Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  avgust 2017.

Božji mir prevazilazi svaki um

Božji mir prevazilazi svaki um

Božji mir koji prevazilazi svaki um čuvaće vaša srca (FIL. 4:7)

PESME: 112, 58

1, 2. Šta su Pavle i Sila doživeli u Filipima? (Videti sliku na početku članka.)

BILA je skoro ponoć. Dva misionara, Pavle i Sila, nalazila su se u najmračnijem delu zatvora u Filipima. Noge su im bile u kladama, a od pretrpljenih udaraca leđa su ih još uvek bolela (Dela 16:23, 24). Sve se tako brzo desilo! Bez ikakvog upozorenja, rulja ih je odvukla na trg pred sud koji je na brzinu sazvan. Svukli su im odeću i išibali ih (Dela 16:16-22). Bila je to užasna nepravda! Pavle je kao rimski građanin imao pravo na pošteno suđenje. *

2 Dok je sedeo u mraku, Pavle je razmišljao o proteklom danu i ljudima koje je upoznao u Filipima. Za razliku od mnogih drugih gradova u kojima je ranije bio, u ovom gradu nije čak bilo ni judejske sinagoge. Zato su se Judejci sastajali van gradskih zidina, na obali reke  (Dela 16:13, 14). Možda u gradu nije bilo ni deset Judejaca, što je bio uslov za podizanje sinagoge. Stanovnici ovog grada očigledno su bili veoma ponosni na svoje rimsko građanstvo (Dela 16:21). Možda im zato nije ni palo na pamet da bi Pavle i Sila, poreklom Judejci, mogli imati rimsko građanstvo. Šta god da je bio slučaj, njih dvojica su nepravedno završila u zatvoru.

3. (a) Zašto je Pavle možda bio zbunjen što je završio u zatvoru? (b) Kakav stav je Pavle pokazao?

3 Pavle je možda razmišljao i o svemu što mu se događalo proteklih meseci. Dok je bio s druge strane Egejskog mora, u Maloj Aziji, sveti duh ga je više puta sprečio da propoveda u nekim krajevima. Kao da ga je podsticao da ide na neko drugo mesto (Dela 16:6, 7). Ali kuda je trebalo da ide? Odgovor na to pitanje dobio je dok je bio u Troadi, kada mu je u jednoj viziji jedan čovek rekao: „Pređi u Makedoniju.“ S tako jasnim smernicama koje je dobio, Pavle je odmah krenuo na put. (Pročitati Dela apostolska 16:8-10.) Šta se onda desilo? Stigao je u Makedoniju i vrlo brzo završio u zatvoru. Zašto je Jehova to dozvolio? Koliko dugo će biti u zatvoru? Čak i ako su ga mučila takva pitanja, nije dozvolio da mu to oslabi veru i umanji radost. On i Sila su se „molili i pesmom hvalili Boga“ (Dela 16:25). Božji mir im je čuvao srce i misli.

4, 5. (a) Kako bismo se mogli naći u situaciji sličnoj Pavlovoj? (b) Kako se Pavlova situacija neočekivano promenila?

4 Možda smo i mi nekad poput Pavla bili ubeđeni u to da sledimo vođstvo svetog duha, ali onda se situacija nije razvijala onako kako smo očekivali. Možda smo naišli na neke prepreke ili smo se našli u novim okolnostima zbog kojih se naš život iz korena promenio (Prop. 9:11). Dok razmišljamo o tome, možda ni mi nemamo odgovore na neka pitanja, kao što je, recimo, zašto je Jehova dozvolio da nam se tako nešto desi. Šta nam u tom slučaju može pomoći da i dalje istrajemo i da ne izgubimo poverenje u Jehovu? Da bismo dobili odgovor na to pitanje, pogledajmo šta se dalje dešavalo s Pavlom i Silom.

5 Dok su njih dvojica pevali hvalospeve, desio se niz potpuno neočekivanih događaja. Zemlja se odjednom snažno zatresla. Vrata zatvora su se širom otvorila i svim zatvorenicima su spali okovi. Zatvorski čuvar je zbog toga hteo da se ubije, ali ga je Pavle sprečio. Nakon toga su se čuvar i njegova porodica krstili. Narednog dana, u zoru, gradski upravitelji su poslali svoje službenike da oslobode Pavla i Silu. Zamolili su ih da u miru napuste grad. Kad su gradski upravitelji shvatili da su napravili strašnu grešku, budući da su Pavle i Sila bili rimski građani, lično su došli da ih isprate iz grada. Ali Pavle i Sila su tražili da se pre toga pozdrave s novokrštenom sestrom Lidijom. Takođe su iskoristili priliku da ohrabre braću (Dela 16:26-40). Kako se samo sve brzo promenilo!

„PREVAZILAZI SVAKI UM“

6. Šta ćemo razmotriti u ovom članku?

