Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  jun 2013.

Pitanja čitalaca

Pitanja čitalaca

Ko su bili „sinovi istinitog Boga“ za koje se u Postanku 6:2, 4 kaže da su živeli pre Potopa?

Postoje dobri razlozi na osnovu kojih možemo zaključiti da se taj izraz odnosi na Božje duhovne sinove. Ali koji su to razlozi?

U Postanku 6:2 piše: „Sinovi istinitog Boga počeli su da primećuju kako su ljudske kćeri lepe, pa su ih uzimali sebi za žene, sve koje su izabrali.“

U hebrejskom delu Svetog pisma izrazi „sinovi istinitog Boga“ i „sinovi Božji“ pojavljuju se u Postanku 6:2, 4; Jovu 1:6; 2:1; 38:7 i Psalmu 89:6. Šta ti stihovi govore o ’sinovima Božjim‘?

’Sinovi istinitog Boga‘ o kojima čitamo u Jovu 1:6 očigledno su bili duhovna stvorenja koja su se okupila pred Bogom. Među njima je bio i Satana, koji je ’prolazio zemljom‘ (Jov 1:7; 2:1, 2). Slično tome, u Jovu 38:4-7 možemo pročitati da su „sinovi Božji klicali od radosti“ kada je Bog zemlji položio „kamen ugaoni“. To su sigurno bili anđeli, jer ljudi još uvek nisu bili stvoreni. ’Sinovi Božji‘ koji se spominju u Psalmu 89:6 očigledno su duhovna stvorenja na nebu, a ne ljudi.

Ko su onda „sinovi istinitog Boga“ o kojima se govori u Postanku 6:2, 4? Ako uzmemo u obzir činjenice koje smo upravo naveli, logično je da se tu govori o duhovnim stvorenjima koja su došla na zemlju.

Nekima je neprihvatljiva čak i pomisao na to da su anđeli mogli biti zainteresovani za polne odnose. Isusove reči zabeležene u Mateju 22:30 pokazuju da na nebu ne postoji bračno uređenje i da anđeli nemaju potrebu za polnim odnosima. Međutim, anđeli su ponekad uzimali ljudska tela, čak su jeli i pili sa ljudima (Post. 18:1-8; 19:1-3). Dakle, logično je zaključiti da su mogli imati polne odnose sa ženama kada su uzimali ljudska tela.

Postoje biblijski utemeljeni razlozi koji nas navode na zaključak da su neki anđeli upravo to učinili. U Judinoj poslanici u šestom i sedmom stihu, greh koji su počinili ljudi u Sodomu, koji su upražnjavali neprirodne polne odnose, upoređuje se sa grehom koji su počinili ’anđeli koji nisu zadržali svoj prvobitni položaj, nego su napustili svoje pravo prebivalište‘. I tim anđelima i stanovnicima Sodoma jeste zajedničko to što su se „odavali bludu i neprirodnim polnim odnosima“. U 1. Petrovoj 3:19, 20, neposlušni anđeli se spominju u povezanosti sa „Nojevim danima“ (2. Petr. 2:4, 5). Prema tome, ono što su neposlušni anđeli u Nojevo vreme radili može se uporediti sa grehom stanovnika Sodoma i Gomore.

Takav zaključak je logičan ako uzmemo u obzir da su „sinovi istinitog Boga“ koji se spominju u Postanku 6:2, 4 bili anđeli koji su uzimali ljudska tela i imali polne odnose sa ženama.

U Bibliji piše da je Isus „propovedao duhovima u tamnici“ (1. Petr. 3:19). Šta to znači?

Apostol Petar za te duhove kaže da su „nekad bili neposlušni, kad je Bog strpljivo čekao u Nojevim danima“ (1. Petr. 3:20). On je očigledno govorio o duhovnim stvorenjima koja su se pridružila Satani u pobuni. Juda u svojoj poslanici spominje anđele koji „nisu zadržali svoj prvobitni položaj, nego su napustili svoje pravo prebivalište“, i kaže da ih Bog „čuva u večnim okovima u gustoj tami za sud velikog dana“ (Jud. 6).

U kom smislu su ta duhovna stvorenja bila neposlušna u Nojevim danima? Ti zli duhovi su pre Potopa uzimali ljudska tela, što Jehova nije bio predvideo za njih (Post. 6:2, 4). Osim toga, imali su polne odnose sa ženama što je bilo potpuno neprirodno. Bog ih nije stvorio sa takvim potrebama (Post. 5:2). Ti zli i neposlušni anđeli biće uništeni kad dođe vreme koje je Bog za to odredio. A dotle, kao što je Juda zabeležio, oni su u „gustoj tami“, takoreći u duhovnoj tamnici.

Kada i kako je Isus propovedao tim „duhovima u tamnici“? Petar kaže da je to bilo nakon što je Isus bio „oživljen u duhu“ (1. Petr. 3:18, 19). Zapazimo takođe da Petar kaže da je Isus „propovedao“. Petar koristi prošlo vreme čime ukazuje da se to dogodilo pre nego što je on napisao svoju prvu poslanicu. Izgleda da je Isus neko vreme nakon svog uskrsenja objavio zlim duhovima da ih očekuje zaslužena kazna. To nije bila vest koja uliva nadu. Bila je to objava osude (Jona 1:1, 2). Budući da je Isus ostao veran Jehovi sve do smrti i da je zatim uskrsnuo — čime je dokazao da Ðavo nad njim nema nikakvu vlast — imao je osnova da objavi takvu osudu (Jov. 14:30; 16:8-11).

Isus će u budućnosti svezati Satanu i njegove demone i baciti ih u bezdan (Luka 8:30, 31; Otkr. 20:1-3). Dok to vreme ne dođe, ta neposlušna duhovna stvorenja su u gustoj duhovnoj tami, a njihovo konačno uništenje je sasvim izvesno (Otkr. 20:7-10).