Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Da li poznaješ Jehovu kao što su ga poznavali Noje, Danilo i Jov?

Da li poznaješ Jehovu kao što su ga poznavali Noje, Danilo i Jov?

Ljudi skloni zlu ne razumeju pravdu, a oni koji traže Jehovu razumeju sve (POSL. 28:5)

PESME: 126, 150

1-3. (a) Šta nam pomaže da u ovim poslednjim danima ostanemo verni Jehovi? (b) Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

KAKO sve dublje zalazimo u poslednje dane ovog zlog sveta, uviđamo da „zli [ljudi] niču kao trava“ (Ps. 92:7). Zato nismo iznenađeni što je moral pao na veoma niske grane. Kako u takvom okruženju možemo biti „mala deca po zlu, a po razboritosti [...] odrasli“? (1. Kor. 14:20).

2 Odgovor na ovo pitanje možemo naći u stihu na kom se temelji ovaj članak, u kom se kaže: „Oni koji traže Jehovu razumeju sve.“ To znači da možemo razumeti sve ono što je potrebno da bismo obradovali Jehovu (Posl. 28:5). Sličnu misao nalazimo i u Poslovicama 2:7, 9, gde piše da Jehova „čestitima pomaže da postupaju mudro“. Zbog toga oni mogu „razumeti šta znači pravednost i ispravno rasuđivanje i čestitost, sve što je na putu dobrote“.

3 Noje, Danilo i Jov su imali takvu mudrost (Jezek. 14:14). Isto je i s Božjim narodom danas. A kako je s nama pojedinačno? Da li razumemo sve što je neophodno da bismo obradovali  Jehovu? Da bismo u tome uspeli, treba da ga dobro upoznamo. S tim na umu, osmotrićemo (1) šta je pomoglo Noju, Danilu i Jovu da dobro upoznaju Boga, (2) kako im je to koristilo i (3) kako i mi možemo steći veru poput njihove.

NOJE JE HODIO S BOGOM U POKVARENOM SVETU

4. Šta je pomoglo Noju da dobro upozna Jehovu?

4 Šta je pomoglo Noju da dobro upozna Jehovu. Još od samog početka ljudske istorije, ljudi su mogli da upoznaju Jehovu na tri načina: tako što su posmatrali njegova dela stvaranja, tako što su razgovarali s drugim Jehovinim slugama i tako što su osetili blagoslove kad su se držali njegovih pravednih merila i načela (Is. 48:18). Dok je posmatrao dela stvaranja, Noje je mogao da vidi obilje dokaza ne samo da Bog postoji nego i da ima mnoga „nevidljiva svojstva“, kao što su „večna moć i božanstvo“ (Rimlj. 1:20). Zbog toga je izgradio čvrstu veru.

5. Kako je Noje saznao zašto je Bog stvorio ljude?

5 „Vera se stiče slušanjem poruke“, što znači da nam ono što slušamo može pomoći da izgradimo veru (Rimlj. 10:17). Nema sumnje da je tako bilo i u Nojevom slučaju. On je najverovatnije slušao o Jehovi od članova svoje porodice. Na primer, dosta toga je mogao saznati od svog oca, Lameha, koji je verovao u Jehovu i čiji se životni vek u jednom periodu preklapao s Adamovim. (Videti sliku na početku članka.) Nadalje, tu je sigurno bio i Nojev deda, Metuzalem, kao i njegov čukundeda, Jared, koji je umro 366 godina nakon što se Noje rodio * (Luka 3:36, 37). Tako je on od njih i verovatno njihovih supruga saznao da je Jehova stvorio prvi bračni par, Adama i Evu, da je želeo da oni imaju decu i da zemlja bude puna ljudi koji će mu služiti. Pored toga, saznao je i to da su se oni pobunili protiv Jehove. Posledice te pobune je i sam osetio (Post. 1:28; 3:16-19, 24). To što je dobro poznavao Jehovu podstaklo ga je da mu služi (Post. 6:9).

6, 7. Koja nada je Noju ojačala veru?

