Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Ljubaznost — osobina koja se izražava rečima i delima

Ljubaznost — osobina koja se izražava rečima i delima

KOLIKU samo utehu i ohrabrenje može pružiti samo jedno dobro delo ili ljubazan gest! Kada nam neko pokaže da mu je stalo do nas, mi smo mu vrlo zahvalni. Svi volimo kad su drugi ljubazni prema nama. Kako onda i sami možemo razviti tu divnu osobinu?

Ljubazna osoba pokazuje iskreno zanimanje za dobrobit drugih, i to se vidi po njenim ohrabrujućim rečima i praktičnim delima. Dakle, ljubaznost se ne svodi samo na lepe manire i učtivost, nešto što se vidi spolja. Iza prave ljubaznosti stoje iskrena ljubav i saosećanje. Štaviše, ona je jedan od plodova Božjeg svetog duha, koje svi hrišćani treba da razvijaju (Gal. 5:22, 23). Budući da je ljubaznost toliko važna osobina, razmotrimo kako je pokazuju Jehova i njegov Sin i kako se mi možemo ugledati na njih.

JEHOVA JE LJUBAZAN PREMA SVIMA

Jehova je ljubazan i obziran prema svima, pa tako i prema „nezahvalnima i zlima“ (Luka 6:35). Na primer, on „daje da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima i da kiša pada i pravednima i nepravednima“ (Mat. 5:45). Dakle, čak i oni koji ga ne smatraju svojim Stvoriteljem uživaju u njegovim velikodušnim darovima od kojih im zavisi život.

Jehova je na poseban način bio ljubazan i obziran prema Adamu i Evi. Ubrzo nakon što su zgrešili oni su „spleli smokvino lišće i napravili sebi pokrivala za bedra“. Ali Jehova je znao da će im trebati odgovarajuća odeća za život van Edena, gde je zemlja bila prokleta i rađala „trnje i korov“. Zato se ljubazno pobrinuo za njihove potrebe i načinio im „haljine od kože“ (Post. 3:7, 17, 18, 21).

Iako je Jehova dobar i prema „zlima i dobrima“, on je takav naročito prema svojim vernim slugama. Na primer, u vreme proroka Zaharije jedan anđeo se veoma uznemirio kada je video da je obustavljena gradnja jerusalimskog hrama. Jehova je saslušao anđela i odgovorio mu „prijatnim rečima, utešnim rečima“ (Zah. 1:12, 13). Slično je postupio i s prorokom Ilijom. Taj prorok je u jednom trenutku bio toliko potišten da je zamolio Jehovu da mu okonča život. Jehova je video kako se Ilija oseća, pa mu je poslao anđela da ga ojača. Isto tako, uverio ga je u to da nije sam. Kada je Ilija čuo te utešne reči i dobio potrebnu pomoć, skupio je snagu da nastavi da izvršava svoj zadatak (1. Kralj. 19:1-18). Međutim, koji Božji sluga je najvernije odražavao ljubaznost kakvu pokazuje Jehova?

ISUS — UZOR U POKAZIVANJU LJUBAZNOSTI

Dok je Isus izvršavao svoju službu na zemlji, ljudi su ga znali kao ljubaznog i  obzirnog čoveka. Nikada nije bio grub ili arogantan. Saosećajno je rekao: „Dođite k meni svi koji ste izmoreni i opterećeni i ja ću vas okrepiti“ (Mat. 11:28-30). Dirnuti njegovom ljubaznošću i dobrotom, ljudi su ga sledili gde god da je išao. On se „sažalio na njih“, pa ih je hranio, lečio je bolesne i nemoćne i poučavao narod o svom Ocu (Mar. 6:34; Mat. 14:14; 15:32-38).

Koliko je bio ljubazan vidi se i po obzirnosti i razumevanju koje je pokazivao u ophođenju prema drugima. Rado je primao sve koji su iskreno tražili njegovu pomoć čak i kada je bio umoran ili mu je trebao odmor (Luka 9:10, 11). Na primer, jednom prilikom mu je prišla žena koja je 12 godina bolovala od krvarenja i dotakla njegovu haljinu u nadi da će ozdraviti od svoje bolesti. Iako je ona bila obredno nečista, Isus je nije prekorio zato što ga je dotakla (Lev. 15:25-28). Naprotiv, toj prestrašenoj ženi je saosećajno rekao: „Kćeri, tvoja vera te je izlečila. Idi s mirom, i budi zdrava od svoje mučne bolesti“ (Mar. 5:25-34). Zar to nije divan primer ljubaznosti?

LJUBAZNA OSOBA PRUŽA KONKRETNU POMOĆ

Primeri koje smo naveli pokazuju da se prava ljubaznost ogleda u delima. Isus je istakao koliko je to važno kada je ispričao poređenje o milosrdnom Samarićaninu. Iako su se Samarićani i Judejci međusobno mrzeli, Samarićanin iz poređenja se sažalio na Judejca kog su razbojnici opljačkali, pretukli i ostavili polumrtvog kraj puta. Ljubaznost, koja je plod duha, podstakla je Samarićanina da pomogne tom čoveku. Previo mu je rane, pa ga je doveo u gostionicu. Platio je gostioničaru da se pobrine za povređenog Judejca i čak se ponudio da pokrije sve dodatne troškove (Luka 10:29-37).

Osim delima, ljubaznost se pokazuje i obzirnim i izgrađujućim rečima. Biblija kaže da „od brige čoveku srce klone“, ali da ga „dobra reč razveseli“ (Posl. 12:25). Ljubaznost i dobrota * podstaći će nas da podignemo druge utešnim i pozitivnim mislima. Naše ljubazne reči će im pokazati da nam je stalo do njih i ojačaće ih, pa će lakše izaći na kraj sa svojim životnim problemima (Posl. 16:24).

