Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  jun 2014.

Da li na one koji su slabiji gledamo kao Jehova?

Da li na one koji su slabiji gledamo kao Jehova?

„Oni udovi koji izgledaju slabiji u stvari su neophodni“ (1. KOR. 12:22)

1, 2. Zašto je apostol Pavle imao razumevanja za one koji su bili slabi?

SVI se ponekad osećamo slabo. Možda smo zbog gripa ili neke alergije toliko slabi da s teškom mukom obavljamo svakodnevne poslove. Možemo samo da zamislimo koliko bi nam bilo teško kada bismo neprestano bili u takvom stanju, ne jednu ili dve sedmice, već mesecima. Tada bismo sigurno bili veoma zahvalni ako bi drugi imali razumevanja za nas.

2 Apostol Pavle je vrlo dobro znao da nas pritisci unutar i van skupštine mogu prilično oslabiti. On se nekoliko puta našao u situaciji kada je mislio da više nema snage da služi Bogu (2. Kor. 1:8; 7:5). Govoreći o svom životu i nevoljama koje je trpeo kao hrišćanin, Pavle je rekao: „Ko je slab, a da i ja nisam slab?“ (2. Kor. 11:29). Pored toga, uporedio je članove skupštine sa udovima i rekao da su oni ’koji izgledaju slabiji u stvari neophodni‘ (1. Kor. 12:22). Šta znače te njegove reči? Zašto na one koji su slabiji treba da gledamo kao što to Jehova čini? Zašto je za nas dobro da tako postupamo?

 KAKO JEHOVA GLEDA NA ONE KOJI SU SLABIJI

3. Šta može oblikovati naše gledište o suvernicima kojima je često potrebna pomoć?

3 Živimo u svetu koji je prožet takmičarskim duhom i u kom su mladost i snaga na ceni. Na putu do uspeha mnogi ne biraju sredstva i često gaze po osećanjima onih koji su slabiji. Iako ne odobravamo takvo ponašanje, može nam se desiti da nesvesno razvijemo negativan stav prema onima kojima je često potrebna pomoć, čak i ako je reč o našoj braći i sestrama. Međutim, možemo naučiti da na njih gledamo poput Boga.

4, 5. (a) Kako na osnovu poređenja iz 1. Korinćanima 12:21-23 možemo razumeti kako Jehova gleda na nesavršene ljude? (b) Zašto je za nas dobro da pomažemo onima koji su slabi?

4 Jehovino gledište o onima koji su slabiji možemo bolje razumeti ako razmotrimo jedno poređenje koje je apostol Pavle zapisao u svojoj prvoj poslanici Korinćanima. U 12. poglavlju te poslanice, on je rekao da čak i neugledni i najslabiji delovi ljudskog tela imaju svoju ulogu. (Pročitati 1. Korinćanima 12:12, 18, 21-23.) Neki evolucionisti to dovode u pitanje. Međutim, određena otkrića u proučavanju anatomije pokazuju da organi koji su ranije smatrani beskorisnima ipak obavljaju važne funkcije. * Na primer, neki su smatrali da ljudima nije neophodno da imaju mali prst na stopalima. Međutim, ustanovljeno je da taj deo tela ima ulogu u održavanju ravnoteže.

5 Pavle je svojim poređenjem istakao činjenicu da nijedan član hrišćanske skupštine nije beskoristan. Jehova nije poput Satane, koji nastoji da ljude liši dostojanstva. On na sve svoje sluge, uključujući i one koji su slabiji, gleda kao na udove koji su ’neophodni‘ jednom telu (Jov 4:18, 19). Ta činjenica treba da pomogne svakom od nas da budemo zadovoljni svojim mestom u skupštini, kao i u Božjoj organizaciji. Na primer, možda smo nekoj starijoj osobi pružili ruku da joj pomognemo da sigurnije hoda. Verovatno smo svoj korak morali da prilagodimo njenom. Sigurno smo se lepo osećali što možemo da učinimo nešto korisno za nju. Prema tome, pružanje pomoći drugima donosi nam radost i pomaže nam da imamo više strpljenja i ljubavi. Pored toga, to nam pomaže da napredujemo ka zrelosti (Ef. 4:15, 16). Jehova želi da nam naša braća i sestre budu važni, čak i ako nam izgleda da su oni slabi. Kada imamo takvo gledište o njima, nećemo očekivati previše od njih, a u skupštini će vladati srdačna atmosfera.