6 Čvrsta nada može ojačati veru. Na primer, možemo samo zamisliti koliko je Noju jačalo veru to što je znao da je njegovo ime, koje verovatno znači „počinak; odmor; uteha“, bilo povezano s nadom (Post. 5:29, fusnota). Jehova je nadahnuo njegovog oca, Lameha, da kaže: „On [Noje] će nam doneti utehu [...] u mukama naših ruku koje nam zadaje zemlja koju je Jehova prokleo.“ Zato je Noje imao nadu da će Jehova popraviti stanje na zemlji. Poput Avelja i Enoha, koji su živeli pre njega, čvrsto je verovao da će obećani potomak zdrobiti glavu zmiji (Post. 3:15).

7 Iako Noje nije znao sve detalje o proročanstvu iz Postanka 3:15, sigurno je razumeo da ono govori o svetloj budućnosti. Takođe je i Enoh govorio o tome da će Jehova doneti oslobođenje ljudima, tako što će uništiti zle ljude. To će se u potpunosti ispuniti tokom Armagedona (Jud. 14, 15). Ta Enohova poruka je sigurno Noju jačala veru i nadu.

8. Kako je Noja štitilo to što je dobro poznavao Boga?

8 Kako je Noju koristilo to što je dobro poznavao Boga. To što je poznavao Boga, pomoglo mu je da stekne veru i mudrost, što je za njega predstavljalo zaštitu, posebno u duhovnom pogledu. Na primer, pošto je „hodio sa istinitim Bogom“, nije bio prijatelj s bezbožnim ljudima. Pored toga, nije dozvolio da ga zavedu demoni koji su se materijalizovali. Drugi  su se očigledno divili njihovoj snazi i čak su možda pokušali i da ih obožavaju (Post. 6:1-4, 9). Noje je znao da Jehova želi da ljudi napune zemlju svojim potomstvom (Post. 1:27, 28). Zato je mogao zaključiti da je to što su demoni uzimali žene i imali potomstvo s njima bilo pogrešno i neprirodno. To je bilo još očiglednije kada su ta deca izrasla u divove. Nakon nekog vremena, Jehova je upozorio Noja da će u Potopu uništiti zle ljude. Budući da je čvrsto verovao da će se to desiti, Noje je sagradio arku i tako spasao svoju porodicu (Jevr. 11:7).

9, 10. Kako možemo steći veru poput Nojeve?

9 Kako možemo steći veru poput Nojeve. Važno je da marljivo proučavamo Božju Reč, da ono što saznajemo iz nje usađujemo u svoje srce i da u skladu s tim živimo i donosimo odluke (1. Petr. 1:13-15). Tako ćemo steći veru i mudrost, koje će nas štititi od Sataninih spletki i zlog duha ovog sveta (2. Kor. 2:11). Taj duh u ljudima pothranjuje ljubav prema nasilju i nemoralu i podstiče ih da ugađaju svojim telesnim željama (1. Jov. 2:15, 16). Pored toga, on ih sprečava da vide da je Jehovin veliki dan blizu. Ukoliko nismo duhovno jaki, to se može desiti i nama. Koliko je to opasno, vidi se iz toga što je Isus, kada je uporedio vreme u kom živimo s Nojevim, ukazao na ravnodušnost ljudi prema duhovnim stvarima, a ne na nasilje i nemoral. (Pročitati Mateja 24:36-39.)

10 Zato je dobro da se pitamo: „Da li svojim načinom života pokazujem da zaista poznajem Jehovu? Da li me vera pokreće da osim toga što ja živim po Božjim pravednim načelima takođe i druge podstičem na to?“ Odgovori na ova pitanja će nam otkriti da li i mi poput Noja hodimo s istinitim Bogom.

DANILO JE POSTUPAO MUDRO MEÐU IDOLOPOKLONICIMA

11. (a) Šta nam to što je Danilo voleo Jehovu otkriva o njegovim roditeljima? (b) U čemu želiš da se ugledaš na Danila?

11 Šta je pomoglo Danilu da dobro upozna Jehovu. Očigledno su mu roditelji pružali dobru pouku, tako da je zavoleo Jehovu i njegovu pisanu Reč i ta ljubav ga je pratila celog života. Čak i kada je ostario, on je marljivo proučavao svete spise (Dan. 9:1, 2). To koliko je dobro poznavao Jehovu i šta je on sve učinio za Izraelce vidi se u njegovoj poniznoj i usrdnoj molitvi, zabeleženoj u Danilu 9:3-19. Zašto ne bismo izdvojili malo vremena i duboko razmislili o toj molitvi? Mogli bismo da se pitamo: „Šta mi ova molitva otkriva o Danilu?“

12-14. (a) Kako je Danilo pokazao da je mudar? (b) Kako je Danilo bio nagrađen zbog svoje hrabrosti i vernosti?

