Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Roditelji, da li pomažete svojoj deci da napreduju do krštenja?

Roditelji, da li pomažete svojoj deci da napreduju do krštenja?

Zašto oklevaš? Ustani, krsti se (DELA 22:16)

PESME: 51, 135

1. U šta roditelji žele da budu sigurni pre nego što se njihovo dete krsti?

„MESECIMA sam govorila tati i mami da želim da se krstim, a i oni su često razgovarali sa mnom o tome. Želeli su da budu sigurni da znam koliko je ozbiljna moja odluka. Onda je došao [...] taj značajan događaj u mom životu, 31. decembar 1934.“ Ovim rečima je Blosom Brant opisala kako su njeni roditelji reagovali kada je rekla da želi da se krsti. I danas je roditeljima veoma stalo do toga da njihova deca donose mudre odluke. Međutim, ako se s krštenjem odugovlači, to detetu može stvoriti probleme u duhovnom pogledu (Jak. 4:17). S druge strane, roditelji žele da budu sigurni da je njihovo dete spremno da bude Hristov učenik pre nego što se krsti.

2. (a) Koji su problem uočili neki pokrajinski nadglednici? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

2 Neki pokrajinski nadglednici su primetili da se mnogi mladi uzrasta od oko 20 godina još uvek nisu  krstili, iako su odmalena poučavani biblijskoj istini. Većina njih dolazi na sastanke, učestvuje u službi propovedanja, a čak i sebe smatra Jehovinim svedokom. Međutim, iz nekog razloga oni oklevaju da se predaju Jehovi i krste. U nekim slučajevima je to zbog toga što im roditelji govore da još malo sačekaju. U ovom članku će biti reči o četiri razloga zbog kojih roditelji možda ne podstiču svoju decu da se krste.

„DA LI JE MOJE DETE DOVOLJNO ZRELO?“

3. Šta su se roditelji sestre Blosom pitali?

3 Sasvim je na mestu što su se roditelji sestre Blosom pitali da li je ona dovoljno zrela da razume šta krštenje znači i koliko je to ozbiljan korak. Ali kako roditelji mogu proceniti da li je njihovo dete spremno da se preda Jehovi?

4. Kako roditeljima može pomoći dublje razumevanje zapovesti iz Mateja 28:19, 20?

4 Pročitati Mateja 28:19, 20. Kao što smo videli u prethodnom članku, u Bibliji ne piše s koliko godina neko treba da se krsti. Međutim, dobro je da roditelji razmisle o tome šta podrazumeva stvaranje učenika. Zapovest „stvarajte učenike“, zapisana u Mateju 28:19, na izvornom, grčkom jeziku nosi misao o poučavanju s ciljem da osoba postane Hristov učenik. Da bi neko postao Hristov učenik mora da se upozna s njegovim učenjima, da ih razume i da želi da ih se drži. Dakle, dok poučavaju svoje dete, roditelji treba da imaju cilj da se ono krsti i postane Hristov učenik. S tim treba da počnu dok je dete još beba. Istina, beba ne može da razume značenje krštenja i zato ne treba da se krsti. Ali ne treba smetnuti s uma ni to da čak i mala deca mogu razumeti i zavoleti biblijsku istinu.

5, 6. (a) Šta možemo zaključiti o Timotejevom krštenju na osnovu onoga što Biblija kaže o njemu? (b) Kako roditelji mogu pomoći svojoj deci?

5 Osmotrimo jedan primer iz prvog veka. Timotej je još kao mlad prihvatio istinu. Apostol Pavle je za njega rekao da „od ranog detinjstva“ poznaje svete spise. Timotejev otac nije služio Jehovi, dok njegova majka i baka jesu. One su mu pomogle da zavoli Božju Reč i zato je mogao da razvije snažnu veru (2. Tim. 1:5; 3:14, 15). Kad je imao oko 20 godina, on je već bio kršten hrišćanin, dovoljno zreo da bi mu se poverile dodatne odgovornosti u skupštini (Dela 16:1-3).

6 Naravno, svako dete je priča za sebe. Ne sazrevaju svi istom brzinom. Neki prilično rano sazru u mentalnom i emocionalnom pogledu i ranije izraze želju da se krste. Drugima je potrebno malo više vremena da bi bili spremni za krštenje. Zato je važno da roditelji ne vrše pritisak na dete da se krsti. Mnogo je bolje da mu pomažu da napreduje u skladu sa svojim sposobnostima. Kada dete postupa mudro, to ih sigurno mnogo raduje. (Pročitati Poslovice 27:11.) Nikada ne treba da izgube iz vida da je njihov cilj da ono postane Hristov učenik. Zato je dobro da razmisle o sledećem pitanju: „Da li moje dete ima dovoljno znanja da bi moglo da se preda Jehovi i da se krsti?“

 „DA LI MOJE DETE IMA DOVOLJNO ZNANJA?“

7. Da li je potrebno da neko zna sve pre nego što se krsti?

7 Dok poučavaju svoje dete, roditelji žele da ono dobro upozna istinu kako bi moglo da se preda Jehovi. Ali nije potrebno da ono zna svaki detalj o svakom biblijskom učenju pre nego što se preda Jehovi i krsti. Svaki hrišćanin, čak i nakon krštenja, treba da nastavi da stiče znanje o biblijskoj istini. (Pročitati Kološanima 1:9, 10.)

