Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  januar 2018.

Ljubav koja donosi pravu sreću

Ljubav koja donosi pravu sreću

Srećan je narod čiji je Bog Jehova! (PS. 144:15)

PESME: 111, 109

1. Zašto je vreme u kome živimo posebno?

ŽIVIMO u vremenu koje je zaista posebno. Kao što je u Bibliji prorečeno, Jehova sakuplja „veliko mnoštvo ljudi [...] iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika“. Oni sačinjavaju „silan narod“ koji broji više od osam miliona ljudi koji radosno „služe [Bogu] dan i noć“ (Otkr. 7:9, 15; Is. 60:22). Nikada ranije nije bilo toliko mnogo ljudi koji vole Boga i svoje bližnje.

2. Koja je ljubav uobičajena među ljudima otuđenim od Boga? (Videti sliku na početku članka.)

2 Međutim, u Bibliji je prorečeno da će postojati i oni koji neće voleti Boga, već sebe, što je odlika sebičnih ljudi, otuđenih od Boga. Apostol Pavle je o tome napisao: „U poslednjim danima [...] ljudi će biti sebični [samoljubivi, Savremeni srpski prevod], pohlepni za novcem [...] koji više vole užitke nego Boga“ (2. Tim. 3:1-4). Takva sebična ljubav u kojoj je osoba okrenuta samo prema sebi u potpunoj je suprotnosti s ljubavlju prema Bogu. Ljudi možda smatraju da će im to doneti sreću, ali takav stav je samo doprineo tome da je danas svet pun samoljubivih ljudi  zbog kojih su ovo zaista „teška vremena“.

3. Šta ćemo razmatrati u ovom članku i zašto?

3 Apostol Pavle je znao da sebična ljubav, koja je veoma raširena, može loše uticati na prave hrišćane. Zato je svojim suvernicima rekao da se klone onih koji je pokazuju (2. Tim. 3:5). Ali mi ne možemo izbeći svaki kontakt s takvim ljudima. Zato je važno da razmišljamo kako se možemo zaštititi od njihovog lošeg uticaja i kako da ugodimo Jehovi, Bogu koji je oličenje ljubavi. Pogledajmo sada koja je razlika između ljubavi prema Bogu i ljubavi o kojoj se govori u 2. Timoteju 3:2-4. To će nam pomoći da se preispitamo i da shvatimo koja ljubav donosi pravu sreću u životu.

DA LI VIŠE VOLIMO BOGA ILI SEBE?

4. Zašto je sasvim normalno da volimo sebe?

4 Apostol Pavle je napisao da će ljudi biti samoljubivi. Ima li nečeg lošeg u tome da volimo sebe? Naravno da nema. To je sasvim normalno, pa čak i poželjno. Jehova nas je tako stvorio. Isus je rekao: „Voli svog bližnjeg kao samog sebe“ (Mar. 12:31). Ako ne volimo sebe, ne možemo voleti ni svoje bližnje. Biblija još kaže: „Muževi treba da vole svoje žene kao svoje telo. Ko voli svoju ženu, voli samog sebe. Jer niko ne mrzi svoje telo, nego ga hrani i neguje“ (Ef. 5:28, 29). Dakle, jasno je da u izvesnoj meri moramo voleti sebe.

5. Kako bi opisao samoljubive ljude?

5 U 2. Timoteju 3:2 ne govori se o normalnoj i uravnoteženoj ljubavi prema sebi, već o izvitoperenoj i sebičnoj ljubavi. Oni koji preterano vole sebe misle o sebi više nego što treba da misle. (Pročitati Rimljanima 12:3.) Oni su sebi na prvom mestu i ne mare mnogo za druge. Kad ne ide sve kako treba, uvek su im drugi krivi. U jednom biblijskom priručniku se za one koji previše vole sebe kaže da su poput „ježa koji se sklupča i tako mekoću i toplinu svog krzna zadržava samo za sebe, a svima ostalima pokazuje svoje oštre bodlje“. Takvi samoživi ljudi ne mogu biti zaista srećni.

