Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  novembar 2016.

Reč puna topline i nežnosti

Reč puna topline i nežnosti

KADA je Isus jednom prilikom izlečio ženu koja je zbog bolesti 18 godina bila zgrčena, pa nije mogla da se uspravi, rekao joj je: „Ženo, oslobođena si svoje bolesti“ (Luka 13:10-13). Rečju „ženo“ ponekad je oslovljavao i druge žene, pa i svoju majku. Ta reč na grčkom jeziku nije zvučala službeno, nego su se njom izražavali poštovanje i naklonost (Jov. 19:26, fusnota; 20:13). Ali postojala je još jedna reč koja je nosila posebnu toplinu i nežnost, a to je „kćer“.

Biblija sadrži primere u kojima se ta reč koristila u obraćanju nekim ženama. Na primer, Isus ju je koristio kada je razgovarao s jednom ženom koja je 12 godina patila od krvarenja. Ova žena je prišla Isusu i time prekršila Božji Zakon, budući da je po Zakonu bila nečista i nije smela da se nađe među ljudima. Drugi su joj mogli zameriti što je uopšte došla (Lev. 15:19-27). Ali ona je bila zaista očajna i mnogo je „propatila od mnogih lekara i potrošila je sve što je imala i ništa joj nije koristilo, nego joj je bilo sve gore“ (Mar. 5:25, 26).

Ona se tiho probila kroz mnoštvo, prišla s leđa Isusu i dotakla rub njegove haljine. Osetila je da je krvarenje istog trenutka prestalo! Nadala se da će proći neprimećena, ali Isus je postavio pitanje: „Ko me je dotakao?“ (Luka 8:45-47). Sva u strahu i drhteći, pala je pred njega i „rekla mu sve kako je bilo“ (Mar. 5:33).

Isus je pokazao razumevanje i blago joj rekao: „Budi hrabra, kćeri“ (Mat. 9:22). Biblisti kažu da je na hebrejskom i grčkom jeziku reč „kćer“ u sebi nosila „toplinu i nežnost“. Isus joj je rekao još nešto da je uveri da je sve u redu: „Tvoja vera te je izlečila. Idi s mirom, i budi zdrava od svoje mučne bolesti“ (Mar. 5:34).

Bogati Izraelac po imenu Voz takođe je koristio reč „kćer“ u razgovoru s Rutom Moavkom. Ona je imala svaki razlog da se oseća nesigurno jer je pabirčila na njivi čoveka koga nije poznavala. Voz joj se obratio rečima: „Slušaj, kćeri moja!“ Zatim joj je rekao da slobodno pabirči na njegovim njivama. Nakon toga, ona je pala ničice pred njim i pitala ga zašto je tako dobar prema njoj iako je tuđinka. On ju je utešio rečima: „Čuo sam sve što si učinila za svoju svekrvu [udovicu Nojeminu] [...] Neka Jehova nagradi tvoja dela“ (Ruta 2:8-12).

Danas se starešine mogu ugledati na divan primer Isusa i Voza. Ponekad dvojica starešina mogu posetiti neku sestru kojoj su potrebni ohrabrenje i uteha. Nakon što se pomole Jehovi za vođstvo i pažljivo je saslušaju, mogu podeliti s njom neke utešne misli iz Svetog pisma (Rimlj. 15:4).