Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  jul 2016.

Erik i Ejmi

Oni spremno služe — u Gani

Oni spremno služe — u Gani

POZNAJEŠ li nekog brata ili sestru koji su se preselili u zemlju u kojoj postoji veća potreba za objaviteljima Kraljevstva? Da li si se nekada pitao: „Šta ih motiviše da služe daleko od svoje kuće? Kako se pripremaju za tu veliku promenu? Da li bih i sam mogao da se oprobam u tome?“ Najbolji način da saznaš više o toj vrsti službe jeste da čuješ šta kažu oni koji su to već probali. Neki od njih su podelili svoje iskustvo s nama.

ŠTA IH MOTIVIŠE?

Kako ste počeli da razmišljate o tome da se preselite u zemlju u kojoj je potrebna pomoć u propovedanju? „Godinama sam razmišljala o tome da služim u drugoj zemlji, ali mi je to delovalo nedostižno“, kaže Ejmi koja ima nešto više od 30 godina i dolazi iz Sjedinjenih Država. Zbog čega je promenila mišljenje? „Jedan bračni par koji služi u Belizeu pozvao me je 2004. da dođem kod njih na mesec dana da sarađujemo u službi. Stvarno sam uživala tamo! Godinu dana kasnije, preselila sam se u Ganu, gde sam nastavila da služim kao pionir.“

Stefani i Aron

Stefani ima skoro 30 godina i takođe je iz Sjedinjenih Država. Pre nekoliko godina je malo bolje sagledala svoje okolnosti i pomislila: „Zdrava sam i nemam neke porodične obaveze. Stvarno bih mogla da učinim mnogo više za Jehovu od onoga što trenutno činim.“ Tada je odlučila da se preseli u Ganu. Filip i Ajda su bračni par iz Danske i imaju oko 60 godina. Oduvek su maštali o tome da se presele tamo gde je potrebna pomoć u propovedanju. Tražili su način da ostvare svoj san. „Kada nam se ukazala prilika“, kaže Filip, „to je bilo kao da nam Jehova kaže: ’Samo napred!‘“ Preselili su se u Ganu  2008. i tamo služe više od tri godine.

Bruk i Hans

Hans i Bruk su bračni par i imaju tridesetak godina. Oni služe u Sjedinjenim Državama. Učestvovali su u pružanju humanitarne pomoći nakon uragana Katrina 2005. Kasnije su se prijavili da pomažu u međunarodnom programu za gradnju, ali nisu bili pozvani. Hans se priseća: „Na jednom kongresu smo čuli govor u kom je pomenuto da se kralj David pomirio s činjenicom da neće on graditi hram, pa se usredsredio na ono što je mogao da uradi. To nam je pomoglo da uvidimo da nije pogrešno promeniti svoj duhovni cilj“ (1. Let. 17:1-4, 11, 12; 22:5-11). Bruk dodaje: „Jehova je želeo da ’pokucamo na druga vrata‘.“

Kada su čuli šta su sve lepo doživeli njihovi prijatelji koji su služili u drugim zemljama i Hans i Bruk su se odvažili na taj korak. Otišli su u Ganu 2012. i tamo su četiri meseca pomagali jednoj skupštini na znakovnom jeziku. Iako su morali da se vrate u Sjedinjene Države, ono što su doživeli u Gani ojačalo je njihovu želju da se uvek trude da čine najbolje što mogu za Jehovu. Kasnije su pomagali u izgradnji podružnice u Mikroneziji.

KORAK PO KORAK DO CILJA

Kako ste se pripremali da služite tamo gde je veća potreba za objaviteljima? „Proučavala sam članke iz Stražarske kule * koji su govorili o tome“, kaže Stefani. „Razgovarala sam sa starešinama i pokrajinskim nadglednikom i njegovom suprugom o tome da bih volela da služim u drugoj zemlji. A pre svega, često sam to spominjala Jehovi u molitvi.“ Stefani se istovremeno trudila da i dalje bude štedljiva i da stavlja novac na stranu. Od toga je mogla da živi kad se preselila.

 Hans kaže: „Molili smo Jehovu da nas usmeri tamo gde on želi da mu služimo. Odredili smo datum do kog bismo voleli da realizujemo svoje planove i to smo mu rekli u molitvi.“ Njih dvoje su poslali pisma u četiri podružnice. Braća iz podružnice u Gani su oberučke prihvatila njihovu pomoć, tako da su Hans i Bruk otputovali tamo s namerom da ostanu dva meseca. „Milina je bila sarađivati s tom skupštinom“, kaže Hans, „tako da smo odlučili da ostanemo duže nego što smo planirali.“

Adrija i Džordž

Džordž i Adrija su bračni par iz Kanade i imaju skoro 40 godina. Imajući u mislima da Jehova blagosilja dobre odluke, a ne samo dobre planove, počeli su da rade na ostvarenju svog cilja. Stupili su u kontakt s jednom sestrom koja služi u Gani kako bi saznali sve što ih je zanimalo. Takođe su pisali podružnicama u Kanadi i Gani. „Trudili smo se da još više pojednostavimo život“, kaže Adrija. Zahvaljujući tome što su učinili nešto konkretno, 2004. su se preselili u Ganu.

