Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  februar 2016.

 IZ NAŠE ARHIVE

Automobil sa zvučnicima poznat milionima

Automobil sa zvučnicima poznat milionima

„U Gospodovoj službi u Brazilu postoji samo jedan automobil sa zvučnicima, a za njega su čuli milioni ljudi. To je automobil naše organizacije.“ (Natanijel Jul, 1938)

PROPOVEDANJE u Brazilu prilično je slabo napredovalo tokom 1930-ih. Međutim, 1935. godine su pioniri Natanijel i Mod Jul poslali jedno pismo Džozefu Raterfordu, koji je tada predvodio u propovedanju. Njih dvoje su se stavili na raspolaganje za službu i napisali da su spremni da idu „gde god je potrebno“.

Natanijel, građevinski inženjer u penziji, tada je imao 62 godine. Bio je voditelj službe u jednoj skupštini Jehovinih svedoka u San Francisku, u Kaliforniji. Tamo je organizovao službu propovedanja i koristio je audio-opremu da bi prenosio dobru vest. Njegovo iskustvo i spreman duh bili su od velike koristi u novom zadatku koji je dobio. Naime, postao je sluga podružnice koja je nadgledala ogromno, višejezično područje — Brazil.

Natanijel i Mod došli su u Brazil 1936. sa još jednim pionirom. Bio je to brat Antonio Andrade koji je služio i kao prevodilac. S njima je stiglo i nešto veoma dragoceno — 35 fonografa i automobil sa zvučnicima. Iako je peta zemlja po veličini u svetu, Brazil je tada imao svega oko 60 objavitelja. Međutim, ta nova sredstva doprinela su tome da se sa dobrom vešću dopre do miliona ljudi za samo nekoliko godina.

Mesec dana nakon dolaska bračnog para Jul, brazilska podružnica je u Sao Paulu organizovala prvi kongres, na kom se išlo i u službu. Pomoću automobila sa zvučnicima, koji je verovatno Mod vozila, najavljivano je javno predavanje, zahvaljujući čemu je došlo 110 ljudi. Ono što su čuli na kongresu ohrabrilo je objavitelje i motivisalo ih da povećaju svoje učešće u službi. Naučili su kako da propovedaju  koristeći literaturu i kartice za svedočenje, kao i fonografske ploče sa govorima na engleskom, nemačkom, mađarskom, poljskom, španskom, a kasnije i na portugalskom jeziku.

Zahvaljujući ovom automobilu sa zvučnicima milioni ljudi u Brazilu su čuli dobru vest

Tri takva kongresa, održana 1937. godine u Sao Paulu, Rio de Žaneiru i Kuritibi, pružila su novi zamah u propovedanju. Dok su delegati išli od kuće do kuće, poruka koju su prenosili mogla se čuti i sa zvučnika na automobilu. Žoze Maglovski, koji je tada bio mladić, kasnije je napisao: „Stavili bismo naše biblijske publikacije na jedan štand. Dok je automobil sa zvučnicima emitovao snimljenu poruku, mi bismo razgovarali s ljudima koji su izlazili iz svojih domova da bi videli šta se dešava.“

Krštenja su se obavljala u rekama, dok su se u blizini ostali ljudi kupali i sunčali. To je bila odlična prilika za prenošenje dobre vesti. Zahvaljujući automobilu sa zvučnicima, na obali je odjekivao snimak Raterfordovog govora za krštenje. Znatiželjni ljudi bi se okupljali oko automobila da bi čuli govor koji se prevodio na portugalski. Nakon toga su oni koji su ispunjavali uslove za krštenje bili podranjani pod vodu, dok su se u pozadini čule naše teokratske pesme snimljene na poljskom. Braća i sestre su udružili svoje glasove pevajući na različitim jezicima. „To je podsećalo na to kako je na Pedesetnicu svako na svom jeziku razumeo pouku koja se iznosila“, pisalo je u Godišnjaku za 1938.

Nakon tih kongresa su svake nedelje, bez obzira na to da li je padala kiša ili bilo lepo vreme, braća vozila automobil sa zvučnicima i puštala snimke biblijskih govora. Tako su tu poruku mogli čuti ljudi u parkovima, stambenim naseljima i fabrikama u centru Sao Paula i obližnjim gradovima. Zahvaljujući ovom posebnom automobilu, svakog meseca su puštani snimci predavanja u koloniji gubavaca koja je imala 3 000 stanovnika i nalazila se 97 kilometara severozapadno od Sao Paula. S vremenom je tamo nastala napredna skupština. I pored strašne bolesti koja ih je mučila, ovi objavitelji Kraljevstva su tražili i dobili dozvolu da posete drugu koloniju gubavaca i prenesu im utešnu poruku iz Biblije.

Ploče na portugalskom najzad su stigle krajem 1938. Na Dan mrtvih se automobilom sa zvučnicima išlo od groblja do groblja i puštani su govori „Gde su mrtvi?“, „Jehova“ i „Bogatstvo“. Tako je dobru vest čulo preko 40 000 ožalošćenih.

Razljućeni sveštenici nisu mogli da podnesu objavljivanje biblijske poruke na javnim mestima i zato su često vršili pritisak na gradske vlasti da sa ulica uklone automobil sa zvučnicima. Sestra Mod je ispričala kako je jednom prilikom tamošnji sveštenik nahuškao rulju da okruži naš automobil. Međutim, gradonačelnik i policajci su došli i odslušali ceo program. Gradonačelnik je otišao s biblijskom literaturom u ruci. Nije bilo većih problema tog dana. Uprkos takvom protivljenju, Godišnjak za 1940. je u izveštaju za Brazil opisao 1939. godinu kao „najbolje vreme za služenje Velikom Teokrati i za objavljivanje njegovog imena“.

Dolazak automobila sa zvučnicima zaista je označio prekretnicu kada je u pitanju propovedanje u Brazilu. On je igrao ključnu ulogu u tome da milioni ljudi čuju poruku o Kraljevstvu. Premda je taj poznati automobil bio prodat 1941, stotine hiljada Jehovinih svedoka su nastavile da prenose dobru vest ljudima iskrenog srca na ogromnom brazilskom području. (Iz naše arhive — Brazil.)