Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Dugotrpljivost — istrajavanje s nadom

Dugotrpljivost — istrajavanje s nadom

ŽIVIMO u „poslednjim danima“ kada su pritisci sve veći i zato je neophodno da budemo dugotrpljivi, to jest strpljivi (2. Tim. 3:1-5). U svetu u kom živimo, okruženi smo ljudima koji su sebični, nespremni za bilo kakav dogovor i neobuzdani. Takve osobe su sve samo ne strpljive. Zato je na mestu da se pitamo: „Da li i ja lako gubim strpljenje? Šta zapravo znači biti strpljiv? Šta mogu učiniti kako bi ova dragocena osobina postala deo moje ličnosti?“

ŠTA JE DUGOTRPLJIVOST?

Kada se u Bibliji govori o dugotrpljivosti, podrazumeva se više od toga da se neka neprijatna situacija samo podnosi. Dugotrpljiva osoba gaji nadu da će stvari krenuti nabolje. Ona ne misli samo na sebe već i na druge, pa čak i na one koji su doveli do takve situacije. Zato, kada se neko loše ophodi prema njoj ili je provocira, ona ne gubi nadu da će se narušeni odnosi popraviti. Nije čudo što Biblija navodi dugotrpljivost kao prvu od mnogih karakteristika ljubavi * (1. Kor. 13:4). Nadalje, u Božjoj Reči je „dugotrpljivost“ ubrojana u „plod duha“ (Gal. 5:22, 23). Kako onda možemo steći ovu dragocenu osobinu?

KAKO DA POSTANEMO DUGOTRPLJIVI?

Da bismo bili dugotrpljivi, moramo se moliti Jehovi za sveti duh, jer ga on daje onima koji mu veruju i koji se oslanjaju na njega (Luka 11:13). Međutim, iako je sveti duh moćna sila, mi moramo da učinimo svoj deo i da postupamo u skladu s našim molitvama (Ps. 86:10, 11). To znači da svakog dana moramo dati sve od sebe da budemo strpljivi da bi s vremenom ta osobina postala deo naše ličnosti. Pa čak i tada moramo učiniti još nešto kako bi dugotrpljivost bila deo nas. Šta nam može pomoći u tome?

Da bismo bili dugotrpljivi moramo se ugledati na Isusa koji je u tom pogledu ostavio savršen primer. Kada je apostol Pavle pod Božjim nadahnućem opisao „novu ličnost“, čija je odlika i „dugotrpljivost“, podstakao nas je da dozvolimo da „Hristov mir vlada u [našem] srcu“ (Kol. 3:10, 12, 15). To ćemo postići samo ako se, poput Isusa, pouzdamo da će Bog u vreme koje je odredio ispraviti stvari koje nas muče. Kada se ugledamo na Isusa, nećemo gubiti strpljenje bez obzira na to šta se dešava oko nas (Jov. 14:27; 16:33).

Svi mi jedva čekamo da dođe novi svet koji je Bog obećao. Ali učimo se strpljenju kada razmišljamo o tome koliko  je Jehova strpljiv s nama. Biblija kaže: „Jehova ne kasni s ispunjenjem svog obećanja, kao što neki misle da kasni, već je strpljiv s vama jer ne želi da iko propadne, već da svi dođu do pokajanja“ (2. Petr. 3:9). Kada razmišljamo o tome koliko strpljenja Jehova ima s nama, zar nas to ne podstiče da budemo strpljiviji s drugima? (Rimlj. 2:4). Koje su neke od situacija u kojim nam je potrebno strpljenje?

SITUACIJE U KOJIMA NAM JE POTREBNO STRPLJENJE

Mnoge situacije u svakodnevnom životu mogu predstavljati izazov za naše strpljenje. Na primer, ako u nekom razgovoru mislimo da imamo nešto važno da kažemo, moramo biti strpljivi kako ne bismo drugima upadali u reč (Jak. 1:19). Strpljenje nam je potrebno i sa suvernicima čije nas navike iritiraju. Ne bi trebalo da burno reagujemo, već da razmislimo kako Jehova i Isus gledaju na naše mane. Oni nam ne love greške, već gledaju naše dobre strane i strpljivo prate naš duhovni napredak (1. Tim. 1:16; 1. Petr. 3:12).

Još jedna situacija koja može ispitati naše strpljenje jeste kada nam neko kaže da smo nešto pogrešno rekli ili uradili. Vrlo često se dešava da se odmah branimo i pravdamo. Međutim, Božja Reč kaže da treba drugačije da reagujemo. U njoj piše: „Bolji je onaj ko je strpljiv nego onaj ko je ohol. Nemoj se brzo vređati, jer uvredljivost počiva u nedrima bezumnih“ (Prop. 7:8, 9). Pa čak i ako je takva optužba potpuno neosnovana, ne treba da ishitreno reagujemo već da najpre dobro razmislimo. Isus je postupao na takav način kada su ga drugi nepravedno optuživali (Mat. 11:19).

