Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  mart 2014.

Kako brinuti o ostarelim roditeljima

Kako brinuti o ostarelim roditeljima

„Dečice, nemojmo voleti samo rečju i jezikom, nego delom i istinom“ (1. JOV. 3:18)

1, 2. (a) Koje probleme imaju mnoge porodice i koja se pitanja nameću? (b) Kako roditelji i deca mogu izaći na kraj s tim problemima?

ZAISTA je veoma bolno kada shvatimo da naši roditelji, nekada zdravi i jaki, više ne mogu da brinu o sebi. Neki su doživeli tako nešto kada je njihov roditelj slomio kuk, oboleo od demencije ili neke druge teške bolesti. A tu je i druga strana medalje. I starijima može teško pasti da priznaju da zbog narušenog zdravlja ili drugih okolnosti više ne mogu da se staraju o sebi (Jov 14:1). Šta se tada može učiniti? Kako se možemo brinuti o njima?

2 U jednom članku o pomaganju starijima piše: „Možda u krugu porodice nije lako razgovarati o problemima koje donosi starost. Ali ako su članovi porodice razgovarali o mogućnostima koje imaju i ako su utvrdili šta mogu da učine, lakše će se snaći šta god da se desi.“ Veoma je važno obaviti takav razgovor, jer starost neminovno sa sobom nosi određene probleme. Pa ipak, možemo se donekle pripremiti i unapred doneti neke odluke. Pogledajmo sada kako članovi porodice u duhu ljubavi mogu zajednički naći rešenja za neke probleme.

 PRIPREMITI SE NA VREME ZA ’ZLE DANE‘

3. Šta članovi porodice treba da urade kada roditelji više ne mogu da brinu o sebi? (Videti sliku na početku članka.)

3 Većina starijih će doživeti vreme kada neće moći da se brinu o sebi i kada će zavisiti od tuđe pomoći. (Pročitati Propovednika 12:1-7.) Oni i njihova deca tada treba da sagledaju kakva im je pomoć potrebna i da pronađu odgovarajuća rešenja. Obično je dobro da se članovi porodice sastanu kako bi razgovarali o međusobnoj saradnji, potrebama roditelja i onome što mogu učiniti. Svi oni, a posebno roditelji, treba da otvoreno kažu šta misle i da trezveno sagledaju činjenice. Oni bi mogli razgovarati o tome da li roditelji uz dodatnu pomoć mogu i dalje biti u svom domu. * Mogu razgovarati i o tome šta svaki član porodice može učiniti za roditelje (Posl. 24:6). Na primer, neka deca se možda mogu svakodnevno starati o svojim roditeljima dok im druga mogu pomagati u finansijskom pogledu. Svi treba da razumeju da svako od njih ima svoju ulogu. Međutim, s vremenom se njihove okolnosti mogu promeniti i tada će možda biti potrebno da se članovi porodice zamene u obavljanju nekih poslova.

4. Kome se oni koji brinu o ostarelim roditeljima mogu obratiti za pomoć?

4 Ukoliko treba da preuzmemo brigu o ostarelom roditelju, veoma je važno da se što bolje upoznamo s njegovim stanjem. Ako će roditelju zbog nekog oboljenja s vremenom biti sve teže, dobro je da se informišemo o tome kakve teškoće mogu kasnije nastupiti (Posl. 1:5). Bilo bi dobro da se obratimo ustanovama koje pružaju pomoć starijima. Mogli bismo se raspitati da li bi naš roditelj mogao dobiti neku pomoć, koja bi nam omogućila da se bolje i lakše brinemo o njemu. Sve te promene u porodici mogu kod nas izazvati čitav niz emocija. Na primer, možda smo zbunjeni, uznemireni ili imamo osećaj gubitka. Mogli bismo se poveriti nekom dobrom prijatelju. Što je najvažnije, neophodno je da se u molitvi poverimo Jehovi. On će nam dati unutrašnji mir koji će nam pomoći da izađemo na kraj sa svakom situacijom (Ps. 55:22; Posl. 24:10; Fil. 4:6, 7).

