Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  januar 2016.

Božji duh svedoči s našim duhom

Božji duh svedoči s našim duhom

„Taj duh svedoči s našim duhom da smo Božja deca“ (RIMLJ. 8:16)

PESME: 109, 108

1-3. Zbog čega je Pedesetnica bila poseban dan i kako su se tada ispunila proročanstva iz svetih spisa? (Videti sliku na početku članka.)

NEDELJA je, oko devet sati ujutro. Osvanuo je poseban dan za sve u Jerusalimu — praznik je, a samim tim i sabat. U hramu su već prinesene jutarnje žrtve propisane Zakonom. Vlada radosna i svečana atmosfera dok se prvosveštenik priprema da prinese obrtani prinos — dva hleba od brašna od novog žita zamešenog s kvascem (Lev. 23:15-20). Taj prinos označava početak pšenične žetve. Sve ovo se odvijalo na Pedesetnicu 33. n. e.

2 U isto vreme, predstojao je još važniji događaj koji će se odigrati na drugom mestu u gradu, u gornjoj sobi jedne kuće. U njoj se okupila grupa od oko 120 hrišćana koji su „jednodušno bili ustrajni u molitvi“ (Dela 1:13-15). Ono što im se tog dana dogodilo bilo je u tesnoj vezi s prinosom koji je svake Pedesetnice prinošen u hramu. Na njima se takođe ispunilo proročanstvo koje je prorok Joilo izrekao oko osam vekova ranije (Joilo 2:28-32; Dela 2:16-21). Šta se  dogodilo i zašto je taj događaj toliko važan?

3 Pročitati Dela apostolska 2:2-4. Na hrišćane koji su bili okupljeni u gornjoj sobi izliven je sveti duh (Dela 1:8). Oni su tada počeli da prorokuju, to jest svedoče, o veličanstvenim stvarima koje su videli i čuli. Ubrzo se oko njih okupilo mnoštvo ljudi, kojima je apostol Petar objasnio značenje onoga što se upravo dešavalo. Na kraju svog govora je rekao: „Pokajte se i neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih greha, i primićete dar svetog duha.“ Oko 3 000 ljudi je svim srcem prihvatilo ono što je govorio, nakon čega su se krstili i primili obećani sveti duh (Dela 2:37, 38, 41).

4. (a) Zašto je Pedesetnica značajna za nas? (b) Koji drugi važan događaj se možda dogodio na isti dan godinama ranije? (Videti napomenu.)

4 Zašto je Pedesetnica 33. n. e. značajna za nas? Sigurno ne zbog onoga što se tog dana dešavalo u hramu u Jerusalimu. Značajna je zbog toga što je Isus Hrist, koga je predočavao prvosveštenik, ispunio ono na šta je Zakon proročanski ukazivao. [1] Prvosveštenik je tog dana prinosio Jehovi dva hleba s kvascem. Ti hlebovi su predočavali pomazane hrišćane, koji su uzeti iz grešnog čovečanstva da postanu Božji usvojeni sinovi. Na taj način je za njih, kao „prvine“ iz čovečanstva, otvoren put da odu na nebo i postanu suvladari u Kraljevstvu koje će doneti neizmerne blagoslove poslušnim ljudima (Jak. 1:18; 1. Petr. 2:9). Bez obzira na to da li ćemo u budućnosti biti Hristovi suvladari na nebu ili živeti na rajskoj zemlji, ono što se tog dana desilo duboko utiče na naš život.

KAKO NEKO POSTAJE POMAZANIK

5. Kako znamo da ne dobijaju svi pomazanje svetim duhom na isti način?

5 Da si na Pedesetnicu bio jedan od učenika iznad čije se glave pojavilo nešto poput plamenog jezika, sigurno nikad ne bi zaboravio taj dan. Ne bi nimalo sumnjao u to da si pomazan svetim duhom, posebno ako si dobio i čudesan dar da govoriš drugim jezicima (Dela 2:6-12). Međutim, ne dobijaju svi pomazanici sveti duh na tako upečatljiv način kao ta prva grupa od oko 120 učenika. Ostali koji su tog dana bili u Jerusalimu primili su „dar svetog duha“ prilikom krštenja (Dela 2:38). Iznad njihove glave se nisu pojavili plameni jezici. Osim toga, nisu svi pomazani hrišćani primili pomazanje prilikom krštenja. Primera radi, Samarićani su dobili sveti duh izvesno vreme nakon krštenja (Dela 8:14-17). S druge strane, u jednom izuzetnom slučaju, Kornelije i njegovi ukućani su pomazani svetim duhom iako još nisu bili kršteni (Dela 10:44-48).

