Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  april 2013.

Dozvolimo Božjoj Reči da pomogne i nama i drugima

Dozvolimo Božjoj Reči da pomogne i nama i drugima

„Smatram da su sve naredbe tvoje ispravne u svemu“ (PS. 119:128)

1. Zašto moramo imati poverenje u Božju Reč?

KADA starešine razmatraju da li neka osoba ispunjava uslove da učestvuje u službi propovedanja, jedna od važnih stvari koje uzimaju u obzir jeste i to da li se po njenim izjavama može zaključiti da veruje da je Biblija nadahnuta Božja Reč. * I oni koji žele da krenu u službu propovedanja, a i sve Božje sluge, moraju svojim rečima i delima pokazati da zaista veruju da je Biblija Božja Reč. Zašto? Ako imamo poverenje u Božju Reč i ako je vešto koristimo u službi propovedanja, pomoći ćemo drugima da upoznaju Jehovu i da dobiju večni život.

2. Zašto treba da ’ostanemo u onome što smo naučili‘?

2 Apostol Pavle je naglasio koliko je važna Božja Reč kada je Timoteju napisao: „Ostani u onome što si naučio i u šta si se uverio.“ Ono što je Timotej naučio odnosi se na biblijsku istinu, koja mu je pomogla da razvije veru u dobru vest. Ta istina isto tako i danas utiče na nas i pomaže nam da budemo ’mudri kako bismo dobili spasenje‘ (2. Tim. 3:14, 15). Kada drugima želimo da pokažemo da je Biblija nadahnuta od Boga, često citiramo Pavlove reči zabeležene u 2. Timoteju 3:16. (Pročitati.) Ali šta još možemo naučiti iz tih reči? Pogledajmo sada taj stih malo detaljnije da bismo se još više uverili u to da su pouke koje nam Jehova pruža u svemu ispravne (Ps. 119:128).

KORISNA ZA POUČAVANJE

3-5. (a) Kako su ljudi reagovali na govor koji je Petar održao na Pedesetnicu i zašto? (b) Zašto su mnogi u Solunu prihvatili istinu? (v) Šta možda primećuju ljudi dok im propovedamo?

3 Isus je Izraelcima rekao: „Šaljem vam proroke i mudrace i učitelje“ (Mat. 23:34).  Isus je govorio o svojim učenicima, koje je poučio da u službi propovedanja koriste svete spise. Na Pedesetnicu 33. n. e. jedan od tih ’učitelja‘, apostol Petar, održao je govor pred mnoštvom ljudi u Jerusalimu i tada je citirao neke stihove iz hebrejskog dela Svetog pisma. Petrove reči su mnoge od njih ’pogodile u srce‘, pa su se pokajali za svoje grehe i molili Boga za oproštaj. Tog dana se krstilo oko tri hiljade ljudi (Dela 2:37-41).

4 Još jedan učitelj, apostol Pavle, propovedao je dobru vest na područjima koja su bila dosta udaljena od Jerusalima. Na primer, on je u Solunu, gradu u tadašnjoj Makedoniji, propovedao Judejcima koji su se okupljali u sinagogi. „Tri sabata rezonovao je s njima na temelju Pisama, objašnjavajući i dokazujući onim što je napisano da je trebalo da Hrist strada i ustane iz mrtvih.“ Do čega je to dovelo? Neki Judejci su „postali vernici“, kao i mnogi Grci (Dela 17:1-4).

5 Danas su mnogi zadivljeni kad vide da biblijskim stihovima potvrđujemo ono o čemu propovedamo. Kada je jedna naša sestra u Švajcarskoj pročitala stih čoveku s kojim je razgovarala, on ju je upitao koga zastupa. Rekla mu je da su ona i njena saradnica Jehovini svedoci. Na to je rekao: „Pa naravno. Ko bi drugi sem vas došao da mi nešto pročita iz Biblije?“

6, 7. (a) Kako oni koji poučavaju u skupštini mogu još efikasnije koristiti Bibliju? (b) Zašto je važno da koristimo Bibliju dok s nekim proučavamo?

