Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  novembar 2016.

Izlazak iz Vavilona Velikog

Izlazak iz Vavilona Velikog

Izađite, narode moj (OTKR. 18:4)

PESME: 101, 93

1. (a) Zašto možemo reći da Božji narod neće zauvek ostati u okovima Vavilona Velikog? (b) Koja ćemo pitanja sada osmotriti?

U PRETHODNOM članku smo videli kako su se verne Božje sluge našle u okovima Vavilona Velikog. Međutim, to neće biti zauvek. Kako to znamo? Na primer, Božja zapovest: „Izađite [...] narode moj“, ne bi imala smisla da je nemoguće osloboditi se njegovog uticaja. (Pročitati Otkrivenje 18:4.) U ovom članku ćemo videti kada je Božji narod izašao iz duhovnog zarobljeništva. Ali prvo moramo da odgovorimo na sledeća pitanja: Kakav su stav imali prema Vavilonu Velikom čak i pre 1914? Koliko su braća revno propovedala tokom Prvog svetskog rata (1914–1918)? Da li je tačno da su dospeli u vavilonsko zarobljeništvo zato što tokom tog perioda nisu razumeli sva biblijska načela?

„PAD VAVILONA“

2. Koji su stav zauzeli Istraživači Biblije prema svim religijama koje Bog ne priznaje?

2 Decenijama pre Prvog svetskog rata, Čarls Tejz Rasel i njegovi saradnici uvideli su da crkve  hrišćanskog sveta ne naučavaju istinu iz Biblije. Zato su rešili da nemaju ništa ni s jednom religijom koju Bog ne priznaje. Tako je još u novembru 1879, Sionska stražarska kula jasno rekla da je svaka crkva koja za sebe tvrdi da je verna Hristova nevesta, ali podržava vlasti, zapravo deo Vavilona Velikog, koji je u Bibliji nazvan bludnicom. (Pročitati Otkrivenje 17:1, 2.)

3. Šta su Istraživači Biblije radili da bi pokazali svoj stav prema Vavilonu Velikom? (Videti sliku na početku članka.)

3 Iskreni pojedinci koji su želeli Božje priznanje znali su šta treba da rade. Ukoliko bi nastavili da pružaju podršku religiji kojoj su nekada pripadali, ne bi imali Božji blagoslov. Zbog toga su mnogi svojoj crkvi slali pismo u kojem su rekli da ne žele više da budu njeni članovi. Nekada su ta pisma čitali pred svima u crkvi, a kada to nije bilo dozvoljeno onda su to pismo slali svakom članu crkve. Tako su pokazali da ne žele da imaju išta s religijama koje Bog ne priznaje. Takav hrabar stav bi ih ranije koštao života. Ali krajem 19. veka, crkva je počela da gubi podršku države, pa su tako mnogi mogli slobodno da razgovaraju o religioznim temama i da otvoreno pokazuju neslaganje sa zvaničnim crkvama.

4. Koji su daljnji korak Istraživači Biblije preduzeli tokom Prvog svetskog rata?

4 Istraživači Biblije, kojih je tada bilo svega nekoliko hiljada, shvatili su da nije dovoljno da svoj stav prema Vavilonu Velikom iznesu samo rođacima, prijateljima i članovima crkve. Želeli su da ceo svet sazna da je Vavilon Veliki bludnica u religioznom pogledu. Zbog toga su od decembra 1917. do početka 1918. revno delili traktat u kom je bio članak „Pad Vavilona“, kojim su oštro osudili crkve hrišćanskog sveta. Kao što možemo i zamisliti, to je veoma razljutilo sveštenstvo. Međutim, Istraživači Biblije nisu ustuknuli. Bili su poslušni zapovesti: „Bogu se moramo pokoravati, a ne ljudima.“ Tako su podelili 10 000 000 traktata (Dela 5:29). Šta nam to pokazuje? Ti pravi hrišćani nisu u periodu Prvog svetskog rata dospeli u duhovno zarobljeništvo. Zašto to možemo reći? Zato što su već ranije pokazali da ne žele da imaju išta s Vavilonom Velikim. Takođe su i drugima pomagali da zauzmu takav stav.

REVNOST TOKOM PRVOG SVETSKOG RATA

5. Da li su braća bila revna tokom Prvog svetskog rata?

5 Ranije smo verovali da su Jehovine sluge izgubile njegovu naklonost jer nisu bile revne tokom Prvog svetskog rata. Tako smo zaključili da je Jehova dozvolio Vavilonu Velikom da ih nakratko odvede u zarobljeništvo. Međutim, braća i sestre koji su verno služili Bogu tokom tog perioda kasnije su objasnili da su davali sve od sebe da bi se propovedanje nastavilo. Osmotrićemo neke dokaze u prilog tome, jer kad bolje razumemo teokratsku  istoriju bolje razumemo i događaje zapisane u Bibliji.