6. Kako je apostol Pavle upotrebio reči „slab“ i „jak“?

6 Kada je u poslanici Korinćanima govorio o tome kako se on osećao i o tome kako je svet gledao na hrišćane, apostol Pavle je upotrebio reči „slab“ i „slabo“ (1. Kor. 1:26, 27; 2:3). Kada je za neke rekao da su „jaki“, nije želeo da pomisle da su bolji od drugih (Rimlj. 15:1). On je u stvari rekao da hrišćani koji imaju više iskustva treba da budu strpljivi sa onima koji se još nisu utvrdili u istini.

DA LI TREBA DA PROMENIMO SVOJE GLEDIŠTE?

7. Šta nam može otežavati da drugima pružimo pomoć?

7 Kada pomažemo onima koji prolaze kroz neki težak period, mi postupamo poput Jehove i stičemo njegovo odobravanje (Ps. 41:1; Ef. 5:1). Pa ipak, mora se priznati da nam ponekad negativan stav može otežavati da im pružimo pomoć. S druge  strane, možda nam je neprijatno jer ne znamo šta da kažemo onima koji imaju poteškoće i zato se držimo podalje od njih. Sintija, * jedna sestra koju je muž napustio, rekla je: „Stvarno je bolno kada ti braća i sestre ne prilaze ili kada ne učine ono što očekuješ od njih kao od bliskih prijatelja. U kušnjama mnogo znači kada su drugi uz tebe.“ David je dobro znao šta znači biti zapostavljen (Ps. 31:12).

8. Šta će nam pomoći da imamo više razumevanja za druge?

8 Verovatno ćemo imati više razumevanja za one koji su slabiji ako uzmemo u obzir njihove nepovoljne okolnosti. Neki od njih imaju loše zdravlje, žive u religiozno razdeljenom domu ili se bore s depresijom. I nama se može desiti da jednog dana budemo u nekoj sličnoj situaciji. Dok su bili u Egiptu, Izraelci su živeli u siromaštvu i bili su potlačeni. Pre nego što su ušli u Obećanu zemlju, Jehova im je rekao da ne smeju dozvoliti da im „srce otvrdne“ prema njihovoj siromašnoj braći. Očekivao je od njih da pomažu siromašnima (Pon. zak. 15:7, 11; Lev. 25:35-38).

9. Šta treba da nam bude najvažnije kada pomažemo onima koji se suočavaju s teškoćama? Navedi primer.

9 Ne treba da osuđujemo one koji se suočavaju s teškoćama niti da budemo sumnjičavi prema njima, već treba da im pružimo utehu na temelju Božje Reči (Jov 33:6, 7; Mat. 7:1). Recimo da je neki motociklista imao saobraćajnu nezgodu i da je primljen na odeljenje za hitne slučajeve. Da li bi lekari i medicinske sestre prvo pokušali da utvrde da li je on prouzrokovao tu nezgodu? Ne, već bi mu smesta ukazali pomoć. Slično tome, kada neki naš suvernik posustaje zbog svojih problema, najvažnije je da mu u duhovnom pogledu pomognemo. (Pročitati 1. Solunjanima 5:14.)

10. Zašto se za one koji su naizgled slabiji može reći da su zaista „bogati u veri“?

10 Ako samo malo razmislimo o okolnostima svoje braće i sestara, možda ćemo to što su naizgled slabiji videti u sasvim drugačijem svetlu. Uzmimo u obzir sestre koje istrajno služe Jehovi uprkos tome što im se članovi porodice već godinama protive. Neke od njih izgledaju neznatno i krhko, ali očigledno je da imaju veoma jaku veru i da poseduju unutrašnju snagu. Sigurno smo oduševljeni kada vidimo veru i nepokolebljivost samohrane majke koja sa svojim detetom ili svojom decom redovno dolazi na skupštinske sastanke. Isto se može reći i za naše tinejdžere koji se drže istine uprkos tome što su u školi izloženi lošim uticajima. Ako smo skromni, uvidećemo da oni koji su naizgled slabiji, mogu biti „bogati u veri“ baš kao i drugi koji nemaju probleme poput njihovih (Jak. 2:5).

