Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  maj 2013.

 IZ NAŠE ARHIVE

Bili su nepokolebljivi u „času kušnje“

Bili su nepokolebljivi u „času kušnje“

KADA je 1914. godine izbio Prvi svetski rat, mnogi ljudi su uvideli da Istraživači Biblije žele da ostanu neutralni (Is. 2:2-4; Jov. 18:36; Ef. 6:12). Šta se u to vreme dešavalo sa Božjim slugama u Velikoj Britaniji?

Henri Hadson

U Velikoj Britaniji je 1916. godine donet zakon kojim je uvedena vojna obaveza za neoženjene muškarce koji imaju između 18 i 40 godina. Tim zakonom je bilo predviđeno da neko može biti oslobođen te obaveze zbog „verskih ili moralnih ubeđenja“. Vlasti su osnovale sudove čiji je zadatak bio da utvrde ko može biti oslobođen vojne obaveze i u kojoj meri.

Za vrlo kratko vreme, oko 40 Istraživača Biblije zadržano je u vojnim zatvorima, a osmorica su poslata na front u Francuskoj. Zbog tih nepravednih odluka, braća u Velikoj Britaniji su uputila jedno pismo premijeru Herbertu Askvitu, u kome su izrazili svoje negodovanje zato što su braća u zatvoru. U prilogu tog pisma bila je i peticija sa 5 500 potpisa.

Zatim je stigla vest da su osmorica braće koja su bila poslata u Francusku osuđena na smrt streljanjem zato što nisu htela da učestvuju u ratu. Ali kada su bili izvedeni pred streljački vod, presuda je preinačena na deset godina zatvora. Vraćeni su u Englesku na izdržavanje kazne u civilnim zatvorima.

Džejms Frederik Skot

Pošto je rat potrajao, vojna obaveza je bila uvedena i za oženjene muškarce. Slučaj koji je mogao postati pravni presedan odnosio se na lekara Henrija Hadsona, našeg brata iz Mančestera. Trećeg avgusta 1916, sud ga je proglasio krivim zbog neizvršavanja vojne obaveze, odredio mu novčanu kaznu i predao ga vojnim vlastima. U isto vreme je pred sudom u Edinburgu, u Škotskoj, rešavan još jedan takav slučaj. Džejms Frederik Skot, 25-godišnji brat koji je bio pionir, nije bio proglašen krivim. Tužilaštvo je uložilo žalbu na presudu, ali je odustalo od toga i usmerilo se na jedan drugi slučaj u Londonu koji je mogao postati pravni presedan. U pitanju je bio brat Herbert Kips, koji je proglašen krivim, novčano kažnjen i predat vojnim vlastima.

Do septembra 1916, ukupno je 264 braće podnelo molbu za oslobađanje od vojne službe. Petorica su bila oslobođena, 154 braće je odvedeno na prinudni rad, 23 je raspoređeno u jedinice koje nisu direktno učestvovale u borbama, a 82 je bilo predato vojnim vlastima, od kojih su neki bili osuđeni na zatvorske kazne. Javnost je oštro reagovala na tako loše  postupanje sa našom braćom, tako da su iz vojnih zatvora bili premešteni u civilne radne logore.

Prajs Hjuz

Edgar Klej i Prajs Hjuz, koji je kasnije služio kao nadglednik podružnice, radili su na jednoj brani u Velsu. Herbert Sinior, jedan od osmorice koji su se vratili iz Francuske, bio je poslat u zatvor Vejkfild u Jorkširu. Oni koji su bili osuđeni na prinudni rad, izdržavali su svoje kazne u teškim uslovima u zatvoru Dartmur, gde se nalazio najveći broj onih koji nisu želeli da služe vojsku.

Frenk Plat, Istraživač Biblije koji je pristao da ode u jedinicu koja nije direktno učestvovala u borbama, dugo je bio izložen žestokom progonstvu kada je bio poslat na front. Atkison Padžet je upoznao istinu ubrzo nakon regrutacije. Vojne vlasti su i s njim brutalno postupale zato što je odbio vojnu službu.

Herbert Sinior

Iako naša braća u to vreme nisu u potpunosti razumela šta sve neutralnost podrazumeva, trudila su se da ugode Jehovi Bogu. Oni čija smo imena ovde spomenuli jesu izvanredan primer ljudi koji su ostali neutralni u veoma teškom „času kušnje“ (Otkr. 3:10; iz naše arhive — Velika Britanija).

Saznajte više

UOBIČAJENA PITANJA

Zašto se Jehovini svedoci ne mešaju u politiku?

Da li su oni pretnja za bezbednost države?