5. Zašto je dobro blagovremeno prikupiti informacije koje se tiču brige o starijima?

5 Neke porodice sa ostarelim roditeljima blagovremeno su porazgovarale o tome koje im mogućnosti stoje na raspolaganju. Recimo, da li bi bilo praktično da roditelj živi sa nekim od svoje dece ili da ide u starački dom, ili pak postoje neke druge mogućnosti. Oni su na vreme shvatili da ih ’nevolja i patnja‘ mogu iznenaditi i pripremili su se za njih (Ps. 90:10). Ali mnogi to nisu učinili i zato su, kada je njihovom ostarelom roditelju hitno zatrebala pomoć, morali u žurbi donositi važne odluke. Jedan stručnjak je rekao da je to „kao po pravilu najgori mogući trenutak za donošenje takvih odluka“. U tako napetoj situaciji čak može doći i do svađe. S druge strane, zahvaljujući blagovremenom planiranju svima će biti lakše da se priviknu na promene (Posl. 20:18).

Članovi porodice treba da razgovaraju o tome kako se mogu zbrinuti potrebe roditelja (Videti odlomke 6-8)

6. Zašto je dobro razgovarati o tome gde će roditelji živeti kad ostare?

6 Nekima je možda neprijatno da razgovaraju s roditeljima o promenama u kući ili o eventualnom preseljenju. Međutim, mnogi su rekli da su tek kasnije uvideli koliko je bilo dobro što su s roditeljima razgovarali o tome. Zašto smatraju da je to bilo dobro? Zato što je mnogo lakše razgovarati o tome pre nego što nastanu  problemi. Tako imaju priliku da se u duhu ljubavi i razumevanja pripreme za promene koje će možda nastupiti. Čak i ako roditelji žele da ostanu u svojoj kući i da što duže budu samostalni, dobro je da s decom razgovaraju o tome kakvu bi pomoć želeli ako bi im ona bila potrebna.

7, 8. O čemu članovi porodice treba da razgovaraju i zašto?

7 Tokom takvih razgovora, roditelji treba da kažu deci šta žele, kakve su im finansijske mogućnosti i šta bi im najviše odgovaralo. Zahvaljujući tome, ona će moći da donesu odgovarajuće odluke ukoliko roditelji to ne budu mogli. Deca će verovatno uvažiti njihove želje i nastojati da im u što većoj meri omoguće da budu samostalni (Ef. 6:2-4). Na primer, da li roditelji očekuju da im neko od dece ponudi da se presele kod njega i njegove porodice ili očekuju nešto drugo? Oni treba da budu realni i da imaju na umu da verovatno neće svi deliti njihovo mišljenje, kao i to da je i njima i njihovoj deci potrebno vreme da usklade razmišljanja.

8 Svi članovi porodice treba da razumeju da se planiranjem i razgovorom mogu preduprediti mnogi problemi (Posl. 15:22). To se odnosi i na pitanja povezana s lečenjem. Obavezno treba razgovarati o tačkama koje su navedene u Posebnoj medicinskoj punomoći koju koriste Jehovini svedoci. Svako ima pravo na to da dobije informacije o lečenju koje mu se nudi, kao i na to da odluči da li će ga prihvatiti. U tom pogledu stariji mogu izneti svoje želje putem unapred pripremljenog uputstva. U zemljama u kojima je to zakonski moguće, oni mogu poveriti nekome da bude njihov punomoćnik, koji će se postarati za to da se poštuju njihove želje što se tiče lečenja. Bilo bi dobro da stariji, oni koji brinu o njima i punomoćnici imaju kod sebe kopije dokumenata koji će im biti potrebni u nekim hitnim slučajevima. Neki stariji su rešili da takvu dokumentaciju drže sa svojim testamentom i drugim važnim dokumentima koji se tiču osiguranja, finansija, kontakta s državnim službama i slično.

KADA SE PROMENE OKOLNOSTI

9, 10. Kada će roditeljima biti posebno potrebna pomoć njihove dece?