6 Šta možemo naučiti na osnovu ovih događaja? Jehova može učiniti  nešto sasvim neočekivano i zato ne treba da budemo preterano zabrinuti kad smo u nekoj teškoj situaciji. Ta činjenica je očigledno duboko uticala na Pavla, što se vidi iz njegove poslanice Filipljanima, u kojoj je govorio o zabrinutosti i Božjem miru. Najpre ćemo videti ono što je rekao u Filipljanima 4:6, 7. (Pročitati.) Zatim ćemo osmotriti još neke situacije zabeležene u Bibliji, u kojima je Jehova učinio nešto sasvim neočekivano. Na kraju ćemo videti kako nam „Božji mir“ može pomoći da istrajemo u kušnjama i da ne izgubimo poverenje u Jehovu.

7. (a) Šta je Pavle želeo da prenese Filipljanima? (b) Koju pouku možemo izvući iz Pavlovih reči?

7 Kad su braća u Filipima kasnije čitala Pavlovu poslanicu, bez sumnje su se setili svega što mu se desilo i kako je Jehova učinio nešto što niko od njih nije očekivao. Čemu je Pavle u stvari hteo da ih pouči? Da se ne brinu, već da se mole, jer će tako dobiti Božji mir. Zapazimo da je rekao da Božji mir „prevazilazi svaki um“. Šta to znači? U nekim prevodima Biblije se kaže da taj mir „prevazilazi sve naše snove“ ili da „nadmašuje sve ljudske planove“. Dakle, Pavle je rekao da ne možemo ni zamisliti koliko je „Božji mir“ nešto izuzetno. Mi kao ljudi ponekad ne vidimo izlaz iz svojih problema, ali Jehova vidi i može učiniti nešto sasvim neočekivano. (Pročitati 2. Petrovu 2:9.)

8, 9. (a) Kakvo dobro je proisteklo iz nepravde koju je Pavle pretrpeo u Filipima? (b) Šta je dalo težinu Pavlovim rečima?

8 Pavlova poslanica je sigurno ojačala braću u Filipima, jer ih je navela da razmišljaju o svemu što je Jehova učinio za njih u proteklih deset godina. Iako je Jehova dopustio da Pavle i Sila dožive nepravdu, to je na kraju doprinelo „odbrani i zakonskom potvrđivanju prava na propovedanje dobre vesti“ (Fil. 1:7). Zato su gradski upravitelji ubuduće morali dva puta da razmisle pre nego što nešto preduzmu protiv novonastale hrišćanske skupštine. Možda je upravo zbog toga što se Pavle pozvao na rimsko građanstvo njegov saputnik Luka mogao da još neko vreme ostane u Filipima. Tako je mogao i dalje da pomaže braći u tom gradu.

9 Dok su braća u Filipima čitala Pavlovu poslanicu, dobro su znala da to nisu reči nekog ko udobno sedi u svom domu i drugima govori šta da rade. Pavle je i sam bio u izuzetno teškim okolnostima, ali je pokazao da je imao „Božji mir“. Zapravo, dok je pisao poslanicu Filipljanima, bio je u kućnom pritvoru u Rimu. Ali je i dalje bilo očigledno da ima „Božji mir“ (Fil. 1:12-14; 4:7, 11, 22).

„NE BRINITE SE NI ZA ŠTA“

10, 11. (a) Šta treba da radimo kada smo zbog nečega zabrinuti? (b) Šta je razumno da očekujemo od Jehove?

10 Šta će nam pomoći da se ni za šta ne brinemo i da osetimo „Božji mir“? Pavlova poslanica Filipljanima pokazuje da je lek za brigu molitva. Zato kad nas nešto muči, to treba da iznesemo Jehovi u molitvi. (Pročitati 1. Petrovu 5:6, 7.) Pritom treba da budemo potpuno uvereni da mu je stalo do nas. U molitvama treba i da mu zahvalimo za sve što je učinio za nas. Naše poverenje u njega će biti mnogo jače kad imamo na umu  da on „može učiniti neizmerno više od svega što molimo ili zamislimo“ (Ef. 3:20).

11 Kao u slučaju Pavla i Sile u Filipima, možda ćemo se i mi iznenaditi onim što Jehova čini za nas lično. To ne mora da bude nešto spektakularno, ali je uvek ono što nam je potrebno u tom trenutku (1. Kor. 10:13). Naravno, to ne znači da treba da sedimo skrštenih ruku i da čekamo da Jehova reši svaki naš problem. Važno je da postupamo u skladu s našim molitvama (Rimlj. 12:11). Tako pokazujemo Jehovi koliko nam je stalo do nečega, a takvu iskrenost i upornost Jehova može da blagoslovi. Nemojmo zaboraviti da on može učiniti i mnogo više od onoga za šta smo ga molili ili onoga što očekujemo. Ponekad nas iznenadi i učini nešto sasvim neočekivano. Pogledajmo neke biblijske događaje koji će nas uveriti u to da je Jehova spreman da učini neočekivane stvari u našu korist.

KAD JEHOVA ČINI NEOČEKIVANO

12. (a) Šta je Jezekija uradio kad je Senahirim pretio da osvoji Jerusalim? (b) Šta učimo iz toga kako je Jehova rešio ovu situaciju?

