Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  april 2014.

Niko ne može robovati dvojici gospodara

Niko ne može robovati dvojici gospodara

’Niko ne može robovati dvojici gospodara. Ne možete robovati Bogu i bogatstvu‘ (MAT. 6:24)

1-3. (a) Kakve probleme danas mnogi imaju i kako neki pokušavaju da ih reše? (Videti sliku na početku članka.) (b) Pred kojim se izazovima oni nalaze kada je reč o podizanju dece?

„MOJ suprug Džejms se svakog dana vraćao sa posla mrtav umoran, a njegova plata je pokrivala samo naše svakodnevne potrebe“, kaže Merilin. * „Htela sam da mu pomognem i da ujedno priuštimo našem sinu Džimiju neke stvari koje su imali njegovi školski drugovi.“ Ona je u isto vreme htela da materijalno pomogne nekim svojim rođacima i da uštedi nešto novca. Mnogi njeni prijatelji su već bili otišli u inostranstvo kako bi više zaradili. Ali kada je razmišljala o tome da li da i ona to učini, našla se u nedoumici. Zašto?

2 Merilin se plašila da ostavi svoju porodicu i da prekine njihovu ustaljenu rutinu što se tiče duhovnih aktivnosti. Pa ipak, znala je neke koji su već izvesno vreme bili u inostranstvu i čije su se porodice po svemu sudeći održale u duhovnom pogledu. Međutim, pitala se kako će odgajati sina kada ne bude kraj njega. Da li bi ga putem interneta mogla vaspitavati ’na Jehovin način i pomagati mu da usvoji njegov način razmišljanja‘? (Ef. 6:4).

3 Merilin se obratila drugima za savet. Njen muž nije bio za to da ona ide u inostranstvo premda joj je  rekao da je neće sprečavati u tome. Starešine i neki iz njene skupštine su joj savetovali da ne ide, ali neke sestre su je nagovarale da to uradi. „Ako voliš svoju porodicu, otići ćeš“, rekle su joj. „I dalje ćeš služiti Jehovi.“ Uprkos svojim sumnjama i strahovima, Merilin se oprostila od Džejmsa i Džimija i otputovala je u inostranstvo radi posla. Obećala im je da će samo neko vreme ostati tamo.

PORODIČNE ODGOVORNOSTI I BIBLIJSKA NAČELA

4. Zašto mnogi odlaze u inostranstvo i ko nakon toga uglavnom brine o njihovoj deci?

4 Jehova ne želi da njegove sluge žive u bedi. Osim toga, ljudi još od davnina idu trbuhom za kruhom u nadi da će se tako izbaviti iz siromaštva (Ps. 37:25; Posl. 30:8). Na primer, patrijarh Jakov je poslao svoje sinove u Egipat da tamo kupe hranu kako njihova porodica ne bi umrla od gladi * (Post. 42:1, 2). Oni koji danas reše da se presele u inostranstvo uglavnom nemaju takav razlog. Međutim, oni možda grcaju u dugovima iako rade dan i noć kako bi ih vratili. Drugi jednostavno žele da svojoj porodici obezbede bolji standard. Da bi ostvarili svoj cilj uprkos lošoj ekonomskoj situaciji, mnogi su prinuđeni da potraže posao u nekom drugom mestu ili drugoj zemlji tako da na kraju žive odvojeno od svoje porodice. Često se dešava da brigu o svojoj maloj deci prepuste bračnom drugu, svom starijem detetu, svojim roditeljima, rođacima ili prijateljima. Iako im je veoma teško da se odvoje od bračnog druga i dece, mnogi emigranti smatraju da nemaju drugog izbora.

5, 6. (a) Šta je Isus rekao o sreći i sigurnosti? (b) Za koje materijalne stvari je Isus poučio svoje učenike da se mole? (c) Na koji način nas Jehova blagosilja?

5 U Isusovo vreme, mnogi ljudi su bili siromašni i verovatno su smatrali da bi im više novca donelo sreću i sigurnost (Mar. 14:7). Ali Isus nije želeo da se oni uzdaju u novac, već u Jehovu, koji pruža bogatstvo trajne vrednosti. On je u Propovedi na gori rekao da pravu sreću i sigurnost ne donose materijalne stvari, već prijateljstvo s našim nebeskim Ocem.

