Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  jun 2016.

Osobina dragocenija od dijamanata

Osobina dragocenija od dijamanata

Ljudi na dijamante već dugo gledaju kao na veoma vredno drago kamenje. Neki dijamanti koštaju i po nekoliko miliona dolara. Međutim, s Božjeg stanovišta postoji nešto daleko vrednije. Šta je to?

 Razmotrimo sledeće iskustvo. Hajganuš, koja je nekršteni objavitelj i živi u Jermeniji, pronašla je pasoš nedaleko od svoje kuće. U njemu je bilo nekoliko platnih kartica i pozamašna suma novca. To je ispričala svom suprugu koji je takođe nekršteni objavitelj.

Premda je ovaj par imao ozbiljnih finansijskih poteškoća i bio u dugovima, odlučili su da sav novac odnesu na adresu navedenu u pasošu. Čovek koji je izgubio pasoš i njegova porodica bili su zapanjeni. Hajganuš i njen suprug su im objasnili da su postupili pošteno zato što se trude da žive po biblijskim načelima. Smatrali su da jednostavno moraju postupiti pošteno. Tu priliku su iskoristili da im kažu nešto o Jehovinim svedocima, kao i da im ostave neku biblijsku literaturu.

Ova porodica je želela da im da izvesnu sumu novca kao nagradu, ali Hajganuš je to učtivo odbila. Sledećeg dana ju je posetila supruga čoveka koji je izgubio pasoš i insistirala da pokloni Hajganuš dijamantski prsten u znak zahvalnosti.

Mnogi ljudi bi se, poput ove porodice, iznenadili kada bi se susreli sa ovakvim poštenjem. Naravno, to nije iznenadilo Jehovu. Šta možemo reći o njegovom stavu prema poštenju? Da li je poštenje pomenutog bračnog para bilo vredno truda?

OSOBINE KOJE SU DRAGOCENIJE OD MATERIJALNIH STVARI

Nije teško dati odgovor na gorepomenuta pitanja. Božje sluge znaju da je Bogu dragoceno to što oni nastoje da odražavaju njegove osobine, a ne dijamanti, zlato i druge materijalne stvari. Zato je i za njih odražavanje Božjih osobina nešto veoma dragoceno. Dakle, sasvim je jasno da se Jehovino gledište o tome šta je vredno a šta nije razlikuje od gledišta većine ljudi (Is. 55:8, 9).

To se može videti na primeru onoga što Biblija govori o mudrosti i razboritosti. U Poslovicama 3:13-15 piše: „Srećan je čovek koji mudrost nađe, i čovek koji razboritost stekne, jer je bolje steći mudrost nego steći srebro, ona je veći dobitak i od samog zlata. Dragocenija je od bisera, i ništa od onoga što ti je drago ne može se izjednačiti s njom.“ Jasno je da su Jehovi te osobine dragocenije od bilo kakvog blaga.

Šta, dakle, možemo reći o poštenju?

Jehova nam pruža savršen primer u tome šta znači biti pošten. On „ne može da laže“ (Titu 1:2). Apostol Pavle je pod njegovim nadahnućem hrišćanima jevrejskog porekla napisao sledeće: „Molite se za nas, jer smo uvereni da imamo čistu savest, jer u svemu želimo da pošteno postupamo“ (Jevr. 13:18).

Isus je takođe odličan primer u tom pogledu. Primera radi, prisetimo se situacije kada je prvosveštenik Kajafa uzviknuo: „Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hrist, Sin Božji!“ Isus je otvoreno rekao da on jeste Mesija iako je znao da će Sinedrion njegove reči iskoristiti da ga osudi za bogohuljenje i pogubi (Mat. 26:63-67).

Šta bi se moglo reći za nas? Da li bismo bili pošteni i u situacijama u kojima bismo mogli ostvariti neku materijalnu korist ukoliko bismo nešto prećutali ili prikazali drugačijim nego što zaista jeste?

 NIJE LAKO BITI POŠTEN

Mora se priznati da nije nimalo lako biti pošten u ovim poslednjim danima kada su mnogi ljudi „sebični, pohlepni za novcem“ (2. Tim. 3:2). Kada nastupi ekonomska kriza ili je teško doći do posla, mnogi smatraju da je opravdano krasti, varati ili na neki drugi način postupati nepošteno. Ovakvo gledište je toliko rašireno da mnogi smatraju da jednostavno ne dolazi u obzir da zbog poštenja propuste priliku da zarade. Čak su i neke Božje sluge zarad nepoštenog dobitka donele odluke zbog kojih su izgubile dobru reputaciju u skupštini (1. Tim. 3:8; Titu 1:7).

