan, jedan drugi brat koji je takođe bio zamoljen da se preseli u Meksiko, rekao je: „To je gotovo isto kao kada bi čovek ponovo došao na svet. Nemate druge nego da ispočetka upoznajete svoje okruženje i stvarate nova prijateljstva. Jednostavno morate da se prilagodite novoj kulturi i načinu razmišljanja.“

12 Slično tome, kada je trebalo da se braća i sestre iz nekih evropskih podružnica presele u podružnicu u Nemačkoj, nije baš sve teklo glatko. Oni koji uživaju u planinskim predelima mogu razumeti zašto je braći i sestrama iz Švajcarske bilo teško da napuste svoje predivno alpsko okruženje. Braći i sestrama iz Austrije u prvi mah je nedostajao laganiji životni tempo na koji su navikli.

13 Oni koji su prešli u podružnicu u nekoj drugoj zemlji, moraju da se priviknu na nove životne uslove, da sarađuju s braćom i sestrama koje ne poznaju, a možda moraju i naučiti da rade nešto novo. Osim toga, treba da upoznaju svoju novu skupštinu i da propovedaju na novom području, možda čak i na nekom drugom jeziku. Nije nimalo lako prihvatiti takve promene, ali mnoga braća i sestre su to uradili. Zašto su to učinili?

14, 15. (a) Kako su mnogi pokazali da cene to što mogu biti Jehovini saradnici u bilo kom vidu službe? (b) Zašto su oni dobar primer?

 14 Sestra po imenu Gretel rekla je: „Pristala sam da se preselim, jer sam tako mogla pokazati Jehovi da ga volim nezavisno od toga u kojoj zemlji, na kom mestu i u kom vidu mu služim.“ Dajska, jedna druga sestra, rekla je: „Kada sam uzela u obzir da je to zapravo Jehovina volja, bila sam spremna da se preselim u drugu podružnicu.“ Andre i Gabrijela su rekli nešto slično: „Razumeli smo da je to još jedna prilika da svoje želje stavimo u drugi plan radi službe Jehovi. Rekli smo sebi: ’Kada je jasno da Jehova želi da se nešto promeni, bolje je ići u korak s njim nego mu se naći na putu.‘“

Za nas je najveća čast što možemo da budemo Jehovini saradnici

15 Prilikom spajanja podružnica, neka braća i sestre koji su služili u Betelu bili su zamoljeni da počnu da služe kao pioniri. Kada su se podružnice u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj spojile u skandinavsku podružnicu, nekoliko braće i sestara iz tih podružnica počelo je s pionirskom službom. Među njima su bili Florijan i Anja, koji su rekli: „Na svoju novu službu gledamo kao na nešto veoma zanimljivo. Drago nam je što možemo da se stavimo na raspolaganje Jehovi, bez obzira na to gde služimo. Rekli bismo da imamo mnogo blagoslova!“ Iako većina nas verovatno neće doživeti takve promene, sigurno možemo da se ugledamo na tu braću i sestre koji stavljaju Kraljevstvo na prvo mesto u životu (Is. 6:8). Jehova uvek blagosilja one koji istinski cene to što mogu biti njegovi saradnici, bez obzira na to gde mu služe.

I DALJE SARAÐUJ S JEHOVOM!

16. (a) Šta treba da radimo prema Galatima 6:4? (b) Koja je najveća čast koju ljudi mogu imati?

16 Svi smo nesavršeni i skloni tome da se poredimo jedni s drugima. Međutim, Božja Reč nam kaže da svako od nas treba da se usredsredi na ono što lično može da uradi. (Pročitati Galatima 6:4.) Većina nas nema neke velike odgovornosti  u Božjoj organizaciji. Osim toga, ne možemo svi biti pioniri, misionari niti služiti u Betelu. Naravno, sve su to lepa zaduženja, ali nikada ne smemo zaboraviti da nam je svima ukazana najveća čast koju ljudi mogu imati, naime da u službi propovedanja sarađujemo s Jehovom. Tu čast svakako treba da cenimo!

17. Na šta moramo računati sve dok postoji Satanin svet, ali zašto to ne treba da nas obeshrabri?

17 Sve dok Satanin svet postoji, možda nećemo moći da služimo Jehovi onoliko koliko želimo. Možda ne možemo uticati mnogo na svoje porodične obaveze, zdravstveno stanje i druge okolnosti, ali zbog toga ne treba da padnemo u očaj. Nikada nemojmo potceniti ono što možemo postići kao Božji saradnici svedočeći o njegovom imenu i objavljujući njegovo Kraljevstvo u svakoj prilici. Najvažnije je da sarađujemo s Jehovom koliko možemo i da ga molimo da blagoslovi one koji u službi mogu učiniti više od nas. Nemojmo zaboraviti da je Jehovi dragocen svako ko hvali njegovo ime!

18. Na šta treba da budemo spremni i zašto?

18 Iako smo nesavršeni i imamo mane, Jehova želi da budemo njegovi saradnici. Sigurno i mi treba da cenimo to što u ovim poslednjim danima možemo biti Božji saradnici! Zato je dobro da budemo spremni da se za neko vreme odreknemo nekih naših želja znajući da će nam Jehova u svom novom svetu dati „pravi život“, to jest večni život u savršenim uslovima (1. Tim. 6:18, 19).

Da li ceniš to što služiš Jehovi? (Videti odlomke 16-18)

19. Šta će nam Jehova uskoro poveriti?

19 Budući da stojimo na samom pragu novog sveta, dobro je da uzmemo u obzir ono što je Mojsije rekao Izraelcima kratko pre nego što su ušli u Obećanu zemlju: „Jehova, tvoj Bog, obilno će blagosloviti svako delo tvojih ruku“ (Pon. zak. 30:9). Nakon Armagedona, svi koji su marljivo sarađivali s Bogom dobiće u posed zemlju, kao što je on i obećao. Tada će nam Bog poveriti novi zadatak — da zemlju pretvorimo u predivan raj!