6 Isus nas je putem uzorne molitve poučio da se molimo za ’naš hleb za ovaj dan‘, to jest za naše svakodnevne potrebe, a ne za finansijsku sigurnost. On je bez uvijanja rekao onima koji su ga slušali: „Ne skupljajte više sebi blago na zemlji [...] Nego skupljajte sebi blago na nebu“ (Mat. 6:9, 11, 19, 20). Možemo biti sigurni da će nas Jehova blagosloviti baš kao što je i obećao. To ne znači da ćemo imati samo njegovu naklonost, već da će se on pobrinuti da dobijemo ono što nam je potrebno. Jedini način da zaista budemo srećni i spokojni jeste da se uzdamo u našeg nebeskog Oca, a ne u novac. (Pročitati Mateja 6:24, 25, 31-34.)

7. (a) Kome je Jehova poverio brigu o deci? (b) Zašto oba roditelja treba da podižu decu?

7 Da bismo ’tražili najpre Božju pravednost‘, neophodno je i da usvojimo Jehovino gledište o porodičnim obavezama. Prema Mojsijevom zakonu, roditelji su bili odgovorni da poučavaju svoju decu o Jehovi, a to načelo važi i za prave hrišćane. (Pročitati Ponovljene zakone 6:6, 7.) Bog očekuje da to rade otac i majka, a ne deka i baka ili neko drugi. Kralj Solomon je napisao: „Sine moj, slušaj pouku oca svoga, i ne ostavljaj savete majke svoje“ (Posl. 1:8). Jehova želi da oba roditelja budu uz decu kako bi ih poučavali i pružali im vođstvo  (Posl. 31:10, 27, 28). Posebno kada je reč o služenju Bogu, deca mnogo toga uče od roditelja slušajući ih kako svakodnevno pričaju o Jehovi i posmatrajući njihov primer.

NEOČEKIVANE POSLEDICE

8, 9. (a) Koje promene često nastupe kada jedan roditelj ne živi sa svojom porodicom? (b) Do kojih posledica u emocionalnom i moralnom pogledu može doći kada porodica nije na okupu?

8 Oni koji nameravaju da se presele u inostranstvo, obično nastoje da procene rizike i žrtve koje to povlači za sobom, ali veoma malo njih je u stanju da predvidi sve do čega može doći kada se odvoje od porodice (Posl. 22:3). * Ubrzo nakon što je otišla od kuće, Merilin je počela da pati zbog toga što više nije bila sa svojim mužem i sinom. Isto se desilo i s njima. Sin ju je uvek iznova pitao: „Zašto si me ostavila?“ Merilin je nameravala da ode na svega nekoliko meseci. Međutim, ti meseci su prerasli u godine, a u njenoj porodici su se mogle primetiti neke zabrinjavajuće promene. Njen sin Džimi je počeo da se povlači i emocionalno udaljava od nje. Merilin je s tugom rekla: „Moje dete me više nije volelo.“

9 Kada roditelji i deca ne žive zajedno kao porodica, mogu trpeti teške posledice u emocionalnom i moralnom pogledu. * Što su deca mlađa i što su duže odvojena od roditelja, to su posledice po njih teže. Merilin je govorila svom sinu kako se ona žrtvuje za njega, ali njemu je to delovalo kao da ga je ostavila. U početku joj je zamerao što nije uz njega. Ali kada je kasnije došla da ga poseti, nije mogao da podnese što je tu. Poput druge dece koja ne žive s roditeljima, smatrao je da je njegova majka izgubila pravo na to da joj bude poslušan i da je voli. (Pročitati Poslovice 29:15.)

Preko interneta ne možete zagrliti svoje dete (Videti 10. odlomak)

10. (a) Kako na decu utiče kada roditelji pokušavaju da im svoje odsustvo nadomeste poklonima? (b) Šta roditelji ne mogu pružiti deci kada nisu s njima?

