Da li je u redu da hrišćanin poseduje vatreno oružje radi zaštite od drugih ljudi?

Iako hrišćanin može da preduzme određene mere da bi zaštitio sebe i svoju porodicu, on i tada treba da se vodi biblijskim načelima. Ta načela jasno pokazuju da ne bi bilo ispravno koristiti vatreno oružje, poput pištolja ili puške, radi zaštite od drugih ljudi. Razmislimo o sledećem:

Ljudski život je svet u Jehovinim očima. David je o Jehovi napisao: „U tebi [je] izvor života“ (Ps. 36:9). Zato, ukoliko hrišćanin odluči da preduzme određene mere da zaštiti sebe ili svoju imovinu, učiniće sve što je u njegovoj moći kako bi izbegao da nekom oduzme život i tako postane kriv za krv (Pon. zak. 22:8; Ps. 51:14).

Činjenica je da postoje i drugi predmeti kojima bi osoba mogla nekome naneti smrtonosne povrede i tako postati kriva za krv. Međutim, ukoliko ona koristi vatreno oružje, veće su šanse da će nekome oduzeti život, slučajno ili namerno. * Pored toga, ukoliko napadač, koji je već napet, vidi da osoba drži oružje, situacija može vrlo lako izmaći kontroli i voditi do smrtnog ishoda.

Kada je Isus poslednje večeri svog života na zemlji rekao svojim učenicima da ponesu mačeve, nije im rekao da ih koriste  radi zaštite (Luka 22:36, 38). Želeo je da ih nečemu pouči, naime, da njegovi sledbenici ne treba da pribegavaju nasilju, čak ni kada se suoče s naoružanom ruljom (Luka 22:52). Nakon što je Petar izvukao mač i povredio prvosveštenikovog roba, Isus mu je zapovedio: „Vrati svoj mač na njegovo mesto.“ Zatim je izneo temeljno načelo kojeg se drže i današnji hrišćani: „Svi koji se mača hvataju od mača će i poginuti“ (Mat. 26:51, 52).

Kao što je prorečeno u Miheju 4:3, Božji narod je prekovao „svoje mačeve u raonike i svoja koplja u srpove“. Pravi hrišćani su poznati po miroljubivosti. To je u skladu s onim što je apostol Pavle pod Božjim nadahnućem rekao: „Nikome ne vraćajte zlo za zlo [...] Ako je moguće, koliko od vas zavisi, budite u miru sa svim ljudima“ (Rimlj. 12:17, 18). Iako se Pavle i sam suočio s mnogim opasnostima, uključujući i razbojnike, živeo je u skladu sa svojim rečima. Nikada nije stavljao ličnu bezbednost iznad biblijskih načela (2. Kor. 11:26). On se pouzdao u Boga i mudrost iz Božje Reči, koja je „bolja nego bojna oprema“ (Prop. 9:18).

Hrišćanima je život vredniji od materijalnih stvari. U Bibliji piše: „Život ne proizlazi iz onoga što [čovek] ima“ (Luka 12:15). Ukoliko blage reči ne zaustave naoružanog pljačkaša, mudro je da poslušamo Isusov savet: „Ne opirite se onome ko je zao.“ To će možda značiti da ćemo mu dati sve što traži od nas (Mat. 5:39, 40; Luka 6:29). * Najbolje je da učinimo sve što je u našoj moći kako ne bismo ni postali meta pljačkaša. Na primer, nećemo se razmetati materijalnim stvarima i nastojaćemo da u komšiluku budemo poznati kao Jehovini svedoci i miroljubivi ljudi (1. Jov. 2:16; Posl. 18:10).

Hrišćani poštuju tuđu savest (Rimlj. 14:21). Ukoliko je poznato da neki Svedok poseduje oružje da bi se zaštitio od drugih ljudi, neki suvernici bi mogli biti šokirani i čak bi se mogli spotaći u veri. Čak i ako pred zakonom imamo puno pravo da posedujemo oružje, ljubav prema braći i sestrama će nas podstaći da njihovo dobro stavljamo ispred svojih interesa (1. Kor. 10:32, 33; 13:4, 5).

Hrišćani žele da budu dobar primer drugima (2. Kor. 4:2; 1. Petr. 5:2, 3). Ako neki hrišćanin poseduje oružje radi zaštite od drugih ljudi, starešine će mu pružiti savet na temelju Biblije. Ukoliko on ipak odluči da zadrži oružje, ne može se smatrati primernim objaviteljem. Zato mu neće biti poverene odgovornosti ili posebna zaduženja u skupštini. Isto načelo se odnosi i na hrišćanina koji nosi oružje na poslu. Bilo bi mnogo bolje da potraži drugi posao. *

Svaki hrišćanin će doneti ličnu odluku o tome kako će zaštititi sebe, svoju porodicu i imovinu, kao i kojim će se poslom baviti. Međutim, pritom treba da se vodi biblijskim načelima, u kojima se ogledaju Božja mudrost i ljubav. Zato zreli hrišćanin neće posedovati vatreno oružje kako bi se zaštitio od drugih ljudi. On zna da oni koji se uzdaju u Boga i žive po njegovim načelima imaju pravu i trajnu zaštitu (Ps. 97:10; Posl. 1:33; 2:6, 7).

Tokom velike nevolje, hrišćani će se osloniti na Jehovu i neće pokušavati sami da se odbrane

^ odl. 3 Hrišćanin može odlučiti da poseduje vatreno oružje (na primer, pušku ili sačmaru) da bi ulovio nešto za hranu ili da bi se zaštitio od divljih životinja. Međutim, kada ga ne koristi, najbolje je da ono ne bude napunjeno, pa čak ni sklopljeno, i da bude zaključano na bezbednom mestu. U nekim zemljama je posedovanje oružja zakonom zabranjeno ili regulisano na neki drugi način. U svakom slučaju, hrišćanin je dužan da poštuje zakon (Rimlj. 13:1).

^ odl. 2 Više informacija o tome kako se odbraniti od silovatelja, može se naći u izdanjima Probudite se! od maja 2013, str. 7 i od 8. marta 1993, str. 6 (engl.).

^ odl. 4 Više informacija o tome da li hrišćanin može prihvatiti posao koji uključuje nošenje oružja, može se naći u izdanjima Stražarske kule od 1. novembra 2005, str. 31 i od 1. novembra 1983, str. 25-26.