Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  maj 2013.

Vešto propovedajmo dobru vest

Vešto propovedajmo dobru vest

„Propovedaj dobru vest, potpuno izvrši svoju službu“ (2. TIM. 4:5)

1. Zašto se može reći da je Jehova prvi i najveći propovednik dobre vesti?

JEHOVA BOG je prvi i najveći propovednik dobre vesti. Na primer, odmah nakon pobune naših praroditelja, on je objavio dobru vest, naime da će uništiti zmiju, to jest Satanu Ðavola (Post. 3:15). Jehova je tokom ljudske istorije nadahnuo bogobojazne ljude da detaljno zabeleže kako će on skinuti ljagu sa svog imena, ukloniti štetu koju je Satana napravio i pružiti ljudima blagoslove koje su Adam i Eva prokockali.

2. (a) U kom smislu anđeli učestvuju u propovedanju dobre vesti? (b) Kakav je primer Isus ostavio onima koji će propovedati dobru vest?

2 I anđeli prenose dobru vest i pomažu onima koji je propovedaju (Luka 1:19; 2:10; Dela 8:26, 27, 35; Otkr. 14:6). Jedan istaknut primer je arhanđeo Mihailo, to jest Isus Hrist. Za vreme svog života na zemlji, ostavio je primer onima koji će propovedati dobru vest. On je ceo svoj život posvetio propovedanju dobre vesti! (Luka 4:16-21).

3. (a) Koju dobru vest danas propovedamo? (b) Koja ćemo pitanja razmotriti?

3 Isus je zapovedio svojim učenicima da propovedaju dobru vest (Mat. 28:19, 20; Dela 1:8). Apostol Pavle je rekao svom saradniku Timoteju: „Propovedaj dobru vest, potpuno izvrši svoju službu“ (2. Tim. 4:5). Ali koju dobru vest mi danas propovedamo kao Isusovi sledbenici? Ona između ostalog obuhvata i činjenicu da nas naš nebeski Otac Jehova voli (Jov. 3:16; 1. Petr. 5:7). Božje Kraljevstvo je dokaz da on voli ljude. Zato revno objavljujemo drugima da svi koji se podlože Božjem Kraljevstvu, koji su poslušni Bogu i čine ono što je ispravno mogu postati Božji prijatelji (Ps. 15:1, 2). Jehova namerava da ukloni svaki oblik nepravde i patnje. On će izbrisati i sva bolna sećanja. To je zaista  dobra vest! (Is. 65:17). Budući da propovedamo dobru vest, na mestu je da razmotrimo dva važna pitanja: Zašto je danas preko potrebno da ljudi čuju dobru vest? Kako je možemo vešto propovedati?

ZAŠTO LJUDI TREBA DA ČUJU DOBRU VEST?

Dobro osmišljena pitanja pomažu drugima da razumeju zašto u nešto veruju

4. Koja lažna učenja o Bogu danas postoje?

4 Zamisli da ti neko kaže da je tvoj otac napustio tebe i ostale članove tvoje porodice. Oni koji tvrde da ga poznaju kažu ti da je on nepristupačan, nepoverljiv i bezosećajan. Drugi ti kažu da je preminuo i da zato ne vredi ni da pokušavaš da s njim stupiš u kontakt. Slično tome, mnogi ljudi su izloženi lažnim učenjima o Bogu. Oni su poučeni da se Bog ne može upoznati i da je bezosećajan. Na primer, neke verske vođe tvrde da Bog kažnjava zle tako što ih večno muči u paklu. Drugi ga krive za prirodne nepogode zbog kojih mnogi pate. Iako takve tragedije pogađaju i dobre i zle, neki kažu da ih Bog koristi da bi kaznio ljude.

Pitanja mogu otvoriti nečiji um i srce za istinu

5, 6. Kako teorija evolucije i lažna verska učenja utiču na ljude?