6, 7. (a) S kojim su se izazovima suočili Istraživači Biblije? (b) Zašto možemo reći da su Istraživači Biblije bili revni?

6 Istraživači Biblije su u periodu od 1914. do 1918. dali veliko svedočanstvo ljudima. Međutim, to nije bilo lako. Zašto? Postojalo je nekoliko razloga, a ovog puta osmotrićemo dva. Kao prvo, braća su u to vreme uglavnom delila biblijsku literaturu i dozvolila da ona „govori“ umesto njih, budući da nisu bila vešta u propovedanju samo pomoću Biblije. Zato im je bilo veoma teško kada je knjiga Svršena tajna početkom 1918. bila zabranjena. Drugi razlog zašto nije bilo lako propovedati vezan je za izbijanje španske groznice 1918. godine. To je bila veoma zarazna bolest i zato nije bilo lako da se putuje i propoveda. Međutim, uprkos ovim i drugim izazovima, Istraživači Biblije su davali sve od sebe kako bi se propovedanje nastavilo.

Revni Istraživači Biblije (Videti 6. i 7. odlomak)

7 Godine 1914, Istraživači Biblije su počeli s prikazivanjem „Foto-drame stvaranja“. Ta drama je bila veliki iskorak u tehnologiji tog doba, budući da je bila sastavljena od pokretnih slika i zvuka. U njoj je bila prikazana ljudska istorija od stvaranja sveta pa do kraja Hristove hiljadugodišnje vladavine. Videlo ju je preko 9 000 000 ljudi, što je više od današnjeg ukupnog broja objavitelja širom sveta. Zamisli, tako malo Jehovinih slugu dalo je svedočanstvo tolikom broju ljudi — i to samo u jednoj godini! Nadalje, u Sjedinjenim Državama je 1916. na sastancima Svedoka prisustvovalo ukupno 809 393, a 1918. taj broj je skočio na 949 444. S pravom možemo reći da su Istraživači Biblije bili revni!

8. Kako su braća uspela da sačuvaju revnost tokom Prvog svetskog rata?

8 Tokom Prvog svetskog rata, braća su i dalje dobijala duhovnu hranu i ohrabrenje. To im je davalo snagu da nastave s propovedanjem. Ričard Barber, brat koji je  bio aktivan tokom tog perioda, rekao je: „Pokrajinski nadglednici su i dalje posećivali braću, Stražarska kula je i dalje izlazila i uspeli smo da je šaljemo u Kanadu, gde je bila zabranjena. Ja sam slao džepna izdanja Svršene tajne mnogoj braći kojoj su vlasti zaplenile njihove primerke. Brat Raterford je organizovao da imamo kongrese u nekoliko gradova na zapadu Sjedinjenih Država i slao je govornike da bi ohrabrili braću.“

BOLJE RAZUMEVANJE NEUTRALNOSTI

9. (a) Šta Božji narod nije dobro razumeo u periodu od 1914. do 1919? (b) Šta ne bi bilo na mestu zaključiti?

9 Iako su se Istraživači Biblije držali biblijskih načela, bilo je prostora za poboljšanje. Na primer, u periodu od 1914. do 1919. nisu u potpunosti razumeli načelo podložnosti svetovnim vlastima (Rimlj. 13:1). Zbog toga, u celini gledano, nisu uvek bili neutralni. Na primer, kada je predsednik Sjedinjenih Država odredio 30. maj 1918. kao dan molitve za mir, Stražarska kula je podsticala Istraživače Biblije da to podrže. Neka braća su kupovala menice kako bi finansijski poduprla rat, a neka su čak postala vojnici. Međutim, ne bi bilo na mestu zaključiti da ih je Bog zbog toga kaznio tako što je dopustio da odu u vavilonsko zarobljeništvo. Zašto? Zato što su oni do tada već razumeli da moraju biti odvojeni od Vavilona Velikog i to su skoro u potpunosti učinili. (Pročitati Luku 12:47, 48.)

10. Kako su Istraživači Biblije hrabro pokazali da poštuju ljudski život?

10 Tačno je da Istraživači Biblije nisu u potpunosti razumeli načelo hrišćanske neutralnosti, ali su jasno razumeli da ne smeju nikoga da ubiju. Zato su čak i braća koja su uzela oružje i otišla u rat odbila da ikog ubiju. Neki su zbog toga bili stavljeni kao meta u prve bojne redove.

