Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  oktobar 2017.

Anđeoske vojske i Hrist nas čuvaju

Anđeoske vojske i Hrist nas čuvaju

Tako će biti ako poslušate glas Jehove, svog Boga (ZAH. 6:15)

PESME: 61, 22

1, 2. Kakva je bila situacija u Jerusalimu nakon što je Zaharija dobio sedmu viziju?

NAKON što je dobio sedmu viziju, prorok Zaharija je imao o mnogo čemu da razmišlja. Jehova je garantovao da će pozvati na odgovornost sve one koji čine zlo. To obećanje je sigurno ojačalo Zahariju. Ali u suštini, ništa se nije bitno promenilo. I dalje je bilo nepoštenja i zlih dela, a završetak radova na Jehovinom hramu nije se nazirao. Kako je moguće da su Izraelci tako brzo odustali od zadatka koji im je dao Bog? Da li su se vratili u domovinu samo zbog svojih interesa?

2 Zaharija je znao da su Izraelci koji su se vratili u Jerusalim imali snažnu veru u Jehovu. Svima njima je Jehova „podstakao duh“ da napuste siguran dom i posao i krenu na put (Jezd. 1:2, 3, 5). Ostavili su dobro poznato okruženje i zaputili se u zemlju koju većina njih nikada nije videla. Da im obnova Jehovinog hrama nije bila važna, sigurno ne bi krenuli na oko 1 600 kilometara dug put, i to kroz negostoljubivo područje.

3, 4. S čim su se sve izraelski povratnici suočili?

 3 Tokom tog dugog putovanja iz Vavilona u Jerusalim, Izraelci su imali dosta vremena da razmišljaju o zemlji koju će od sada zvati domom. Od starijih su slušali o nekadašnjoj lepoti Jerusalima i slavi njegovog hrama (Jezd. 3:12). Da si bio s njima, kako bi se osećao kad bi izdaleka ugledao ruševine Jerusalima, obrasle trnjem i korovom? Da li bi njegove zidine sa ogromnim razvalinama na mestima gde su nekad bile stražarske kule i kapije upoređivao s masivnim vavilonskim zidinama? Ali taj prizor nije obeshrabrio Izraelce, jer su na svom putovanju već osetili kako ih je Jehova štitio i vodio. Čim su stigli, podigli su oltar Jehovi na mestu gde je nekad bio hram i počeli su da mu svaki dan prinose žrtve (Jezd. 3:1, 2). Toliko su bili puni elana da se činilo da ih ništa ne može zaustaviti.

4 Međutim, pred njima nije stajala samo obnova hrama. Morali su da obnove i svoje gradove, da podignu sebi kuće i da zaseju njive da bi imali čime da hrane svoje porodice (Jezd. 2:70). Bio je to ogroman poduhvat. Ali onda su se vrlo brzo pojavili protivnici koji su im pravili probleme. Iako je Božji narod u početku hrabro prionuo na posao, 15 godina protivljenja uzelo je svoj danak (Jezd. 4:1-4). Još jedan težak udarac doživeli su 522. pre n. e., kada je persijski kralj zvanično zabranio daljnju obnovu Jerusalima. Činilo se da je budućnost ovog grada bila potpuno neizvesna (Jezd. 4:21-24).

5. Kako je Jehova pomogao svom narodu?

5 Međutim, Jehova je dobro znao šta je potrebno njegovom narodu. Zato je Zahariji dao poslednju viziju, kojom je uverio svoj narod da ih voli, da veoma ceni sve što su do tada uradili i da će ih štititi ako se vrate poslu koji im je poverio. Obećao im je da će uspeti da obnove hram ako mu budu bili poslušni. To se vidi iz njegovih reči: „Tako će biti ako poslušate glas Jehove, svog Boga“ (Zah. 6:15).

ANÐEOSKA KONJICA

6. (a) Kako počinje Zaharijina osma vizija? (Videti sliku na početku članka.) (b) Zašto su konji bili različite boje?

6 Osma i ujedno poslednja Zaharijina vizija možda je najviše ojačala veru Božjeg naroda. (Pročitati Zahariju 6:1-3.) Zamislimo sledeću scenu: Između dve „gore [...] od bakra“ izašla su „četvora kola“. To su po svemu sudeći bila bojna kola. U svaka od njih bili su upregnuti konji različite boje, zbog čega je bilo lakše razlikovati bojna kola. Kada ih je ugledao, Zaharija je upitao: „Šta je to?“ (Zah. 6:4). I mi želimo da saznamo odgovor, jer ova vizija direktno utiče na nas.

Jehova i danas koristi anđele da bi zaštitio i ojačao svoj narod

7, 8. (a) Šta predstavljaju dve gore? (b) Zašto su od bakra?

