Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  decembar 2013.

’Taj dan neka vam bude spomen‘

’Taj dan neka vam bude spomen‘

„Taj dan neka vam služi kao spomen i slavite ga kao praznik u čast Jehovi“ (IZL. 12:14)

1, 2. Koja godišnjica treba da zanima sve hrišćane i zašto?

KADA razmišljaš o godišnjicama, koje se najpre setiš? Oni koji su u braku možda će reći da najpre pomisle na godišnjicu svog venčanja. Neki će možda prvo pomisliti na neki datum od istorijskog značaja, kao što je recimo datum kada je njihova zemlja stekla nezavisnost. Ali postoji jedna godišnjica koja se obeležava već više od 3 500 godina.

2 U pitanju je Pasha. Njome se obeležava oslobođenje Izraelaca iz ropstva u Egiptu. Ali zašto bi to uopšte trebalo da nas interesuje? Zato što na jedan poseban način utiče na naš život. Možda ćeš pomisliti: ’Pa to je jevrejski praznik, a ja nisam Jevrejin već hrišćanin. Kakve to veze ima sa mnom?‘ Odgovor se nalazi u sledećim izuzetno važnim rečima: „Hrist, naša pashalna žrtva, već [je] žrtvovan“ (1. Kor. 5:7). Da bismo razumeli šta to stvarno znači, treba da saznamo neke činjenice o jevrejskoj Pashi i o tome kako je ona povezana sa zapovešću koja je data svim hrišćanima.

ZAŠTO SU IZRAELCI SLAVILI PASHU?

3, 4. Šta je prethodilo prvoj Pashi?

3 Stotine miliona ljudi širom sveta koji nisu jevrejskog porekla znaju za događaje koji su prethodili prvoj Pashi. Možda su o tome čitali u Svetom pismu, možda su čuli od drugih ili su gledali neki film o tome.

4 Izraelci su već godinama bili robovi u Egiptu kada je Jehova poslao Mojsija i njegovog brata Arona kod faraona da traže od njega da ih oslobodi. Pošto nadmeni vladar Egipta nije hteo da pusti Izraelce, Jehova je prouzrokovao niz razornih nevolja koje su zadesile Egipat. Tokom desete, to jest poslednje nevolje stradali su prvenci u Egiptu. To je nateralo faraona da oslobodi Izraelce (Izl. 1:11; 3:9, 10; 5:1, 2; 11:1, 5).

5. Šta su Izraelci morali da urade pre nego što su bili oslobođeni? (Videti sliku na početku članka.)

 5 Ali pre nego što su Izraelci bili oslobođeni morali su nešto da urade. Bilo je to u vreme prolećne ravnodnevice 1513. pre n. e., jevrejskog meseca aviva, koji je kasnije preimenovan u nisan. * Jehova je rekao Izraelcima da desetog dana tog meseca počnu sa pripremama za ono što će se dogoditi 14. nisana nakon zalaska sunca. A zašto nakon zalaska sunca? Zato što su Izraelci računali dan od zalaska sunca do zalaska sunca. Četrnaestog nisana je svaka porodica morala da zakolje muško jagnje (ili jare) i da njegovom krvlju poprska nadvratak ulaznih vrata i dovratke (Izl. 12:3-7, 22, 23). U krugu porodice su jeli pečeno jagnje sa beskvasnim hlebom i zeljem. Jehovin anđeo je prošao egipatskom zemljom i pobio sve prvence. Izraelci koji su poslušali Jehovinu zapovest bili su pošteđeni, a zatim oslobođeni (Izl. 12:8-13, 29-32).

6. Zašto su Izraelci nastavili da slave Pashu svake godine?

6 Jehova je zapovedio Izraelcima da se sećaju tog dana kada su bili oslobođeni. On im je rekao: „Taj dan neka vam služi kao spomen i slavite ga kao praznik u čast Jehovi iz naraštaja u naraštaj. To neka bude trajna odredba.“ Izraelci su nakon proslave Pashe 14. nisana slavili sedmodnevni Praznik beskvasnih hlebova. Svih osam dana praznika moglo se nazvati Pashom (Izl. 12:14-17; Luka 22:1; Jov. 18:28; 19:14). Pasha je bila praznik koji su Izraelci slavili svake godine (2. Let. 8:13).

