Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  jun 2017.

Rešavajmo razmirice i unapređujmo mir

Rešavajmo razmirice i unapređujmo mir

JEHOVA BOG podstiče svoje sluge da teže za mirom i da budu u miru s drugima. Zahvaljujući tome, u našim skupštinama vlada mir. To privlači mnoge ljude.

Tako je bilo i s jednim vračem s Madagaskara. On je primetio kako su Jehovini svedoci miroljubivi i pomislio je: „Ako ikada budem deo neke religije, to će biti ova.“ S vremenom, on je prestao da se bavi spiritizmom, uskladio je svoj brak s Biblijom i počeo da služi Jehovi, Bogu mira.

Poput ovog čoveka, hiljade ljudi svake godine postaju deo Božjeg naroda i pronalaze mir koji im je toliko potreban. Međutim, u skupštini može doći do mnogih problema, pa čak i raspada prijateljstava, ako u srcu gajimo „gorku ljubomoru i svadljivost“ (Jak. 3:14-16). Ipak, Biblija nam pruža mudre savete kako da izbegnemo takve probleme i gradimo mir s braćom i sestrama. Pogledajmo sada kako je nekima značilo to što su primenili savete iz Božje Reči.

PROBLEMI I REŠENJA

„Između mene i brata s kojim sam radio pojavio se problem. Jednom prilikom smo se posvađali i naišla su dva čoveka koji su čuli kako smo vikali jedan na drugog“ (KRIS).

„Sestra s kojom sam često sarađivala u službi odjednom je prekinula da ide sa mnom u službu. Zatim je prestala i da razgovara sa mnom. Nije mi bilo jasno zašto“ (DŽENET).

„Jednom prilikom sam telefonom razgovarao s dve osobe. Kada se jedna od njih pozdravila s nama, mislio sam da je prekinula vezu. Počeo sam da pričam loše o njoj, ali se ispostavilo da je ona i dalje bila na vezi“ (MAJKL).

„Dve pionirke u našoj skupštini su neko vreme imale razmirice među sobom. Napetost između njih dve je negativno uticala na druge“ (GARI).

Možda ti ovi problemi i ne deluju tako strašno. Pa ipak, svaki od njih je mogao ostaviti dubok emocionalni trag i čak ugroziti duhovnost onih koji su bili uključeni u to. Na svu sreću, to se nije desilo jer su bili poslušni biblijskim smernicama i uspeli su da obnove mir. Koja su biblijska načela primenili?

Nemojte da se putem ljutite jedan na drugoga“ (Post. 45:24). Ovaj mudar savet je Josif dao svojoj braći kada su se vraćali svom ocu. Osoba koja ne kontroliše  svoja osećanja i brzo se ljuti može isprovocirati drugu osobu. Kris, kog smo pomenuli, uvideo je da je problem nastao zbog njegovog ponosa i želje da radi po svome. Međutim, želeo je da se promeni i izvinio se bratu s kojim se posvađao. Takođe se trudio da kontroliše svoju narav. Kada je brat s kojim je radio primetio kakav trud Kris ulaže, i on je promenio nešto kod sebe. Sada se dobro slažu i radosno služe Jehovi.

„Namere propadaju gde nema poverljivog razgovora“ (Posl. 15:22). Dženet je razumela da mora da primeni ovaj biblijski savet. Odlučila je da popriča sa sestrom koja je prestala da razgovara s njom. Taktično ju je pitala da li ju je nečim povredila ili uznemirila. Na početku su obe bile malo napete. Ali kako je razgovor mirno tekao, bile su sve opuštenije. Sestra joj je objasnila da je pogrešno protumačila neku situaciju u koju Dženet nije ni bila uključena. Izvinila joj se i sada ponovo sarađuju u službi.

„Ako, dakle, doneseš svoj dar na oltar i tamo se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, ostavi svoj dar tamo pred oltarom, pa idi i prvo se pomiri sa svojim bratom“ (Mat. 5:23, 24). Ove reči su deo Isusove Propovedi na gori. Ranije pomenuti Majkl je rešio da ih primeni. On se osećao loše kada je shvatio koliko se poneo bezobzirno i neljubazno prema svom bratu. Bio je odlučan da uloži trud kako bi obnovio mir. Razgovarao je s bratom lice u lice i izvinio mu se zato što ga je povredio. Do čega je to vodilo? Majkl kaže: „Moj brat mi je iskreno oprostio.“ Sada su ponovo prijatelji.

„Podnosite jedni druge i spremno opraštajte jedni drugima ako neko ima pritužbu na nekoga“ (Kol. 3:12-14). U slučaju ranije pomenutih pionirki, jedan starešina ih je ljubazno podstakao da se pitaju da li je u redu da se drugi osećaju loše zato što njih dve imaju problem. Takođe ih je naveo da razmisle o tome da li zaista imaju opravdan razlog da se ne pomire i složno služe Jehovi. One su uzele u obzir to što im je starešina rekao i sada ponovo uživaju dok zajedno učestvuju u službi propovedanja.

Načelo iz Kološanima 3:12-14 nam može pomoći ako nas je neko povredio. Mnogi su uvideli da im poniznost pomaže da oproste i zaborave kada ih drugi povrede. Međutim, ukoliko uprkos svem trudu ne  uspevamo u tome, može nam pomoći načelo iz Mateja 18:15. Iako je ovde Isus govorio o tome šta učiniti ako neko počini ozbiljan greh, ovo načelo se može primeniti i kad imamo neki nesporazum s bratom ili sestrom. Tada jednostavno priđimo bratu ili sestri i pokušajmo da rešimo problem na ljubazan i ponizan način.