PREVAZILAŽENJE PREPREKA

Na koje ste prepreke naišli kad ste se preselili i šta vam je pomoglo da ih prevaziđete? Ejmi je u početku osećala nostalgiju. „Sve je bilo skroz drugačije od onoga na šta sam navikla.“ Kako je s tim izašla na kraj? „Kad bih se čula s mojima, oni bi mi govorili koliko cene ono što radim. To mi je pomoglo da ne odustanem. Kada smo počeli da koristimo video-pozive, više nisam imala osećaj da su tako daleko  jer smo mogli da se vidimo.“ Ejmi se sprijateljila s jednom iskusnom sestrom iz Gane, koja joj je pomogla da bolje razume njihovu kulturu. „Uvek sam mogla da se oslonim na nju i da joj se obratim kad mi nije bilo jasno zašto ljudi reaguju na određen način. Uz nju sam naučila kako da se postavim u različitim situacijama, što mi je mnogo značilo u službi. Zahvaljujući tome, služba mi je pričinjavala veliku radost.“

Džordž i Adrija su u početku imali osećaj kao da su se vratili u prošlost. „Nije bilo veš-mašine, već smo veš prali u kofama. Činilo nam se kao da nam je za pripremu obroka trebalo deset puta više vremena nego ranije“, priča Adrija. „Ali nakon nekog vremena smo na situacije koje su nam isprva padale teško počeli da gledamo kao na nova iskustva.“ Bruk kaže: „Uprkos teškoćama s kojima se suočavamo kao pioniri, stvarno smo srećni. Ovde smo doživeli toliko lepih stvari da prosto ne možemo ni da ih nabrojimo. To je nešto što ostaje za čitav život.“

SLUŽBA KOJA DONOSI RADOST

Zbog čega biste drugima preporučili ovaj vid službe? „Ne mogu da opišem kolika je radost propovedati tamo gde ima osoba koje žele da upoznaju istinu i da svaki dan proučavaju“, kaže Stefani. „To što sam došla da služim ovde jedna je od najboljih odluka koje sam do sada donela!“ Stefani se 2014. udala za Arona i oni danas zajedno služe u podružnici u Gani.

„Oprobati se u ovakvoj službi stvarno je izuzetno“, kaže Kristina, pionirka iz Nemačke, koja ima oko 30 godina. Pre nego što je došla u Ganu služila je u Boliviji. Ona dodaje: „Pošto mi je porodica daleko, u svim situacijama se oslanjam na Jehovu. On mi je sada mnogo stvarniji. Takođe sam videla prelepo jedinstvo koje postoji u Jehovinom narodu. Sve to je obogatilo moj život.“ Ona se nedavno udala za Gedeona i njih dvoje su zajedno nastavili da služe u Gani.

Kristina i Gedeon

Filip i Ajda su ispričali šta su preduzeli da bi zainteresovanima pomogli da napreduju. „Ranije smo vodili 15 ili više biblijskih kurseva, ali smo sada taj broj ograničili na 10, tako da svakome od njih možemo više da se posvetimo.“ Kakvi su bili rezultati? Filip kaže: „Proučavao sam s jednim momkom po imenu Majkl. On je mogao da proučava svaki dan i tako se dobro pripremao da smo za mesec dana završili knjigu Šta Biblija naučava. Nakon toga je postao nekršteni objavitelj. Prvog dana kad je krenuo u službu, pitao me je: ’Da li bi mogao da mi pomogneš oko mojih biblijskih kurseva?‘ Začuđeno sam ga pogledao, pa mi je objasnio da je započeo tri kursa i da mu je potrebna pomoć.“ Toliko je velika potreba za onima koji bi poučavali druge da su čak i oni koji su još uvek „učenici“, već postali „učitelji“.

Ajda i Filip

Ejmi kaže da je veoma brzo postala svesna toga koliko je u ovoj zemlji stvarno velika potreba. Ona kaže: „Nedugo nakon što smo stigli u Ganu, propovedali smo u jednom seocetu i tražili gluve osobe. Pronašli smo, ne jednu, već osam gluvih osoba — i to samo u jednom selu!“ U međuvremenu se Ejmi udala za Erika i sada zajedno služe kao specijalni pioniri u skupštini na znakovnom jeziku. U ovoj zemlji ima preko 300 gluvih objavitelja i zainteresovanih osoba. Džordž i Adrija su služeći u Gani osetili kako je to biti misionar. Koliko su samo bili srećni kada su pozvani da pohađaju 126. razred škole Galad! Oni su danas misionari u Mozambiku.

POKRENUTI LJUBAVLJU

Divno je znati da toliko mnogo objavitelja odlazi u druge zemlje da bi zajedno s tamošnjom braćom i sestrama sarađivali u stvaranju učenika (Jov. 4:35). U Gani se u proseku svake sedmice krsti 120 osoba. Ukupno je 17 objavitelja došlo da služi u toj zemlji. Sve njih, kao i hiljade drugih objavitelja širom sveta, ljubav prema Jehovi pokreće da se spremno stave na raspolaganje. Svi oni bez sumnje veoma raduju Jehovino srce! (Ps. 110:3; Posl. 27:11).

^ odl. 9 Neki od članaka koji govore o toj temi su: „Možeš li da se preseliš tamo gde je veća potreba za objaviteljima?“ i „Možeš li preći u Makedoniju?“, iz izdanja Stražarske kule od 15. aprila i 15. decembra 2009.