Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  septembar 2017.

Razvijajmo samosavladavanje

Razvijajmo samosavladavanje

Plod duha je samosavladavanje (GAL. 5:22, 23)

PESME: 121, 36

1, 2. (a) Do čega vodi nedostatak samosavladavanja? (b) Zašto je potrebno da govorimo o ovoj temi?

SAMOSAVLADAVANJE je plod Jehovinog duha (Gal. 5:22, 23). Jehova je u pokazivanju samosavladavanja savršen primer. Ali nesavršenim ljudima nije uvek lako da se savladaju i to se nepovoljno odražava na mnoga područja života. Na primer, oni koji imaju takav problem odlažu važne stvari ili se nedovoljno zalažu na poslu ili u školi. Nadalje, nedostatak samosavladavanja vodi do verbalnog zlostavljanja, pijanstva, nasilja, razvoda, nepotrebnih dugova, zavisnosti, gubitka slobode, emocionalnih trauma, seksualno prenosivih bolesti, neželjene trudnoće i tako dalje (Ps. 34:11-14).

2 Jasno je da oni kojima je teško da se savladaju nanose štetu i sebi i drugima. Još 1940-ih, sprovedene su studije o samosavladavanju i rezultati nisu bili ohrabrujući. A nedavna istraživanja pokazuju da je danas stanje još gore. Oni koji proučavaju Bibliju nisu time iznenađeni jer je u njoj prorečeno da će „u poslednjim danima“ ljudi biti neobuzdani (2. Tim. 3:1-3).

3. Zašto nam je samosavladavanje potrebno?

3 Zašto nam je samosavladavanje potrebno? Navešćemo dva važna razloga. Kao prvo, ljudi koji nisu impulsivni obično imaju manje ozbiljnih problema. Oni su  emocionalno stabilniji, lakše sklapaju prijateljstva, ređe se ljute i manje su zabrinuti i depresivni. Kao drugo, da bismo imali Božju naklonost, moramo biti u stanju da se odupremo iskušenjima i držimo pod kontrolom neprikladne želje. Adam i Eva u tome nisu uspeli (Post. 3:6). Mnogi njihovi potomci žanju bolne posledice jer poput njih ne uspevaju da se savladaju.

4. Šta može utešiti one koji imaju problem sa samosavladavanjem?

4 Nijedan nesavršen čovek ne može u svemu da se savlada. Jehova je svestan koliko je to teška borba i želi da nam pomogne da pobedimo loše sklonosti (1. Kralj. 8:46-50). On s ljubavlju pomaže onima koji iskreno žele da mu služe, ali im je teško da se na nekim područjima savladaju. Pogledajmo sada najpre savršen primer koji nam Jehova pruža. Zatim ćemo videti šta možemo naučiti od biblijskih ličnosti koje su uspele da se savladaju i od onih koje nisu. Na kraju ćemo osmotriti neke praktične predloge koji nam mogu pomoći da u većoj meri pokazujemo samosavladavanje.

JEHOVIN SAVRŠEN PRIMER

5, 6. Kakav nam je primer Jehova pružio u pogledu samosavladavanja?

5 Pošto je Jehova savršen u svemu, on se savršeno savladava (Pon. zak. 32:4). Ali mi smo nesavršeni. Da bismo razumeli šta znači pokazivati samosavladavanje, najbolje je da osmotrimo Jehovin primer. U kojim situacijama je on pokazao samosavladavanje?

6 Setimo se kako se postavio nakon što se Satana drsko pobunio protiv njega. Taj ozbiljan problem se morao nekako rešiti. Ðavolovi postupci su među vernim anđelima sigurno izazvali ogorčenost, gnev i nezadovoljstvo. Možda se i mi tako osećamo kad razmišljamo o svoj patnji koju je Satana prouzrokovao. Međutim, Jehova nije impulsivno reagovao. Njegova reakcija je bila odmerena i potpuno primerena. Pokazao je da je spor na gnev i pravedan (Izl. 34:6; Jov 2:2-6). Ali zašto je dozvolio da prođe toliko vremena? Zato što ne želi da iko bude uništen već da „svi dođu do pokajanja“ (2. Petr. 3:9).

7. Šta učimo od Jehove?

7 Od Jehove učimo da reči i postupke treba pažljivo odmeriti. Ništa ne treba da radimo ishitreno. Kad treba da donesemo važnu odluku, odvojmo dovoljno vremena da o svemu dobro razmislimo. Molimo se za mudrost da kažemo ili uradimo pravu stvar (Ps. 141:3). U trenutku kad smo ljuti ili uznemireni, vrlo je lako burno reagovati. Mnogi od nas su zažalili što su pod naletom emocija nešto pogrešno rekli ili učinili (Posl. 14:29; 15:28; 19:2).

DOBRI I LOŠI PRIMERI

8. (a) Gde možemo pronaći primere onih koji su pokazali samosavladavanje? (b) Šta je Josifu pomoglo da odbije udvaranje Petefrijeve žene? (Videti sliku na početku članka.)