10 Merilin je pokušavala da svoje odsustvo nadomesti slanjem novca i poklona. Međutim, shvatila je da se tako otuđuje od svog sina i da ga nehotice uči da su materijalne stvari važnije od služenja Bogu i od porodice (Posl. 22:6). Sin bi često znao da joj kaže: „Ne moraš da dođeš kući, samo mi pošalji poklone.“ Merilin je polako shvatala da ne može vaspitavati svoje dete putem pisama, telefona i interneta. Ona je rekla: „Preko interneta ne možete da zagrlite niti da poljubite svoje dete pred spavanje.“

Kojim opasnostima su izloženi bračni drugovi koji nisu zajedno? (Videti 11. odlomak)

11. (a) Kako na bračne drugove utiče kada zbog posla žive odvojeno? (b) Kako je jedna sestra shvatila da treba da bude sa svojom porodicom?

 11 Merilin se takođe udaljila od Jehove i svog supruga Džejmsa. Na sastanke i u službu propovedanja išla je jednom sedmično ili ređe i morala je u više navrata da odbije udvaranje svog poslodavca. Budući da nisu bili zajedno i da zbog toga nisu mogli da se oslone jedno na drugo u problemima, Merilin i Džejms su se emocionalno vezali za druge osobe i umalo nisu počinili preljubu. Ona je shvatila da je njihov brak u opasnosti iako nije došlo do preljube. Biblija savetuje bračnim partnerima da brinu o emocionalnim i seksualnim potrebama jedno drugog. Ali pošto nisu bili zajedno, nisu mogli spontano razmeniti misli, pogledati jedno drugo, osmehnuti se jedno drugom, niti se nežno dodirnuti i izvršavati svoju bračnu dužnost (Pesma 1:2; 1. Kor. 7:3, 5). I nisu mogli služiti Jehovi sa svojim sinom. Merilin kaže: „Kada sam na jednom oblasnom kongresu čula da je porodično proučavanje neophodno da bismo preživeli Jehovin dan, shvatila sam da treba da se vratim kući. Morala sam ponovo izgraditi svoju duhovnost i porodični život.“

DOBRI I LOŠI SAVETI

12. Koji se biblijski savet može dati onima koji zbog posla ne žive sa svojom porodicom?

12 Kada je odlučila da se vrati kući, Merilin je videla da je ta njena odluka naišla na različite reakcije. Starešine iz njene skupštine u inostranstvu pohvalili su je što ima veru i što je hrabra. Ali neki koji su takođe živeli odvojeno od svog bračnog druga i porodice nisu tako reagovali. Umesto da se ugledaju na nju, pokušali su da je nagovore da ne ide kući. Rekli su joj: „Brzo ćeš se ti vratiti ovamo. Od čega ćete uopšte živeti ako odeš kući?“ Pravi hrišćani neće govoriti tako nešto, već će ’učiti mlađe žene da vole svoje muževe, da vole svoju decu, da budu uzorne domaćice‘, ali u svojoj kući, ’kako se o Božjoj reči ne bi pogrdno govorilo‘. (Pročitati Titu 2:3-5.)

13, 14. Navedi primer koji pokazuje zašto je potrebna vera da bi se vršenje Jehovine volje stavilo ispred očekivanja porodice.

13 Mnogi emigranti su odrasli u okruženju u kojem se smatra da su obaveze prema porodici, a posebno prema roditeljima, važnije od svega. Naša braća i sestre iz takvih sredina zaista pokazuju veru kada zbog poslušnosti Jehovi ne rade ono što je opšteprihvaćeno ili ono što njihova porodica očekuje od njih.

14 Razmotrimo ono što je doživela Karin. Ona je rekla: „Kada sam rodila svog sina Dona, muž i ja smo radili  u inostranstvu, a ja sam tek neko vreme proučavala Bibliju sa Svedocima. Svi u mojoj porodici su očekivali da pošaljem sina kod svojih roditelja, koji bi se brinuli o njemu dok nas dvoje ne zaradimo dovoljno novca.“ Kada je Karin insistirala na tome da ona odgaja dete, članovi njene porodice, uključujući i njenog supruga, govorili su joj da je lenja i podsmevali su joj se. Ona je ispričala: „Iskreno rečeno, tada nisam u potpunosti razumela zbog čega bi bilo pogrešno da pošaljem dete svojim roditeljima da ga oni podižu nekoliko godina. Međutim, razumela sam da Jehova očekuje od mene i mog supruga da odgajamo svoje dete.“ Kada je ponovo ostala u drugom stanju, njen muž koji ne služi Jehovi tražio je od nje da abortira. Zahvaljujući tome što je ranije donela dobru odluku koja joj je ojačala veru, Karin se i ovog puta čvrsto držala Jehove. Danas su ona, njen suprug i njihova deca srećni što su ostali na okupu. Da je Karin jedno dete ili oba deteta dala nekom drugom da ih odgaja, ishod bi verovatno bio sasvim drugačiji.