8, 9. Šta učimo od zatvorskog čuvara u Filipima?

8 Koliko onda znanja neko treba da ima pre krštenja? Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje, osmotrimo jedan primer iz prvog veka (Dela 16:25-33). Tokom svog drugog misionarskog putovanja, Pavle je oko 50. n. e. posetio Filipe. Tamo su on i njegov saradnik Sila bili lažno optuženi i bačeni u zatvor. Tokom noći se dogodio snažan zemljotres, usled kog su se uzdrmali temelji zatvora, a sva vrata se otvorila. Zatvorski čuvar se uplašio da su zatvorenici pobegli i hteo je da se ubije. Ali Pavle ga je sprečio u tome, nakon čega su on i Sila imali priliku da tom čuvaru i njegovoj porodici daju dobro svedočanstvo o Isusu. Taj čuvar i njegova porodica poverovali su u ono što su saznali i razumeli su koliko je važno biti poslušan Isusu. Zato su se odmah krstili.

9 Moguće je da je ovaj zatvorski čuvar bio ratni veteran rimske vojske i da nije poznavao svete spise. Da bi postao hrišćanin, morao je da stekne znanje o osnovnim biblijskim učenjima, da razume šta Jehova očekuje od svojih slugu i da želi da se drži Isusovih učenja. Ono što je saznao za relativno kratko vreme, navelo ga je da se krsti. Naravno, nakon krštenja je trebalo da nastavi da proširuje svoje znanje. Imajući ovaj primer na umu, šta vi, roditelji, možete uraditi ako vaše dete izrazi želju da se krsti jer voli Jehovu i želi da mu služi? Možete mu reći da o tome porazgovara i sa starešinama, a oni će proceniti da li je spremno da se krsti. * Kao i svi drugi kršteni hrišćani, i ono će nastaviti da uči o Jehovi celog svog života, u svu večnost (Rimlj. 11:33, 34).

„KOJE OBRAZOVANJE JE NAJBOLJE ZA MOJE DETE?“

10, 11. (a) Šta neki roditelji misle? (b) Šta je najbolja zaštita za dete?

10 Možda kao roditelji mislimo da je za naše dete najbolje da najpre stekne dobro obrazovanje i nađe dobar posao, pa tek onda da se krsti. Verovatno imamo najbolje namere, ali treba da uzmemo u obzir i sledeća pitanja: „Da li će moje dete na taj način zaista ostvariti pravi uspeh u životu? Da li je ovakvo razmišljanje u skladu s onim što učimo iz Biblije? Čemu Jehova želi da težimo u životu?“ (Pročitati Propovednika 12:1.)

11 Zadržimo na umu da nas ovaj svet ne podstiče da uzimamo u obzir Jehovinu volju i njegovo razmišljanje (Jak. 4:7, 8; 1. Jov. 2:15-17; 5:19). Mi  smo stalno izloženi zlom uticaju Satane, njegovog sveta i svetskog načina razmišljanja. S obzirom na to, kako možemo zaštititi svoje dete? Jedina prava zaštita je da mu pomognemo da razvije blizak odnos s Jehovom. Međutim, ukoliko stavljamo prevelik naglasak na obrazovanje i posao, naše dete će verovatno misliti da je to važnije od odnosa s Jehovom, a takav stav je veoma opasan. Da li bismo zaista voleli da ovaj svet utiče na to kakvo će mišljenje o uspehu imati naše dete? Nemojmo zaboraviti da je ključ za pravu sreću i uspeh blizak odnos s Jehovom. (Pročitati Psalam 1:2, 3.)

„ŠTA AKO MOJE DETE POČINI GREH?“

12. Zbog čega neki roditelji misle da je bolje da njihovo dete sačeka s krštenjem?

12 Jedna majka je rekla zbog čega nije želela da se njena ćerka krsti: „Stid me je da kažem, ali to je bilo zbog straha od isključenja.“ Poput nje, i neki drugi roditelji smatraju da je bolje da njihovo dete sačeka s krštenjem dok ne bude dovoljno zrelo da ne bi pravilo greške svojstvene mladosti (Post. 8:21; Posl. 22:15). Možda misle: „Ako se moje dete ne krsti, ono ne može biti isključeno.“ Ali zašto je ovakvo razmišljanje pogrešno? (Jak. 1:22).

