Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  januar 2013.

Ne dozvolimo da nas išta udalji od Jehove

Ne dozvolimo da nas išta udalji od Jehove

„Izaberite danas kome ćete služiti“ (IS. NAV. 24:15)

1-3. (a) Zašto je Isus Navin dobar primer osobe koja je u životu donela ispravnu odluku? (b) Šta treba da imamo na umu kada donosimo neke odluke?

„MOŽEŠ da biraš“ — kako to lepo zvuči. Čovek koji ima mogućnost da bira u izvesnoj meri može uticati na to u kom će pravcu teći njegov život. To je kao kad neko ide putem i dođe do mesta na kom se taj put račva. Kojim će putem nastaviti? Verovatno će izabrati put koji će ga brže dovesti do cilja.

2 Mnoge biblijske ličnosti su se nalazile u sličnoj situaciji. Na primer, Kain je morao da bira da li će popustiti svom gnevu ili će ga kontrolisati (Post. 4:6, 7). Isus Navin je morao da izabere da li će služiti istinitom Bogu ili lažnim bogovima (Is. Nav. 24:15). Njegov cilj je bio da ostane blizak sa Jehovom i zato je izabrao put koji ga je vodio u tom pravcu. Kain nije imao taj cilj i izabrao je put koji ga je još više udaljio od Jehove.

3 Verovatno ćemo se i mi nekada naći na nekoj životnoj raskrsnici. Tada treba da imamo na umu da je naš cilj da proslavimo Jehovu u svemu što radimo i da ničemu ne dozvolimo da nas udalji od njega. (Pročitati Jevrejima 3:12.) U ovom, kao i u sledećem članku, razmotrićemo sedam područja života na kojima ne smemo dozvoliti ničemu da nas udalji od Jehove.

POSAO I KARIJERA

4. Zašto je posao važan deo našeg života?

4 Pravi hrišćani imaju obavezu da izdržavaju sebe i svoju porodicu. U Bibliji se kaže da je onaj ko se ne brine za svoje ukućane gori od nevernika  (2. Sol. 3:10; 1. Tim. 5:8). Zato je posao važan deo našeg života, ali ako nismo oprezni, posao i karijera nas mogu udaljiti od Jehove. Kako?

5. O čemu treba da razmišljamo pre nego što prihvatimo neki posao?

5 Pretpostavimo da tražimo posao. Ukoliko živimo u zemlji u kojoj je teško doći do posla, možda smo u iskušenju da prihvatimo prvo što nam se ponudi. Ali šta ako na osnovu biblijskih načela vidimo da taj posao nije za nas? Ili šta ako nam oduzima mnogo vremena tako da ne možemo da dolazimo na sastanke ili da provodimo vreme sa svojom porodicom? Da li treba da prihvatimo taj posao smatrajući da je bolje išta nego ništa? Nemojmo zaboraviti da se možemo udaljiti od Jehove ako izaberemo pogrešan put (Jevr. 2:1). Kako onda možemo doneti ispravne odluke bilo da tražimo posao ili da želimo da ga promenimo?

6, 7. (a) Koje ciljeve neko može imati kada je reč o poslu? (b) Koji cilj će nas približiti Jehovi i zašto?

6 Kao što smo ranije spomenuli, zadržimo u mislima svoj cilj. Pitajmo se: ’Šta očekujem od tog posla?‘ Ako nam je glavni cilj da sebi i svojoj porodici omogućimo da služimo Jehovi, on će nas u tome i podržati (Mat. 6:33). Jehova zna kako da nam pomogne kada iznenada izgubimo posao ili zapadnemo u finansijsku krizu (Is. 59:1). On „zna kako da ljude koji su mu odani izbavi iz kušnje“ (2. Petr. 2:9).

7 Ali šta ako nam je cilj da se obogatimo? Možda ćemo u tome i uspeti. Međutim, nemojmo zaboraviti da taj „uspeh“ ima svoju cenu, a ona je često previsoka. (Pročitati 1. Timoteju 6:9, 10.) Sigurno ćemo se udaljiti od Jehove ako nam novac i karijera postanu najvažniji u životu.

8, 9. O čemu roditelji treba da razmisle kada je reč o njihovom stavu prema poslu? Objasni.

8 Ako si roditelj, razmisli kakav primer daješ svojoj deci. Šta ona misle da ti je najvažnije u životu — posao ili blizak odnos sa Jehovom? Ako vide da veliki naglasak stavljaš na ugled i bogatstvo, da li će možda i ona poći tim lošim putem? Da li će možda izgubiti poštovanje prema tebi kao roditelju? Jedna mlada sestra kaže: „Otkad znam za sebe, moj otac je preokupiran poslom. U početku je izgledalo da toliko radi jer želi da njegova porodica ima ono što je najbolje. Hteo je da budemo dobro zbrinuti. Ali u zadnje vreme se nešto promenilo. Sve više radi i zatim donosi kući skupe stvari koje nam nisu neophodne. Zato smo postali poznati kao porodica koja ima dosta novca, a ne kao ona koja podstiče druge da služe Jehovi. Više bi mi značila njegova podrška u duhovnom pogledu nego njegov novac.“

9 Roditelji, nemojte dozvoliti da se zbog posla udaljite od Jehove. Svojim primerom pokažite deci da zaista verujete da je prijateljstvo sa Jehovom mnogo važnije od novca (Mat. 5:3).