6. Šta svi pomazani hrišćani dobijaju i kako to utiče na njih?

6 Kao što smo videli, nisu svi pomazanici primili nebeski poziv na isti način. Neki su odmah shvatili da su pomazani svetim duhom, dok je drugima bilo potrebno neko vreme da to razumeju. Međutim, bez obzira na to kako je neko pomazan, svi dobijaju isto, u skladu s rečima apostola Pavla: „Kad ste poverovali, bili [ste] zapečaćeni obećanim svetim duhom, koji je zalog našeg nasledstva“ (Ef. 1:13, 14). Putem svog svetog duha, Jehova pomazanim hrišćanima pruža čvrsto unutrašnje uverenje da su dobili nebeski poziv.  Na taj način, sveti duh postaje garancija, „zalog za ono što će doći“. (Pročitati 2. Korinćanima 1:21, 22; 5:5.)

7. Šta je uslov da bi pomazani hrišćanin dobio nebesku nagradu?

7 Da li je samim tim što je primio zalog svetog duha hrišćaninu obezbeđen život na nebu? Nije. On je uveren u svoj poziv. Ali da li će na kraju dobiti nebesku nagradu ili ne zavisi od toga da li je ostao veran do kraja. Petar je pisao pomazanim hrišćanima: „Zato, braćo, tim više dajte sve od sebe da biste potvrdili svoj poziv i izbor, jer ako to činite, nikada nećete posrnuti. U stvari, tako će vam se velikodušno omogućiti ulazak u večno kraljevstvo našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista“ (2. Petr. 1:10, 11). Prema tome, svaki pomazanik se mora boriti da ostane veran do kraja. U suprotnom, neće dobiti nagradu kojoj se nada (Jevr. 3:1; Otkr. 2:10).

KAKO OSOBA ZNA DA JE POMAZANA?

8, 9. (a) Zašto je većini ljudi teško da razumeju šta se dešava prilikom pomazanja? (b) Kako osoba zna da ima nebeski poziv?

8 Danas je velikoj većini Božjih slugu teško da shvati šta se dešava prilikom pomazanja. To je sasvim razumljivo, jer tako nešto nisu doživeli. Božja prvobitna namera je bila da ljudi žive na zemlji (Post. 1:28; Ps. 37:29). Odluka da neki služe na nebu kao kraljevi i sveštenici nije bila deo te namere već izuzetak. Kad neko dobije nebeski poziv, dolazi do korenite promene u njegovom načinu razmišljanja, stavovima i nadi za budućnost. (Pročitati Efešanima 1:18.)

9 Ali kako osoba zna da ima nebeski poziv, da je primila taj poseban zalog? Jasan odgovor nalazimo u onome što je Pavle pisao pomazanoj braći u Rimu, „pozvanima da budu sveti“. Rekao im je: „Niste primili duh ropstva da se opet bojite, nego ste primili duh posinjenja, koji nas podstiče da vičemo: ’Ava, Oče!‘ Taj duh svedoči s našim duhom da smo Božja deca“ (Rimlj. 1:7; 8:15, 16). Jednostavno rečeno, putem svog svetog duha, Bog otkriva pomazanim hrišćanima da su pozvani da postanu Hristovi suvladari u Božjem Kraljevstvu (1. Sol. 2:12).

10. Na šta je apostol Jovan mislio kad je napisao da pomazane hrišćane niko ne treba da poučava?

10 Onima koji su dobili taj poseban poziv od Boga nije potrebno još nečije svedočanstvo. Nisu im potrebni dodatni dokazi. Jehova ne ostavlja ni najmanju sumnju u njihovom umu i srcu. U skladu s tim, apostol Jovan je napisao pomazanim hrišćanima: „Vi imate pomazanje od Svetoga, svi znate istinu.“ Zatim je rekao: „Što se vas tiče, pomazanje koje ste primili od njega ostaje u vama, i niko ne treba da vas poučava, nego vas pomazanje od njega uči o svemu — a ono je istinito i nije laž — i kao što vas je ono poučilo, ostanite u jedinstvu s njim“ (1. Jov. 2:20, 27). Naravno, ovim hrišćanima je neophodna pouka iz Svetog pisma, kao i svima ostalima. Ali nije im potreban niko da potvrdi da su pomazani svetim duhom. To uverenje im pruža najmoćnija sila u svemiru!