7 U Bibliji su kraljevstva i vlasti često predstavljeni gorama. Dve gore u Zaharijinoj viziji slične su dvema gorama koje su opisane u Danilovom proročanstvu. Jedna predstavlja Jehovinu vrhovnu i večnu vlast, a druga Mesijansko Kraljevstvo, na čijem je čelu Isus (Dan. 2:35, 45). Od kad je Isus postao kralj u jesen 1914, obe gore imaju posebnu  ulogu u ostvarenju Božje volje na zemlji.

8 Zašto su ove gore od bakra? Zato što se bakar, kao i zlato, smatra vrednim metalom. Izraelci su po Jehovinoj zapovesti koristili ovaj sjajni metal prilikom izrade svetog šatora i kasnije prilikom izgradnje hrama u Jerusalimu (Izl. 27:1-3; 1. Kralj. 7:13-16). Činjenica da su ove simbolične gore sačinjene od bakra ističe koliko je vredna Jehovina vrhovna vlast, kao i vlast Mesijanskog Kraljevstva, koje će ljudima doneti sigurnost i mnoge blagoslove.

9. (a) Šta predstavljaju bojna kola i oni koji njima upravljaju? (b) Koji zadatak imaju?

9 Vratimo se sada na bojna kola. Šta predstavljaju ona i oni koji njima upravljaju? Predstavljaju anđele, i to verovatno grupe anđela. (Pročitati Zahariju 6:5-8.) Oni „izlaze s mesta gde su stajali pred Gospodarem cele zemlje“. Poslati su u različite krajeve zemlje. Njihov zadatak je bio da zaštite Božji narod, naročito od Vavilona, to jest severne zemlje. Jehova je time svom narodu stavio do znanja da više nikada neće biti u vavilonskom ropstvu. To je sigurno veoma utešilo Izraelce koji su u Zaharijino vreme radili na obnovi hrama. Nije bilo razloga da se plaše da će ih u tome zaustaviti neprijatelji.

10. Šta Božje sluge danas mogu zaključiti na osnovu vizije o bojnim kolima?

10 Kao u Zaharijino doba, Jehova nad vojskama i danas koristi anđele da bi zaštitio i ojačao svoj narod (Mal. 3:6; Jevr. 1:7, 14). Još od kad je 1919. duhovni Izrael oslobođen iz Vavilona Velikog, nijedan protivnik nije uspeo da spreči širenje i napredak prave religije (Otkr. 18:4). Pošto nas anđeli štite, ne treba da se plašimo da će Jehovina organizacija ponovo dospeti u neki vid duhovnog ropstva (Ps. 34:7). Možemo biti sigurni da će Božje sluge u celom svetu u duhovnom pogledu i dalje napredovati. Zaharijina vizija nas uverava da smo potpuno bezbedni u senci dveju gora.

11. Zašto ne treba da se plašimo predstojećeg napada na Božji narod?

11 Uskoro će se političke sile Sataninog sveta udružiti protiv Božjeg naroda (Jezek. 38:2, 10-12; Dan. 11:40, 44, 45; Otkr. 19:19). Jezekiljevo proročanstvo kaže da će te sile prekriti zemlju poput oblaka i da će jašući na konjima svom žestinom napasti Božji narod (Jezek. 38:15, 16). * Da li zbog toga treba da se plašimo? Ne, zato što je anđeoska konjica na našoj strani. Tada će Jehovina anđeoska vojska zaštititi njegov narod i uništiti sve one koji se protive njegovoj vrhovnoj vlasti (2. Sol. 1:7, 8). Biće to zastrašujuć dan! Ali ko predvodi tu Jehovinu nebesku vojsku?

 PRVOSVEŠTENIK POSTAJE KRALJ

12, 13. (a) Šta je Jehova rekao Zahariji da uradi? (b) Kako znamo da Izdanak predstavlja Isusa Hrista?

12 Niko osim Zaharije nije mogao da vidi ovih osam vizija. Ali nakon što ih je dobio, uradio je nešto što su i drugi mogli videti i što je moglo ohrabriti one koji su radili na obnovi Božjeg hrama. (Pročitati Zahariju 6:9-12.) Jehova je rekao Zahariji da od Heldaja, Tovije i Jedaje, koji su došli iz Vavilona, uzme nešto od priloženog srebra i zlata i da od toga napravi „raskošnu krunu“ (Zah. 6:11). Da li mu je rekao da tu krunu stavi na glavu namesniku Zorovavelju, koji je poticao iz Judinog plemena i bio Davidov potomak? Nije. Rekao mu je da krunu stavi na glavu prvosvešteniku Isusu, Josedekovom sinu, što je veoma začudilo one koji su to posmatrali.

13 Da li je prvosveštenik Isus tako postao kralj? Nije, jer nije poticao iz Davidove kraljevske loze i zato nije mogao da bude kralj. Njegovo krunisanje je bilo proročansko i ukazivalo je na nekoga ko će u budućnosti biti kralj i prvosveštenik, i to u svu večnost. Taj prvosveštenik i kralj je nazvan Izdankom, a Biblija jasno pokazuje da je to Isus Hrist (Is. 11:1; Mat. 2:23, fusn.).