11. Kako su državne vlasti reagovale na stav Istraživača Biblije?

11 Zbog ovakvog stava braće, Ðavo je bio ljut. Zato im je stvarao neprilike „služeći se zakonom“ (Ps. 94:20). Na primer, general-major američke vojske, Džejms Frenklin Bel, jednom je u razgovoru s braćom Raterfordom i Van Amburgom rekao da je tamošnje Ministarstvo pravde pokušalo da donese zakon o smrtnoj kazni za svakog ko bi odbio da uzme oružje u ratu. Ciljao je baš na Istraživače Biblije. Sav razjaren, rekao je bratu Raterfordu: „Taj zakon nije usvojen jer je predsednik Vilson intervenisao, ali mi znamo kako ćemo vam stati na put. A to ćemo i učiniti!“

12, 13. (a) Zašto su neka braća bila osuđena na duge zatvorske kazne? (b) Da li su braća posustala u veri?

12 Vlasti su našle načina da kazne Istraživače Biblije. Tako su uhapsile predstavnike glavnog sedišta Jehovinih svedoka, brata Raterforda, brata Van Amburga i još šestoricu njih. Kada im je sudija izricao presudu, rekao je: „Verska propaganda ovih ljudi opasnija je od jedne  nemačke divizije. Ne samo što su doveli u pitanje vladine službenike i vojnu komandu, već su i osudili celokupno sveštenstvo svih religija. Kazna za tako nešto mora biti stroga“ (Faith on the March, Aleksander Makmilan, str. 99). I bila je. Osam predstavnika Istraživača Biblije bili su osuđeni na duge zatvorske kazne i poslati u savezni zatvor u Atlanti. Međutim, po završetku rata bili su pušteni i sve optužbe protiv njih su bile odbačene.

13 Čak i kad su bili u zatvoru, čvrsto su se držali Biblije. Na primer, kada su se obratili predsedniku Sjedinjenih Država, tražeći da budu pušteni iz zatvora, napisali su: „Gospodova volja, kako je iznesena u Pismu, glasi: ’Ne ubij.‘ Zbog toga bi svaki član Međunarodnog udruženja istraživača Biblije koji je posvećen Gospodu, a koji bi namerno prekršio svoj zavet posvećenja, lišio sebe Božje naklonosti, pa čak i navukao na sebe osudu uništenja. Zato nijednom našem članu savest ne dopušta da oduzme nečiji život.“ To su zaista bile hrabre reči. Jasno je da braća nisu imala nameru da budu neverna Jehovi.

KONAČNO SLOBODA!

14. Kako se Malahija 3:1-3 primenjuje na period od 1914. do 1919?

14 U Malahiji 3:1-3 objašnjeno je šta su Istraživači Biblije morali da prođu u periodu od 1914. do početka 1919. (Pročitati.) Tokom tog vremena, Gospod Jehova Bog i Isus, „glasnik saveza“, došli su u duhovni hram da ispitaju „Levijeve sinove“, koji predstavljaju pomazane hrišćane. Nakon tog „pročišćenja“, bili su spremni za veće odgovornosti. Tako je 1919. postavljen „verni i razboriti rob“, koji će pružati duhovnu hranu svim Božjim slugama (Mat. 24:45). Sada su Božje sluge konačno bile slobodne od svakog uticaja Vavilona Velikog. Zbog toga je njihova ljubav prema Bogu bila sve veća, a razumevanje njegove volje sve bolje. Zaista se može reći da ih je on blagoslovio. [1]

15. Kako možemo pokazati da smo razumeli svrhu svog oslobođenja?

15 Satana nije uspeo da iskoreni pravo hrišćanstvo. Zaista smo srećni što smo duhovno slobodni. Međutim, važno je da zadržimo na umu svrhu svog oslobođenja (2. Kor. 6:1). Mnogi iskreni pojedinci su još uvek u duhovnom zarobljeništvu i potrebna im je naša pomoć. Zato se ugledajmo na divan primer naše braće iz prošlih vremena i dajmo sve od sebe u službi propovedanja.

^ [1] (14. odlomak) Postoje mnoge sličnosti između 70-godišnjeg izgnanstva Judejaca u Vavilon i onog što se dešavalo hrišćanima nakon pojave otpadništva. Međutim, ono što se desilo Judejcima nije bilo proročansko ukazivanje na ono što je snašlo hrišćane. Zašto? Na primer, period koji su proveli u zarobljeništvu nije isti. Zato ne treba da tražimo proročanska značenja u svakom detalju.