12 Kako je Danilu koristilo to što je dobro poznavao Boga. Jevrejima nije bilo nimalo lako da služe Bogu u Vavilonu. Na osnovu čega to znamo? Na primer, Bog im je rekao: „Tražite mir gradu u koji sam vas izgnao“ (Jer. 29:7). To je značilo da treba da budu podložni vavilonskim vlastima. Međutim, Jehova je u isto vreme od njih očekivao da budu odani isključivo njemu (Izl. 34:14). Kako je Danilo uspeo da ispuni oba zahteva? On je bio mudar i zato je razumeo da poslušnost Jehovi dolazi ispred poslušnosti ljudskim vlastima. Vekovima kasnije, Isus je istakao isto načelo (Luka 20:25).

13 Pogledajmo šta je Danilo učinio kada je na snagu stupio zakon po kom su se 30 dana molitve smele upućivati samo kralju i nijednom drugom čoveku ili bogu. (Pročitati Danila 6:7-10.) On je mogao da traži izgovore i kaže: „To je samo 30 dana.“ Ali on nije dozvolio da  mu ljudski zakon bude važniji od služenja Jehovi. Možda je mogao da se moli negde gde ga niko ne bi video. Međutim, on je znao da su ga mnogi viđali kako se svaki dan moli. Zato ni po cenu života nije prestao da to čini, jer nije želeo da iko pomisli da on više ne služi Jehovi.

14 Jehova je nagradio Danila zbog njegove hrabrosti i vernosti tako što ga je čudom spasao okrutne smrti. Tako su mnogi širom Medo-Persijskog carstva čuli za Jehovu (Dan. 6:25-27).

15. Kako možemo steći veru poput Danilove?

15 Kako možemo steći veru poput Danilove. Da bismo stekli jaku veru, nije dovoljno samo da čitamo Božju Reč već treba i da razumemo ono što čitamo (Mat. 13:23). Želimo da usvojimo Jehovin način razmišljanja, a u tome će nam, između ostalog, pomoći poznavanje biblijskih načela. Zato moramo duboko da razmišljamo o onome što čitamo. Pored toga, veoma je važno da se redovno i usrdno molimo, naročito kada se nađemo u nekoj kušnji ili teškoj situaciji. Možemo biti potpuno uvereni u to da će nam Jehova velikodušno dati mudrost i snagu ukoliko to tražimo od njega (Jak. 1:5).

JOV JE I U DOBRU I U ZLU ŽIVEO PO BOŽJIM NAČELIMA

16, 17. Šta je pomoglo Jovu da dobro upozna Jehovu?

16 Šta je pomoglo Jovu da dobro upozna Jehovu. Jov nije bio Izraelac. Međutim, bio je dalji rođak Avrahama, Isaka i Jakova, kojima je Jehova otkrio detalje o sebi i o tome šta će učiniti za ljude. Ne zna se tačno kako, ali Jov je mnogo toga znao o Jehovi (Jov 23:12). Zato je mogao da mu kaže: „Uho je moje slušalo o tebi“ (Jov 42:5). A Jehova je potvrdio da je ono što je Jov govorio o njemu bila istina (Jov 42:7, 8).

Naša vera će biti snažna ako u delima stvaranja budemo zapažali Jehovina nevidljiva svojstva (Videti 17. odlomak)

17 Nadalje, Jov je učio o Jehovi tako što je posmatrao ono što je Jehova stvorio (Jov 12:7-9, 13). Elijuj i Jehova su takođe koristili dela stvaranja kako bi ga poučili o tome koliko je čovek neznatan u odnosu na Jehovu (Jov 37:14; 38:1-4).  Jehovine reči su Jova dirnule u srce i zato je on ponizno rekao: „Spoznao sam da ti sve možeš, i da nema zamisli koja je tebi neostvariva [...] kajem se u prahu i pepelu“ (Jov 42:2, 6).