6 Kako bismo još efikasnije mogli koristiti Bibliju dok poučavamo druge? Ako imaš priliku da držiš govore na našim sastancima, koristi biblijske stihove. Nemoj da ih parafraziraš niti da ih čitaš sa nekog elektronskog uređaja ili papira na kome si ih odštampao. Otvori Bibliju i čitaj iz nje i podstakni svoje slušaoce da i oni to učine. Objasni šta ti stihovi znače i kako nam mogu pomoći da se približimo Jehovi. Nemoj koristiti komplikovana poređenja ili neke primere kojima bi samo zabavio prisutne, već iskoristi vreme koje ti je na raspolaganju da im pomogneš da razumeju Božju Reč.

7 Šta treba da imamo na umu dok s nekim proučavamo Bibliju? Ne bi trebalo da preskačemo navedene biblijske stihove. Osoba s kojom proučavamo treba da ih pročita. Dok joj objašnjavamo šta oni znače, nemojmo biti preopširni već je podstaknimo da izrazi svoje mišljenje. Treba da postavljamo logična pitanja kojima ćemo joj pomoći da sama dođe do zaključka, a ne da joj mi govorimo u šta treba da veruje ili kako da u nekoj situaciji postupi. *

ZA UKORAVANJE

8. Sa čim se Pavle borio?

8 Kada spominjemo ukoravanje, obično pomislimo na odgovornost koja je poverena starešinama. Naravno, starešine treba da ’ukore one koji čine greh‘ (1. Tim. 5:20; Titu 1:13). Ali veoma je važno da sami sebe ukoravamo. Apostol Pavle je bio uzoran hrišćanin koji je imao čistu savest (2. Tim. 1:3). Pa ipak, napisao je: „U svojim udovima vidim drugi zakon koji ratuje protiv zakona mog uma i zarobljava me zakonom greha.“ Razmotrimo sada kontekst tih reči da bismo  razumeli koliko je Pavle morao da se bori da bi svoju nesavršenost držao pod kontrolom. (Pročitati Rimljanima 7:21-25.)

9, 10. (a) Koje je probleme Pavle verovatno imao? (b) Kako se Pavle po svemu sudeći borio protiv svoje nesavršenosti?

9 Iako Pavle nije naveo sa kakvim se sve problemima borio, on je ipak Timoteju napisao da je nekada bio „drznik“, to jest grub i neuljudan čovek (1. Tim. 1:13). Žestoko je progonio hrišćane pre nego što je i sam postao hrišćanin. Čak je rekao da je bio mnogo besan na njih (Dela 26:11). Pavle je naučio da kontroliše svoj gnev, ali u nekim situacijama mu sigurno nije bilo lako da svoje reči i osećanja drži pod kontrolom (Dela 15:36-39). Šta mu je pomoglo da obuzda svoju narav?

10 Kada je pisao hrišćanima u Korintu, Pavle je objasnio kako je sebe ukoravao. (Pročitati 1. Korinćanima 9:26, 27.) On se grčevito borio protiv svoje nesavršenosti. Verovatno je tražio savete u Božjoj Reči, molio se Jehovi da mu pomogne da ih primeni i trudio se da se popravi. * Njegov primer nam može mnogo pomoći jer se i mi borimo sa nekim svojim lošim osobinama.

11. Kako možemo proveravati da li zaista živimo u skladu sa istinom?

11 Nikada ne treba da mislimo da smo dovoljno postigli u borbi protiv sopstvene nesavršenosti. Stalno treba da proveravamo da li zaista živimo u skladu sa istinom (2. Kor. 13:5). Kada na primer čitamo stihove kao što su Kološanima 3:5-10, trebalo bi da se pitamo: ’Da li se borim protiv svoje sklonosti da grešim ili postajem popustljiv što se tiče morala? Kada naiđem na neke sajtove sa nemoralnim sadržajem, da li ih odmah napuštam ili se zadržavam na njima?‘ Ako razmišljamo o tome kako da u svom životu primenimo biblijske savete, tada ćemo moći da bdimo i ostanemo trezveni (1. Sol. 5:6-8).