8 Koje biblijske ličnosti su svojim primerom pokazale koliko je važno savladavati se? Možda se možemo odmah setiti nekih primera. Jedan od njih je Jakovljev sin, Josif. On je bio sluga u kući Petefrija, zapovednika faraonove straže. Pošto je bio „lepog stasa i lepog lica“, zapao je za oko Petefrijevoj ženi. Šta mu je pomoglo da je uvek iznova odbije? Nema sumnje da je razmišljao o tome šta bi se desilo  ako bi popustio pod njenim pritiskom. Jednom je bila toliko navalentna da je doslovno morao da pobegne od nje. Rekao je: „Kako bih [...] mogao da učinim tako veliko zlo i da zgrešim Bogu?“ (Post. 39:6, 9; pročitati Poslovice 1:10.)

9. Kako se možemo pripremiti za iskušenja?

9 Šta učimo od Josifa? Jedna stvar je da treba da se snažno odupiremo iskušenju da prekršimo Božje zakone. Neki koji danas služe Jehovi ranije su imali problem sa prejedanjem, opijanjem, pušenjem, drogiranjem, nemoralom i sličnim stvarima. Čak i nakon krštenja, ponekad su možda u iskušenju da se vrate tom načinu života. Šta će nam pomoći ako se nađemo pod pritiskom da prekršimo Jehovine zakone? Duboko razmišljanje o posledicama koje bi iz toga mogle proisteći. Nadalje, pokušajmo da predvidimo koje bi situacije za nas mogle biti iskušavajuće i kako da ih izbegnemo (Ps. 26:4, 5; Posl. 22:3). Ako se ipak nađemo u nekoj iskušavajućoj situaciji, molimo se Jehovi za mudrost i samosavladavanje.

10, 11. (a) S čim se mnogi tinejdžeri suočavaju u školi? (b) Šta mladima može pomoći da se odupru iskušenjima?

10 Ono što se desilo Josifu dešava se mnogim mladim Jehovinim slugama. Jedan primer je naša sestra po imenu Kim. Većina njenih drugova i drugarica iz razreda već su bili seksualno aktivni i obično su se posle vikenda hvalili s kim su spavali. Međutim, Kim nije imala takvih iskustava. Ona priznaje da se zbog toga što se razlikovala od drugih ponekad osećala „odbačeno i usamljeno“ i da su je vršnjaci smatrali glupom zato što nije imala dečka. Ali ona je bila svesna da je to period kad mladi imaju snažnu želju da se upuste u polne odnose (2. Tim. 2:22). Drugi učenici su je često pitali da li je još uvek nevina, tako da je imala priliku da im objasni zašto se ne upušta u polne odnose. Zaista smo ponosni na mladu braću i sestre koji se odupiru pritisku da se upuštaju u polni nemoral. Jehova je takođe ponosan na njih!

11 U Bibliji nalazimo primere onih koji se nisu savladali kad je reč o polnim odnosima. Takođe možemo čitati o žalosnim posledicama njihovih postupaka. Onima koji su u situaciji u kakvoj je bila Kim može mnogo pomoći duboko razmišljanje o bezumnom mladiću koji se pominje u sedmom poglavlju Poslovica. Dobro je setiti se i šta je uradio Amnon i do kakvih je strašnih posledica to dovelo (2. Sam. 13:1, 2, 10-15, 28-32). Roditelji mogu pomoći deci da budu mudra i da nauče da se savladaju kad je reč o zabavljanju. To može biti tema porodičnog proučavanja, na kom mogu razmotriti biblijske primere koje smo naveli.

12. (a) Kako se Josif savladao pred braćom? (b) U kojim situacijama moramo da savladamo osećanja?

12 Josif je u još nekim prilikama uspeo da se savlada. Na primer, kada su njegova braća došla u Egipat da kupe hranu, on nije hteo da im kaže ko je on u stvari jer je želeo da proveri da li su se promenili od kad ih je poslednji put video. Kada su ga u drugoj prilici osećanja preplavila, povukao se u privatne odaje da bi sakrio suze (Post. 43:30, 31; 45:1). Slično tome, kada neki naš suvernik ili član porodice radi nešto što nas uznemirava, dobro je da po ugledu na  Josifa ne reagujemo ishitreno (Posl. 16:32; 17:27). Ako je neki naš rođak isključen, potrebno je da savladamo osećanja kako bismo izbegli nepotreban kontakt s njim. Samosavladavanje u tim situacijama ne dolazi samo po sebi, ali ipak će nam biti lakše ako imamo na umu da je to u skladu s primerom i savetima koje nam pruža Bog.

13. Šta možemo naučiti od Davida?

13 Još jedan primer vredan pažnje jeste kralj David. On se suzdržao da svoj položaj ne iskoristi da se osveti Saulu i Simeju (1. Sam. 26:9-11; 2. Sam. 16:5-10). Naravno, ne možemo reći da je u svim situacijama uspevao da se savlada. Znamo da je počinio preljubu s Vitsavejom i da je u prvi mah burno reagovao zbog reči koje mu je uputio pohlepni Naval (1. Sam. 25:10-13; 2. Sam. 11:2-4). Pa ipak, od njega možemo mnogo toga naučiti. Kao prvo, nadglednici u Božjem narodu treba posebno da vode računa da se savladavaju kako ne bi zloupotrebljavali svoj autoritet. Kao drugo, niko ne treba da bude toliko samouveren da misli da neće podleći nikakvom iskušenju (1. Kor. 10:12).

