Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  septembar 2013.

Budimo razboriti kada donosimo odluke

Budimo razboriti kada donosimo odluke

„Uzdaj se u Jehovu svim srcem svojim, a na svoj razum nemoj se oslanjati“ (POSL. 3:5)

1, 2. Da li voliš da donosiš odluke i šta misliš o nekim odlukama koje si doneo?

ODLUKE! Svakodnevno se susrećemo s njima. Šta ti misliš o donošenju odluka? Neki ljudi vole da o svemu sami odlučuju. Oni insistiraju na tome da imaju pravo da sami donose odluke i odbojna im je čak i pomisao da neko drugi odlučuje za njih. S druge strane, tu su i oni koji prosto strepe kada treba da donesu neku važniju odluku. Neki traže pomoć raznih priručnika ili savetnika i možda troše mnogo novca da bi dobili savet za koji smatraju da im je potreban.

2 Većina nas je verovatno negde između ove dve krajnosti. Svesni smo da su neke stvari jednostavno van naše moći, ali i toga da na mnogim životnim poljima biramo ono što se nama više sviđa (Gal. 6:5). Pa ipak, verovatno ćemo priznati i to da naše odluke nisu baš uvek dobre.

3. Koje smernice imamo što se tiče donošenja odluka, ali s kojim izazovom se možemo susresti?

3 Sigurno nam je drago što nam Jehova kao svojim slugama daje jasne smernice o mnogim važnim životnim pitanjima. Svesni smo da ćemo ako postupamo po tim smernicama donositi odluke koje će biti ugodne Jehovi i koje će nam koristiti. Pa ipak, može nam se desiti da se nađemo u situacijama o kojima se konkretno ne govori u Božjoj Reči. Kako donosimo odluke u tim situacijama? Na primer, znamo da ne smemo da krademo (Ef. 4:28). Ali šta je zapravo krađa? Da li je to određeno vrednošću uzetog predmeta, motivom osobe ili nečim drugim? Kako donosimo odluke u stvarima koje su kako neki kažu u sivoj zoni? Gde u takvim situacijama možemo naći vođstvo?

 VAŽNO JE DA BUDEMO RAZBORITI

4. Koji smo savet verovatno čuli kada smo se našli pred nekom odlukom?

4 Kada nekom suverniku spomenemo da stojimo pred nekom velikom odlukom, možda će nam reći da je važno da budemo razboriti. Taj savet je sasvim na mestu. Biblija nas upozorava da ne budemo brzopleti. U njoj piše: „Ko je god brzoplet sigurno srlja u oskudicu“ (Posl. 21:5). Ali šta zapravo znači biti razborit? Da li to znači da jednostavno treba da izdvojimo vreme, detaljno razmislimo o odluci, budemo razumni i dobro rasuđujemo? Premda nam sve to može pomoći da donesemo mudru odluku, posedovanje razboritosti podrazumeva još mnogo toga (Rimlj. 12:3; 1. Petr. 4:7).

5. Zašto niko od nas ne može reći da je razborit u svemu?

5 Iskreno govoreći, niko od nas ne može reći da je razborit u svemu. Zašto? Zato što smo svi nesavršeni i rođeni u grehu zbog čega naše telo i um ne funkcionišu besprekorno (Ps. 51:5; Rimlj. 3:23). Pored toga, dobar deo nas je nekada bio među onima kojima je Satana zaslepio um i nismo poznavali Jehovu i njegova pravedna merila (2. Kor. 4:4; Titu 3:3). Dakle, ako bismo svoje odluke temeljili samo na onome što mi smatramo dobrim i razumnim, moglo bi se desiti da prevarimo sebe bez obzira na to koliko smo detaljno razmišljali o odluci koju treba da donesemo (Posl. 14:12).

6. Kako možemo steći razboritost?

6 Za razliku od nas, naš nebeski Otac Jehova je savršen u svemu (Pon. zak. 32:4). On nam pomaže da menjamo svoj način razmišljanja i steknemo razboritost. (Pročitati 2. Timoteju 1:7.) Kao njegove sluge, treba da razmišljamo i postupamo razborito. Veoma je važno da svoje misli i osećanja držimo pod kontrolom i da se u svom razmišljanju, emocijama i postupcima što više ugledamo na Jehovu.

7, 8. Navedi primer koji pokazuje kako se dobre odluke mogu doneti uprkos pritisku okruženja i poteškoćama.

7 Pogledajmo jedan primer. Među emigrantima iz jedne zemlje skoro da postoji pravilo da nakon što postanu roditelji pošalju decu rođacima u svojoj domovini kako bi i dalje mogli da rade i zarađuju. * Jedna emigrantkinja je dobila sina. Otprilike u to vreme, počela je da proučava Bibliju i da duhovno napreduje. Njeni prijatelji i rođaci su vršili pritisak na nju i njenog muža da pošalju dete njegovim roditeljima. Međutim, proučavajući Bibliju, ta žena je shvatila da ona kao roditelj ima odgovornost pred Bogom da vaspitava svoje dete (Ps. 127:3; Ef. 6:4). Da li je trebalo da postupi u skladu sa očekivanjima većine? Ili je trebalo da primeni ono što je naučila iz Biblije zbog čega bi eventualno imala finansijske poteškoće i naišla na prezir nekih sunarodnika? Šta bi ti učinio na njenom mestu?