ZA POPRAVLJANJE

12, 13. (a) Kako se možemo ugledati na Isusa kada s nekim rešavamo nesporazum? (b) Kakvim rečima nema mesta među pravim hrišćanima?

12 Ponekad se dešava da treba da ispravimo stvari sa nekim ko je pogrešno razumeo naše reči ili postupke. Na primer, judejske verske vođe su prigovarale Isusu što je bio dobar prema „poreznicima i grešnicima“. Isus im je rekao: „Ne treba lekar zdravima, nego bolesnima. Idite, dakle, i naučite šta znači ovo: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu‘“ (Mat. 9:11-13). On je svima strpljivo i ljubazno objašnjavao da je „Bog milosrdan i milostiv, spor na gnev i pun dobrote i istine“ (Izl. 34:6). Zahvaljujući tome, mnogi ponizni ljudi su prihvatili dobru vest.

13 Kako se možemo ugledati na Isusa? Ako smo zbog nečega možda uznemireni, moglo bi se desiti da u nameri da popravimo narušene odnose povišenim tonom kažemo nekome da želimo da s njim raščistimo neke stvari. Ali to ne bi bilo u skladu sa rečima iz 2. Timoteju 3:16. Božja Reč nam ne daje za pravo da grdimo druge. Od grubih reči najčešće nema nikakve koristi. One probadaju poput oštrog mača nanoseći veliki bol (Posl. 12:18).

14-16. (a) Kako starešine mogu pomoći suvernicima da reše neke probleme? (b) Zašto je veoma važno da roditelji dozvole Božjoj Reči da im pomogne u vaspitavanju dece?

 14 Kako možemo biti strpljivi i ljubazni kada pomažemo drugima na temelju Biblije? Zamislimo da se jedan bračni par koji se često svađa obratio starešini za pomoć. Šta starešina treba da uradi? On neće stati ni na čiju stranu, već će razmotriti s njima neka biblijska načela, koristeći recimo treće poglavlje iz knjige Tajna porodične sreće. Dok razmatraju ta načela, muž i žena će možda shvatiti da neke stvari kod sebe treba da promene. Starešina će posle nekog vremena pitati taj bračni par da li se situacija popravila i ukoliko bude potrebno pružiće im još neku pomoć.

 15 Kako roditelji mogu pomoći svojoj deci da ispravno postave stvari u svom životu? Zamislite da vaša ćerka tinejdžerskog uzrasta ima novo društvo, ali vi smatrate da ono nije dobro za nju. Kao prvo, treba da saznate o kome ili o čemu se zapravo radi. A zatim, ako postoji razlog za brigu, treba da razgovarate sa svojom ćerkom koristeći na primer misli iz knjige Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja, 2. tom. Trebalo bi da više vremena provodite sa njom i da obratite pažnju kakav stav ima u službi propovedanja ili kako se ponaša kada je sa ostalim članovima porodice. Ako ste strpljivi i dobri prema njoj, shvatiće da je zaista volite. Verovatno će poslušati vaš savet i izbeći neki pogrešan korak.

Roditelji mogu pomoći svojoj deci da izbegnu mnoge probleme ako s njima strpljivo razgovaraju na temelju Biblije (Videti 15. odlomak)

16 Isto tako, kada smo strpljivi i dobri možemo ohrabriti one koji su zabrinuti zbog zdravstvenih problema, gubitka posla ili  zato što ne razumeju neka biblijska učenja. Jehovine sluge imaju mnogo blagoslova jer dozvoljavaju Božjoj Reči da im u svakodnevnom životu pomaže.

