Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  avgust 2016.

Poreklo i svrha braka

Poreklo i svrha braka

Jehova Bog je rekao: „Nije dobro da čovek bude sam. Načiniću mu pomoćnicu da ga dopunjuje“ (POST. 2:18)

PESME: 36, 11

1, 2. (a) Kako je brak nastao? (b) Šta su prvi čovek i žena mogli da zaključe o braku? (Videti sliku na početku članka.)

BRAK je za mnoge sastavni deo života. Da bismo imali ispravno gledište o braku i uživali u svemu što on donosi, treba da uzmemo u obzir kako je on nastao i koja je njegova svrha. Kada je stvorio prvog čoveka, Adama, Bog mu je dao zadatak da d imena životinjama. Međutim, „za čoveka [se] nije našla pomoćnica koja bi ga dopunjavala“. Zato je Bog učinio da Adam utone u dubok san i uzeo mu je jedno rebro. Od njega je napravio ženu za Adama. (Pročitati Postanak 2:20-24.) Prema tome, brak potiče od Boga.

2 Isus je jednom prilikom citirao Jehovine reči: „Čovek [će] ostaviti svog oca i svoju majku i prionuće uz svoju ženu, i njih dvoje biće jedno telo“ (Mat. 19:4, 5). To što je Jehova stvorio ženu od Adamovog rebra, verovatno je pomoglo Adamu i Evi da shvate da su neraskidivo vezani. Razvod braka nije bio u planu, kao ni mogućnost da se istovremeno bude u braku s više osoba.

 KAKO SE BRAČNO UREÐENJE UKLAPA U JEHOVINU NAMERU SA ZEMLJOM

3. Šta je bila jedna važna svrha braka?

3 Adam je bio oduševljen svojom ženom, kojoj je kasnije dao ime Eva. Ona ga je dopunjavala i bila mu je pomoćnica. Kao muž i žena, trebalo je da jedno drugo svakog dana čine srećnim (Post. 2:18). Jedna važna svrha braka bila je da ljudi imaju decu i da napune zemlju (Post. 1:28). Kada bi deca odrasla i odlučila da stupe u brak, trebalo bi da odu od svojih roditelja i osnuju svoju porodicu. Tako bi se ljudi nastanili po celoj planeti i pretvorili je u raj.

4. Šta se desilo s prvim brakom?

4 Kada su Adam i Eva odlučili da ne budu poslušni Jehovi, njihov brak više nije bio srećan. „Prazmija“, Satana Ðavo, prevario je Evu i naveo je da pomisli da će, ako bude jela „s drveta spoznanja dobra i zla“, dobiti nešto posebno što će joj omogućiti da odlučuje šta je dobro, a šta zlo. Ona nije pitala svog muža šta on misli o tome i time je pokazala da ga nije poštovala kao poglavara. S druge strane, Adam nije bio poslušan Bogu, već je uzeo plod koji mu je Eva dala (Otkr. 12:9; Post. 2:9, 16, 17; 3:1-6).

5. Šta možemo naučiti iz Adamovog i Evinog odgovora Jehovi?

5 U razgovoru s Bogom o onome što se desilo, Adam je okrivio svoju ženu, rekavši: „Žena koju si mi dao da bude uz mene, ona mi je dala plod s drveta pa sam ga jeo.“ Eva je okrivila zmiju da ju je prevarila (Post. 3:12, 13). Kakvi jadni izgovori! Prvi čovek i žena nisu bili poslušni Jehovi i zato ih je on osudio. To je važno upozorenje za nas. Da bi brak bio uspešan, supružnici moraju ozbiljno gledati na svoju ulogu i biti poslušni Jehovi.

6. Kako bi objasnio ono što piše u Postanku 3:15?

6 Uprkos onome što je Satana uradio u Edenu, Jehova je putem prvog biblijskog proročanstva pružio nadu čovečanstvu. (Pročitati Postanak 3:15.) U njemu je Jehova rekao da će potomstvo „žene“ uništiti Satanu. Time što je nebrojeno mnogo duhovnih bića koja mu služe na nebu nazvao svojom ženom, Jehova je ljudima pomogao da vide da između njega i tih duhovnih bića postoji jedan poseban odnos. Takođe je otkrio da će iz svoje nebeske organizacije poslati onog koji će „zdrobiti“ Ðavola i poslušnom čovečanstvu omogućiti ono što je prvi par izgubio — večni život na zemlji. Tako će se ispuniti ono što je Jehova od početka i želeo (Jov. 3:16).