15, 16. (a) Kako je na jednu sestru uticalo to što je u detinjstvu bila odvojena od roditelja? (b) Zašto ona nije prepustila svojoj majci da joj odgaja ćerku?

15 Jedna naša sestra po imenu Viki je rekla: „Nekoliko godina me je podizala baka, dok je moja mlađa sestra bila s roditeljima. Kada smo ponovo bili zajedno kao porodica, primetila sam da sam se udaljila od roditelja. Moja sestra je osećala slobodu da im kaže šta misli, da ih zagrli i videlo se da je bliska s njima. Za razliku od nje, meni je čak i kada sam odrasla bilo teško da im kažem kako se zaista osećam. Sestra i ja smo im obećale da ćemo brinuti o njima kada budu ostarili. Ali mislim da ću to raditi više iz osećaja dužnosti, dok će moja sestra to raditi više zbog toga što ih voli.

16 „Moja majka je izrazila želju da odgaja moju ćerku, baš kao što je mene podizala njena majka. S poštovanjem sam to odbila“, rekla je Viki. „Moj muž i ja bismo hteli da odgajamo svoje dete u skladu s Jehovinim merilima. I nipošto ne želim da u budućnosti imam narušen odnos sa svojom ćerkom.“ Viki je shvatila da će uspeti kao majka jedino ako joj Jehova i njegova merila budu važniji od materijalnih stvari i očekivanja njenih rođaka. Isus je jasno rekao: „Niko ne može robovati dvojici gospodara“, to jest Bogu i bogatstvu (Mat. 6:24; Izl. 23:2).

JEHOVA BLAGOSILJA NAŠ TRUD

17, 18. (a) U kom smislu Božje sluge uvek imaju mogućnost izbora? (b) Na koja pitanja će biti odgovoreno u sledećem članku?

17 Jehova je kao naš Otac obećao da će nam pružiti sve što nam je neophodno ako budemo najpre tražili Kraljevstvo i njegovu pravednost (Mat. 6:33). Prema tome, Božje sluge uvek imaju mogućnost izbora. Pošto nam Jehova garantuje da će nam u svakoj mogućoj kušnji obezbediti izlaz, ne treba da mislimo kako nemamo drugog izbora nego da prekršimo neko biblijsko načelo. (Pročitati 1. Korinćanima 10:13.) Kada ’željno čekamo‘ na Jehovu, kada se ’oslanjamo na njega‘ moleći ga za mudrost i vođstvo i držeći se njegovih zapovesti i načela, tada će nam ’on pomoći‘ (Ps. 37:5, 7). On će nas nagraditi zato što iskreno nastojimo da mu služimo kao svom jedinom Gospodaru. Ako nam bude bilo najvažnije da vršimo njegovu volju, on će nam dati uspeh u životu. (Uporediti s Postankom 39:3.)

18 Ali kako članovi porodice mogu popraviti štetu proisteklu iz toga što neko vreme nisu živeli zajedno? Šta konkretno možemo učiniti da bismo zaradili za život i ujedno ostali sa svojom porodicom? Kako možemo pomoći drugima da u tom pogledu donose dobre odluke? U sledećem članku biće odgovoreno na ova pitanja.

^ odl. 1 Imena su promenjena.

^ odl. 4 Kada su odlazili u Egipat, Jakovljevi sinovi su verovatno najviše tri nedelje bili odvojeni od svojih porodica. Kada su se kasnije s Jakovom preselili u Egipat, sa sobom su poveli žene i decu (Post. 46:6, 7).

^ odl. 8 Videti članak „Imigracija — snovi i stvarnost“ u časopisu Probudite se! od februara 2013.

^ odl. 9 Izveštaji iz više zemalja pokazuju da je odvajanje od bračnog druga i dece radi posla u inostranstvu dovelo do ozbiljnih problema. U nekim slučajevima je došlo do preljube, homoseksualnosti ili incesta. Što se dece tiče, kod njih su se javili problemi u vladanju i učenju, agresivnost, anksioznost, depresija i sklonost ka samoubistvu.