18, 19. Kako je Jov pokazao da dobro poznaje Jehovu?

18 Kako je Jovu koristilo to što je dobro poznavao Boga. Jov je veoma dobro razumeo kakav je Bog i koja su njegova načela. Zato je postupao ispravno. Na primer, znao je da ne može reći da voli Boga, a da u isto vreme bude grub prema drugima (Jov 6:14). Nije se uzdizao iznad drugih, već je bio dobar prema svima, kako bogatima, tako i siromašnima. On je rekao: „Zar nas nije isti tvorac u utrobi majčinoj sazdao?“ (Jov 31:13-22). Očigledno je da se Jov zbog svog bogatstva i ugleda nije poneo i da druge nije smatrao manjima od sebe. Takav stav se danas ne viđa često kod bogatih i uticajnih ljudi.

19 Pored toga, u Jovovom srcu ništa nije bilo važnije od služenja Jehovi, pa ni materijalne stvari. Znao je da bi to bilo ravno idolopoklonstvu i da bi se time „odrekao istinitog Boga koji je na visini“. (Pročitati Jova 31:24-28.) Nadalje, za Jova je brak bio svet. Čak je sklopio savez sa svojim očima da nijednu ženu neće požudno gledati (Jov 31:1). Vredno je pažnje da je to bilo u vreme kad je Jehova dozvoljavao poligamiju. Da je Jov to želeo, mogao je imati još jednu ženu. * Međutim, on je znao da je Bog u Edenu sklopio brak između jednog muškarca i jedne žene i odlučio je da se drži toga (Post. 2:18, 24). Oko 1 600 godina kasnije, Isus Hrist je ponovio to načelo, naime, da su polni odnosi dozvoljeni samo u braku koji sačinjavaju jedan muškarac i jedna žena (Mat. 5:28; 19:4, 5).

20. Kako nam to što dobro poznajemo Jehovu i njegova merila pomaže u izboru prijatelja i zabave?

20 Kako možemo steći veru poput Jovove. Kao što smo već videli, najvažnije je da dobro upoznamo Jehovu i da to utiče na svaki aspekt našeg života. Na primer, psalmista David je rekao da Jehova mrzi „onoga ko voli nasilje“ i da ne treba da budemo prijatelji „s ljudima koji neistinu govore“. (Pročitati Psalam 11:5; 26:4.) Šta iz ovih reči učimo o tome kako Jehova razmišlja? Kako to treba da utiče na naše prioritete, na korišćenje interneta i na izbor prijatelja i zabave? Odgovori na ova pitanja će nam pomoći da uvidimo koliko dobro poznajemo Jehovu. Da bismo ostali besprekorni u ovom pokvarenom svetu, moramo koristiti svoju „moć zapažanja“ kako bismo uvideli šta je ispravno, a šta ne i šta je mudro, a šta ne (Jevr. 5:14; Ef. 5:15).

21. Šta će nam pomoći da razumemo sve što je neophodno da bismo ugodili svom nebeskom Ocu?

21 Noje, Danilo i Jov su svim srcem tražili Jehovu i on im je dao da ga nađu. Pomogao im je da „razumeju sve“ što je neophodno da bi ga obradovali. Oni su svojim životom pokazali da poslušnost Jehovi donosi mnoge blagoslove (Ps. 1:1-3). Zato možemo da se pitamo: „Da li poznajem Jehovu tako dobro kao što su ga poznavali Noje, Danilo i Jov?“ Nama je to čak i lakše zahvaljujući sve jačem duhovnom svetlu, koje nam omogućava bolji uvid u Božju ličnost (Posl. 4:18). Zato marljivo proučavajmo Božju Reč, duboko razmišljajmo o njoj i molimo se za sveti duh. Tako ćemo biti još bliži svom nebeskom Ocu i postupaćemo mudro u ovom bezbožnom svetu (Posl. 2:4-7).

^ odl. 5 Nojev pradeda, Enoh, takođe je „hodio sa istinitim Bogom“. Međutim, „Bog [ga je] uzeo“ 69 godina pre nego što se Noje rodio (Post. 5:23, 24).

^ odl. 19 Isto se može reći i za Noja. On je imao samo jednu ženu iako se poligamija pojavila ubrzo nakon pobune u Edenu (Post. 4:19).