PRIHVATIMO JEHOVINO GLEDIŠTE

11, 12. (a) Šta će nam pomoći da prihvatimo Jehovino gledište o onima koji su slabiji? (b) Šta možemo naučiti na osnovu toga kako se Jehova ophodio prema Aronu?

11 Ako razmotrimo kako se Jehova ophodio prema nekim svojim slugama, biće nam lakše da poput njega gledamo na one koji su slabiji. (Pročitati Psalam 130:3.) Na primer, Aron je imao slabe izgovore kada ga je Mojsije pitao zašto je napravio zlatno tele. Šta bismo pomislili o njemu da smo kojim slučajem tada bili uz Mojsija? (Izl. 32:21-24). Šta bismo rekli o Aronu kada je, pod uticajem svoje sestre Marije, kritikovao Mojsija što se oženio neizraelkom? (Br. 12:1, 2). Kako bismo reagovali u situaciji kada Aron i Mojsije nisu iskazali čast Jehovi, koji je učinivši čudo obezbedio  Izraelcima vodu kod Merive? (Br. 20:10-13).

12 Jehova je u svakoj od ovih situacija na licu mesta mogao da kazni Arona. Ali on je razumeo da Aron nije bio loš čovek i da nije potpuno zastranio. Izgleda da je Aron pogrešio zato što je bio zatečen određenim okolnostima ili zato što su drugi uticali na njega. Kada mu je bilo predočeno da je pogrešio, spremno je to priznao i prihvatio je Jehovinu presudu (Izl. 32:26; Br. 12:11; 20:23-27). Jehova je bio odlučio da se usredsredi na Aronovu veru i spremnost da se pokaje. Zanimljivo je što se vekovima nakon toga o Aronu i njegovim potomcima govorilo kao o osobama koje su imale strahopoštovanje prema Jehovi (Ps. 115:10-12; 135:19, 20).

13. Kako možemo analizirati svoje gledište o onima koji su možda slabiji?

13 Bilo bi dobro da najpre analiziramo svoje gledište o onima koji su možda slabiji zato što će nam to pomoći da svoje gledište uskladimo s Jehovinim (1. Sam. 16:7). Recimo, kako reagujemo ako neki tinejdžer nije dovoljno razborit što se tiče izbora zabave ili se ponaša neodgovorno? Ne bi bilo dobro da ga preterano kritikujemo. Možda je bolje da razmislimo kako mu možemo pomoći da napreduje ka zrelosti. Kada pomažemo onima kojima je to potrebno, mi imamo više razumevanja za njih i produbljujemo svoju ljubav prema njima.

14, 15. (a) Šta je Jehova učinio kada je Ilija podlegao strahu? (b) Šta možemo naučiti na osnovu onoga što je Ilija doživeo?

14 Imaćemo više razumevanja prema drugima i ako razmislimo o tome kako je Jehova postupio kada su neke njegove sluge bile obeshrabrene. Jedan od njih je bio Ilija. Iako se neustrašivo sukobio sa 450 Valovih proroka, on je pobegao kada je čuo da  je kraljica Jezavelja rešila da ga ubije. Nakon što je pešice prešao 150 kilometara do Virsaveje, otišao je u pustinju. Iscrpljen od puta i užarenog sunca, seo je pod jedno drvo i „počeo da se moli da umre“ (1. Kralj. 18:19; 19:1-4).

