Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  januar 2013.

Starešine nam pomažu da radosno služimo Bogu

Starešine nam pomažu da radosno služimo Bogu

’Mi smo vaši saradnici da biste bili radosni‘ (2. KOR. 1:24)

1. Koja vest o Korinćanima je veoma obradovala apostola Pavla?

APOSTOL Pavle je 55. godine bio u Troadi. Međutim, nije mogao da ne misli na svoje suvernike u Korintu. Nešto ranije te iste godine, ražalostio se kada je saznao da se oni prepiru među sobom. Pošto je na njih gledao kao na svoju decu, poslao im je pismo u kome im je dao savet (1. Kor. 1:11; 4:15). Osim toga, zamolio je svog saradnika Tita da ih poseti i da mu donese vesti o njima. Tako je Pavle s nestrpljenjem čekao da mu Tit javi kako su Korinćani. Ali na Pavlovu žalost, Tit nije došao. Šta je Pavle tada uradio? Otplovio je za Makedoniju i tamo su se njih dvojica sreli, što ga je veoma obradovalo. Tit mu je ispričao da su braća u Korintu pozitivno reagovala na njegovu poslanicu i da jedva čekaju da ga vide. Kada je to čuo, Pavle se „još više obradovao“ (2. Kor. 2:12, 13; 7:5-9).

2. (a) Šta je Pavle rekao Korinćanima? (b) Koje pitanje ćemo razmotriti?

2 Ubrzo posle toga, Pavle je napisao Korinćanima i drugu poslanicu. Rekao im je: „Ne kažem da smo mi gospodari vaše vere, nego smo vaši saradnici da biste bili radosni, jer vi ste postojani zbog svoje vere“ (2. Kor. 1:24). Šta znače te Pavlove reči i kako one treba da utiču na današnje starešine?

NAŠA VERA I RADOST

3. (a) Šta znače Pavlove reči: „Vi ste postojani zbog svoje vere“? (b) Kako starešine oponašaju apostola Pavla?

3 Pavle je spomenuo dva važna obeležja naše službe Bogu — veru i radost. Što se tiče  vere, on je napisao: „Ne kažem da smo mi gospodari vaše vere [...] jer vi ste postojani zbog svoje vere.“ Time je rekao da su njegova braća u Korintu postojana zbog svoje vere, a ne zbog njega ili nekog drugog čoveka. Nije sumnjao u to da oni vole Boga i da žele da postupaju ispravno. Zato nije video potrebu da gospodari njihovom verom niti je to želeo da radi (2. Kor. 2:3). Poput Pavla, starešine danas ne sumnjaju u to da njihova braća i sestre iskreno veruju u Boga i da mu služe iz čistih motiva (2. Sol. 3:4). Oni im ne nameću neka pravila, već im pomažu da se pri donošenju odluka vode biblijskim načelima i smernicama Jehovine organizacije. Ni oni ne žele da gospodare verom svoje braće (1. Petr. 5:2, 3).

4. (a) Šta znače Pavlove reči: ’Mi smo vaši saradnici da biste bili radosni‘? (b) Kako starešine danas pokazuju sličan stav?

4 Pavle je još rekao: ’Mi smo vaši saradnici da biste bili radosni.‘ Govorio je o sebi i o svojim najbližim saradnicima. Kako to znamo? U istoj poslanici on je ukazao Korinćanima na dvojicu svojih saradnika kada je napisao: „Isus, koga smo vam mi propovedali — ja i Silvan i Timotej“ (2. Kor. 1:19). U stvari, kad god se u Pavlovim poslanicama pojavljuje reč „saradnici“ ona se odnosi na osobe s kojima je blisko sarađivao, kao što su Apolo, Akila, Priska, Timotej, Tit i drugi (Rimlj. 16:3, 21; 1. Kor. 3:6-9; 2. Kor. 8:23). Prema tome, kada je rekao: ’Mi smo vaši saradnici da biste bili radosni‘, Pavle je želeo da uveri Korinćane da su on i njegovi saradnici hteli da pomognu svima u toj skupštini da radosno služe Bogu. Današnje starešine imaju isti cilj. Oni žele da urade sve što mogu kako bi njihova braća i sestre ’služili Jehovi radosno‘ (Ps. 100:2; Fil. 1:25).