Roditeljima je naročito potrebno strpljenje kada svojoj deci pomažu da isprave neke pogrešne stavove, želje ili sklonosti. Jedan primer je Matijas koji sada služi u skandinavskoj podružnici. Dok je bio tinejdžer, drugovi iz škole su ga neprestano maltretirali zbog njegove vere. Njegovi roditelji u početku nisu ni znali kroz šta prolazi. Primetili su šta se dešava tek kada je počeo da dovodi u pitanje istinu. Matijasov otac Jilis kaže: „U tom periodu nam je trebalo baš mnogo strpljenja.“ Matijas je svojim roditeljima postavljao pitanja: „Ko je Bog? Šta ako Biblija nije knjiga od Boga? Kako znamo šta Bog zaista želi da radimo?“ Takođe bi pitao svog oca: „Zašto mi se drugi rugaju ako ionako ne verujem u ono u šta vi verujete?“

Jilis dalje kaže: „Ponekad nam je ljutito postavljao pitanja, ali ne zato što se ljutio na nas kao roditelje, već zato što je smatrao da mu istina otežava život.“ Kako je Jilis pomogao svom sinu? On kaže: „Ponekad smo satima razgovarali. Uglavnom sam ga slušao i postavljao mu pitanja da bih shvatio kako se oseća i kako razmišlja. Ponekad sam mu nešto  objašnjavao, a onda mu dao par dana da o tome razmisli dok ne nastavimo razgovor. U drugim situacijama sam ja morao njemu da kažem da mi treba par dana da razmislim o onome što mi je rekao. Zahvaljujući tome što smo često razgovarali, Matijas je postepeno razumeo i prihvatio učenje o otkupnini, zatim da nas Jehova voli i da ima pravo da vlada nad nama. Za to je trebalo vremena i često nije bilo baš lako, ali polako je ljubav prema Jehovi rasla u njegovom srcu. Moja supruga i ja smo veoma srećni što se naše strpljenje isplatilo i što smo uspeli da dopremo do srca našeg sina dok je bio u tinejdžerskim godinama.“

Jilis i njegova supruga su se potpuno oslonili na Jehovu dok su strpljivo pomagali svom sinu. Jilis kaže: „Često sam govorio Matijasu da smo se njegova majka i ja, zato što ga mnogo volimo, još usrdnije molili Jehovi da mu pomogne da shvati istinu.“ Koliko su samo ovi roditelji srećni što su bili strpljivi.

Osim u ovakvim situacijama, strpljenje nam je potrebno i kada se brinemo o članu porodice ili suverniku koji boluje od neke hronične bolesti. Pogledajmo primer jedne sestre po imenu Elen *, koja živi u jednoj skandinavskoj zemlji.

Pre nekih osam godina, Elenin muž je doživeo dva moždana udara. Posledice toga su da on više nije u stanju da saoseća s drugima, da se raduje ili da ispoljava tugu. To je bio težak udarac i za Elen. Ona kaže: „Trebalo mi je mnogo strpljenja i molitvi. Moj omiljeni stih koji mi pruža utehu nalazi se u Filipljanima 4:13, gde stoji: ’Sve mogu uz pomoć onoga koji mi daje snagu.‘“ Zahvaljujući toj snazi, Elen strpljivo istrajava s punim pouzdanjem u to da će joj Jehova pomoći (Ps. 62:5, 6).

UGLEDAJMO SE NA JEHOVU

Kada govorimo o pokazivanju dugotrpljivosti, Jehova je svakako najbolji primer (2. Petr. 3:15). U njegovoj Reči možemo čitati o mnogim situacijama u kojima je pokazao veliko strpljenje (Nem. 9:30; Is. 30:18). Na primer, pogledajmo kako je Jehova reagovao kada je Avraham doveo u pitanje njegovu odluku da uništi Sodom. Kao prvo, Jehova nije prekidao Avrahama dok mu se on obraćao. Strpljivo ga je slušao i uzimao u obzir njegova pitanja i brige. Zatim mu je pokazao da ga je pažljivo slušao time što je ponovio ono što ga je brinulo i uverio ga je da neće uništiti Sodom ukoliko se u njemu nađe makar deset pravednika (Post. 18:22-33). Jehova uvek pažljivo sluša druge i nikada ne reaguje burno.

Dugotrpljivost je zaista dragocena osobina i važan je deo nove ličnosti koju svaki hrišćanin mora da poseduje. Ukoliko se trudimo da je razvijamo, time dajemo slavu našem brižnom i strpljivom nebeskom Ocu i bićemo sigurno među onima „koji zbog svoje vere i strpljenja nasleđuju ono što je obećano“ (Jevr. 6:10-12).

^ odl. 4 O ljubavi je bilo reči u prvom članku u ovoj seriji od devet članaka o plodovima svetog duha.

^ odl. 15 Ime je promenjeno.