KADA je Isus poučavao svoje učenike kako da propovedaju dobru vest, upozorio ih je i na to da ljudi neće uvek želeti da ih saslušaju (Luka 10:3, 5, 6). I mi u našoj službi možemo naići na one koji su grubi ili čak agresivni prema nama. Tada nam, što je sasvim razumljivo, može biti teško da budemo saosećajni.

Kada smo saosećajni, onda vidimo šta je drugima potrebno, koji ih problemi muče, žao nam je zbog onoga kroz šta prolaze i želimo da im pomognemo. Međutim, ukoliko više nismo toliko saosećajni prema ljudima na koje nailazimo u službi, može se desiti da izgubimo revnost i želju da im pomognemo. Baš kao što kiseonik može rasplamsati vatru, tako i naše saosećanje može rasplamsati našu revnost u službi (1. Sol. 5:19).

Kako možemo produbiti saosećanje čak i kada nam to teško pada? Pogledajmo tri primera koja nam mogu pomoći u tome, a to su Jehova, Isus i apostol Pavle.

BUDIMO SAOSEĆAJNI POPUT JEHOVE

Jehova već hiljadama godina trpi to što je na njegovo ime bačena ljaga. Pa ipak, on je i dalje „dobar prema nezahvalnima i zlima“ (Luka 6:35). Svoju dobrotu on pokazuje tako što je strpljiv s ljudima, budući da želi da se „sve vrste ljudi spasu“ (1. Tim. 2:3, 4). On mrzi zlo, ali ne mrzi ljude, već ih smatra dragocenima i zato ne želi da iko od njih izgubi život (2. Petr. 3:9).

Jehova Bog razume da je Satana mnogima uspeo da zaslepi um (2. Kor. 4:3, 4). Mnogi su još od malih nogu poučeni pogrešnim verovanjima i imaju pogrešne stavove. Zato im je teško da prihvate istinu. Ali Jehova želi da im pomogne. Kako to znamo?

Pogledajmo kako je gledao na Ninivljane. Iako je znao koliko su bili nasilni, rekao je Joni: „A meni da ne bude žao Ninive, velikog grada, u kome ima više od sto dvadeset hiljada ljudi koji ne znaju šta je desno, a šta levo“ (Jona 4:11). Jehova je video da su u duhovnom pogledu bili u veoma lošem stanju i zato je pokazao saosećanje prema njima tako što je poslao Jonu da ih upozori.

I nama su kao i Jehovi ljudi dragoceni. Zato se iskreno trudimo da pomognemo svakom ko želi da nas sasluša, čak i ako nam se čini da neće želeti ništa više od toga.

BUDIMO SAOSEĆAJNI POPUT ISUSA

Isus je, poput svog Oca, bio saosećajan prema ljudima. „Kad je video mnoštvo naroda, sažalio se na njih, jer su bili izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“ (Mat. 9:36). Isus je uvek gledao ispod površine. Zato je mogao da zapazi da su ljudi bili izmučeni jer su ih religiozne vođe poučavale lažima i loše se ophodile prema njima. Zbog toga ih je on „poučavao [...] mnogo čemu“, iako je znao da mnogi iz raznih razloga neće prihvatiti pouku koju je želeo da im pruži (Mar. 4:1-9).

Nemojmo biti očajni ukoliko neko isprva nije zainteresovan za istinu

Pošto se okolnosti u životu ljudi menjaju, može se desiti da se promeni i njihov stav prema istini

Kada drugi negativno reaguju na naše propovedanje, i mi treba da gledamo ispod površine i zapazimo zašto tako reaguju. Na primer, neki imaju loše mišljenje o Bibliji ili hrišćanstvu zbog loših primera  onih koji tvrde da su hrišćani. Drugi su možda čuli laži o našim verovanjima, a neki se plaše da će ih članovi porodice i rodbina ili drugi ismevati ukoliko razgovaraju s nama.