14. Šta Isus radi kao Kralj i Prvosveštenik?

14 Kao Kralj i Prvosveštenik, Isus Hrist predvodi Jehovinu nebesku vojsku. On čini sve da Božji narod kao celina bude spokojan i bezbedan iako živi u ovom nasilnom svetu (Jer. 23:5, 6). Uskoro će on stati u odbranu Božjeg naroda i poraziti sve one koji se protive Božjoj vrhovnoj vlasti (Otkr. 17:12-14; 19:11, 14, 15). Ali pre toga treba da obavi još jedan veliki zadatak.

ON ĆE IZGRADITI HRAM

15, 16. (a) Kome je Jehova dao zadatak da obnovi i pročisti njegov narod? (b) Kako će zemlja izgledati na kraju Hristove hiljadugodišnje vladavine?

15 Osim što je postavljen za Kralja i Prvosveštenika, Isus Hrist je taj koji će „sagraditi Jehovin hram“. (Pročitati Zahariju 6:13.) U savremeno doba, ta izgradnja Jehovinog hrama obuhvatala je oslobađanje Božjeg naroda iz Vavilona Velikog i obnovu hrišćanske skupštine 1919. Tada je Isus postavio „vernog i razboritog roba“ da upravlja svim aktivnostima u zemaljskom delu velikog duhovnog hrama (Mat. 24:45). On takođe pročišćava Božji narod i pomaže im da služe Bogu na ispravan način (Mal. 3:1-3).

16 Tokom svoje Hiljadugodišnje vladavine, Hrist će sa 144 000 suvladara i sveštenika pomagati ljudima da dostignu savršenstvo. Nakon toga će samo sluge pravog Boga živeti na očišćenoj zemlji. Napokon će svi služiti Bogu onako kako on to želi.

PODUPIRIMO JEHOVIN DUHOVNI HRAM

17. Šta je Jehova obećao Izraelcima i kako je to uticalo na njih?

17 Kako su Zaharijine reči uticale na njegove sunarodnike? Jehova im je obećao da će im pomagati i da će ih štititi dok ne završe sa obnovom hrama. To im je sigurno ulilo nadu. Ali da li će uspeti da dovrše  sav posao, budući da ih je bilo malo? Zaharija im je preneo Jehovine reči koje su odagnale sve njihove strahove i sumnje. Bog im je obećao da će osim podrške koju su im pružili Heldaj, Tovija i Jedaja još mnogi doći da bi gradili Jehovin hram. (Pročitati Zahariju 6:15.) Zato se narod ohrabrio i brzo prionuo na posao. Vredno su radili i pored zabrane koja je još bila na snazi. Ali Jehova je uklonio i tu naizgled nepremostivu prepreku i hram je dovršen 515. pre n. e. (Jezd. 6:22; Zah. 4:6, 7). Međutim, Jehovine reči su ukazivale na nešto mnogo veće što se dešava u našim danima.

Jehova nikada neće zaboraviti našu ljubav prema njemu (Videti 18. i 19. odlomak)

18. Kako se danas ispunjavaju reči iz Zaharije 6:15?

18 Danas milioni ljudi služe Jehovi. Srećni su što mogu da mu iskazuju čast „imetkom svojim“ nesebično trošeći vreme, snagu i sredstva kako bi podupirali njegov veliki duhovni hram (Posl. 3:9). Na osnovu čega možemo zaključiti da Jehova ceni našu podršku? Setimo se Heldaja, Tovije i Jedaje koji su doneli srebro i zlato za krunu koju je napravio Zaharija. Ta kruna je bila „spomen“ na njihov prilog koji su dali Jehovi (Zah. 6:14). Isto tako, Jehova neće zaboraviti ljubav i trud koji ulažemo dok mu služimo (Jevr. 6:10). Zauvek će ostati u njegovom sećanju.

19. Kako Zaharijine vizije treba da utiču na nas danas?

19 Sve ono što Jehovin narod postiže u ovim poslednjim danima jasan je dokaz da imaju Jehovin blagoslov i da ih vodi Hrist. Mi smo deo jedne stabilne, sigurne i trajne organizacije. Jehovina volja u pogledu prave religije sigurno će se ispuniti. Zato cenimo svoje mesto u Jehovinom narodu i slušajmo „glas Jehove, svog Boga“. Tada ćemo imati zaštitu našeg Kralja i Prvosveštenika, kao i anđela koji upravljaju bojnim kolima. Koliko god možemo, podupirimo pravu religiju. Možemo biti sigurni da će nas tada Jehova nad vojskama čuvati do kraja ovog poretka i u svu večnost.

^ odl. 11 Više informacija može se naći u članku „Pitanja čitalaca“, u Stražarskoj kuli od 15. maja 2015, str. 29-30.