5. Šta ćemo razmotriti i o čemu treba da razmišljamo?

5 Nedavno su neka braća i sestre iz raznih krajeva sveta bili zamoljeni da odgovore na pitanje: „Kojim rečima ili delima su vam neke starešine pomogle da i dalje radosno služite Bogu?“ Dok budemo razmatrali šta su rekli, možemo razmišljati o tome kako bismo mi odgovorili na to pitanje. Osim toga, razmišljajmo i o tome kako da lično doprinesemo radosnom duhu u skupštini. *

„POZDRAVITE PERSIDU, NAŠU VOLJENU SESTRU“

6, 7. (a) U čemu starešine mogu oponašati Isusa, Pavla i druge Božje sluge? (b) Zašto našim suvernicima veoma znači kada im upamtimo ime?

6 Mnoga naša braća i sestre su rekli da im veoma znači kada starešine obrate pažnju na njih. Između ostalog, starešinama su u tom pogledu dobri primeri David, Elijuj i Isus. (Pročitati 2. Samuilovu 9:6; Jova 33:1 i Luku 19:5.) Te Jehovine sluge su pokazale da im je stalo do drugih tako što su ih oslovljavali po imenu. I Pavlu je bilo važno da se svojim suvernicima obraća po imenu. Na kraju jedne poslanice naveo je poimence više od 25 braće i sestara. Jedna od njih je bila Persida. Pavle je rekao: „Pozdravite Persidu, našu voljenu sestru“ (Rimlj. 16:3-15).

7 Nekim starešinama nije lako da upamte imena braće i sestara. Pa  ipak, kada se u tome istinski trude time pokazuju da im je zapravo stalo do njih (Izl. 33:17). Njihovim suvernicima će posebno biti drago kada ih tokom Razmatranja Stražarske kule ili nekog drugog sastanka starešine ne prozivaju samo sa „brate“ ili „sestro“. (Uporediti s Jovanom 10:3.)

’MNOGO SE TRUDILA U GOSPODU‘

8. Na koji je važan način Pavle oponašao Jehovu i Isusa?

8 Pavle je takođe pokazivao da mu je stalo do drugih tako što je imao naviku da ih iskreno pohvali. To je još jedan način na koji se može doprineti radosti suvernika. Tako je u istoj poslanici u kojoj je napisao da želi da doprinese radosti svoje braće, Pavle rekao: „Veoma se ponosim vama“ (2. Kor. 7:4). Te reči su sigurno duboko dirnule braću u Korintu. Pavle je nešto slično rekao i drugim skupštinama (Rimlj. 1:8; Fil. 1:3-5; 1. Sol. 1:8). Na primer, nakon što je u poslanici Rimljanima spomenuo Persidu, Pavle je napisao: ’Mnogo se trudila u Gospodu‘ (Rimlj. 16:12). Njegove reči su sigurno ohrabrile tu sestru, koja je verno služila Bogu. Time što je imao naviku da pohvaljuje druge, Pavle je oponašao Jehovu i Isusa. (Pročitati Marka 1:9-11 i Jovana 1:47; Otkr. 2:2, 13, 19.)

9. Zašto su svi u skupštini radosniji kada iskreno pohvaljuju jedni druge?

9 Starešine takođe razumeju koliko je važno da kažu suvernicima da ih veoma cene (Posl. 3:27; 15:23). Kada to rade, oni im zapravo daju do znanja da primećuju njihov trud. A braći i sestrama zaista znači da čuju tako nešto od starešina. Jedna sestra koja ima nešto više od 50 godina rekla je: „Na poslu se retko desi da me neko pohvali za nešto. Tamo vlada hladna i takmičarska atmosfera. I zato me veoma okrepi i ojača kada me neko od starešina pohvali za nešto što sam uradila. To me uverava da me moj nebeski Otac voli.“ Jedan brat koji kao samohrani roditelj odgaja dvoje dece ima slično mišljenje. Nedavno ga je jedan starešina iskreno pohvalio. Kako je to uticalo na njega? On kaže: „Mnogo su mi značile njegove reči!“ Očigledno je da kada starešine iskreno pohvaljuju svoju braću i sestre time im pomažu da i dalje radosno služe Bogu i da se „ne umaraju“ (Is. 40:31).