6. Kako ljubav prema Bogu utiče na ljude?

6 Neki izučavaoci Biblije smatraju da je apostol Pavle najpre naveo samoljubivost zato što iz nje proizlaze druge loše osobine. Za razliku od toga, ljubav prema Bogu pozitivno utiče na ljude. Tako se u Bibliji ljubav prema Bogu povezuje s radošću, mirom, strpljenjem, ljubaznošću, dobrotom, verom, blagošću i samosavladavanjem (Gal. 5:22, 23). Psalmista je napisao: „Srećan je narod čiji je Bog Jehova!“ (Ps. 144:15). Jehova je srećan Bog, pa je zato i njegov narod srećan. Nadalje, za razliku od samoljubivih ljudi koji misle samo na svoju korist, Jehovine sluge uživaju u tome da čine nešto dobro za druge (Dela 20:35).

Šta će nam pomoći da ne postanemo samoljubivi? (Videti 7. odlomak)

7. Koja pitanja će nam pomoći da utvrdimo koliko volimo Boga?

7 Kako možemo utvrditi da li više volimo Boga ili sebe? Razmotrimo savet koji je zapisan u Filipljanima 2:3, 4: „Ništa ne radite iz častoljublja niti iz sujete, nego u poniznosti smatrajte druge većima od sebe, i ne gledajte samo na svoju korist nego i na korist drugih.“ Možemo da se pitamo: „Da li primenjujem taj savet? Da li se iskreno trudim da vršim Jehovinu volju? Da li pomažem drugima,  bilo u skupštini bilo u službi propovedanja?“ Nije uvek lako posvetiti se drugima. To iziskuje trud i samopožrtvovanost. Ali saznanje da zbog toga imamo naklonost Jehove, Vrhovnog Vladara celog svemira, donosi nam radost koja se ni sa čim ne može uporediti.

8. Na šta je neke podstakla ljubav prema Jehovi?

8 Ljubav prema Jehovi je podstakla neke da se odreknu unosne karijere da bi mu više služili. Na primer, jedna naša sestra iz Sjedinjenih Država, koja se zove Erika, po zanimanju je lekar. Ali odlučila je da se posveti pionirskoj službi, a ne karijeri. Zajedno sa svojim mužem služila je u nekoliko zemalja. Ona kaže: „Mnoga iskustva koja smo doživeli pomažući drugima na stranom govornom području, kao i prijateljstva koja smo stekli, zaista su obogatili naš život. I dalje radim kao lekar, ali to što više vremena i snage koristim da lečim ljude u duhovnom pogledu i da budem tu za braću u skupštini donosi mi pravu radost i zadovoljstvo.“

DA LI SKUPLJAMO BLAGO NA NEBU ILI NA ZEMLJI?

9. Zašto ljubav prema novcu ne donosi sreću?

9 Apostol Pavle je napisao da će ljudi biti pohlepni za novcem“. Pre nekoliko godina, jedan pionir u Irskoj je razgovarao s jednim čovekom o Bogu. Taj čovek je izvadio novčanik, uzeo nekoliko novčanica, podigao ih uvis i ponosno rekao: „Ovo je moj bog!“ Iako mnogi ne bi ovako otvoreno rekli koliko im je novac važan, svet je prepun onih koji vole novac i stvari koje se njime mogu kupiti. Ali Biblija jasno kaže: „Ko voli srebro, nikad mu nije dosta srebra, i ko voli bogatstvo, nikad mu nije dosta dobitka“ (Prop. 5:10). Takvi ljudi zgrću sebi bogatstvo, jer uvek žele više, i tako sebi nanose „mnoge patnje“ (1. Tim. 6:9, 10).

10. Šta je Agur rekao o siromaštvu i bogatstvu?