9 Članovi porodice najčešće žele da stariji budu samostalni koliko god im to dozvoljava njihovo stanje. Oni možda i dalje mogu da pripremaju sebi obroke, da čiste kuću, uzimaju lekove i kontaktiraju s drugima. Imajući to u vidu, njihova deca verovatno neće morati da se previše uključuju u njihove svakodnevne aktivnosti. Ali s vremenom može doći do toga da se roditelji sve teže kreću, da ne mogu ići u kupovinu ili da postaju dosta zaboravni. Deca tada treba da nešto preduzmu.

10 U velikom broju slučajeva posledice starenja su smetenost, depresija, nekontrolisano pražnjenje bešike i creva, gubitak vida, sluha i  pamćenja. Ali takve smetnje se verovatno mogu medicinskim putem ublažiti i zato deca treba odmah da reaguju kada tako nešto primete. U nekom trenutku može doći do toga da moraju preuzeti brigu o stvarima koje je roditelj ranije sam obavljao. Možda umesto njih moraju plaćati račune, podmirivati neke druge obaveze, voziti ih kod lekara i drugo (Posl. 3:27).

11. Šta će pomoći roditeljima da se lakše naviknu na promene?

11 Ako je očigledno da zdravstveno stanje roditelja neće biti bolje, onda verovatno treba promeniti način na koji im se pruža pomoć ili promeniti nešto u kući u kojoj žive. Što su promene manje, biće im lakše da se naviknu na njih. Ako deca žive daleko od roditelja, možda se mogu pobrinuti da neki suvernik ili komšija redovno posećuje njihove roditelje i da ih obaveštava o njihovom stanju. Da li im je samo potrebna pomoć oko kuvanja i čišćenja? Da li će im manje izmene u domu olakšati da se kreću po kući i da budu bezbedniji dok koriste kupatilo i slično? Možda bi im pomoć geronto-domaćice omogućila da sačuvaju izvesnu meru samostalnosti. Međutim, ako za njih nije bezbedno da žive sami, neophodno je da dobiju stalnu pomoć. Kakva god da je situacija, bilo bi dobro da se članovi njihove porodice raspitaju da li oni ispunjavaju uslove za neki vid pomoći koju obezbeđuje država. * (Pročitati Poslovice 21:5.)

ŠTA SU NEKI PREDUZELI

12, 13. Kako oni koji ne žive blizu svojih roditelja mogu pokazati da ih poštuju i da brinu o njima?

12 Deca sigurno žele da svojim roditeljima obezbede sve što im je potrebno. Zahvaljujući tome što znaju da su potrebe njihovih roditelja zadovoljene, oni nisu toliko zabrinuti. Međutim, zbog drugih obaveza, mnogi ne žive blizu svojih roditelja. Neki od njih koriste godišnji odmor da budu s roditeljima i pomognu im u obavljanju kućnih poslova koji su za njih preteški. Deca mogu pokazati roditeljima da ih vole tako što će im se redovno ili čak svakodnevno javljati telefonom, pismima ili mejlom (Posl. 23:24, 25).

13 Kakva god da je porodična situacija, treba videti šta je svakodnevno potrebno roditeljima. Kada neko ne živi blizu svojih roditelja koji su Svedoci, može potražiti savet od starešina u njihovoj skupštini. Sigurno treba i da celu tu situaciju uključi u svoje molitve. (Pročitati Poslovice 11:14.) Deca treba da poštuju svoje roditelje čak i kada oni nisu u istini (Izl. 20:12; Posl. 23:22). Naravno, neće sve porodice doneti iste odluke. Neki su rešili da se roditelji presele kod njih ili bliže njima. Međutim, to nije uvek moguće. Zbog toga što ne žele da opterete svoju decu, neki roditelji bi radije da žive sami. Neki imaju dovoljno sredstava da plaćaju nekog da im pomaže oko određenih stvari, što im možda i više odgovara (Prop. 7:12).