’PASITE BOŽJU SKUPŠTINU‘

10, 11. (a) Kako starešine mogu oponašati Nemiju? (b) Šta će pomoći starešinama da tokom pastirske posete daju suvernicima neki duhovni dar?

10 Kako još starešine pokazuju svojoj braći da ih vole i pomažu im da sa radošću služe Bogu? To rade tako što se trude da ohrabre one kojima je to potrebno. (Pročitati Dela apostolska 20:28.) Starešine tako oponašaju verne Božje sluge iz biblijskih vremena. Na primer, zapazimo šta je uradio Nemija, koji je kao nadglednik verno služio Bogu. Kada je primetio da su neki od njegovih sunarodnika duhovno oslabili, odmah je nešto preduzeo da ih ohrabri (Nem. 4:14). Slično tome, i danas starešine preuzimaju inicijativu kako bi pomogli suvernicima da budu čvrsti u veri. Zato kao pastiri posećuju svoju braću i sestre kod kuće ukoliko je to izvodljivo. U tim prilikama oni žele da suvernicima ’daju neki duhovni dar‘ (Rimlj. 1:11). Šta starešinama može pomoći u tome?

 11 Pre pastirske posete, starešine treba da odvoje vreme da razmisle o osobi koju će posetiti. S kakvim se problemima bori? Šta bi moglo da je ohrabri? Koji se biblijski stih ili ono što je doživela neka biblijska ličnost mogu primeniti na njene okolnosti? Slična pitanja tokom pripreme pomoći će starešinama da sa svojom braćom razgovaraju o zaista ohrabrujućim mislima, a ne samo o svakodnevnim temama. Tokom pastirske posete starešine treba da puste svoje suvernike da kažu šta im je na srcu i da ih pri tom pažljivo saslušaju (Jak. 1:19). Jedna sestra je rekla: „Zaista cenim kada me starešine pažljivo slušaju“ (Luka 8:18).

Neophodno je da se starešine pripremaju da bi tokom pastirske posete ’dali neki duhovni dar‘

12. Kome je sve u skupštini potrebno ohrabrenje i zašto?

12 Kome je sve potrebno ohrabrenje? Pavle je podstakao druge starešine da ’paze na sve stado‘. Dakle, svima u skupštini je potrebno ohrabrenje, uključujući i objavitelje i pionire koji već godinama verno služe Bogu. Zašto je potrebno da pastiri u skupštini i njima pruže podršku? Zato što se ponekad može desiti da i duhovno zrele osobe gotovo pokleknu pod pritiskom ovog zlog sveta. Da bismo bolje razumeli zašto je čak i duhovno zrelim Božjim slugama ponekad potrebna pomoć, možemo razmotriti nešto što je doživeo kralj David.

’AVISAJ MU JE PRISKOČIO U POMOĆ‘

13. (a) U kom trenutku je Jesvi-Venon napao Davida? (b) Zašto je Avisaj mogao da pomogne Davidu u pravom trenutku?