13. Da li to što neko nije kršten znači da nije odgovoran pred Jehovom?

13 Naravno, roditelji žele da budu sigurni u to da je njihovo dete dovoljno zrelo da bi se predalo Jehovi. Međutim, bilo bi pogrešno zaključiti da ono nije odgovorno pred njim sve dok se ne krsti. Svako je pred Jehovom odgovoran za svoje postupke, bez obzira na to da li je kršten ili ne. Dakle, čim dete razume šta je ispravno, a šta pogrešno u Jehovinim očima, ono je odgovorno pred njim. (Pročitati Jakovljevu 4:17.) Zato, roditelji, nemojte sprečavati svoje dete da se krsti, već mu od malih nogu pomažite da usvoji Jehovina uzvišena merila o moralu i pružite mu dobar primer (Luka 6:40). Ljubav prema Jehovi će ga sačuvati od toga da ne napravi ozbiljan greh, budući da će ga ona motivisati da ide Jehovinim pravednim putem (Is. 35:8).

KAKO DRUGI MOGU POMOĆI?

14. Kako starešine mogu pružiti podršku roditeljima?

14 Starešine mogu pružiti podršku roditeljima tako što će pohvalno govoriti o duhovnim ciljevima. Jedna sestra se priseća da je, kada je imala samo šest godina, s njom razgovarao brat Čarls Rasel. Ona kaže: „Izdvojio je 15 minuta da bi sa mnom razgovarao o mojim duhovnim ciljevima.“ Kako je to uticalo na nju? Kasnije je postala pionir i revno je istrajavala u toj službi više od 70 godina. Ovaj primer pokazuje da prave reči mogu snažno uticati na nečiji život (Posl. 25:11). Šta bi starešine još mogle učiniti? Na primer, mogle bi pozvati roditelje i njihovu decu da pomognu oko nekih poslova u Dvorani Kraljevstva. Tom prilikom, deci mogu dati da urade nešto što je u skladu s njihovim uzrastom i sposobnostima.

15. Kako svako od nas može pomoći roditeljima?

15 Kako svako od nas može pomoći roditeljima? Tako što posvećuje  odgovarajuću pažnju njihovoj deci. Zapažajmo i male korake koje mladi prave u svom duhovnom napretku. Na primer, da li je neka mlada osoba dala lep komentar? Da li je imala učenički zadatak na sastanku? Da li je odolela nekom iskušenju? Da li je hrabro svedočila svojim drugovima u školi? Čim primetimo nešto dobro kod mladih, odmah ih pohvalimo. Takođe možemo postaviti sebi cilj da pre ili posle sastanka razgovaramo s nekom mladom osobom. Ovo su samo neki načini na koje mladima možemo pokazati da nam je stalo do njih. Tada će oni osećati da su deo Božjeg naroda (Ps. 35:18).

RODITELJI, ZADRŽITE NA UMU SVOJ CILJ

16, 17. (a) Zašto je važno da se dete krsti? (b) Šta roditeljima može doneti mnogo radosti? (Videti sliku na početku članka.)

16 Jehova je roditeljima ukazao jednu posebnu čast time što im je poverio odgovornost da svoju decu poučavaju da ga vole (Ps. 127:3; Ef. 6:4). U drevnom Izraelu su deca od samog rođenja bila predana Jehovi. Ali to nije slučaj s našom decom. To što mi volimo Jehovu i istinu ne znači da će to i naša deca voleti. Od samog njihovog rođenja imamo cilj da ona postanu Hristovi učenici i zato ih poučavamo da se predaju Jehovi i krste. Postoji li išta važnije od toga? Na kraju krajeva, predanje, krštenje i verna služba Jehovi omogućiće nam da dobijemo spasenje kad uskoro dođe velika nevolja (Mat. 24:13).

Roditelji treba da imaju cilj da njihovo dete postane Hristov učenik (Videti 16. i 17. odlomak)

17 Kada je Blosom Brant izrazila želju da se krsti, njeni roditelji su želeli da budu sigurni da je ona spremna za taj najvažniji korak u njenom životu. Nakon što su se uverili da jeste, podržali su je. Ona kaže šta je njen otac uradio noć pre njenog krštenja: „Svi smo kleknuli i on se pomolio. Rekao je Jehovi da je tako srećan što je njegova mala devojčica donela odluku da svoj život preda njemu.“ Više od 60 godina kasnije, sestra Blosom je rekla: „Nikada neću zaboraviti tu noć!“ Roditelji, i vi možete osetiti pravu radost kada se vaše dete preda Jehovi i krsti.

^ odl. 9 Roditelji mogu zajedno s decom osmotriti informacije koje se nalaze u knjizi Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja, 2. tom, str. 304-310. Videti i „Rubriku pitanja“ iz Naše službe za Kraljevstvo od aprila 2011, str. 2.