Međutim, velika većina Božjih slugu se trudi da se ugleda na Isusa. Oni znaju da su osobine koje Bog ceni daleko važnije od bilo kakvog bogatstva ili privilegija. Zato mladi školskog uzrasta koji žele da ugode Bogu ne pribegavaju nepoštenim postupcima da bi dobili bolje ocene (Posl. 20:23). Istina, poštenje neće uvek biti nagrađeno, kao što se to desilo Hajganuš. U svakom slučaju, Bog ceni one koji se trude da budu pošteni. Osim toga, pošteni ljudi imaju čistu savest, a ona je sasvim sigurno od neprocenjive vrednosti.

To možemo dobro ilustrovati primerom našeg brata Gagika. On kaže: „Pre nego što sam postao Jehovin svedok, radio sam u jednoj velikoj firmi čiji je vlasnik izbegavao da plati porez tako što je prijavljivao samo deo ostvarene dobiti. Od mene kao generalnog direktora očekivalo se da u poreskoj upravi nekoga podmitim kako bi nam progledali kroz prste kada su u pitanju neki naši nepošteni poslovi. Zbog toga sam bio na glasu kao nepošten čovek. Kad sam počeo da proučavam Bibliju, odlučio sam da prestanem s tim, iako je posao koji sam obavljao bio dobro plaćen. Osnovao sam sopstvenu firmu. Zakonski sam je registrovao i od prvog dana plaćam sve poreze“ (2. Kor. 8:21).

Gagik još kaže: „Sada zarađujem upola manje tako da mi je malo teže da se staram o svojoj porodici. Međutim, srećniji sam i imam čistu savest pred Jehovom. Svojim sinovima dajem dobar primer. Takođe su mi poverene neke odgovornosti u skupštini. Osim toga, na dobrom sam glasu, kako među poreskim službenicima tako i među drugim ljudima sa kojima sarađujem.“

JEHOVA POMAŽE SVOJIM SLUGAMA

Jehova voli one koji mu donose hvalu time što odražavaju osobine koje on ima. To važi i za poštenje (Titu 2:10). Kralj David je pod njegovim nadahnućem zapisao: „Mlad sam bio i ostareo sam, ali nisam video pravednika ostavljenog, ni decu njegovu hleb da prose“ (Ps. 37:25).

O tome svedoči primer Rute. Ona nije napustila svoju ostarelu svekrvu, Nojeminu, nego se brinula o njoj. Preselila se u Izrael, gde je mogla služiti pravom Bogu, Jehovi (Ruta 1:16, 17). Tamo je ona u skladu sa zakonskim odredbama pabirčila na njivama, čime je pokazala da je izuzetno poštena i vredna. Jehova nije dopustio da Ruta i Nojemina budu u oskudici, što je u skladu sa prethodno navedenim rečima kralja Davida (Ruta 2:2-18). Vredno je zapaziti da je Jehova uradio i više od toga da se samo postara za njihove materijalne potrebe. Izabrao je Rutu da bude pretkinja kralja Davida, kao i obećanog Mesije (Ruta 4:13-17; Mat. 1:5, 16).

 Nekim Jehovinim slugama nije nimalo lako da zarade za život. Međutim, njima nije ni na kraj pameti da pribegnu nepoštenim postupcima kojima bi lako rešili svoje probleme nego se trude da budu vredni i pošteni. Iz toga se vidi da oni više cene osobine koje ima Bog, među kojima je i poštenje, nego bilo kakve materijalne stvari (Posl. 12:24; Ef. 4:28).

Poput Rute, Božje sluge širom sveta uzdaju se u to da Jehova ima moć da im pomogne. Oni veruju da će on ispuniti svoje obećanje: „Nikada te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti“ (Jevr. 13:5). Jehova je toliko puta dokazao da može i želi da pomogne onima koji su u nepovoljnom položaju ali se trude da postupaju pošteno. On se drži svoje reči da će se postarati da njegove sluge imaju ono što im je neophodno za život (Mat. 6:33).

Ljudi visoko vrednuju dijamante i druge dragocenosti. Međutim, možemo biti sigurni da je našem nebeskom Ocu daleko dragocenije to što se trudimo da budemo pošteni i da odražavamo druge osobine koje su mu ugodne.

Poštenje nam omogućava da imamo čistu savest, kao i slobodu govora u službi propovedanja