PONOVNO ROÐENJE

11, 12. Šta bi pomazani hrišćanin mogao da se pita, ali u šta ne sumnja?

11 Kad hrišćanin putem svetog duha dobije uverenje da je pomazan, u njemu se dešava ogromna promena.  Isus je taj unutrašnji proces nazvao ponovnim rođenjem [2] (Jov. 3:3, 5). Objasnio je: „Ne čudi se što sam ti rekao: ’Morate ponovo da se rodite.‘ Vetar duva gde hoće i čuješ njegov šum, ali ne znaš odakle dolazi i kuda ide. Takav je svako ko je rođen od duha“ (Jov. 3:7, 8). Iz ovih reči je očigledno da je nekome ko to nije doživeo nemoguće u potpunosti objasniti kako izgleda biti pomazan svetim duhom.

12 Kad neko dobije svedočanstvo duha, možda mu se u mislima javljaju pitanja: „Zašto sam izabran? Zašto ja, a ne neko drugi?“ Možda se čak pita da li je vredan toga. Ali on ne dovodi u pitanje činjenicu da je primio nebeski poziv. Srce mu je prepuno zahvalnosti i radosti. Ono što oseća moglo bi se izraziti rečima koje je Petar napisao pod nadahnućem: „Neka je blagoslovljen Bog i Otac našeg Gospoda Isusa Hrista, jer nas je po svom velikom milosrđu — uskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih — ponovo rodio za živu nadu, za nasledstvo koje je nepropadljivo, neuprljano i koje ne vene. Ono se na nebesima čuva za vas“ (1. Petr. 1:3, 4). Kad pomazanici čitaju ove reči, oni bez ikakve sumnje znaju da se nebeski Otac obraća njima lično.

13. U kom smislu se menja način razmišljanja kod osobe koja je pomazana svetim duhom i šta je uzrok te promene?

13 Pre nego što su dobili svedočanstvo Božjeg duha, ti hrišćani su se radovali nadi u večni život na zemlji. Željno su iščekivali vreme kad će Jehova očistiti našu planetu i želeli su da žive u novom svetu. Možda su čak zamišljali kako dočekuju svoje voljene koji će uskrsnuti. Radovali su se vremenu kada će živeti u kući koju su izgradili i uživati u plodovima drveća koje su posadili (Is. 65:21-23). Zbog čega je došlo do promene u njihovom razmišljanju? Ne radi se o tome da su postali nezadovoljni takvim izgledima za budućnost. Nisu promenili mišljenje jer su bili pod stresom ili su prolazili kroz teške trenutke. Nisu odustali od života na zemlji, kao da su iznenada pomislili da bi večni život na njoj bio zamoran ili dosadan, niti su jednostavno poželeli da vide kako izgleda život na nebu. Uzrok njihove promene je delovanje Božjeg duha. Putem njega, Bog im je uputio nebeski poziv i takođe promenio njihov način razmišljanja i nadu za budućnost.

14. Kako pomazanici gledaju na svoj život dok su na zemlji?

14 Da li treba da zaključimo da pomazani hrišćani žele da njihovom životu dođe kraj? Apostol Pavle je napisao: „Naime, mi koji smo u ovom šatoru uzdišemo opterećeni, jer ne želimo da svučemo ovaj, nego da obučemo drugi, da život proguta ono što je smrtno“ (2. Kor. 5:4). Oni nisu izgubili želju za životom. Sasvim suprotno, žarko žele da svaki dan posvete služenju Jehovi s prijateljima i rođacima. Pa ipak, bez obzira na to šta rade, uvek imaju na umu predivnu budućnost koja im predstoji (1. Kor. 15:53; 2. Petr. 1:4; 1. Jov. 3:2, 3; Otkr. 20:6).

