Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  maj 2016.

 Iz naše arhive

„Kome je povereno delo propovedanja“

„Kome je povereno delo propovedanja“

BIO je to ponedeljak, 1. septembar 1919. godine. Nakon što je danima padala kiša i duvao vetar, osvanuo je topao i sunčan dan. Tog popodneva se nešto manje od 1 000 delegata okupilo na uvodnom delu programa kongresa koji se održavao u Sidar Pointu, u Ohaju, u sali koja je mogla da primi i do 2 500 ljudi. Do kraja tog dana još 2 000 ljudi je doputovalo brodovima, kolima i vozom. U utorak je bilo toliko prisutnih da je ostatak programa morao da se održi na otvorenom, pod krošnjama ogromnog drveća.

Sunčevi zraci su se probijali kroz krošnje praveći šare po odelima prisutnih. Nežan povetarac sa jezera Iri poigravao se s perjem na damskim šeširima. „U okruženju koje je bilo poput prekrasnog parka, daleko od buke ovog sveta, zaista je izgledalo kao da smo u raju“, rekao je jedan brat.

To prelepo okruženje nije bilo ništa u poređenju sa radošću kojom su zračila lica prisutnih. „Svi izgledaju tako pobožno“, pisalo je u lokalnim novinama, „a ipak su veoma vedri i veseli.“ Istraživači Biblije su bili jako srećni u društvu suvernika, naročito nakon teških kušnji koje su preživeli prethodnih godina, kao što su protivljenje tokom rata, razdor u skupštinama, zatvaranje Betela u Bruklinu, hapšenje i zatvaranje mnogih, uključujući i osmoricu braće iz Betela od kojih su neki bili osuđeni i na 20 godina zatvora. *

Neki Istraživači Biblije su bili obeshrabreni i zbunjeni tokom tih teških godina, tako da su prestali da učestvuju u delu propovedanja. Većina je pak davala sve od sebe da istraje u tom delu uprkos zvaničnoj zabrani. U jednom tipičnom slučaju islednik je rekao da su uprkos pretnjama Istraživači Biblije koje je ispitivao otvoreno rekli da će „nastaviti da sve do kraja propovedaju Božju reč“.

Tokom tog perioda kušnji verni Istraživači Biblije su „tražili vođstvo od Gospoda [...] moleći se u svakoj prilici za Očevu pomoć i savet“. Sada su ponovo bili na okupu tu u Sidar Pointu. Jedna sestra se poput mnogih pitala kako će se „služba propovedanja ponovo zahuktati“. Njihova najveća želja je bila da se to delo nastavi.

 NOVI ČASOPIS

Tokom čitave sedmice delegati su se pitali šta znače slova „GA“, koja su se nalazila na kongresnom programu i natpisima koji su bili postavljeni svuda unaokolo. U petak, moto kongresa je bio „Dan saradnika“. Tada je Džozef Raterford pred 6 000 delegata konačno otkrio da misteriozna slova predstavljaju početna slova časopisa Zlatni vek (The Golden Age), koji će se ubuduće koristiti u službi propovedanja. *

Govoreći o svojoj pomazanoj braći i sestrama, brat Raterford je rekao: „Iza teških vremena oni očima vere vide zlatni vek mesijanske slavne vladavine [...] Oni smatraju svojom najvećom dužnošću i čašću to što svetu objavljuju dolazak zlatnog veka. To je zadatak koji im je sam Bog poverio.“

Zlatni vek, „časopis o činjenicama, nadi i veri“, trebalo je da se koristi pri novom načinu širenja istine — pretplati na časopis koja se nudi od vrata do vrata. Kada je usledilo pitanje koliko njih želi da započne sa tom akcijom, svi iz publike su skočili na noge. Zatim su sa „oduševljenjem i revnošću, po kojoj su poznati samo oni koji slede Isusov primer,“ zapevali: „Pošalji svoju svetlost i istinu, o Gospode.“ Brat Džadž Noris je rekao: „Pevali smo tako glasno da se činilo kao da se drveće trese od jeke.“

Nakon završetka programa, delegati su satima stajali u redu kako bi se među prvima pretplatili na časopis. Mnogi su se osećali poput Mejbl Filbrik koja je rekla: „Bili smo oduševljeni što ćemo ponovo propovedati.“

„KOME JE POVERENO DELO PROPOVEDANJA“

Oko 7 000 Istraživača Biblije se pripremilo za tu akciju. U traktatu Kako je propovedanje organizovano i brošurici Kome je povereno delo propovedanja nalazila su se sledeća uputstva: Novoformirano Službeno odeljenje u podružnicama organizovaće delo propovedanja. U skupštinama treba formirati Službeni odbor i imenovati voditelja službe koji će prenositi smernice drugima u skupštini. Skupštinsko područje je trebalo podeliti na manja područja koja će imati od 150 do 200 kuća. Svakog četvrtka je trebalo održavati sastanak na kom bi braća mogla da razmenjuju iskustva i predaju izveštaje o službi propovedanja.

„Nakon povratka našim kućama, svi smo krenuli u akciju sa ponudom pretplate“, rekao je Herman Filbrik. Mnogo ljudi je bilo zainteresovano. „Činilo se da je nakon rata i mnogo tuge svima bila potrebna makar i pomisao na to da će doći neka bolja vremena“, rekla je Bjula Kovi. Artur Klaus je napisao: „Svi smo se u skupštini veoma iznenadili kada smo videli koliko se ljudi pretplatilo na časopis.“ Za samo dva meseca od prvog izdanja uručeno je gotovo pola miliona primeraka Zlatnog veka, a 50 000 ljudi se pretplatilo na ovaj časopis.

Nedugo nakon toga, u Stražarskoj kuli od 1. jula 1920, izašao je članak „Jevanđelje o Kraljevstvu“. Prema rečima brata Aleksandra Makmilana, bio je to „prvi zvanični poziv da se dobra vest propoveda širom sveta“. Taj članak je podsticao sve pomazane hrišćane da „daju svetu svedočanstvo da je Božje Kraljevstvo blizu“. Danas se Hristovoj braći, kojoj je povereno delo propovedanja, pridružuju milioni onih koji revno propovedaju širom sveta dok čekaju bolja vremena pod vlašću Mesijanskog Kraljevstva.

^ odl. 5 Videti šesto poglavlje knjige Jehovah’s Witnesses— Proclaimers of God’s Kingdom.

^ odl. 9 Časopisu Zlatni vek je 1937. naziv promenjen u Uteha, a 1946. u Probudite se!.