U Bibliji možemo naći još neke praktične predloge. Većina njih je povezana s ispoljavanjem plodova Božjeg svetog duha, u koji spadaju: „Ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje“ (Gal. 5:22, 23). S tim na umu, razmislimo o sledećem poređenju: Kao što neka mašina ne može da radi bez ulja za podmazivanje, tako ni mi bez svetog duha ne možemo da gradimo mir s drugima.

RAZLIČITOSTI KRASE SKUPŠTINU

Pošto smo svi različiti, svako ima neke osobine kojima može obogatiti međuljudske odnose. Međutim, to što smo različiti takođe može da dovede do razmirica. Jedan dugogodišnji starešina kaže: „Nekom ko je po prirodi stidljiv može biti teško da se uklopi s nekim ko je otvoren i pričljiv. Iako ta razlika ne deluje bitno, ona može voditi do ozbiljnih problema.“ Da li to znači da dve osobe koje su potpuno različite ne mogu biti prijatelji? Pogledajmo to na primeru dvojice apostola. Kakav je bio Petar? Kada pomislimo na njega, možda imamo na umu osobu koja je bila otvorena i impulsivna. Kakav je bio Jovan? Možda u glavi imamo sliku brata punog ljubavi, koji uvek razmišlja pre nego što nešto kaže ili uradi. Činjenica je da su bili različiti. Pa ipak, oni su zajedno služili Jehovi i lepo sarađivali (Dela 8:14; Gal. 2:9). Slično tome, i današnje Božje sluge mogu ujedinjeno služiti Bogu, uprkos razlikama u ličnosti.

Možda u našoj skupštini postoji neko čiji nas govor ili postupci iritiraju.  Ne zaboravimo da je Hrist umro i za tu osobu i da od nas očekuje da je volimo (Jov. 13:34, 35; Rimlj. 5:6-8). Zato, umesto da odbacimo mogućnost da budemo prijatelji, pitajmo se: „Da li ona radi nešto suprotno biblijskim načelima? Da li me namerno povređuje? Da li je samo reč o tome da nam se ličnosti razlikuju? U čemu bih mogao da se ugledam na nju?“

Ovo poslednje pitanje je veoma važno. Zašto? Na primer, ukoliko je osoba pričljiva, a mi nismo, razmislimo o tome da je pozovemo u službu i da vidimo šta bismo od nje mogli da naučimo. Možda kako da lakše započinjemo razgovore. Da li smo možda primetili da je darežljivija od nas i da se velikodušno brine o starijima, bolesnima ili onima kojima je potrebna neka pomoć? Da li smo primetili koliko je zbog toga radosna? Dakle, iako se razlikujemo, bićemo bliži s drugima ako se usredsredimo na njihove dobre strane. To ne znači da ćemo obavezno postati najbolji prijatelji, ali sigurno ćemo biti bliži, što će doprineti našem unutrašnjem miru i miru u skupštini.

Razmislimo o primeru Evodije i Sintihije, dve hrišćanke iz prvog veka. Izgleda da su njih dve po karakteru bile dosta različite. Međutim, apostol Pavle ih je podstakao da budu „složne u razmišljanju“ (Fil. 4:2). Mi takođe želimo da služimo Jehovi rame uz rame s braćom i sestrama i da unapređujemo mir u skupštini.

NE DOZVOLIMO DA RAZMIRICE TRAJU

Kao što se korov pojavi među cvećem i preti da ga uguši, tako i loša osećanja mogu da bujaju u našem srcu ukoliko ih ne iskorenimo. Kada ozlojeđenost zaokupi srce neke osobe, to može loše da utiče na duh cele skupštine. Međutim, ukoliko volimo Jehovu i svoju braću, trudićemo se da ne dozvolimo da razlike u ličnosti  remete mir koji vlada među Božjim narodom.

Ukoliko se ponizno trudimo da unapređujemo mir, videćemo koliko to dobra može doneti

Kada se trudimo da rešavamo razmirice na miran način, iznenadićemo se koliko dobra će to doneti. Osmotrimo primer jedne naše sestre. Ona kaže: „Imala sam utisak da se jedna sestra ophodi prema meni kao prema detetu. To mi je zaista smetalo. Pošto me je to sve više iritiralo, počela sam da budem veoma oštra prema njoj. Pomislila sam: ’Ona me uopšte ne poštuje. Neću ni ja nju.‘“

Sestra je kasnije razmislila o svom stavu. „Uvidela sam neke nedostatke u svojoj ličnosti, što me je veoma razočaralo. Shvatila sam da moram da promenim način razmišljanja. Nakon što sam se molila Jehovi u vezi s ovim problemom, kupila sam joj mali poklon i napisala na papiriću koliko mi je žao zbog mog lošeg stava. Kasnije smo se zagrlile i dogovorile da ćemo taj problem ostaviti iza nas. Nakon toga, među nama više nije bilo nikakvih razmirica.“

Ljudi danas iskreno žele mir. Međutim, kada se zbog nečega osećaju ugroženo ili im neko povredi ponos, više ne postupaju miroljubivo. To je uobičajeno za ljude koji ne služe Jehovi, ali ne bi bilo dobro da to bude slučaj i s njegovim slugama. Među njima bi trebalo da vladaju mir i jedinstvo. Jehova je nadahnuo apostola Pavla da napiše: „Usrdno [vas] molim da živite životom dostojnim poziva kojim ste pozvani, sa svom poniznošću i blagošću, s dugotrpljivošću, podnoseći jedni druge s ljubavlju, istinski se trudeći da održite jedinstvo duha, u miru koji vas povezuje“ (Ef. 4:1-3). Taj mir koji nas povezuje je neprocenjiv. Zato ga i dalje unapređujemo i budimo odlučni da rešimo sve razmirice koje se pojave među nama.