5 S druge strane, neki smatraju da Bog uopšte ne postoji. Uzmimo samo teoriju evolucije kao jedan primer. Mnogi pobornici ove teorije tvrde da je život nastao sam od sebe i da Stvoritelj ne postoji. Neki čak kažu da su ljudi zapravo samo jedna životinjska vrsta i da zato nije ništa neobično ako se neko vodi isključivo svojim nagonima. Oni kažu da je sasvim normalno da jači tlače slabije. Zato nas ne iznenađuje što mnogi misle da će uvek biti nepravde. Međutim, oni koji veruju u evoluciju nemaju pravu nadu što se tiče budućnosti.

6 Nema sumnje da su teorija evolucije i lažna verska učenja produbili probleme koji pogađaju čovečanstvo u poslednjim danima (Rimlj. 1:28-31; 2. Tim. 3:1-5). Oni ljudima nisu doneli nikakvo trajno dobro. Zbog njih su ljudi, kao što je apostol Pavle zabeležio, „zamračenog uma i otuđeni od života koji daje Bog“ (Ef. 4:17-19). Osim toga, teorija evolucije i lažna verska učenja sprečavaju ljude da prihvate dobru vest koja potiče od Boga. (Pročitati Efešanima 2:11-13.)

Pitanja takođe podstiču ljude da razmišljaju i dođu do ispravnog zaključka

7, 8. Koji je jedini način da ljudi u potpunosti razumeju dobru vest?

7 Da bi se pomirili s Jehovom Bogom, ljudi treba da se uvere da on postoji i da je važno da mu se približe. Možemo im pomoći tako što ćemo ih podstaći da pažljivo razmisle o delima stvaranja. Kada o tome objektivno razmišljaju, mogu videti da Bog poseduje mudrost i moć (Rimlj. 1:19, 20). Da bismo ljudima koji razmišljaju o delima našeg Veličanstvenog Stvoritelja pomogli da razviju strahopoštovanje prema njemu, možemo koristiti brošure Da li je život nastao stvaranjem? i Poreklo života — pet pitanja koja zaslužuju odgovor. Pa ipak, oni koji žele da upoznaju Boga samo na osnovu dela stvaranja sigurno neće dobiti odgovore na najdublja životna pitanja, kao što su: Zašto Bog dopušta patnju? Kakva je Božja namera sa zemljom? Da li je Bogu stalo do mene lično?

8 Ljudi mogu u potpunosti razumeti dobru vest o Bogu i njegovoj nameri samo ako proučavaju Bibliju. A mi imamo izuzetnu čast da pomognemo drugima da dobiju odgovore na svoja pitanja! Međutim, ako želimo da dopremo do njihovog srca, nije dovoljno da im samo navedemo činjenice. Neophodno je da im pružimo uverljive dokaze (2. Tim.  3:14). U službi propovedanja ćemo biti još uverljiviji ako oponašamo Isusov primer. Zašto je Isus bio uspešan u propovedanju? Između ostalog, zato što je vešto koristio pitanja. Kako se možemo ugledati na njega?

VEŠTO KORISTIMO PITANJA

9. Šta moramo da radimo ako želimo da u duhovnom pogledu pomognemo drugima?

9 Zašto treba da poput Isusa koristimo pitanja dok propovedamo dobru vest? Zamisli sledeću situaciju: Tvoj lekar ti kaže da ima dobru vest za tebe. Može te izlečiti ako izvrši jednu ozbiljnu operaciju. Ti mu verovatno veruješ. Ali šta ako bi ti tako nešto rekao a da nije ni utvrdio kakvo je tvoje zdravstveno stanje? U tom slučaju, verovatno nećeš imati toliko poverenja u njega. Bez obzira na to koliko je taj lekar stručan i sposoban, pre nego što ti pruži bilo kakvu pomoć neophodno je da ti postavi neka pitanja i tako sazna kakve simptome imaš. Slično tome, ako želimo da pomognemo ljudima da prihvate dobru vest o Kraljevstvu, neophodno je da naučimo da efikasno postavljamo pitanja. Možemo im pomoći tek kada steknemo jasnu sliku o njihovom duhovnom stanju.

