Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  januar 2017.

Zašto je važno da budemo skromni

Zašto je važno da budemo skromni

Mudrost je kod skromnih (POSL. 11:2)

PESME: 38, 69

1, 2. Zašto je Bog odbacio Saula? (Videti sliku na početku članka.)

KADA je Saul izabran za kralja, bio je skroman i na dobrom glasu (1. Sam. 9:1, 2, 21; 10:20-24). Ali ubrzo je počeo da postupa oholo. Jednom prilikom su hiljade Filisteja došle da se bore s Izraelcima. Prorok Samuilo je rekao Saulu da će doći i prineti žrtvu Jehovi. Međutim, pošto je Samuilo kasnio, Izraelce je uhvatio strah i mnogi su počeli da napuštaju Saula. Zato je Saul sigurno počeo da razmišlja: „Moram nešto da uradim, i to brzo.“ Tako je prineo žrtvu, čime je prekoračio svoja ovlašćenja. Jehovi to nije bilo po volji (1. Sam. 13:5-9).

2 Kad je Samuilo stigao, prekorio je Saula. Ali Saul nije priznao da je pogrešio, već se izgovarao i pokušao da krivicu svali na narod (1. Sam. 13:10-14). Bio je to prvi u nizu pogrešnih poteza, koji su doveli do toga da ga Jehova na kraju odbaci kao  kralja (1. Sam. 15:22, 23). Iako je Saulov početak bio dobar, kraj mu je bio katastrofalan (1. Sam. 31:1-6).

3. (a) Kako mnogi gledaju na skromnost? (b) Na koja pitanja ćemo dobiti odgovor?

3 U današnjem svetu prožetom takmičarskim duhom, mnogi smatraju da moraju da se ističu kako bi napredovali. Zato u njihovom životu nema ni traga skromnosti. Na primer, jedan poznati glumac i političar jednom je rekao: „Za mene se ni u kom pogledu ne može reći da sam skroman — a voleo bih da tako i ostane.“ Međutim, zašto je skromnost ipak veoma važna? Šta skromnost jeste, a šta nije? Kako možemo ostati skromni i u izazovnim situacijama? U ovom članku ćemo odgovoriti na prva dva pitanja, a u sledećem na treće.

ZAŠTO JE SKROMNOST VAŽNA?

4. Šta su „ohola dela“?

4 U Bibliji se kaže da je suprotnost skromnosti oholost. (Pročitati Poslovice 11:2.) Zato se David molio Jehovi: „Od dela oholih čuvaj slugu svoga“ (Ps. 19:13). Kada se može reći da neko čini „ohola dela“? Kada zbog nestrpljenja ili ponosa učini nešto na šta nema pravo ili nije ovlašćen za to. Pošto smo nesavršeni, svi ponekad tako postupimo. Međutim, iz Saulovog primera učimo da ako steknemo naviku da sebi dajemo previše za pravo i uzimamo stvari u svoje ruke, pre ili kasnije ćemo imati ozbiljan problem s Jehovom. U Psalmu 119:21 o Jehovi čitamo: „Prekorio si [...] ohole.“ Zašto je oholost tako ozbiljan prestup?

5. Zašto su ohola dela ozbiljna stvar?

5 Ohola dela su ozbiljnija od nenamernih grešaka. Zašto? Kao prvo, ako smo oholi, mi pokazujemo nepoštovanje prema Jehovi, svom Bogu i Vladaru. Kao drugo, ako prelazimo granice svog autoriteta, verovatno ćemo doći u sukob s drugima (Posl. 13:10). I kao treće, kada postane jasno da smo postupili oholo, bićemo posramljeni ili čak poniženi (Luka 14:8, 9). Dakle, oholost uvek ima loš ishod i zato je bolje biti skroman, kako nas Biblija i savetuje.

ŠTA JE SKROMNOST?

6, 7. Kako su skromnost i poniznost povezane?

6 Skromnost je usko povezana sa poniznošću. Ponizna osoba se ne postavlja iznad drugih (Fil. 2:3). Ona je obično i skromna, ne ističe svoje sposobnosti i dostignuća, priznaje svoje greške i spremna je da prihvati predloge i ideje drugih. Jehova voli kada smo takvi.

7 Slično tome, kada se u Bibliji za neku osobu kaže da je skromna, to na izvornom, grčkom jeziku znači da ona dobro poznaje sebe i uviđa da postoje stvari koje ne može da uradi ili koje joj nisu dozvoljene. Zato se ona s poštovanjem ophodi s drugima.