13 Ubrzo nakon što je bio pomazan za izraelskog kralja, David je pokazao hrabrost kada je u borbi ubio Golijata, koji je poticao od Refaima i bio divovskog rasta (1. Sam. 17:4, 48-51; 1. Let. 20:5, 8). Godinama kasnije, tokom  jedne bitke sa Filistejima, David se ponovo sukobio s jednim čovekom divovskog rasta. Bio je to Jesvi-Venon i isto je poticao od Refaima (2. Sam. 21:16, fusnota). Međutim, on je umalo ubio Davida. Zašto? Ne zato što je David izgubio hrabrost, već zato što je izgubio snagu. U Bibliji stoji: ’David se umorio.‘ Kada je Jesvi-Venon video da je David posustao, hteo je da iskoristi tu priliku i da ga ubije. Ali tada je Avisaj, Serujin sin, ’priskočio u pomoć Davidu, udario Filistejina i ubio ga‘ u trenutku kada se on spremao da usmrti Davida (2. Sam. 21:15-17). David je za dlaku izbegao smrt! Sigurno je bio veoma zahvalan Avisaju što je pazio na njega i što mu je priskočio u pomoć kada mu je život bio u opasnosti. Šta možemo da naučimo iz ovog događaja?

14. (a) Kako možemo savladati ogromne izazove? (b) Kako starešine mogu pomoći drugima da obnove radost i snagu? Navedi primer.

14 Kao Jehovine sluge, mi propovedamo dobru vest širom sveta uprkos tome što nam se protive Satana i oni koje on koristi. Neki od nas su se susreli sa ogromnim izazovima, ali smo se potpuno uzdali u Jehovu i uspeli da ih savladamo, kao što je David savladao Golijata. Međutim, ponekad se može desiti da se zbog te neprestane borbe i pritiska ovog sveta umorimo i obeshrabrimo. Tada smo u opasnosti da podlegnemo pritiscima kojima bismo inače uspešno odoleli. U takvim trenucima nam pravovremena pomoć nekog starešine može obnoviti radost i snagu, što su mnogi i doživeli. Jedna pionirka koja ima nešto više od 60 godina rekla je: „Pre nekog vremena, nisam se osećala dobro i služba propovedanja me je zamarala. Jedan starešina je to primetio i ohrabrio me je na temelju jednog biblijskog stiha. Poslušala sam njegov savet i to mi je pomoglo.“ Još je rekla: „Zaista je lepo od njega što je primetio da nisam baš najbolje i što mi je pomogao. To je stvarno bio izraz prave bratske ljubavi.“ Veoma nas hrabri što znamo da imamo starešine koje brinu o nama i koje će nam ’priskočiti u pomoć‘ kao što je to Avisaj učinio za Davida.

ONI SU ZNALI DA IH PAVLE VOLI

15, 16. (a) Zašto su braća veoma volela apostola Pavla? (b) Zašto volimo braću koja nam služe kao starešine?

15 Pastirska služba iziskuje mnogo posla. Zbog toga što brinu o suvernicima, mole se za njih i duhovno im pomažu, starešine ponekad ostaju budne do kasno u noć (2. Kor. 11:27, 28). Pa ipak, oni vrlo rado i temeljno izvršavaju svoju službu, kao što je i Pavle to činio. On je Korinćanima napisao: „Ja ću vrlo rado sve potrošiti i samog sebe istrošiti za vaše duše“ (2. Kor. 12:15). Zaista je voleo svoju braću i nimalo se nije štedeo da bi ih ojačao. (Pročitati 2. Korinćanima 2:4; Fil. 2:17; 1. Sol. 2:8.) Zato je sasvim razumljivo što su ga braća veoma volela (Dela 20:31-38).

16 I mi volimo braću koja nam služe kao starešine i u molitvi zahvaljujemo Jehovi što preko njih brine o nama. Radosni smo što oni pokazuju da im je stalo do svakog od nas i što nas posećuju kako bi nas ohrabrili. Osim toga, zahvalni smo što su spremni da nam priskoče u pomoć kada osetimo da ćemo posustati zbog pritiska ovog sveta. Takve brižne starešine nam zaista pomažu da radosno služimo Bogu.

^ odl. 5 Ta braća i sestre su takođe odgovorili na pitanje: „Koja osobina vam najviše znači kod starešina?“ Veoma mnogo njih je odgovorilo da je to pristupačnost. O toj važnoj osobini će biti više reči u jednom od narednih izdanja ovog časopisa.