Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  januar 2014.

Oni revno propovedaju — u zapadnoj Africi

Oni revno propovedaju — u zapadnoj Africi

DOK je odrastao u jednom siromašnom delu Obale Slonovače, Paskal je čeznuo za boljim životom. Pošto se amaterski bavio boksom, pitao se: ’Gde bih imao priliku da postanem slavan i obogatim se?‘ Kada je imao nešto više od 20 godina, zaključio je da bi Evropa bila odlično mesto za to. Međutim, pošto nije imao potrebna dokumenta, rešio je da u Evropu uđe ilegalno.

Paskal je 1998. godine, kada je imao 27 godina, krenuo na planirani put. Prešao je granicu sa Ganom, zatim putovao kroz Togo i Benin i na kraju stigao u Birnin Koni u Nigeru. A onda je došao najrizičniji deo putovanja. Planirao je da u nekom kamionu pređe Saharu i stigne do Sredozemlja i da se zatim ukrca na brod koji plovi za Evropu. Ali u Nigeru su ga omele dve stvari.

Prvo je ostao bez novca. Zatim je upoznao Nou, pionira koji je počeo da proučava Bibliju s njim. Ono što je saznao duboko je uticalo na njega i promenilo njegov pogled na život. Više nije imao cilj da se obogati nego da služi Bogu. Krstio se u decembru 1999. Da bi izrazio zahvalnost Jehovi za sve što je učinio za njega, 2001. godine počeo je da služi kao pionir u Nigeru, i to u gradu u kom je čuo dobru vest. On o svojoj službi kaže: „Ovo je za mene najbolji način života koji mogu zamisliti.“

SREĆNIJI I ZADOVOLJNIJI U AFRICI

Ana-Rakel

Poput Paskala, mnogi su utvrdili da su najsrećniji kada su usredsređeni na ostvarivanje duhovnih ciljeva. Zato su se neki iz Evrope preselili u Afriku kako bi propovedali na područjima gde ima malo objavitelja. Otprilike 65 Svedoka iz Evrope koji imaju između 17 i 70 godina preselilo se u neke države zapadne Afrike, kao što su Benin, Burkina Faso, Niger i Togo. * Šta ih je podstaklo da se odluče na tako krupan korak i šta sada misle o toj svojoj odluci?

Ana-Rakel iz Danske kaže: „Moji roditelji su bili misionari u Senegalu. Oni su uvek sa toliko oduševljenja pričali o misionarskom životu da sam i ja poželela da vodim takav život.“ Pre otprilike 15 godina, kada je imala nešto više od 20, preselila se u Togo, gde služi u skupštini na znakovnom jeziku. Kako je njeno preseljenje uticalo na druge? Ona kaže: „Kasnije su se i moj mlađi brat i sestra takođe preselili u Togo.“

Alber-Fajet i Orel

Orel iz Francuske, 70-godišnji brat koji je oženjen, kaže: „Kada sam se pre pet godina  penzionisao, imao sam dve mogućnosti. Mogao sam da mirno živim u Francuskoj i čekam da dođe novi svet. Ili da preduzmem neke korake i povećam svoje učešće u službi.“ Odlučio se za drugu opciju. On i njegova žena Alber-Fajet preselili su se u Benin. „Odluka da se stavimo na raspolaganje Jehovi i dođemo ovde jeste najbolja odluka koju smo ikada doneli“, kaže Orel i dodaje sa osmehom: „Ispostavilo se da je deo našeg područja duž obale zaista poput raja.“

Klodomir i njegova žena Lisjan preselili su se iz Francuske u Benin pre 16 godina. U početku su im strašno nedostajali porodica i prijatelji, pa su se plašili da neće uspeti da se priviknu na život u Africi. Međutim, nije bilo razloga za strah. Doživeli su mnogo toga lepog. Klodomir kaže: „Tokom ovih 16 godina u proseku smo jednu osobu godišnje doveli do krštenja.“

Lisjan i Klodomir s nekima kojima su pomogli da upoznaju istinu

Žoana i Sebastijan

Sebastijan i Žoana, bračni par iz Francuske, preselili su se u Benin 2010. „U skupštini ima zaista mnogo posla. Čini nam se da pohađamo neki ubrzani teokratski kurs“, kaže Sebastijan. Kakav je odaziv ljudi na dobru vest? Žoana kaže: „Ljudi su žedni istine. Čak i kad nismo u službi propovedanja, zaustavljaju nas na ulici da bi nas pitali nešto u vezi s Biblijom ili zamolili za publikacije.“ Kako je preseljenje uticalo na njihov brak? Sebastijan kaže: „Naš brak je sada jači. Pravo je zadovoljstvo što mogu po čitav dan biti u službi propovedanja sa svojom ženom.“

Erik i njegova supruga Kati služe kao pioniri u retko naseljenom području na severu Benina. Pre otprilike deset godina, dok su još živeli u Francuskoj, počeli su da čitaju članke o službi propovedanja na područjima gde nema dovoljno objavitelja i razgovarali su o tome s pionirima. Tako se u njima javila želja da se negde presele, i to su učinili 2005. godine. Bili su svedoci neverovatnog porasta. Erik kaže: „Pre dve godine je naša grupa u Tangijeti brojala 9 objavitelja, a sada ih ima 30. Nedeljom na sastancima imamo između 50 i 80 prisutnih. Stvarno smo srećni što smo svedoci tako velikog napretka.“