KAKO RAZVIJATI LJUBAZNOST

Pošto smo stvoreni „po Božjoj slici“, svi možemo razvijati ljubaznost (Post. 1:27). Na primer, rimski stotnik Julije, pod čijim nadzorom je apostol Pavle putovao u Rim, bio je ljubazan prema Pavlu i s njim je „postupao čovečno i dopustio mu da poseti svoje prijatelje i da se oni pobrinu za njega“ dok je bio u gradu Sidonu (Dela 27:3). Nešto kasnije, kad su Pavle i njegovi saputnici doživeli brodolom, stanovnici Malte „pokazali su [...] posebnu ljubaznost“ prema Pavlu i drugim brodolomnicima. „Naložili su vatru“ i sve ih „spremno primili“ (Dela 28:1, 2). Njihovo dobro delo zaslužuje svaku pohvalu. Ipak, istinska ljubaznost uključuje mnogo više od toga da povremeno priskočimo nekome u pomoć.

Da bismo ugodili Bogu u svakom pogledu, ljubaznost i dobrota moraju postati deo naše ličnosti i naš način života. Jehova nas zato podstiče da se „obučemo“ u te osobine (Kol. 3:12). Istina, to ponekad nije lako. Zašto? Možda nas u tome koči stidljivost, nedostatak samopouzdanja, protivljenje drugih ili sebičnost  koju nismo u potpunosti iskorenili iz svog srca. Međutim, mi te prepreke možemo savladati tako što se oslanjamo na sveti duh i oponašamo Jehovu (1. Kor. 2:12).

Da li postoje neka područja na kojima možemo u još većoj meri pokazivati ljubaznost? Dobro je da se pitamo: Da li saosećajno slušam druge? Da li se trudim da zapazim tuđe potrebe? Kada sam poslednji put pokazao ljubaznost prema nekome ko nije član moje porodice ili bliski prijatelj? Nakon toga možemo sebi postaviti ciljeve, na primer da bolje upoznamo ljude s kojima smo u kontaktu, naročito članove hrišćanske skupštine. Na taj način možemo saznati s čime se suočavaju u životu i kakva bi im pomoć dobro došla. Isto tako, treba da se trudimo da pokazujemo ljubaznost onako kako bismo voleli da je drugi pokazuju prema nama da smo na njihovom mestu (Mat. 7:12). Jehova će blagosloviti naša nastojanja ako ga molimo da nam pomogne da steknemo tu osobinu (Luka 11:13).

LJUBAZNOST JE PRIVLAČNA OSOBINA

Apostol Pavle je naveo mnoge privlačne osobine po kojima se Božje sluge mogu prepoznati (2. Kor. 6:3-6). Ljudi su rado provodili vreme s Pavlom zato što je pokazivao zanimanje za njih, kako obzirnim rečima tako i delima (Dela 28:30, 31). Slično tome i mi možemo svojom ljubaznošću i hrišćanskim ponašanjem privući ljude istini. Ako smo ljubazni prema svima, uključujući i one koji nam se protive, mogli bismo da smekšamo njihovo srce i da ih podstaknemo da promene svoj stav prema nama (Rimlj. 12:20). Možda će se s vremenom čak zainteresovati za biblijsku poruku.

Kad na zemlji bude obnovljen raj, uskrsnuće bezbroj ljudi. Sigurno će biti oduševljeni kada, možda prvi put u životu, budu osetili istinsku ljubaznost. Zahvalnost će ih podstaći da i oni budu takvi prema drugima. Oni koji tada ne budu želeli da budu ljubazni i obzirni prema drugima neće moći da večno žive pod vlašću Božjeg Kraljevstva. S druge strane, onima koji budu obzirni i ljubazni Bog će dati večni život (Ps. 37:9-11). Biće to zaista miran i bezbedan svet! Ali kako nam pokazivanje ljubaznosti može već sada koristiti?

ZAŠTO SE ISPLATI BITI LJUBAZAN

Biblija kaže: „Dobar čovek čini dobro duši svojoj“ (Posl. 11:17). Drugi se lepo osećaju u društvu dobre i ljubazne osobe, a i sami se trude da budu takvi prema njoj. Isus je rekao: „Kakvom merom merite, takvom će vam se meriti“ (Luka 6:38). Ljubazna osoba lako stiče nove prijatelje i ima trajna prijateljstva.

Apostol Pavle je hrišćane iz efeške skupštine podstakao: „Budite dobri jedni prema drugima, samilosni, spremno opraštajući jedni drugima“ (Ef. 4:32). Svima u skupštini je dobro kada njeni članovi pokazuju saosećanje i ljubaznost i kada pomažu jedni drugima. Takve osobe nikada nisu grube, zajedljive ili sarkastične. Ne ogovaraju druge, nego se trude da svojim rečima deluju ohrabrujuće (Posl. 12:18). Skupštine koje se sastoje od hrišćana koji pokazuju ljubaznost kao plod duha stabilne su i radosno služe Jehovi.

Kao što vidimo, ljubaznost je osobina koja se ogleda u rečima i delima. Kada smo ljubazni, odražavamo osobine našeg srdačnog i velikodušnog Boga, Jehove (Ef. 5:1). Na taj način jačamo svoju skupštinu i podstičemo druge da upoznaju istinitog Boga. Uvek budimo poznati kao narod koji pokazuje ljubaznost!

^ odl. 13 O dobroti će biti govora u jednom od narednih članaka iz ove devetodelne serije o plodovima Božjeg svetog duha.