ZA VASPITAVANJE U PRAVEDNOSTI

17. Zašto treba da budemo zahvalni za opomene?

17 Biblija kaže da „nikakvo ukoravanje isprva ne pričinjava radost, nego žalost“. Ali „onima koji su njime poučeni posle donosi plod pun mira — pravednost“ (Jevr. 12:11). Većina naše braće i sestara kaže da im je mnogo pomogla pouka koju su u detinjstvu dobili od bogobojaznih roditelja. A opomene koje nam Jehova pruža preko starešina pomažu nam da ostanemo na putu života (Posl. 4:13).

18, 19. (a) Zašto je veoma važno da starešine uvaže savet iz Poslovica 18:13? (b) Kako osobe koje su pogrešile najčešće reaguju kada su starešine blage i ljubazne prema njima?

18 Prava je umetnost dati dobar savet. Jehova nam kaže da pri tome treba da budemo pravedni (2. Tim. 3:16). Dakle, treba da se vodimo biblijskim načelima. Jedno od tih načela se nalazi u Poslovicama 18:13: „Ko odgovara pre nego što sasluša, to mu je ludost i sramota.“ Prema tome, kada neko kaže starešinama da su neki brat ili sestra počinili ozbiljan greh, starešine treba da razmotre sve činjenice pre nego što nešto preduzmu (Pon. zak. 13:14). Samo tada će njihove odluke biti donete „u pravednosti“.

19 Osim toga, Božja Reč kaže da starešine treba da „s blagošću“ ispravljaju druge. (Pročitati 2. Timoteju 2:24-26.) Tačno je da neko svojim grehom može naneti sramotu Jehovi ili povrediti nedužne ljude. Pa ipak, ako se starešine ljute na takvu osobu dok joj daju savet, time joj sigurno neće pomoći. Ali to što se starešine trude da poput Jehove budu dobri prema prestupniku, može ga navesti da se pokaje (Rimlj. 2:4).

20. Kojim načelima treba da se vode roditelji dok vaspitavaju svoju decu?

20 Roditelji moraju primenjivati biblijska načela dok poučavaju svoju decu da ’usvoje Jehovin način razmišljanja‘ (Ef. 6:4). Na primer, otac ne treba da kažnjava svog sina samo zato što mu je neko rekao da je njegovo dete nešto loše uradilo. U porodici pravih hrišćana nema mesta za gnev i nasilje. „Jehova [je] veoma samilostan i milosrdan“, a roditelji treba da se ugledaju na njega dok vaspitavaju svoju decu (Jak. 5:11).

DRAGOCEN DAR OD JEHOVE

21, 22. Koje reči iz Psalma 119:97-104 najbolje opisuju šta ti misliš o Jehovinoj Reči?

21 Jedan Božji sluga je jednom rekao zašto voli Jehovin zakon. (Pročitati Psalam 119:97-104.) Zahvaljujući proučavanju Božje Reči postao je mudar i razborit. Kada je slušao njene savete, izbegao je greške koje mnogi ljudi prave. Uživao je u proučavanju Božje Reči. Čvrsto je rešio da do kraja života poštuje Božji zakon.

22 Da li i ti ceniš Božju Reč? Ona će ti pomoći da izgradiš jaku veru u to da će Bog ispuniti svoja obećanja. Njeni saveti će te zaštititi od pogubnih posledica greha. A ako je vešto budeš koristio, pomoći ćeš drugima da pođu putem života i da ostanu na njemu. Dok služimo našem mudrom i dobrom Bogu, Jehovi, dozvolimo Božjoj Reči da nam i dalje pomaže.

^ odl. 1 Videti knjigu Organizovani da vršimo Jehovinu volju, 79. strana.

^ odl. 7 Dok je Isus poučavao ljude često ih je pitao: „Šta mislite?“ Zatim je saslušao šta imaju da kažu (Mat. 18:12; 21:28; 22:42).

^ odl. 10 Pavle je u svojim poslanicama podsticao suvernike da se bore protiv sopstvene nesavršenosti (Rimlj. 6:12; Gal. 5:16-18). Logično je zaključiti da je i sam primenjivao savete koje je davao drugima (Rimlj. 2:21).