14. Na koje probleme mogu naići oni koji su preuzeli veći deo brige o roditeljima?

14 Izgleda da u mnogim porodicama veći deo brige o roditeljima pada na jedno dete, možda na ono koje živi najbliže njima. Ali oni koji su u takvoj situaciji ne bi smeli da zbog brige o roditeljima zapostave potrebe svoje porodice. I oni sigurno imaju granice što se tiče vremena i snage. Možda će se i njihove okolnosti promeniti pa će zbog toga biti potrebno da se briga o roditeljima drugačije organizuje. Da li je jedan član porodice u tom smislu preuzeo na sebe previše posla? Da li bi se ostali mogli više uključiti, možda tako  što će se smenjivati u brizi o roditeljima?

15. Šta se može učiniti da član porodice koji brine o roditeljima ne bude potpuno iscrpljen?

15 Kada roditelji ne mogu da funkcionišu bez tuđe pomoći, postoji opasnost da član porodice koji brine o njima bude potpuno iscrpljen (Prop. 4:6). Deca sigurno žele da učine za njih sve što mogu, ali možda će s vremenom ispunjavanje nekih odgovornosti početi da prevazilazi njihove snage. Ukoliko dođu u takvu situaciju, veoma je važno da budu realni i da se nekome obrate za pomoć. Ako im drugi povremeno priskoče u pomoć, moguće je da oni neće prerano razmišljati o tome da roditelje smeste u starački dom.

16, 17. S kojim poteškoćama se članovi porodice mogu susresti dok brinu o roditeljima i šta će im pomoći da izađu na kraj s tim? (Videti i okvir „Zahvalna svojim roditeljima“.)

16 Sigurno nije lako posmatrati kako godine ostavljaju trag na našim roditeljima. Mnogi koji brinu o roditeljima u određenoj meri se bore s tugom, zabrinutošću, frustracijom, ljutnjom, osećajem krivice, pa čak i gnevom. Ponekad roditelj može reći nešto grubo ili biti nezahvalan. Ako se to desi, ne treba se odmah naljutiti. Jedan psiholog je rekao: „Najbolje ćete se izboriti sa osećanjima, a posebno s negativnim, ako priznate sebi da su se kod vas javila. Nemojte ih poricati niti prebacivati sebi što ih imate.“ Dobro je da se o tome razgovara s bračnim drugom, nekim članom porodice ili dobrim prijateljem. Na taj način se može trezveno razmisliti o svojim emocijama.

17 Članovi porodice s vremenom mogu uvideti da više nisu u stanju da brinu o roditelju i da je neophodno da ga smeste u odgovarajuću ustanovu. Jedna naša sestra je skoro svakog dana posećivala svoju majku, koja je bila u staračkom domu. Ona je rekla: „Naša porodica jednostavno nije mogla da 24 časa dnevno pruži mami potrebnu negu. Nije nam bilo lako da odlučimo da je smestimo u starački dom. To nam je izuzetno teško palo. Ali bilo je to najbolje za nju tokom poslednjih meseci njenog života i ona je to prihvatila.“

18. U šta mogu biti uvereni oni koji brinu o svojim roditeljima?

18 Nije nimalo lako brinuti o ostarelim roditeljima i to je prilično zahtevno u emocionalnom pogledu. Jednostavno ne postoji neki skup ispravnih odluka što se tiče brige o roditeljima. Pa ipak, blagovremeno planiranje, dobra saradnja, otvorena komunikacija i, što je najvažnije, gorljiva molitva, mogu nam pomoći da pokažemo poštovanje prema roditeljima. Saznanje da smo im obezbedili ono što im je potrebno može nam pružiti zadovoljstvo. (Pročitati 1. Korinćanima 13:4-8.) Iznad svega, možemo biti uvereni da ćemo imati mir koji Jehova daje onima koji poštuju svoje roditelje (Fil. 4:7).

^ odl. 3 Odluka koju će doneti roditelji i deca verovatno će zavisiti od sredine u kojoj žive. Negde je sasvim normalno, pa čak i poželjno da više generacija jedne porodice živi pod istim krovom ili da se često posećuju.

^ odl. 11 Oni čiji ostareli roditelji još uvek žive sami treba da se pobrinu da neko pouzdan ima ključeve od njihove kuće tako da u nekom hitnom slučaju može reagovati.