Kati i Erik

PREPOZNATI I SAVLADATI PREPREKE

Benjamin

Na kakve su prepreke neki nailazili? Benjamin je rođeni brat Ane-Rakel i ima 33 godine. U Danskoj je 2000. godine upoznao misionara  koji je služio u Togu. On kaže: „Kada sam mu rekao da želim da budem pionir, on mi je kazao: ’Znaš šta? Mogao bi da budeš pionir i u Togu.‘“ Benjamin je razmislio o tome. On kaže: „U to vreme nisam imao ni 20 godina. Ali pošto su moje dve starije sestre već bile u Togu, nije mi bilo toliko teško da se i ja tamo preselim.“ Pa ipak, i dalje je postojala jedna prepreka. „Nisam znao ni reč francuskog. Prvih šest meseci mi je bilo teško jer nisam mogao stvarno da razgovaram s ljudima.“ S vremenom je naučio francuski. Benjamin sada služi u Betelu u Beninu. Njegov posao je da razvozi literaturu i pomaže u kompjuterskom odeljenju.

Mari-Anjes i Mišel

Ranije pomenuti Erik i Kati su pre preseljenja u Benin služili u Francuskoj na stranom govornom području. Po čemu se njihovo sadašnje područje u zapadnoj Africi razlikuje od onog u Francuskoj? Kati kaže: „Nije bilo lako naći odgovarajući smeštaj. Mesecima smo živeli u kući bez struje i vode.“ Erik dodaje: „U komšiluku je treštala muzika do sitnih sati. Morali smo da budemo strpljivi s takvim stvarima i da se naviknemo.“ Međutim, oboje smatraju da propovedanje na gotovo netaknutom području nosi sa sobom toliko radosti da svi ti problemi izgledaju beznačajno.

Još jedan bračni par iz Francuske Mišel i Mari-Anjes, koji sada imaju skoro 60 godina, preselili su se u Benin pre oko pet godina. Naravno, imali su svoje strahove. Neki su smatrali da je to što njih dvoje planiraju veoma rizično, poput hodanja po žici. Ali oni su bili sigurni da je Jehova uz njih i zato su se i odlučili na taj korak.

KAKO SE PRIPREMITI ZA PRESELJENJE

Oni koji su se preselili na područja gde nema dovoljno objavitelja ističu da je u pripremi za to veoma važno planirati, biti spreman na prilagođavanje, ne prekoračivati budžet i uzdati se u Jehovu (Luka 14:28-30).

Sebastijan kog smo ranije pomenuli kaže: „Pre nego što smo se preselili, Žoana i ja smo dve godine štedeli novac koji bi nam inače odlazio na zabavu i kupovinu nepotrebnih stvari.“ Da bi mogli da nastave sa svojom službom, oni svake godine nekoliko meseci rade u Evropi, a ostatak godine služe kao pioniri u Beninu.

Mari-Terez

Mari-Terez je jedna od otprilike 20 neudatih sestara koje su došle u zapadnu Afriku radi propovedanja na područjima gde ima malo  objavitelja. Ona je radila kao vozač autobusa u Francuskoj. Međutim, 2006. godine je odlučila da uzme odsustvo s posla na godinu dana da bi služila kao pionir u Nigeru. Vrlo brzo je shvatila da želi da vodi upravo takav način života. Ona kaže: „Kad sam se vratila u Francusku, pitala sam šefa da li bi neke stvari mogle da se promene što se tiče mog posla i on se složio s tim. Sada od maja do avgusta radim kao vozač autobusa u Francuskoj, a od septembra do aprila služim kao pionir u Nigeru.“

Safira

Oni koji ’najpre traže kraljevstvo‘ mogu biti sigurni u to da će se Jehova pobrinuti da imaju sve što im je potrebno (Mat. 6:33). Da to ilustrujemo primerom: Safira, neudata sestra iz Francuske, ima skoro 30 godina i služi kao pionir u Beninu. Godine 2011, vratila se u Francusku da bi zaradila novac kojim bi se izdržavala naredne godine u Africi. To joj je bila šesta godina da služi kao pionir u Africi. Ona priča: „Bio je petak, moj poslednji dan na poslu, ali po mojoj računici trebalo je da radim još deset dana da bih zaradila dovoljno novca za sledeću godinu. Ostalo mi je još samo dve nedelje do polaska u Afriku. Molila sam se Jehovi i objasnila mu svoju situaciju. Ubrzo nakon toga, zvali su me iz agencije za zapošljavanje i pitali da li bih mogla da radim kao zamena na dve nedelje.“ Safira je u ponedeljak otišla da bi joj radnica koju je trebalo da zameni pokazala šta treba da radi. Ona kaže: „Kad sam stigla, saznala sam da se zapravo radi o našoj sestri kojoj je trebalo deset slobodnih dana da bi pohađala Školu za pionire. Šef nije hteo da joj da slobodne dane ako ne nađe zamenu. Ona je baš kao i ja preklinjala Jehovu da joj pomogne.“

ISKUSTVO KOJE SE PAMTI

Neka naša braća i sestre služe u zapadnoj Africi već godinama i ona je postala njihov dom. Drugi su mogli da ostanu samo nekoliko godina, a zatim su se vratili u svoju domovinu. Međutim, iskustvo koje su tamo stekli i dalje im koristi. Naučili su da prava sreća u životu proizlazi iz služenja Jehovi.

^ odl. 6 Podružnica u Beninu nadgleda delo propovedanja u te četiri zemlje, u kojima je službeni jezik francuski.