Treba da budemo uverljivi ako želimo da dopremo do srca onih s kojima razgovaramo

10, 11. Šta možemo postići ako oponašamo Isusov način poučavanja?

10 Isus je znao da pomoću dobro izabranih pitanja učitelj može upoznati osobu koju poučava i podstaći je da izrazi svoje mišljenje. Na primer, kada je hteo da svoje učenike pouči o poniznosti, Isus im je najpre postavio jedno pitanje (Mar. 9:33). Kada je poučio Petra da razmišlja na temelju načela, postavio mu je pitanje u kom je naveo dva moguća odgovora (Mat. 17:24-26). Jednom drugom prilikom, kada je hteo da navede svoje učenike da kažu šta im je u srcu, postavio im je nekoliko pitanja. (Pročitati Mateja 16:13-17.) Međutim, postavljajući pitanja i iznoseći pouke, Isus nije jednostavno govorio ljudima šta treba da rade. On ih je motivisao da žive u skladu s dobrom vešću.

11 Kada po uzoru na Isusa vešto koristimo pitanja, postići ćemo barem tri stvari. Ustanovićemo kako da na najbolji način pomognemo drugima, savladaćemo moguće prigovore i poučićemo ponizne osobe kako da pronađu odgovore na svoja pitanja. Pogledajmo tri situacije koje pokazuju kako možemo vešto koristiti pitanja.

12-14. Kako roditelji mogu pomoći deci da uverljivo propovedaju dobru vest? Navedi primer.

12 Prva situacija: Recimo da ti se tvoje dete tinejdžerskog uzrasta obrati za pomoć jer nije sigurno kako da školskom drugu objasni zašto veruje u stvaranje. Nesumnjivo bi želeo da mu pomogneš da uverljivo propoveda dobru vest. Stoga ne bi bilo na mestu da ga kritikuješ niti da mu odmah daš neki savet. Mnogo je bolje da mu po uzoru na Isusa postaviš neka pitanja da bi video kako ono razmišlja. Kako bi to mogao da uradiš?

13 Nakon što zajedno pročitate neke delove iz brošure Poreklo života — pet pitanja koja zaslužuju odgovor, mogao bi ga pitati  koji su argumenti na njega ostavili najjači utisak. Podstakni ga da razmisli o tome zašto veruje da postoji Stvoritelj i zašto želi da vrši Božju volju (Rimlj. 12:2). Kaži mu da je sasvim u redu ako ne navede iste razloge koje bi ti naveo.

14 Objasni mu da takav razgovor kakav ste vi vodili može da vodi sa svojim školskim drugom. Može da navede neke činjenice i da zatim sa svojim drugom rezonuje na osnovu nekih pitanja. Na primer, može da ga zamoli da pročita okvir na 21. strani brošure Poreklo života. Zatim bi ga tvoje dete moglo upitati: „Zar nije tačno da je DNK bez premca što se tiče kapaciteta za čuvanje informacija čak i u današnje kompjutersko doba?“ Njegov drug će verovatno odgovoriti potvrdno. Zatim može da ga pita: „Ako kompjuterski stručnjaci ne mogu da postignu tako nešto, kako bi to mogla da učini materija bez razuma?“ Da bi tvom detetu bilo lakše da s drugima razgovara o svojoj veri, dobro je da s njim to redovno vežbaš. Ako poučiš svoje dete da efikasno koristi pitanja, ono će biti uspešno u propovedanju dobre vesti.