8. Koji su neki upozoravajući znakovi oholog razmišljanja ili postupanja?

8 Kako bi se moglo desiti da počnemo da razmišljamo ili postupamo oholo? Osmotrimo nekoliko upozoravajućih znakova. Možda počinjemo da mislimo kako smo zbog svojih zaduženja važniji od drugih (Rimlj. 12:16). Ili možda skrećemo preveliku pažnju na sebe (1. Tim. 2:9, 10). Možda snažno zastupamo neki stav samo zbog svog autoriteta ili ličnog mišljenja, ili zato što smo u bliskom odnosu s nekim ko ima autoritet  (1. Kor. 4:6). Kada tako postupamo, često nismo ni svesni da prelazimo granicu i da postupamo oholo.

9. (a) Šta može voditi do oholih dela? (b) Navedi primere nekih koji su postupili oholo.

9 Svakom se može desiti da dozvoli da ga nadvladaju sebične želje i da zbog toga postupi oholo. Preterana ambicija, zavist i nekontrolisan gnev mogu voditi do oholih dela. U Bibliji čitamo o Avesalomu, Oziji i Navuhodonosoru koji su postupili oholo. Međutim, Jehova im je stavio do znanja da moraju da se ponize (2. Sam. 15:1-6; 18:9-17; 2. Let. 26:16-21; Dan. 5:18-21).

10. Na osnovu biblijskih primera objasni zašto ne treba da sudimo drugima.

10 Postoje još neki razlozi zbog kojih neko ne postupi skromno. Uzmimo za primer ono što su uradili Avimeleh i Petar (Post. 20:2-7; Mat. 26:31-35). Da li su oni bili oholi ili jednostavno nisu poznavali sve činjenice i postupili su bez razmišljanja? Pošto ne možemo da čitamo srca, ne treba da sudimo drugima iz kojih motiva nešto rade. Tako ćemo pokazati i da smo mudri i da volimo druge. (Pročitati Jakovljevu 4:12.)

CENIMO SVOJE MESTO U JEHOVINOJ ORGANIZACIJI

11. Šta skromna osoba razume?

11 Skromna osoba razume koje je njeno mesto u Božjoj organizaciji. Pošto je Jehova Bog reda, svakome od nas je dodelio ulogu u skupštini. Iako se razlikujemo u znanju, sposobnostima i talentima, svi smo važni. Sve svoje darove treba da koristimo tako da slavimo Jehovu i budemo od koristi drugima (Rimlj. 12:4-8). Jehova nam je ukazao čast i poverenje time što nam je dao odgovornost da budemo „nastojnici [njegove] nezaslužene dobrote“. (Pročitati 1. Petrovu 4:10.)

Šta možemo naučiti od Isusa kad nam se promene okolnosti? (Videti odlomke 12-14)

12, 13. Zašto ne treba da se iznenadimo kada se naša uloga u Božjoj organizaciji promeni?

12 Međutim, naša uloga u Božjoj organizaciji se s vremenom može promeniti. Pogledajmo to na primeru Isusa. On je u početku bio sam s Jehovom (Posl. 8:22). Onda je pomagao Jehovi u stvaranju drugih duhovnih bića, svemira i na kraju čoveka (Kol. 1:16). Kasnije je dobio novu ulogu. Trebalo je da dođe na zemlju, i to tako što će se roditi kao bespomoćna beba, a zatim sazreti u odraslog čoveka (Fil. 2:7). Nakon što je položio život za druge, vratio se na nebo kao duhovno biće da bi 1914. postao Kralj Božjeg Kraljevstva (Jevr. 2:9). To za njega nije bila poslednja promena. Nakon što bude bio Kralj hiljadu godina, predaće Kraljevstvo Jehovi Bogu tako da „Bog bude sve svima“ (1. Kor. 15:28).

13 I mi možemo očekivati promene u životu. Ponekad će se naše odgovornosti menjati u skladu s našim odlukama. Primera radi, možda ćemo stupiti u brak ili dobiti decu. Možda ćemo pojednostaviti život i započeti s punovremenom službom. Osim toga, naše okolnosti se mogu promeniti i uticati na naša zaduženja u organizaciji. To može voditi do povećanja ili smanjenja naših odgovornosti i onoga što se očekuje od nas. Neko je mlad, a neko u godinama. Neko ima dobro zdravlje, a neko ne. Međutim, Jehova uvek zna kako  mu možemo najbolje služiti. On očekuje samo ono što možemo da mu pružimo i veoma ceni svaki naš trud (Jevr. 6:10).