Neke osobe kojima propovedamo možda reaguju negativno zato što su preživele nešto traumatično i to je uticalo na njihovo emotivno stanje. Jedna misionarka po imenu Kim kaže: „Na našem području mnogi su bili žrtve rata i izgubili su sve što su imali. Oni nemaju nikakvu nadu u budućnost. Očajni su i veoma nepoverljivi. Na takvom području redovno nailazimo na one koji se protive našem propovedanju. Jednom prilikom sam čak bila napadnuta.“

Kako Kim uspeva da ostane saosećajna uprkos onome što doživljava u službi? Ona o tome kaže: „Kada su ljudi agresivni, trudim se da razmišljam o rečima iz Poslovica 19:11, gde stoji: ’Razumevanje čoveka zadržava od gneva.‘ Nastojim da ne izgubim iz vida ono što su ljudi na našem području preživeli i to mi pomaže da budem saosećajna. Pored toga, nisu svi negativni. Na ovom istom području, imamo neke fine naknadne posete.“

Šta nama može pomoći da budemo saosećajni? Na primer, možemo da se pitamo: „Kako bih reagovao kada bi meni neko propovedao o Kraljevstvu, a da sam u istoj situaciji kao ljudi na mom području?“ Primera radi, šta bi bilo da smo stalno slušali laži o Jehovinim svedocima? Možda bismo i mi tada bili negativni i značilo bi nam saosećanje drugih. Kada zadržimo na umu Isusovu zapovest da se prema drugima ophodimo onako kako bismo hteli da se oni ophode prema nama, bićemo saosećajni i onda kad nam je to teško (Mat. 7:12).

BUDIMO SAOSEĆAJNI POPUT PAVLA

Apostol Pavle je bio saosećajan čak i prema nasilnim protivnicima. On je to mogao da bude zato što nije zaboravio kakav je i sam bio. O tome je rekao: „Ranije [sam] bio hulnik, progonitelj i drznik. Ali ukazano mi je milosrđe, jer sam bio u neznanju i činio sam to dok nisam imao vere“ (1. Tim. 1:13). On je uvideo koliko su Jehova i Isus bili milosrdni prema njemu. To mu je verovatno pomoglo da prepozna sebe u nekima kojima je propovedao.

Ponekad se suočio s duboko ukorenjenim pogrešnim verovanjima. Kako je to delovalo  na njega? „Uznemirio se kad je video da je grad [Atina] pun idola“ (Dela 17:16). Pa ipak, baš to što ga je uznemiravalo upotrebio je da bi pružio dobro svedočanstvo (Dela 17:22, 23). U službi propovedanja se prilagođavao ljudima kako bi „na svaki mogući način“ spasao neke od njih (1. Kor. 9:20-23).

I mi se možemo ugledati na Pavla tako što ćemo uvažavati ljude, čak i kada imaju pogrešne stavove i verovanja. Zatim ćemo im taktično preneti „dobru vest o nečem boljem“ (Is. 52:7). Sestra po imenu Doroti kaže: „Na našem području mnogi su poučeni da je Bog grub i da samo kažnjava ljude. Ja ih pohvalim što veruju u Boga i onda im pažnju skrenem na Bibliju, jer je u njoj Jehova opisan kao Bog ljubavi koji priprema divnu budućnost za ljude.“

„NADVLADAVAJ ZLO DOBRIM“

Kako ovi poslednji dani ističu, možemo očekivati da će stavovi nekih ljudi ići „od zla na gore“ (2. Tim. 3:1, 13). Ali ne smemo dopustiti da to umanji naše saosećanje ili da nas liši radosti. Jehova nam može dati snagu da nadvladavamo „zlo dobrim“ (Rimlj. 12:21). Jedna pionirka po imenu Džesika kaže: „Često u službi naiđem na ljude koji su ponosni i koji omalovažavaju i nas i dobru vest koju im nosimo. To baš može da smeta. Zato kada započnem razgovor s nekom osobom, u sebi se pomolim Jehovi da na nju gledam onako kako on gleda. Tako se ne koncentrišem na svoja osećanja, već na to kako da pomognem osobi.“

Ne posustajmo u traženju onih koji su ispravno naklonjeni večnom životu

S vremenom, neki mogu prihvatiti našu pomoć i upoznati istinu

Takođe treba da razmišljamo i o tome kako da ohrabrimo naše saradnike u službi. Džesika o tome kaže: „Ako neko od nas doživi nešto loše u službi, trudim se da se ne bavim time. Umesto toga, skrenem razgovor na pozitivne teme, kao što je ono što svojom službom postižemo uprkos tome što neki negativno reaguju.“

Jehova je i te kako svestan da nam u službi nekad može biti teško. Zato se sigurno raduje kada smo i mi milosrdni poput njega i istrajavamo u službi (Luka 6:36). Naravno, Jehovino saosećanje ima granice. Možemo biti sigurni da on zna pravo vreme kada će okončati ovaj svet. Zato revno i saosećajno propovedajmo svim vrstama ljudi, budući da nije ostalo mnogo vremena (2. Tim. 4:2).