15. Kako možemo koristiti pitanja kada razgovaramo s nekim ko je ateista?

15 Druga situacija: U službi propovedanja možemo naići na one koji ne veruju da Bog postoji. Na primer, neko nam može reći da je ateista. Možemo pokušati da nastavimo razgovor i taktično pitamo osobu koliko dugo je ateista i zašto ima takvo gledište. Nakon što saslušamo njen odgovor i iskreno je pohvalimo što je dublje razmišljala o toj temi, mogli bismo je pitati da li želi da pročita brošuru koja iznosi dokaze u prilog stvaranju. Ako je stanar  tolerantan, verovatno će reći da vredi uzeti u obzir takve dokaze. Tada mu možemo ponuditi brošuru Da li je život nastao stvaranjem? ili brošuru Poreklo života — pet pitanja koja zaslužuju odgovor. Taktična i ljubazna pitanja mogu biti ključ koji će otvoriti nečije srce za dobru vest.

16. Zašto ne treba da budemo zadovoljni ako osoba jednostavno pročita odgovor iz publikacije?

16 Treća situacija: Kada proučavamo Bibliju s nekom zainteresovanom osobom, moglo bi se desiti da budemo zadovoljni ako ona jednostavno pročita odgovor iz publikacije. Međutim, na taj način bismo sprečili njen duhovni napredak. Zašto se to može reći? Zato što se osoba neće ukoreniti u istini ako samo mehanički odgovara na pitanja. Na kraju bi joj se lako moglo desiti da se pokoleba pred protivljenjem, baš kao što jedna biljka uvene na vrućini (Mat. 13:20, 21). Da do toga ne bi došlo, treba da je pitamo šta misli o onome što uči, kao i da vidimo da li se s tim slaže. Još važnije je da shvatimo zašto se sa nečim slaže ili ne slaže. Zatim možemo rezonovati s njom na temelju Svetog pisma kako bismo joj pomogli da sama dođe do ispravnog zaključka (Jevr. 5:14). Ako vešto koristimo pitanja, osobe koje poučavamo će verovatno biti ukorenjene u veri i moći će da se odupru onima koji im se protive ili žele da ih odvuku od istine (Kol. 2:6-8). Šta još možemo uraditi da bismo vešto propovedali dobru vest?

POMAŽIMO JEDNI DRUGIMA

17, 18. Kako možemo pomagati jedni drugima u službi propovedanja?

17 Kada je Isus poslao svoje učenike da propovedaju, poslao ih je po dvojicu (Mar. 6:7; Luka 10:1). Kasnije je apostol Pavle govorio o onima koji su se ’zajedno s njim borili za dobru vest‘ (Fil. 4:3). U skladu s tim biblijskim primerima, Božja organizacija je 1953. godine podstakla iskusne objavitelje da obučavaju svoje suvernike u službi propovedanja.

18 Kako možemo pomagati jedni drugima u službi propovedanja? (Pročitati 1. Korinćanima 3:6-9.) Kada naš saradnik čita stanaru neki biblijski stih, dobro je da ga pratimo u svojoj Bibliji. Pažljivo slušajmo razgovor. Tako ćemo moći ukoliko zatreba da mu pomognemo da savlada neki prigovor (Prop. 4:12). Međutim, ne treba da upadamo u reč svom saradniku kada rezonuje sa stanarem. Ako bismo to radili, obeshrabrili bismo ga i zbunili stanara. Naravno, ponekad je sasvim na mestu da se uključimo u razgovor. Ali dobro je da tada budemo sažeti i da nakon toga dozvolimo svom saradniku da nastavi razgovor.

19. Šta treba da zadržimo na umu i zašto?

19 Dok smo u službi od kuće do kuće, kako možemo iskoristiti vreme između dva razgovora? Mogli bismo popričati o tome kako da naši uvodi budu efikasniji. Nemojmo negativno govoriti o ljudima koji žive na tom području niti o svojim suvernicima (Posl. 18:24). Na kraju krajeva, Biblija kaže da smo mi poput zemljanih posuda i da nam je Jehova ukazao veliko milosrđe poverivši nam propovedanje dobre vesti, koje je dragoceno poput blaga. (Pročitati 2. Korinćanima 4:1, 7.) Zato svi pokažimo da cenimo to blago tako što ćemo dati sve od sebe da vešto propovedamo dobru vest.