14. Kako nam skromnost pomaže da budemo zadovoljni svojim zaduženjem?

14 Isus je uživao u svakom svom zaduženju, a to možemo i mi (Posl. 8:30, 31). Skromna osoba ne misli da je neko sprečava da napreduje, već je zadovoljna svojim zaduženjima i ulogom u skupštini. Ona se ne brine da li će dobiti dodatne odgovornosti, niti je usredsređena na ono što drugi postižu. Naprotiv, zadovoljna je svojom ulogom u Božjoj organizaciji jer uviđa da ju je dobila od Jehove. Zato daje sve od sebe na svom zaduženju i u tome nalazi radost. Takođe poštuje druge i radosno ih podupire, jer uviđa da su i oni svoja zaduženja dobili od Jehove (Rimlj. 12:10).

ŠTA SKROMNOST NIJE?

15. Šta možemo naučiti od Gedeona?

15 Gedeon je divan primer skromnosti. Kada ga je Jehova pozvao da izbavi Izraelce iz madijanskih ruku, Gedeon je rekao: „Moja porodica je najmanja u Manasijinom plemenu, a ja sam najneznatniji u kući svog oca“ (Sud. 6:15). Pa ipak, uprkos tome što je imao skromno mišljenje o sebi, prihvatio je Jehovin poziv da izbavi Izraelce. Nakon toga se potrudio da dobro razume šta Jehova očekuje od njega i molio mu se za vođstvo  (Sud. 6:36-40). Iako je bio hrabar i neustrašiv, pokazao je da je oprezan i promišljen (Sud. 6:11, 27). Gedeon se nije odazvao na Jehovin poziv da bi sebi stekao slavu. To je pokazao tako što se, nakon što je uradio sve što je Jehova očekivao od njega, vratio svojoj kući (Sud. 8:22, 23, 29).

16, 17. Kako možemo pokazati skromnost kad je reč o duhovnom napretku?

16 Skromnost ne znači da ne treba da težimo za tim da više služimo Jehovi i da prihvatamo nova zaduženja. Štaviše, Sveto pismo nas podstiče da napredujemo (1. Tim. 4:13-15). Da li to obavezno znači da treba da dobijemo neko novo zaduženje? Ne. Jehova nas može blagosloviti tako da duhovno napredujemo gde god mu služimo. Svako od nas može da poboljšava svoju ličnost i da još kvalitetnije služi Jehovi i pomaže drugima.

17 Ako smo skromni, pre nego što prihvatimo neko novo zaduženje, učinićemo sve da dobro razumemo šta se očekuje od nas. Iskreno ćemo razmisliti o svojim trenutnim okolnostima. Molićemo se i realno proceniti da li ćemo time preuzeti na sebe više nego što možemo da nosimo. Na primer, da li ćemo i dalje imati dovoljno vremena i snage za druge važne odgovornosti? Možemo li nešto što trenutno radimo poveriti drugoj osobi kako bismo imali više vremena za novo zaduženje? Ako je odgovor na jedno ili oba pitanja odričan, možda postoji druga osoba koja bi trenutno više odgovarala za to zaduženje. Skromnost bi nas mogla navesti da u ovoj situaciji kažemo ne.

18. (a) Na šta će nas skromnost podstaći kad prihvatimo neko novo zaduženje? (b) Kako nam Rimljanima 12:3 pomaže da budemo skromni?

18 Od Gedeona učimo da, ukoliko prihvatimo neko novo zaduženje, ne možemo biti uspešni bez Jehovinog vođstva i blagoslova. U suštini, Biblija nas sve poziva da skromno hodimo s Bogom (Mih. 6:8). Zato kad prihvatimo novo zaduženje, treba da se molimo i razmišljamo o svemu što nam Jehova govori putem svoje Reči i organizacije. Moramo da naučimo da uskladimo svoj korak s Jehovinim vođstvom. Ne zaboravimo da sve što postižemo u njegovoj službi nije zbog toga što smo mi sposobni, već zbog toga što je Jehova ponizan i pomaže nam (Ps. 18:35). Skromnost će nam pomoći da ne mislimo da smo preterano važni, ali ni da nismo uopšte važni. (Pročitati Rimljanima 12:3.)

19. Zašto treba da budemo skromni?

19 Skromna osoba zna da jedino Jehova zaslužuje svu čast budući da je on Stvoritelj i Vrhovni Vladar (Otkr. 4:11). Skromnost nam pomaže da budemo zadovoljni svojim mestom u Božjoj organizaciji i da revno obavljamo svoja zaduženja. Podstiče nas da poštujemo druge, čime se unapređuje jedinstvo u Božjem narodu. Navodi nas da druge stavljamo ispred sebe i da dobro razmislimo pre nego što nešto uradimo. To nam pomaže da izbegnemo ozbiljne greške. Nadalje, Jehova ceni skromne osobe. Sve su to razlozi zbog kojih je važno da Božje sluge budu skromne. Međutim, da li je moguće da sačuvamo skromnost i kada je ona na ispitu? O tome će biti reči u sledećem članku.