7. Šta je Isus rekao svojim apostolima na poslednjoj Pashi koju su zajedno proslavili?

7 Isus i njegovi apostoli su kao Izraelci bili pod Mojsijevim zakonom i zato su svake godine slavili Pashu (Mat. 26:17-19). Isus je na poslednjoj Pashi koju su zajedno proslavili rekao svojim apostolima da svake godine obeležavaju spomen na njegovu smrt, što je poznato kao Gospodova večera. Ali kog datuma ju je trebalo obeležavati?

KOG DANA JE ISUS USPOSTAVIO GOSPODOVU VEČERU?

8. Koje se pitanje nameće kada je reč o Pashi i Gospodovoj večeri?

8 Budući da je Isus uveo Gospodovu večeru odmah nakon što je proslavio Pashu sa apostolima, jasno je da se ona datumski poklapa s tim praznikom. Međutim, možda si primetio da se u današnje vreme datum kada Jevreji proslavljaju Pashu ne poklapa sa datumom kada mi obeležavamo godišnjicu Hristove smrti. Zašto je to tako? Zapovest koju je Jehova dao Izraelcima u vezi s tim kada započinje proslava Pashe može nam pomoći da dobijemo odgovor na ovo pitanje. Nakon što je Mojsije rekao da „sav izraelski zbor zakolje“ jagnje, on je konkretno rekao i kada tokom 14. nisana to treba da urade. (Pročitati Izlazak 12:5, 6.)

9. Kada je prema rečima iz Izlaska 12:6 trebalo zaklati pashalno jagnje? (Videti i okvir „Koji deo dana?“)

9 U fusnoti za Izlazak 12:6 kaže se da je jagnje trebalo zaklati „između dve večeri“. U nekim prevodima Svetog pisma se koristi upravo taj izraz. Na primer, u prevodu dr Luje Bakotića stoji „između dva večera“. Međutim, neki drugi prevodi koriste izraz „u sumrak“ ili „u veče“, kao na primer prevod Daničić–Karadžić. Dakle, jagnje je trebalo zaklati nakon zalaska sunca ali dok  se još uvek videlo, to jest na početku 14. nisana.

10. Kada je prema mišljenju nekih trebalo klati jagnje i da li se to mišljenje zasniva na Svetom pismu?

10 Kasnije se od Izraelaca zahtevalo da pashalnu žrtvu prinose u hramu, što je značilo da je bilo potrebno više sati da se svi ti jaganjci zakolju. Zato su vekovima kasnije neki Izraelci počeli da smatraju da se izraz „između dve večeri“ iz Izlaska 12:6 odnosi na kraj 14. nisana, to jest na vreme otkad sunce počne da zalazi posle podne do vremena kada potpuno zađe. Ali ako bi to bilo tačno, kada bi onda Izraelci jeli pashalno jagnje? Profesor Džonatan Klavans, dobar poznavalac drevnog judaizma, kaže sledeće: „Novi dan je započinjao zalaskom sunca, tako da je žrtva prinošena 14. nisana ali početak Pashe i obroka je u stvari bio 15. nisan, premda taj sled datuma nije konkretno naveden u Izlasku.“ On je još napisao: „Rabinski spisi [...] uopšte ne govore o tome kako se seder (pashalna večera) obavljao pre uništenja hrama“ 70. godine n. e. (kurziv naš).

11. (a) Kroz šta je Isus prošao za vreme Pashe 33. godine n. e.? (b) Zašto je 15. nisan 33. n. e. nazvan ’velikim sabatom‘? (Videti fusnotu.)

11 Kog dana je onda proslavljena Pasha 33. godine n. e.? Isus je 13. nisana, to jest dan pre nego što je trebalo „žrtvovati pashalnu žrtvu“, Petru i Jovanu rekao: „Idite i pripremite nam pashalnu žrtvu da jedemo“ (Luka 22:7, 8). A zatim je 14. nisana, koji je počeo u četvrtak nakon zalaska sunca, „došlo vreme“ da Isus proslavi Pashu sa svojim apostolima. Nakon obroka je uspostavio Gospodovu večeru (Luka 22:14, 15). Te noći je Isus bio uhapšen i osuđen. Pribijen je na stub u podne 14. nisana i tog popodneva je umro (Jov. 19:14). Dakle, „Hrist, naša pashalna žrtva“, dao je svoj život kao žrtvu istog dana kada je bilo zaklano pashalno jagnje (1. Kor. 5:7; 11:23; Mat. 26:2). Isus je bio sahranjen pre nego što je počeo 15. nisan * (Lev. 23:5-7; Luka 23:54).