ŠTA KONKRETNO MOŽEMO URADITI

14. Šta možemo naučiti iz onoga što je doživeo jedan brat?

14 Šta možemo učiniti da bismo u većoj meri pokazivali samosavladavanje? Pogledajmo to na jednom primeru. Dok je naš brat po imenu Luiđi vozio automobil, neko ga je otpozadi udario. Iako je vozač tog automobila bio kriv, počeo je da vređa Luiđija i hteo je da započne tuču. Luiđi se pomolio Jehovi da ostane staložen i pokušao je da smiri tog čoveka, ali nije uspeo u tome. Zato je samo zapisao registarski broj tablica automobila koji ga je udario. Zatim je otišao, a onaj čovek je i dalje stajao i vikao. Nakon nedelju dana, Luiđi je otišao u naknadnu posetu kod jedne žene i ispostavilo se da je njen muž onaj čovek koji je izazvao sudar. Tom čoveku je bilo veoma neprijatno zbog toga kako je reagovao i izvinio se. Ponudio se da ode u Luiđijevu osiguravajuću kuću i da ubrza proces naplate štete. Zatim su vodili lep razgovor o nekim biblijskim temama. Luiđi je uvideo koliko je bilo dobro što je ostao smiren nakon te nezgode i koliko bi mu bilo neprijatno da je burno reagovao. (Pročitati 2. Korinćanima 6:3, 4.)

Sposobnost da ostanemo smireni direktno ili indirektno će se odraziti na našu službu (Videti 14. odlomak)

15, 16. Kako proučavanje Biblije može pomoći nama i našoj porodici da razvijamo samosavladavanje?

15 Redovno i smisaono proučavanje Biblije će nam pomoći da razvijamo samosavladavanje. Setimo se da je Bog rekao Isusu Navinu: „Neka se ova knjiga zakona ne odvaja od tvojih usta. Pažljivo je čitaj dan i noć, da bi savesno činio sve što je u njoj napisano, jer ćeš tada biti uspešan na svom putu i postupaćeš mudro“ (Is. Nav. 1:8). Kako nam onda proučavanje Biblije može pomoći da razvijamo samosavladavanje?

16 Na osnovu biblijskih primera smo videli koliko se dobra može postići kad neko pokazuje samosavladavanje, kao i do kojih žalosnih posledica vodi nedostatak samosavladavanja. Jehova je dao da se to zapiše za našu pouku (Rimlj. 15:4). Mudro je da o tim biblijskim primerima čitamo, duboko razmišljamo i proučavamo ih. Nastojmo da shvatimo kako ono što naučimo možemo primeniti mi i naša porodica. Molimo Jehovu da nam  pomogne da primenimo savete iz njegove Reči. Ako primetimo da nam na nekom polju nedostaje samosavladavanja, nemojmo to ignorisati. Molimo se Jehovi i potrudimo se da shvatimo kako da se popravimo (Jak. 1:5). U našim publikacijama možemo naći materijal koji će nam pomoći u tom pogledu.

17. Kako možemo pomoći deci da nauče da se savladavaju?

17 Kako svojoj deci možemo pomoći da nauče da se savladavaju? Znamo da se deca ne rađaju s tim. I kao što je slučaj s drugim osobinama, roditelji treba da pružaju deci dobar primer (Ef. 6:4). Ako vidimo da našoj deci nije lako da se savladaju, pitajmo se da li im dajemo dobar primer u tome. Nemojmo potcenjivati pozitivan uticaj koji na našu decu može imati to što redovno učestvujemo u službi, idemo na sastanke i proučavamo kao porodica. Ne treba da se plašimo da deci kažemo „ne“ ako je to potrebno. I Jehova je postavio granice Adamu i Evi, što im je moglo pomoći da nauče da poštuju autoritet. Slično tome, naša deca će razviti samosavladavanje ako im pružimo dobar primer i ako ih disciplinujemo kada je to potrebno. Najvažnije što možemo usaditi u svoju decu jeste ljubav prema Božjem autoritetu i poštovanje prema njegovim merilima. (Pročitati Poslovice 1:5, 7, 8.)

18. Zašto je važno da mudro biramo prijatelje?

18 Bilo da smo roditelji ili ne, važno je da mudro biramo svoje prijatelje. To treba da budu osobe koje će nas podsticati da postavljamo vredne ciljeve i izbegavamo loše stvari (Posl. 13:20). Duhovno zrele osobe će pozitivno uticati na nas i podstaći će nas da poput njih pokazujemo samosavladavanje na svim poljima u životu. S druge strane, naši dobri postupci će hrabriti njih. Dakle, pokazivanje samosavladavanja je od suštinske važnosti ako želimo da imamo Božju naklonost i da budemo dobro društvo za druge.