Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  avgust 2014.

 IZ NAŠE ARHIVE

Drama „Eureka“ pomogla je mnogima da upoznaju istinu

Drama „Eureka“ pomogla je mnogima da upoznaju istinu

„EUREKA!“ Ovaj uzvik radosti prilikom nekog otkrića znači „našao sam“ i često se mogao čuti tokom zlatne groznice u Kaliforniji u 19. veku kada su mnogi tragali za zlatom. Međutim, Čarls Rasel i drugi Istraživači Biblije pronašli su nešto mnogo dragocenije — biblijsku istinu. Imali su veliku želju da podele s drugima to što su saznali.

Do leta 1914, već su milioni ljudi u velikim gradovima videli „Foto-dramu stvaranja“, osmočasovnu prezentaciju koju je napravilo Međunarodno udruženje istraživača Biblije. Ova biblijska prezentacija s filmovima, živopisnim slajdovima u boji, zanimljivom naracijom i prijatnom klasičnom muzikom vodila je gledaoce kroz ljudsku istoriju, od stvaranja sveta pa sve do kraja Hristove hiljadugodišnje vladavine (Otkr. 20:4). *

Međutim, pojavilo se pitanje kako doći do ljudi koji su duhovno gladni, a žive u manjim mestima ili selima? Zato su Istraživači Biblije u avgustu 1914. počeli s prikazivanjem drame „Eureka“. To je bila skraćena verzija „Foto-drame stvaranja“, bez filmskih scena. Za njeno prikazivanje koristila se lako prenosiva oprema. Postojale su tri vrste ove skraćene verzije drame, svaka na nekoliko jezika. Jedna je nazvana „Eureka iks“ i ona je imala sve snimljene biblijske govore i muziku. „Eureka ipsilon“ je osim tih snimaka imala i slajdove u boji. I na kraju „Eureka — porodična drama“, koja je imala nekoliko govora i nekoliko pesama, bila je namenjena kućnoj upotrebi. Mogli su se nabaviti i fonografi po pristupačnim cenama, kao i oprema za projektovanje.

Za prikazivanje slajdova u boji korišćen je projektor

Pošto za ove verzije drame nije bio potreban projektor za filmove niti veliko platno, Istraživači Biblije su ih mogli besplatno prikazivati na seoskim područjima i tako doći do ljudi koji nikada ranije nisu čuli poruku o Kraljevstvu. „Eureka iks“, na kojoj se nalazio samo zvučni zapis mogla se puštati nezavisno od toga koje je doba dana. Projektor koji se koristio za prikazivanje slajdova u okviru „Eureke ipsilon“ mogao je raditi bez struje, uz pomoć karbidne lampe. „Mogli smo prikazivati te slike na gotovo svakom mestu“, pisalo je u jednom finskom izdanju Stražarske kule. I stvarno je bilo tako!

Zahvaljujući tome, Istraživači Biblije nisu morali da iznajmljuju velika pozorišta već su pronalazili objekte čije korišćenje nisu morali da plate, kao što su školske učionice, sudnice, železničke stanice, a ponekad su prikazivali dramu čak i u dnevnoj sobi neke veće kuće. Često se dešavalo da braća prikazuju dramu pod vedrim nebom, na improvizovanom platnu,  napravljenom od velikog čaršava pričvršćenog za jedan od zidova nekog ambara. Entoni Hembuk je napisao: „Ponekad bi neki farmer napravio malo gledalište u svom voćnjaku tako što bi poređao nekoliko balvana na kojima su ljudi sedeli i pratili program.“ Braća i sestre koji su učestvovali u prikazivanju drame koristili su zaprežna kola, koja su zvali „Dramska kola“, za prevoz opreme, prtljaga i posuđa.

Nekim projekcijama je prisustvovala samo šačica ljudi, a na neke je došlo na stotine njih. U jednom mestu u Sjedinjenim Državama u kome je bilo 150 stanovnika, prikazivanjima drame prisustvovalo je ukupno 400 ljudi. U jednom drugom mestu, neki su prepešačili osam kilometara da bi videli prezentaciju. Šarlot Alberg iz Švedske, u čijoj maloj kući su se okupili ljudi iz komšiluka kaže da ih je drama „duboko dirnula“. U Australiji je u jednom zabačenom rudarskom gradu oko 1 500 ljudi došlo na projekciju. U Stražarskoj kuli je pisalo da su u srednjim i višim školama „profesori i đaci prosto bili očarani slikama, kao i govorima i muzikom koji su puštani na fonografu“. Drama „Eureka“ je bila popularna čak i u mestima u kojima je bilo bioskopa.

ZALIVANJE SEMENA ISTINE

Istraživači Biblije su u to vreme bili organizovani u grupe koje su nazivali biblijskim razredima. Nastojali su da osnivaju nove razrede tako što su iz svakog razreda slali govornike koji bi drugima preneli biblijsku istinu. Drama „Eureka“ im je veoma pomogla u tome. Teško je utvrditi koliko je osoba pogledalo ovu skraćenu foto-dramu. Neke verzije ove drame su se uvek iznova prikazivale. Osim toga, 1915. godine je od 86 timova koji su prikazivali ovu dramu samo njih 14 redovno izveštavalo o projekcijama. Premda nažalost nemamo tačan broj, neki podaci pokazuju da je do kraja te godine ovu dramu pogledalo preko milion ljudi. Oko 30 000 njih je zatražilo biblijsku literaturu.

Drama „Eureka“ je možda ostavila tek bledi trag u istoriji, ali po svemu sudeći pogledali su je milioni ljudi širom sveta, od Australije do Argentine, od Južnoafričke Republike do Velike Britanije, Indije i Kariba. Mnogi od njih su tako u Bibliji pronašli istinu koja je vrednija od zlata i mogli su uzviknuti: „Eureka!“

^ odl. 4 Videti članak „Iz naše arhive — Stogodišnjica legendarnog filma o veri“, koji je izašao u Stražarskoj kuli od 15. februara 2014, na stranama 30-32.