ZNAČENJE ZA NAS

12, 13. Kako su i deca bila uključena u proslavu Pashe?

12 Vratimo se sada onome što se događalo u Egiptu. Mojsije je rekao da Božji narod i ubuduće treba da slavi Pashu i da je to za njih  „trajan propis“. Svake godine u vreme Pashe deca su imala priliku da pitaju svoje roditelje zašto slave taj praznik. (Pročitati Izlazak 12:24-27; Pon. zak. 6:20-23.) Dakle, Pasha je čak i deci služila „kao spomen“, jer su iz toga mogla nešto naučiti (Izl. 12:14).

13 Izraelci su tako iz generacije u generaciju prenosili svojoj deci važne pouke o Pashi. Jedna od tih pouka je i to da Jehova može zaštititi svoje sluge. Deca su tako učila da Jehova nije neko apstraktno božanstvo, već da je stvaran, živi Bog koji brine o svom narodu i štiti ga. On je to i dokazao zaštitivši izraelske prvence kada je „Egipćane udario pomorom“.

14. Koju pouku današnji roditelji mogu preneti svojoj deci kada je reč o Pashi?

14 Od današnjih roditelja koji su Jehovini svedoci ne očekuje se da svake godine pričaju svojoj deci o Pashi. Ali da li na osnovu tog zapisa poučavate svoju decu da Jehova štiti svoj narod? Da li ona vide da vi zaista verujete da Jehova i dalje štiti svoj narod? (Ps. 27:11; Is. 12:2). Da li im držite lekcije ili se trudite da u opuštenoj atmosferi razgovarate s njima o tome? Ta pouka će vašoj porodici pomoći da se još više uzda u Jehovu.

Čemu možeš poučiti svoju decu na osnovu zapisa o proslavi Pashe? (Videti 14. odlomak)

15, 16. Šta možemo naučiti o Jehovi na osnovu biblijskog zapisa o Pashi i izbavljenju iz Egipta?

15 Još jedna važna pouka koju možemo izvući razmišljajući o Pashi jeste to da osim što Jehova može zaštititi svoj narod, on ga može i izbaviti. Razmislimo malo kako su se Izraelci osećali kada ih je izbavio iz Egipta. Vodio ih je do Crvenog mora stubom od oblaka danju i stubom od vatre noću. Prošli su kroz Crveno more dok su se sa njihove leve i desne strane uzdizali zidovi od vode. Kada su bezbedno prešli more, gledali su kako se ta voda obrušava na egipatsku vojsku. Zahvalni za to izbavljenje, Izraelci su zapevali Jehovi ovu pesmu: „Zapevaću Jehovi [...] Konja i konjanika u more je bacio. Jah je snaga moja i sila moja, jer on je spasenje moje“ (Izl. 13:14, 21, 22; 15:1, 2; Ps. 136:11-15).

16 Ako imate decu, da li im pomažete da se uzdaju u Jehovu kao Izbavitelja? Kada donosite neke odluke ili kada razgovarate sa svojom decom, mogu li ona videti da se uzdate u Jehovu i oslanjate na njega? Tokom večeri za porodično proučavanje možete razmatrati Izlazak od 12. do 15. poglavlja i istaći kako je Jehova izbavio svoj narod. Nekom drugom prilikom možete istaći istu misao razmatrajući Dela apostolska 7:30-36 ili Danila 3:16-18, 26-28. Svi mi, i mlađi i stariji, treba da se uverimo u to da Jehova nije bio Izbavitelj samo u prošlosti. Kao što je izbavio svoj narod u Mojsijevo vreme,  tako će i u budućnosti izbaviti svoje sluge. (Pročitati 1. Solunjanima 1:9, 10.)

KAO SPOMEN

17, 18. Zašto je Isusova krv mnogo vrednija od krvi pashalnog jagnjeta?