Jehova je uzeo u obzir Ilijine granice i ohrabrio ga je preko jednog anđela (Videti 14. i 15. odlomak)

15 Šta je Jehova uradio kada je video da je njegov verni prorok izgubio svaku nadu? Da li ga je odbacio zato što je u jednom trenutku podlegao malodušnosti i strahu? Nipošto! Jehova je uzeo u obzir da Ilija ima svoje granice i poslao mu je jednog anđela. Taj anđeo je u dva navrata podstakao Iliju da jede kako bi imao dovoljno snage da nastavi svoje putovanje. (Pročitati 1. Kraljevima 19:5-8.) Pre nego što je dao Iliji bilo kakvo uputstvo, Jehova ga je saslušao i pružio mu konkretnu pomoć.

16, 17. Šta možemo naučiti iz toga kako je Jehova pomogao proroku Iliji?

16 Kako se možemo ugledati na našeg brižnog Boga? Nemojmo žuriti da drugima damo savet (Posl. 18:13). Bolje je da budemo puni razumevanja prema onima koji misle da su „manje časni“ zato što prolaze kroz neki težak period (1. Kor. 12:23). Tada ćemo moći da im pomognemo u skladu s njihovim potrebama.

17 Uzmimo kao primer Sintiju, čije su reči navedene u jednom od prethodnih odlomaka. Nakon što ju je muž napustio, ostala je sama sa svoje dve ćerke. Šta su neka braća i sestre učinili za njih? Ona je rekla: „Nakon što smo im telefonom javile šta nam se desilo, bili su kod nas u roku od 45 minuta. Plakali su s nama. Narednih dva ili tri dana nisu nas ostavljali same. Bile smo veoma utučene tako da nismo vodile računa ni o tome da se redovno hranimo. Zato su nas na neko vreme primili kod sebe.“ Možda nas ovaj primer podseća na sledeće reči Isusovog učenika Jakova: „Ako brat ili sestra nema šta da obuče i nema dovoljno hrane svaki dan, a neko im od vas kaže: ’Idite u miru, grejte se i nasitite se‘, a ne date im ono što je potrebno njihovom telu, od kakve je to koristi? Tako je i s verom — ako nema dela, mrtva je po sebi“ (Jak. 2:15-17). Zahvaljujući pravovremenoj podršci braće i sestara iz njihove skupštine, Sintija i njene ćerke su samo šest meseci nakon što su doživele težak udarac imale dovoljno snage da služe kao pomoćni pioniri (2. Kor. 12:10).

BLAGOSLOVI ZA MNOGE

18, 19. (a) Kako možemo pomoći onima koji su privremeno klonuli? (b) Kako pomaganje slabijima koristi mnogima?

18 Možda nam je na osnovu ličnog iskustva poznato da je nakon teže bolesti potrebno dosta vremena da bismo obnovili snagu. Slično tome, našoj braći koja su iscrpljena zbog ličnih problema ili veoma teških okolnosti verovatno je potrebno neko vreme da bi obnovili duhovnu snagu. Naravno, prvenstveno je na njima da ojačaju svoju veru putem ličnog proučavanja, molitve i drugih duhovnih aktivnosti. Međutim, da li ćemo imati strpljenja sa njima dok u duhovnom pogledu ne stanu na noge? Da li ćemo sve to vreme imati postojanu ljubav prema njima? Da li ćemo se potruditi da oni koji su privremeno klonuli osete da su vredni i da ih volimo? (2. Kor. 8:8).

19 Nikada nemojmo zaboraviti da ćemo time što podupiremo svoju braću, doživeti radost koju samo davanje može doneti. Pored toga, tako ćemo još bolje razumeti druge i biti strpljiviji sa njima. A to neće koristiti samo nama. Naime, zahvaljujući tome, u skupštini će vladati prijatnija i srdačnija atmosfera. Što je najvažnije, na taj način ćemo postupati poput Jehove, koji ceni svakog svog slugu. Sigurno imamo mnogo razloga da poslušamo podstrek da ’pomažemo onima koji su slabi‘ (Dela 20:35).

^ odl. 4 U svojoj knjizi Poreklo čoveka (The Descent of Man), Čarls Darvin je za nekoliko organa rekao da „ničemu ne služe“. Jedan njegov pristalica je tvrdio da ljudsko telo ima na desetine „zakržljalih organa“, među kojima su slepo crevo i grudna žlezda.

^ odl. 7 Ime je promenjeno.