12 Dok čitamo Bibliju, često nailazimo na primere u kojima se vidi kako je Jehova činio neočekivane stvari. Na primer, kralj Jezekija je živeo u vreme kada je asirski kralj Senahirim pokorio Judu i osvojio sve utvrđene gradove, osim Jerusalima (2. Kralj. 18:1-3, 13). Onda je krenuo na Jerusalim. Šta je Jezekija učinio? Molio se Jehovi i tražio savet od proroka Isaije (2. Kralj. 19:5, 15-20). Takođe je pokazao da je razuman tako što je platio danak koji je Senahirim tražio (2. Kralj. 18:14, 15). Osim toga, preduzeo je neke mere da bi grad mogao da izdrži dugotrajnu opsadu (2. Let. 32:2-4). Ali šta se na kraju desilo? Jehova je poslao anđela koji je za jednu noć pobio 185 000 asirskih vojnika. Ni sam Jezekija to nije očekivao! (2. Kralj. 19:35).

Šta učimo iz onoga što se dogodilo Josifu? (Post. 41:42) (Videti 13. odlomak)

13. (a) Šta učimo iz onoga što se desilo Josifu? (b) Šta je Sara doživela, iako to nije očekivala?

13 Osmotrimo i primer mladog Josifa, Jakovljevog sina. Dok je bio u zatvoru u Egiptu, da li je mogao da zamisli da će jednog dana biti drugi čovek po moći u Egiptu i da će ga Jehova koristiti da spase svoju porodicu od gladi? (Post. 40:15; 41:39-43; 50:20). Nema sumnje da su Jehovina dela nadmašila sva Josifova očekivanja. Setimo se i Josifove prabake Sare. Da li je ona u svojim poznim godinama očekivala da će joj Jehova  dati sina, ali ne preko njene sluškinje, već da će ga ona roditi? Rođenje Isaka je bez sumnje bilo nešto van svih njenih očekivanja (Post. 21:1-3, 6, 7).

14. Šta nam jača veru u Jehovu?

14 Naravno, ne možemo očekivati od Jehove da čudom ukloni sve naše probleme pre novog sveta, niti to treba da tražimo od njega. Ali znamo da je Jehova na neverovatne načine pomagao svojim slugama u prošlosti, a on se ne menja. (Pročitati Isaiju 43:10-13.) To jača našu veru u njega. Znamo da on može učiniti sve što je potrebno da bi nam dao snagu da činimo ono što je njemu po volji (2. Kor. 4:7-9). Šta učimo iz primera Jezekije, Josifa i Sare? Ako ostanemo verni Jehovi, on nam može pomoći i u najtežim okolnostima.

Ako ostanemo verni Jehovi, on nam može pomoći da se izborimo s naizgled nesavladivim preprekama

15. Šta će nam pomoći da sačuvamo „Božji mir“?

15 Kako možemo sačuvati „Božji mir“ i kada smo u problemima? Tako što ćemo i dalje biti bliski s Jehovom. To je moguće zahvaljujući Isusovoj otkupnoj žrtvi. Ona nam takođe omogućuje da nam gresi budu oprošteni i da imamo čistu savest (Jov. 14:6; Jak. 4:8; 1. Petr. 3:21). Ta žrtva je zaista divan dar koji smo dobili od Jehove.

ČUVAĆE NAŠA SRCA I NAŠE MISLI

16. Pomoću primera objasni kako na nas utiče „Božji mir“.

16 Kako na nas utiče „Božji mir koji prevazilazi svaki um“? Biblija nam kaže za taj mir: „Čuvaće vaša srca i vaše misli preko Hrista Isusa“ (Fil. 4:7). Reč prevedena sa „čuvati“, na izvornom jeziku je zapravo vojni termin, koji se odnosio na grupu vojnika čiji je zadatak bio da štite utvrđene gradove, kakav je bio i Filipi. Njegovi stanovnici su noću mirno spavali jer su znali da na vratima grada stoje vojnici. Slično tome, kad imamo „Božji mir“, srce i misli su nam spokojni. Znamo da Jehova brine o nama i želi da budemo srećni (1. Petr. 5:10). To nas štiti od preterane zabrinutosti i obeshrabrenja.

17. Šta će nam pomoći da se ne plašimo budućnosti?

17 Uskoro će čovečanstvo doživeti veliku nevolju kakve do sada nije bilo (Mat. 24:21, 22). Ne znamo šta će se desiti s nama kao pojedincima. Ali ne treba da budemo preterano zabrinuti. Iako ne znamo šta će Jehova tačno uraditi, znamo kakav je on. Na primerima iz biblijskog doba smo videli da, bez obzira na to šta se dešava, on uvek ispunjava ono što namerava. To ponekad čini na sasvim neočekivan način. Kad god tako nešto učini za nas, uvek iznova osetimo „Božji mir koji prevazilazi svaki um“.

^ odl. 1 Izgleda da je i Sila imao rimsko građanstvo (Dela 16:37).