10 Naravno, svima nam je potreban novac. On nam pruža izvesnu meru sigurnosti (Prop. 7:12). Ali može li čovek biti zaista srećan ako ima samo za neke najosnovnije stvari? Naravno da može! (Pročitati Propovednika 5:12.) O tome je Agur, Jakejev sin, napisao: „Ne daj mi ni siromaštva ni bogatstva. Daj mi da jedem hleba koliko mi treba.“ Nije teško razumeti zašto nije želeo da bude siromašan. Kao što je u nastavku objasnio, nije želeo da se nađe u iskušenju da krade jer bi time naneo sramotu Jehovi. Ali zašto se nije molio ni da bude bogat? To je objasnio kada je rekao: „Da se ne bih zasitio, pa te se odrekao i rekao: ’Ko je Jehova?‘“ (Posl. 30:8, 9). Verovatno smo se i mi sreli s nekima koji se više uzdaju u svoje bogatstvo nego u Boga.

11. Šta je Isus rekao o novcu?

11 Oni koji vole novac ne mogu ugoditi Bogu. Zato je Isus rekao: „Niko ne može robovati dvojici gospodara, jer ili će jednog mrzeti, a drugog voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete robovati Bogu i bogatstvu.“ Pre toga je rekao: „Ne skupljajte više sebi blago na zemlji, gde moljac i rđa nagrizaju, i gde lopovi provaljuju i kradu. Nego skupljajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne nagrizaju, i gde lopovi ne provaljuju i ne kradu“ (Mat. 6:19, 20, 24).

12. Kako nam skromniji način života omogućuje da više služimo Jehovi?

 12 Mnoge Jehovine sluge su uvidele da im skromniji način života donosi više sreće i da im omogućuje da u većoj meri služe Jehovi. Na primer, jedan naš brat iz Sjedinjenih Država, koji se zove Džek, prodao je svoju veliku kuću i napustio posao kojim se bavio zato što je želeo da se pridruži svojoj supruzi u pionirskoj službi. On kaže: „Nije bilo lako napustiti lepu kuću i imanje. Ali pre nego što smo to uradili, godinama sam dolazio kući nervozan zbog problema na poslu, dok je moja supruga, koja je bila opšti pionir, uvek bila srećna. Znala je da mi kaže: ’Ja imam najboljeg gazdu na svetu!‘ Sada kada sam i ja pionir, oboje radimo za istog gazdu, Jehovu.“

Šta će nam pomoći da ne postanemo ljudi koji vole novac? (Videti 13. odlomak)

13. Kako možemo proceniti kakav je naš stav prema novcu?

13 Da bismo procenili kakav je naš stav prema novcu, moramo iskreno odgovoriti na sledeća pitanja: „Da li svojim načinom života pokazujem da zaista verujem u ono što Biblija kaže o novcu? Da li stalno razmišljam o tome kako da zaradim novac? Da li su mi materijalne stvari važnije od prijateljstva s Jehovom i drugim ljudima? Da li se zaista uzdam u Jehovu da će se pobrinuti za moje osnovne potrebe?“ Možemo biti sigurni da Jehova nikada neće razočarati one koji se uzdaju u njega (Mat. 6:33).

DA LI VIŠE VOLIMO JEHOVU ILI UŽITKE?

14. Koje je uravnoteženo gledište o užicima?

14 Kao što je prorečeno, danas ima mnogo onih koji „vole užitke“. Videli smo da je normalno da u izvesnoj meri volimo sebe i da nam novac donekle pruža sigurnost. Isto tako je normalno da postoje i neke stvari u kojima uživamo. Jehova sigurno ne želi da se odričemo svakog zadovoljstva. Sama Biblija kaže: „Hajde, s radošću jedi hleb svoj i veselog srca pij vino svoje“ (Prop. 9:7).