10. O čemu jedna mlada osoba treba da razmišlja pre nego što izabere posao kojim će se baviti?

10 Ako si mlada osoba koja razmišlja o tome čime će se baviti kad odraste, kako možeš doneti dobru odluku? Kao što smo već videli, tvoja odluka će zavisiti od toga šta želiš u životu. Da li će ti školovanje i zaposlenje  omogućiti da više učiniš za Jehovu ili će te udaljiti od njega? (2. Tim. 4:10). Da li želiš da budeš poput ljudi u svetu čija sreća zavisi od toga koliko im je debeo novčanik? Ili želiš da imaš pouzdanje u Jehovu kakvo je imao David, koji je rekao: „Mlad sam bio i ostareo sam, ali nisam video pravednika ostavljenog, ni decu njegovu hleb da prose“ (Ps. 37:25). Možemo da biramo kojim ćemo putem krenuti. Ali nemojmo zaboraviti da će nas jedan od njih udaljiti od Jehove, a drugi će nam omogućiti najbolji život koji čovek može imati. (Pročitati Poslovice 10:22 i Malahiju 3:10.) Koji ćeš put ti izabrati? *

REKREACIJA I ZABAVA

11. Šta Biblija kaže o zabavi i rekreaciji i šta ne smemo zaboraviti?

11 U Bibliji se ne osuđuje razonoda, niti se kaže da je to gubljenje vremena. Apostol Pavle je napisao Timoteju da vežbanje može biti korisno (1. Tim. 4:8). Biblija čak kaže da postoji vreme „kad se smeje“ i „vreme kad se igra“ i preporučuje nam da se dovoljno odmaramo (Prop. 3:4; 4:6). Međutim, ukoliko nismo oprezni, rekreacija i zabava nas mogu udaljiti od Jehove. Kako? Opasnost leži u tome kakvu zabavu biramo i koliko vremena trošimo na nju.

Dobra i umerena rekreacija zaista prija

12. O čemu treba da razmislimo pre nego što izaberemo neki oblik zabave i rekreacije?

12 Kao prvo, razmislimo o tome kakvu rekreaciju i zabavu treba da izaberemo. Sasvim sigurno postoje dobri oblici zabave. Međutim, mnogo toga što se nudi jeste ono što Bog mrzi, uključujući i nasilje, spiritizam i polni nemoral. Zato treba dobro da razmislimo kakvu ćemo zabavu izabrati. Kako će to uticati na nas? Da li će to u nama probuditi agresivnost, takmičarski duh ili nacionalizam? (Posl. 3:31). Da li je to skupa zabava? Da li bi se drugi mogli sablazniti? (Rimlj. 14:21). S kakvim ljudima ćemo doći u kontakt? (Posl. 13:20). Da li nas navodi da činimo zlo? (Jak. 1:14, 15).

13, 14. Zašto treba da razmislimo koliko vremena trošimo na razonodu?

 13 Treba da uzmemo u obzir i koliko nam vremena oduzima zabava i rekreacija. Pitajmo se: ’Da li na razonodu trošim toliko vremena da mi ne ostaje skoro ništa za službu propovedanja i sastanke?‘ Ako mnogo vremena posvetiš zabavi i rekreaciji, nećeš baš mnogo u njima uživati. Zapravo, više uživaju u zabavi oni koji u njoj ne preteruju. Zašto? Zato što znaju da su prednost dali najvažnijim stvarima, tako da se mogu opustiti bez osećaja krivice. (Pročitati Filipljanima 1:10, 11.)

14 Iako možda izgleda da je zabavno provoditi toliko vremena u rekreaciji, to nas može udaljiti od Jehove. Jedna dvadesetogodišnja sestra koja se zove Kim osetila je to na svojoj koži. „Išla sam na sva druženja“, kaže ona. „Svakog vikenda, od petka do nedelje, bilo je nekih dešavanja. Međutim, shvatila sam da ima mnogo važnijih stvari kojima treba da posvetim pažnju. Na primer, pošto sam pionir, ujutru ustajem u šest sati da bih išla u službu propovedanja, tako da ne mogu da ostajem na zabavama do jedan ili dva ujutru. Znam da nisu sva druženja loša, ali ona mogu predstavljati veliku smetnju.“ Ona je shvatila da na takve zabave ne sme trošiti previše vremena.