17 Pravi hrišćani ne slave Pashu. Taj praznik je deo Mojsijevog zakona, a mi nismo pod tim Zakonom (Rimlj. 10:4; Kol. 2:13-16). Mi obeležavamo godišnjicu smrti Božjeg Sina. Ali bez obzira na sve to, neka obeležja tog praznika koji je počeo da se slavi u Egiptu mogu biti veoma korisna za nas.

18 Krv kojom su Izraelci poprskali svoje dovratke spasla je život njihovim prvencima. Mi danas ne prinosimo Jehovi životinjske žrtve, ni za Pashu ni u neko drugo vreme. Ali postoji jedna bolja žrtva koja nam trajno može spasti život. Apostol Pavle je pisao o „skupštini prvenaca koji su zapisani na nebesima“. On je objasnio da je Isusova krv zapravo „krv škropljenja“ koja je pomazanim hrišćanima omogućila život na nebu (Jevr. 12:23, 24). Ta ista krv donosi spasenje i onim hrišćanima koji se nadaju večnom životu na zemlji. Svi mi treba da se često setimo sledećih reči: „Preko njega, njegovom krvlju, oslobođeni smo otkupninom, oprošteni su nam prestupi po bogatstvu njegove nezaslužene dobrote“ (Ef. 1:7).

19. Kako je Isus umro i zašto to jača našu veru u biblijska proročanstva?

19 Kada su Izraelci klali pashalno jagnje, nisu smeli da mu lome kosti (Izl. 12:46; Br. 9:11, 12). Šta se može reći za ’Jagnje Božje‘, to jest za Isusa koji je dao svoj život kao otkupnu žrtvu? (Jov. 1:29). Isus je bio pribijen na stub između dva razbojnika. Izraelci su tražili od Pilata da se onima koji su bili na stubu polome noge. To bi ubrzalo njihovu smrt tako da ne bi ostali da vise na stubu 15. nisana, to jest na veliki sabat. Vojnici su polomili noge razbojnicima, ali „kad su došli do Isusa i videli da je već mrtav, nisu mu polomili noge“ (Jov. 19:31-34). Baš kao što pashalnom jagnjetu nisu lomljene kosti, tako ni Isusove kosti nisu bile slomljene. Tako je pashalno jagnje bilo ’senka‘, to jest predslika onoga što se dogodilo 14. nisana 33. godine n. e. (Jevr. 10:1). Osim toga, time su se ispunile reči iz Psalma 34:20, što još više jača našu veru u biblijska proročanstva.

20. Koja značajna razlika postoji između Pashe i Gospodove večere?

20 Međutim, postoje razlike između Pashe i Gospodove večere. To pokazuje da Pasha koju su Izraelci slavili nije bila predslika onoga što će Hristovi sledbenici raditi u spomen na njegovu smrt. Pashalna večera je uključivala meso jagnjeta, ali ne i njegovu krv. To se razlikuje od onoga što je Isus zapovedio svojim učenicima da rade. On je rekao da oni koji će vladati u „Božjem kraljevstvu“ treba da uzimaju hleb i vino kao simbole njegovog tela i njegove krvi. U sledećem članku ćemo detaljnije govoriti o tome (Mar. 14:22-25).

21. Zašto je korisno da znamo nešto o Pashi?

21 Nema sumnje u to da je ono što se dogodilo 14. nisana 1513. pre n. e. bilo veoma značajno za Božji narod i da na osnovu toga možemo izvući važne pouke. Zato iako je Pasha bila „spomen“ za Izraelce, mi kao pravi hrišćani treba da znamo nešto o tome i da iz toga izvučemo vredne pouke budući da je i zapis o Pashi deo ’sveg Pisma koje je nadahnuto od Boga‘ (2. Tim. 3:16).

^ odl. 5 Prvi mesec jevrejskog lunarnog kalendara zvao se aviv, ali je nakon što su se Izraelci vratili iz ropstva u Vavilonu preimenovan u nisan. U ovom članku ćemo radi jednostavnosti koristiti naziv nisan.

^ odl. 11 Sa zalaskom sunca je počeo 15. nisan, što znači da je te godine redovni sedmični sabat (subota) padao istog dana kada i prvi dan Praznika beskvasnih hlebova, koji se uvek smatrao sabatom bez obzira na to kog dana u sedmici je padao. Taj dan je nazvan ’velikim sabatom‘ zato što su se poklopila ta dva sabata. (Pročitati Jovana 19:31, 42.)