8 Pošto je bila veoma zabrinuta, ta mlada žena se molila Jehovi tražeći njegovo vođstvo. O svom problemu je razgovarala sa sestrom s kojom je proučavala Bibliju, kao i s drugima u skupštini. To joj je pomoglo da razume kako Jehova gleda na njenu situaciju. Uzela je u obzir i da dete može kasnije imati emocionalne probleme ako u ključnim godinama svog razvoja bude odvojeno od roditelja. Nakon što je na temelju Biblije razmislila o svojoj situaciji, uvidela je da ne bi bilo u redu da se odvoji od svog deteta.  Njen muž je primetio da joj članovi skupštine složno pomažu i da je njegovo dete zdravo i bezbrižno. On je počeo da proučava Bibliju i da dolazi na sastanke sa svojom ženom.

9, 10. Šta znači biti razborit i kako to možemo postići?

9 To je samo jedan primer, ali iz njega se jasno vidi da biti razborit ne znači da se jednostavno vodimo svojim ili tuđim mišljenjem o onome što je prihvatljivo i korisno. Naš nesavršeni um i srce mogu se uporediti sa časovnikom koji kasni ili žuri. Ako bismo se oslonili na takav časovnik, sigurno bismo naišli na ozbiljne poteškoće (Jer. 17:9). Zato je važno da svoj um i srce usaglasimo s Božjim pouzdanim merilima. (Pročitati Isaiju 55:8, 9.)

10 Biblija nas zato podstiče: „Uzdaj se u Jehovu svim srcem svojim, a na svoj razum nemoj se oslanjati. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on će ispraviti staze tvoje“ (Posl. 3:5, 6). Vredno je pažnje da nakon podstreka „na svoj razum nemoj se oslanjati“ piše „imaj [Jehovu] na umu“. Jehova je razborit u apsolutnom smislu. Dakle, kad god treba da donesemo neku odluku, važno je da pomoću Biblije utvrdimo šta Bog misli o tome. Zatim svoju odluku treba da donesemo u skladu s tim. Prema tome, biti razborit znači nastojati da razmišljamo poput Jehove.

VEŽBAJMO SVOJU MOĆ ZAPAŽANJA

11. Šta je presudno da bismo naučili da mudro donosimo odluke?

11 Doneti i sprovesti u delo mudre odluke nije nešto što se lako uči. To može biti posebno izazovno za nove u istini i one koji su tek počeli da napreduju ka duhovnoj zrelosti. U Bibliji piše da su u duhovnom pogledu ti pojedinci poput dece. Pa ipak, oni mogu istinski napredovati. Razmotrimo kako jedno dete uči da održava ravnotežu dok hoda. Za uspeh je obično presudno da pravi male korake i da to stalno ponavlja. Što se tiče donošenja mudrih odluka, isto važi i za one koji su deca u duhovnom pogledu.  Zapazimo da je apostol Pavle opisao zrele kao „one kojima je moć zapažanja iskustvom uvežbana za razlikovanje dobra od zla“. Reči „iskustvom“ i „uvežbana“ ukazuju na nešto što se stalno ponavlja. Oni koji su novi u istini zaista treba da ulažu takav trud da bi naučili da donose mudre odluke. (Pročitati Jevrejima 5:13, 14.)

Donoseći dobre odluke u svakodnevnim stvarima, vežbamo svoju moć zapažanja (Videti 11. odlomak)

12. Kako možemo naučiti da donosimo mudre odluke?

12 Kao što je ranije spomenuto, mi svakodnevno donosimo mnoge velike i male odluke. Prema jednom istraživanju, više od 40 posto naših odluka nije rezultat razmišljanja, već ukorenjenih navika. Na primer, verovatno svako jutro moramo odlučiti šta ćemo obući. Možda nam to nije toliko važno tako da i ne razmišljamo mnogo o toj odluci, naročito ako smo u žurbi. Ali neophodno je da razmislimo o tome da li je naša odeća prikladna za nas kao Jehovine sluge (2. Kor. 6:3, 4). Da li nam je pri kupovini odeće jedino važno da je ona moderna ili nam je važno i da je pristojna i da nije preterano skupa? Dobre odluke na tom polju doprineće tome da uvežbamo svoju moć zapažanja, što će nam pomoći da donosimo dobre odluke u mnogo ozbiljnijim situacijama (Luka 16:10; 1. Kor. 10:31).

RAZVIJAJMO ŽELJU DA ISPRAVNO POSTUPAMO

13. Šta je neophodno da bismo se držali svojih odluka?

13 Jedno je doneti dobru odluku, a sasvim drugo ostati pri njoj. To je nešto što svi znamo. Na primer, nekima ne polazi za rukom da prestanu da puše zato što očigledno nemaju dovoljno jaku volju da to učine. Treba da čvrsto reše da postupaju u skladu sa onim što su odlučili. Neki smatraju da je snaga volje poput jednog mišića. Što ga više koristimo, postaje snažniji. Kada ga ne koristimo, on slabi. Dakle, kako možemo imati više volje da se držimo svojih odluka? Pomoć možemo dobiti od Jehove. (Pročitati Filipljanima 2:13.)

