Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  maj 2017.

Život koji donosi radost

Život koji donosi radost

DANIJEL I MIRIJAM su se venčali septembra 2000. Živeli su u Barseloni i mogli su sebi da priušte lagodan život. Danijel kaže: „Oboje smo radili i mogli smo da idemo u restorane, da putujemo i kupujemo skupu odeću. Takođe smo redovno išli u službu propovedanja.“ Međutim, s vremenom se nešto promenilo.

Na regionalnom kongresu 2006, na Danijela je duboko uticalo nešto što je čuo tokom jednog govora. Naime, bilo je rečeno: „Moramo uložiti veliki trud kako bismo ’izbavili one koji posrćući idu na pogubljenje‘“ (Posl. 24:11). Bilo je naglašeno da imamo odgovornost da prenesemo ljudima dobru vest, jer njihov život zavisi od toga (Dela 20:26, 27). Danijel se priseća: „Imao sam osećaj da se Jehova obraća meni lično.“ U govoru je takođe istaknuto da ćemo, ukoliko proširimo svoju službu, sigurno imati više radosti. Danijel je znao da je to tačno. Mirijam je već služila kao pionir i to joj je donosilo mnogo radosti.

„Odlučio sam da promenim život za 180 stepeni“, kaže Danijel. Tako je i bilo. Smanjio je radno vreme i postao pionir. Čak je počeo da razmišlja o tome koliko bi on i Mirijam bili srećni ako bi se preselili tamo gde je potrebna pomoć u propovedanju.

NAJPRE IZAZOVI, A ZATIM I BLAGOSLOVI

U maju 2007, oboje su dali otkaz i preselili se u Panamu, gde su ranije već bili tokom jednog putovanja. Njihovo novo područje se prostiralo na nekoliko ostrva u arhipelagu Bokas del Toro, gde živi narod Gujami. Danijel i Mirijam su izračunali da bi sa ušteđevinom koju su imali mogli da žive oko osam meseci u Panami.

Na područje su išli čamcem i biciklom. Još uvek se dobro sećaju kada su prvi put biciklima prešli oko 30 kilometara preko strmih brda, i to po letnjoj žezi. Danijel se tada umalo nije onesvestio od iscrpljenosti. Pa ipak, gde god su propovedali, ljudi iz naroda Gujami su ih gostoljubivo primali, naročito nakon što su njih dvoje naučili neke osnovne izraze na njihovom jeziku. Tako su ubrzo vodili 23 biblijska kursa.

Šta se desilo kada su potrošili ušteđevinu? Danijel kaže: „Bili smo veoma tužni, znajući da se moramo vratiti u Španiju. Bila nam je teška i sama pomisao da ćemo ostaviti osobe s kojima smo proučavali.“ Međutim, mesec dana kasnije su primili vest koja ih je oduševila. Mirijam kaže: „Pozvani smo da služimo kao specijalni pioniri. Kako smo samo bili srećni što ćemo ostati.“

NAJVEĆA RADOST

Godine 2015, usled promena koje su nastupile u našoj organizaciji, Danijel i Mirijam su zamoljeni da nastave s punovremenom službom kao opšti pioniri. Šta će sada? Oni su se pouzdali u obećanje zapisano u Psalmu 37:5: „Prebaci na Jehovu životne brige svoje; osloni se na njega i on će ti pomoći.“ Pronašli su posao kojim su mogli da podmire osnovne potrebe i budu pioniri. Danas služe u jednoj skupštini u pokrajini Veraguas u Panami.

Danijel kaže: „Pre nego što smo napustili Španiju, nismo baš bili sigurni da možemo živeti skromno. Ali smo se uverili da možemo, jer imamo sve što nam je potrebno.“ Šta im pričinjava najveću radost? Oni kažu: „To što pomažemo poniznim osobama da upoznaju Jehovu najveća je radost!“