Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  decembar 2017.

Da li je Jakov postao predak Mesije time što je kupio prvenaštvo od svog brata Isava?

Pitanja čitalaca

Pitanja čitalaca

Da li je u drevnom Izraelu muškarac morao imati prava koja je imao prvenac da bi bio Mesijin predak?

Neka objašnjenja u našim publikacijama su išla u tom pravcu. To je delovalo da je u skladu s onim što stoji u Jevrejima 12:16. U tom stihu čitamo da Isav nije cenio „ono što je sveto“ i da se „za jedan obrok odrekao svojih prava koja je imao kao prvenac“ i predao ih svom bratu Jakovu. Izgledalo je da se time ukazivalo na to da je Jakov time što je stekao prava koja su imali prvenci istovremeno dobio priliku da bude deo loze preko koje će doći Mesija (Mat. 1:2, 16; Luka 3:23, 34).

Međutim, kada detaljno osmotrimo neke biblijske izveštaje, dolazimo do zaključka da muškarac nije morao biti prvenac da bi bio predak Mesije. Osmotrimo neke dokaze:

Jakovljev (Izraelov) prvenac bio je Ruvim, koga je Lija rodila. Kasnije mu se rodio i Josif, prvi sin Rahele, žene koju je Jakov naročito voleo. Pošto je Ruvim počinio greh, prava koja je imao kao prvenac prešla su na Josifa (Post. 29:31-35; 30:22-25; 35:22-26; 49:22-26; 1. Let. 5:1, 2).  Pa ipak, Mesija nije potekao ni iz Ruvimove, ni iz Josifove loze. Došao je iz Judine loze, a Juda je bio Lijin četvrti sin (Post. 49:10).

U Luki 3:32 se navode imena pet Mesijinih predaka. Izgleda da je svaki od njih bio prvenac. Tako se Vozu rodio Ovid, a Ovidu Jesej (Ruta 4:17, 20-22; 1. Let. 2:10-12).

Međutim, Jesejev sin David nije bio prvenac. On je bio poslednji od osmoro dece. Pa ipak, Mesija je potekao iz njegove loze (1. Sam. 16:10, 11; 17:12; Mat. 1:5, 6). Slično tome, sledeći potomak koji je vodio do Mesije bio je Solomon, koji takođe nije bio Davidov prvenac (2. Sam. 3:2-5).

To ne znači da biti prvenac nije bilo nešto važno. Prvenac je imao posebnu čast u porodici i često bi postao sledeći poglavar porodice. Pored toga, on bi dobio dvostruki deo nasledstva (Post. 43:33; Pon. zak. 21:17; Is. Nav. 17:1).

Prvenaštvo je moglo biti preneto na nekog drugog. Na primer, kada je Avraham „otpustio“ Ismaila, preneo je prvenaštvo na Isaka (Post. 21:14-21; 22:2). Takođe, kao što smo već pomenuli, na Josifa je preneto Ruvimovo prvenaštvo.

Vratimo se ponovo na ono što piše u Jevrejima 12:16: „Da ne postane neko bludnik ili takav da ne ceni ono što je sveto, poput Isava, koji se za jedan obrok odrekao svojih prava koja je imao kao prvenac.“ Šta učimo iz toga?

Apostol Pavle ovde nije govorio o Mesijinom poreklu. On je upozorio hrišćane rečima: „Poravnajte staze kojima idu noge vaše.“ To je bilo važno da učine kako niko od njih ne bi ostao „bez Božje nezaslužene dobrote“, što bi se moglo desiti ukoliko bi neko od njih počinio nemoral (Jevr. 12:12-16). U tom slučaju, bili bi poput Isava. On nije cenio „ono što je sveto“. Doslovno se prepustio onome što nije sveto.

Isav je živeo u patrijarhalno vreme i verovatno je s vremena na vreme imao čast da za svoju porodicu prinosi žrtve Jehovi (Post. 8:20, 21; 12:7, 8; Jov 1:4, 5). Ali pošto je razmišljao na telesan način, odrekao se svih mogućnosti koje je imao kao prvenac radi činije kuvanog sočiva. Moguće je i da je hteo da izbegne patnju koja je bila prorečena za Avrahamovo potomstvo (Post. 15:13). Nadalje, kada se oženio dvema pagankama i time ražalostio svoje roditelje, Isav je pokazao da više voli ono što nije sveto i da ne ceni dovoljno ono što je sveto (Post. 26:34, 35). Koliko se samo Jakov razlikovao od njega, budući da se oženio ženom koja je služila istinitom Bogu! (Post. 28:6, 7; 29:10-12, 18).

Na kraju, do kog zaključka dolazimo kada je u pitanju porodična loza koja je vodila do Isusa, Mesije? Ponekad je ta loza išla preko prvenaca, a ponekad ne. Jevreji su to razumeli i prihvatili. Čak su i priznavali da je Hrist bio potomak Davida, Jesejevog poslednjeg sina (Mat. 22:42).