15. Kako roditelji mogu pomoći svojoj deci da uživaju u dobroj zabavi?

15 Roditelji treba da se u materijalnom, duhovnom i emocionalnom pogledu staraju za svoju decu. To takođe znači da treba da se pobrinu za to da njihova deca uživaju u slobodnom vremenu. Ako ste roditelji, nemojte biti oni koji kvare raspoloženje i smatraju da je svaki vid zabave loš. U isto vreme, čuvajte se loših uticaja (1. Kor. 5:6). Ako malo razmislite, uspećete da nađete nešto u čemu će cela vaša porodica zaista uživati. * Tako ćete vi i vaša deca izabrati put koji će vas približiti Jehovi.

PORODIČNI ODNOSI

16, 17. U kakvoj su se situaciji našli mnogi roditelji i na osnovu čega znamo da Jehova razume njihov bol?

16 Veza između roditelja i deteta je toliko jaka da je Jehova koristio upravo taj odnos da bi pokazao kakvu ljubav oseća prema svom narodu (Is. 49:15). Zato je sasvim normalno da neko bude veoma tužan kada neki član porodice napusti Jehovu. „Bila sam očajna“, kaže jedna sestra čija je ćerka isključena. „Pitala sam se zašto je napustila Jehovu. Mislila sam da sam ja kriva za to.“

17 Jehova zna koliko je to bolno. I on sam je ’osetio bol u srcu‘ kada mu je prvi čovek okrenuo leđa, a kasnije i većina ljudi koja je živela pre Potopa (Post. 6:5, 6). Oni koji tako nešto nisu doživeli verovatno ne mogu razumeti koliki je to bol. Međutim, ne bi bilo mudro da dozvolimo da se udaljimo od Jehove zato što je neki član naše porodice isključen. Kako da onda savladamo tugu koja nastaje kad neki član porodice napusti Jehovu?

18. Zašto roditelji ne treba da krive sebe ako dete napusti Jehovu?

18 Nemojte kriviti sebe za ono što se dogodilo. Svaka krštena osoba mora „nositi svoj teret“ i odlučiti da li će služiti Jehovi (Gal. 6:5). Na kraju  krajeva, Jehova smatra prestupnika, a ne vas, odgovornim za odluku koju je doneo (Jezek. 18:20). Nemojte ni druge kriviti. Poštujte način na koji Jehova disciplinuje svoj narod. Odupirite se Ðavolu, a ne starešinama koje štite skupštinu (1. Petr. 5:8, 9).

Nije pogrešno nadati se da će se voljena osoba vratiti Jehovi

19, 20. (a) Kako roditelji kojima su deca isključena mogu savladati svoju tugu? (b) Čemu treba da se nadaju?

19 Šta će se dogoditi ako se ljutimo na Jehovu zbog onoga što se desilo našem detetu? To će nas udaljiti od Jehove. U suštini, taj član porodice treba da vidi da nam je Jehova važniji od svega — pa čak i od porodičnih veza. Zato, da bismo savladali tugu, trudimo se da sačuvamo dobar odnos sa Jehovom. Nemojmo se izolovati od braće i sestara koji verno služe Jehovi (Posl. 18:1). Molimo se Jehovi i iskreno mu recimo kako se osećamo (Ps. 62:7, 8). Nemojmo tražiti izgovore da bismo kontaktirali sa isključenim članom porodice, na primer preko mejla (1. Kor. 5:11). Budimo zaokupljeni duhovnim stvarima (1. Kor. 15:58). Sestra koju smo ranije citirali kaže: „Znam da moram da ostanem aktivna u službi i da ostanem duhovno jaka da bih mogla da pomognem svojoj ćerki kad se vrati Jehovi.“

20 Biblija kaže da se ljubav ’svemu nada‘ (1. Kor. 13:4, 7). Zato nije pogrešno nadati se da će se voljena osoba vratiti Jehovi. Svake godine se mnogi koji su isključeni pokaju i vrate u Jehovinu organizaciju. Jehovi je drago što su se pokajali i ’spreman je da im oprosti‘ (Ps. 86:5).

DONOSIMO MUDRE ODLUKE

21, 22. Kakve odluke u životu želiš da donosiš?

21 Jehova je ljudima dao slobodnu volju. (Pročitati Ponovljene zakone 30:19, 20.) Ali uz tu slobodu ide i odgovornost. Svaki Božji sluga treba da se zapita: ’Kojim putem ja idem? Da li sam dozvolio da me posao i karijera, rekreacija i zabava ili porodični odnosi udalje od Jehove?‘

22 Jehova će uvek voleti svoj narod. Međutim, mi se možemo udaljiti od njega ako krenemo pogrešnim putem (Rimlj. 8:38, 39). Ali to ne treba da se desi! Čvrsto rešimo da ne dozvolimo nikome i ničemu da nas udalji od Jehove. U sledećem članku ćemo govoriti o još nekim stvarima kojima ne smemo dozvoliti da nas udalje od Jehove.

^ odl. 10 Više informacija o izboru životnog puta nalazi se u 38. poglavlju knjige Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja, 2. tom.

^ odl. 15 Neki predlozi mogu se naći u časopisu Probudite se! od novembra 2011, na stranama 17-19.