DA LI SI POMAZAN SVETIM DUHOM?

15. Koji faktori nisu dokaz da je osoba pomazana svetim duhom?

15 Možda se pitaš da li si dobio taj predivan poziv. Ako imaš osećaj da jesi, razmisli o nekim  važnim pitanjima. Da li sa sve većom revnošću učestvuješ u službi? Da li marljivo proučavaš Božju Reč i voliš da istražuješ „dubine Božje“? (1. Kor. 2:10). Da li zapažaš da imaš poseban Jehovin blagoslov u službi? Osećaš li žarku želju da vršiš Jehovinu volju? Imaš li snažan osećaj odgovornosti da pomažeš drugima u duhovnom pogledu? Vidiš li dokaze da Jehova čini konkretne stvari za tebe? Ako na sva ova pitanja bez dvoumljenja odgovaraš potvrdno, da li to znači da imaš nebeski poziv? Ne znači. Zbog čega? Sve što smo naveli ne doživljavaju samo pomazani hrišćani. Jehovin duh podjednako deluje i na one koji se nadaju večnom životu na zemlji. Zapravo, to što se pitaš da li imaš nebeski poziv već je pokazatelj da ga nisi primio. Oni koji su pomazani Jehovinim duhom ne pitaju se da li su dobili taj poziv ili ne. Potpuno su sigurni u to!

16. Kako znamo da nebeski poziv nemaju svi na koje Božji duh deluje?

16 Na stranicama Biblije zabeleženi su detalji iz života vernih ljudi na koje je sveti duh snažno delovao. Pa ipak, oni nisu imali nadu u život na nebu. Jedan od tih ljudi je Jovan Krstitelj. Isus ga je izuzetno cenio, ali je rekao da Jovan neće biti u nebeskom kraljevstvu (Mat. 11:10, 11). Božji duh je delovao i na Davida (1. Sam. 16:13). Njemu je taj duh pomogao da razvije snažan odnos sa Jehovom i čak ga je nadahnuo da zapiše neke delove Biblije (Mar. 12:36). I pored toga, Petar je na Pedesetnicu rekao da David „nije uzašao na nebo“ (Dela 2:34). Sveti duh je snažno uticao na život tih ljudi, ali im nije pružio posebno svedočanstvo da su izabrani za život na nebu. To ne znači da su oni bili manje verni ili nedostojni tog poziva već da će ih Jehova uskrsnuti da žive na rajskoj zemlji (Jov. 5:28, 29; Dela 24:15).

17, 18. (a) Čemu se nada većina Božjih slugu? (b) Koja pitanja ćemo osmotriti u sledećem članku?

17 Ogromna većina današnjih Božjih slugu nije pomazana svetim duhom. Oni imaju istu nadu kao David, Jovan Krstitelj i drugi verni muškarci i žene iz drevnog doba. Poput Avrahama, raduju se što će živeti na zemlji kao podanici Božjeg Kraljevstva (Jevr. 11:10). U ovo vreme kraja, na zemlji živi samo mali broj onih koji imaju nebesku nadu (Otkr. 12:17). To znači da je većina od 144 000 izabranih završila svoj život na zemlji.

18 S obzirom na sve prethodno rečeno, kakav stav oni koji se nadaju životu na zemlji treba da imaju prema onima koji kažu da su pomazani svetim duhom? Kako treba da reaguješ ako neko iz tvoje skupštine počne da uzima hleb i vino na Spomen-svečanosti? Treba li da te brine ako primetiš da se povećao broj onih koji tvrde da imaju nebeski poziv? Odgovore na ova pitanja dobićemo u sledećem članku.

^ [1] (4. odlomak) Moguće je da se proslava Pedesetnice poklapala sa datumom kad su Izraelci primili Zakon na Sinajskoj gori (Izl. 19:1). U tom slučaju, kao što je tog dana Mojsije bio posrednik saveza na temelju Zakona, tako je Isus Hrist vekovima kasnije, na taj isti dan, postao posrednik novog saveza koji je Jehova sklopio s novim narodom, duhovnim Izraelom.

^ [2] (11. odlomak) Za daljnje objašnjenje toga šta znači biti ponovo rođen videti Stražarsku kulu od 1. aprila 2009, str. 3-11.