14. Šta je pomoglo apostolu Pavlu da ispravno postupa?

14 Apostol Pavle je to znao iz ličnog iskustva. On je napisao: ’Sposoban sam da želim dobro, ali ne i da činim dobro.‘ Znao je šta želi da uradi ili šta bi trebalo da uradi, ali ponekad mu nešto nije dalo da to i učini. On je iskreno rekao: „Po svom unutrašnjem čoveku zaista uživam u Božjem zakonu, ali u svojim udovima vidim drugi zakon koji ratuje protiv zakona mog uma i zarobljava me zakonom greha koji je u mojim udovima.“ Da li je bio u beznadežnoj situaciji? Nipošto. Rekao je: „Hvala Bogu preko Isusa Hrista, našeg Gospoda!“ (Rimlj. 7:18, 22-25). Jednom drugom prilikom je napisao: „Sve mogu uz pomoć onoga koji mi daje snagu“ (Fil. 4:13).

15. Do čega može dovesti nečija odlučnost odnosno neodlučnost?

15 Ako želimo da ugodimo Bogu, moramo čvrsto rešiti da radimo ono što je ispravno i da to zatim sprovedemo u delo. Setimo se Ilijinih reči upućenih Valovim obožavaocima i Izraelcima koji nisu bili verni Bogu. Kada se prorok Ilija sastao s njima na gori Karmil, rekao im je: „Dokle ćete hramati na dve strane? Ako je Jehova istiniti Bog, idite za njim, a ako je Val, idite za njim“ (1. Kralj. 18:21). Izraelci su znali šta treba da rade, ali su bili neodlučni i u duhovnom smislu su hramali. Za razliku od njih, Isus Navin koji je živeo vekovima ranije ostavio je izuzetan primer. On je rekao  Izraelcima: „Ako ne želite da služite Jehovi, izaberite danas kome ćete služiti [...] A ja i moj dom služićemo Jehovi“ (Is. Nav. 24:15). Do čega je dovelo to što je bio tako odlučan? Jehova je njemu i onima koji su bili s njim dao nasleđe u Obećanoj zemlji, u ’zemlji u kojoj teče med i mleko‘ (Is. Nav. 5:6).

DONOSIMO MUDRE ODLUKE I ŽANJIMO BLAGOSLOVE

16, 17. Navedi primer koji pokazuje kako nam koristi kada donosimo odluke u skladu s Božjom voljom.

16 Razmotrimo jedan savremen primer. Jedan brat koji nije dugo u istini ima ženu i troje male dece. Jednog dana mu je kolega predložio da promene radno mesto i zaposle se u firmi koja daje veće plate i više povlastica. Naš brat je razmišljao o tome i molio se za vođstvo. Iako njegov trenutni posao nije bio naročito dobro plaćen, on se prethodno bio odlučio za njega zato što je imao slobodne vikende. To mu je omogućavalo da sa svojom porodicom ide na sastanke i u službu propovedanja. Uzeo je u obzir i to da s novim zaposlenjem bar neko vreme ne bi imao takav raspored. Šta bi ti odlučio da si bio na njegovom mestu?

17 Nakon što je dobro odvagnuo vrednost duhovnih aktivnosti i vrednost veće plate, taj brat je rešio da ne traži drugi posao. Šta misliš, da li se pokajao zbog te odluke? Naravno da nije. Smatrao je da su blagoslovi koje on i njegova porodica imaju zato što služe Bogu daleko vredniji od veće plate. On i njegova supruga su bili veoma srećni kada im je najstarija ćerka, koja ima deset godina, rekla da ih mnogo voli, da voli braću, sestre i Jehovu i da zato želi da preda svoj život Jehovi i da se krsti. Sigurno joj je mnogo značio dobar primer njenog oca, kojem je služenje Jehovi bilo na prvom mestu u životu!

Donosimo mudre odluke i radosno služimo Bogu s našom braćom (Videti 18. odlomak)

18. Zašto je važno da mudro donosimo svakodnevne odluke?

18 Simbolično rečeno, Isus Hrist kao Veći Mojsije već decenijama vodi Jehovine sluge kroz pustinju Sataninog sveta. On se sada sprema da u ulozi Većeg Isusa Navina uništi ovaj iskvareni poredak i uvede svoje sledbenike u novi svet pravednosti (2. Petr. 3:13). Zato sada nije vreme da se vratimo svom starom načinu razmišljanja, svojim starim navikama, vrednostima i ciljevima. Sada je pravo vreme da uložimo trud kako bismo još bolje razumeli šta je Božja volja za nas (Rimlj. 12:2; 2. Kor. 13:5). Zato pokažimo svojim svakodnevnim odlukama da smo osobe koje će u svu večnost imati Božji blagoslov. (Pročitati Jevrejima 10:38, 39.)

^ odl. 7 Još jedan razlog je što bake i deke žele da se sa svojim unucima pohvale pred prijateljima i rođacima.