15. O kome se govori u 2. Timoteju 3:4?

 15 Izraz koji je apostol Pavle upotrebio u 2. Timoteju 3:4 ukazuje na one koji toliko vole užitke da su zbog njih iz svog života isključili Boga. Izvorni tekst nosi misao o tome da će ti ljudi „voleti užitke, a ne Boga“. Jedan izučavalac Biblije je napisao: „Ovaj [stih] sasvim sigurno ne govori o ljudima koji u izvesnoj meri vole Boga, već o onima koji ga uopšte ne vole.“ To je veoma ozbiljno upozorenje onima koji preterano vole užitke. Biblija za njih kaže da su „odvučeni [...] užicima ovog života“ (Luka 8:14).

16, 17. Kakav stav je Isus imao prema užicima?

16 Isus nam je pokazao šta znači imati uravnotežen stav prema užicima. Biblija kaže da je bio na jednoj svadbi i na jednoj velikoj gozbi (Jov. 2:1-10; Luka 5:29). Na svadbi je nestalo vina, pa je učinio čudo i vodu pretvorio u vino. Kada su ga jednom drugom prilikom neki kritikovali što jede i pije, on je otvoreno rekao da su ti ljudi neuravnoteženi u svojim stavovima (Luka 7:33-36).

17 Pa ipak, Isus nije bio zaokupljen užicima. Najvažnije mu je bilo da ugodi Jehovi i zato je činio sve što može kako bi pomagao ljudima. Bio je spreman da svoj život položi za ljude. Onima koji žele da idu njegovim stopama rekao je: „Srećni ste kad vas zbog mene vređaju i progone i lažući vam pripisuju svakakva zla. Radujte se i kličite, jer je velika vaša nagrada na nebesima. Jer tako su progonili i proroke pre vas“ (Mat. 5:11, 12).

Šta će nam pomoći da ne postanemo ljudi koji vole užitke? (Videti 18. odlomak)

18. Koja pitanja će nam pomoći da procenimo koliko volimo užitke?

18 Kako možemo proceniti koliko volimo užitke? Bilo bi dobro da se pitamo: „Da li mi je zabava važnija od sastanaka i službe propovedanja? Da li sam spreman da se nečega odreknem da bih služio Jehovi? Kada biram razonodu, da li se pitam šta Jehova misli o takvom vidu zabave?“ Ako iskreno volimo Jehovu, nećemo izbegavati samo ono što znamo da mu se ne dopada već i ono što mislimo da mu se možda ne bi dopalo. (Pročitati Mateja 22:37, 38.)

ŠTA DONOSI PRAVU SREĆU

19. Kakvi ljudi nikada ne mogu biti u potpunosti srećni?

19 Uskoro će doći kraj ovom Sataninom svetu, u kome ljudi već oko 6 000 godina podnose mnoge nevolje. Zemlja je puna samoljubivih ljudi koji vole novac i užitke. To su pohlepni ljudi kojima se život vrti oko ispunjavanja sopstvenih želja. Oni jednostavno ne mogu biti srećni. Nasuprot tome, Božja Reč kaže: „Srećan je onaj kome pomaže Bog Jakovljev, koji nade svoje polaže u Jehovu, Boga svoga“ (Ps. 146:5).

20. Kako je tebi ljubav prema Bogu donela sreću?

20 Božji narod neguje ljubav prema Bogu i ona je svakim danom sve veća. Svake godine im se pridružuju još mnogi koji isto tako razvijaju ljubav prema Bogu. To je dokaz da Božje Kraljevstvo vlada i da će uskoro ljudima doneti neizrecive blagoslove. Saznanje da činimo sve što možemo da bismo vršili Božju volju donosi nam pravu radost. A oni koji vole Jehovu zauvek će biti srećni! U sledećem članku ćemo govoriti o nekim lošim osobinama koje proističu iz samoljubivosti i videćemo u kakvoj su one suprotnosti s dobrim osobinama koje neguju Jehovine sluge.