7. (a) Kako brak izgleda otkako su se Adam i Eva pobunili protiv Boga? (b) Šta Bog očekuje od muža i žene?

7 Adamova i Evina pobuna negativno je uticala na njihov brak, ali i na sve naredne brakove. Na primer, Eva i sve žene nakon nje imaće bolan porođaj. Žene će žudeti za svojim muževima, ali će oni gospodariti nad njima, čak vrlo grubo. To vidimo u mnogim današnjim brakovima (Post. 3:16). Biblija kaže da muževi svoju ulogu poglavara treba da ispunjavaju s puno ljubavi. S druge strane, žene treba da budu podložne svojim muževima (Ef.  5:33). Kada supružnici slušaju Boga i međusobno sarađuju, onda su nesloga i nesporazumi veoma retki ili ih uopšte nema.

BRAK OD ADAMA DO POTOPA

8. Šta se može reći o bračnom uređenju od Adama do Potopa?

8 Adam i Eva su zbog greha i nesavršenosti umrli. Ali pre toga su dobili sinove i ćerke (Post. 5:4). Njihov prvi sin, Kain, oženio se jednom od svojih rođaka. Njegov potomak Lameh prvi je za koga se kaže da je imao dve žene (Post. 4:17, 19). U periodu od Adama do Potopa, bilo je malo Jehovinih slugu. Među njima su bili Avelj, Enoh, Noje i njegova porodica. O Nojevom vremenu Biblija kaže: „Sinovi istinitog Boga počeli su da primećuju kako su ljudske kćeri lepe, pa su ih uzimali sebi za žene.“ Iz tih neprirodnih brakova, koje su materijalizovani anđeli sklapali sa ženama, rodili su se nasilni divovi, zvani nefilimi. Bilo je očigledno da „čovek čini veliko zlo na zemlji i da je svaka misao njegovog srca uvek usmerena ka zlu“ (Post. 6:1-5).

9. Zašto je Jehova uništio svet Potopom i šta ne smemo izgubiti iz vida?

9 Jehova je uništio svet Potopom jer su ljudi bili zli. U to vreme, ljudi su bili potpuno okupirani svakodnevnim stvarima, među kojima je i brak. Zbog toga nisu ozbiljno shvatali kad im je Noje, „propovednik pravednosti“, govorio o predstojećem uništenju (2. Petr. 2:5). Isus je rekao da će tako biti i u naše vreme. (Pročitati Mateja 24:37-39.) Danas, većina ne obraća pažnju na dobru vest o Božjem Kraljevstvu, koja se propoveda širom sveta pre nego što ovaj zli svet bude uništen. Šta mi možemo naučiti? Nemojmo ni zbog čega, pa ni zbog braka i odgajanja dece, izgubiti iz vida koliko je Jehovin dan blizu.

BRAK OD POTOPA DO ISUSOVIH DANA

10. (a) Kakav je bio moral u mnogim kulturama? (b) Šta bračni parovi mogu naučiti od Avrahama i Sare?

10 Noje i njegova tri sina su imali po jednu ženu, ali je poligamija bila uobičajena nakon Potopa. U mnogim kulturama, nemoral je bio način života do te mere da je postao deo verskih rituala. Kada su se Avraham i Sara preselili u Hanan, tamošnji ljudi su svojim razvratnim postupcima pokazivali nepoštovanje prema bračnom uređenju. Zato je Jehova rešio da uništi Sodom i Gomoru, jer su njihovi stanovnici bili izopačeni u moralnom pogledu. S druge strane, Avraham je bio veoma dobar poglavar, a Sara je podupirala njegovo poglavarstvo. (Pročitati 1. Petrovu 3:3-6.) On je preduzeo sve što je bilo potrebno kako bi se njegov sin oženio devojkom koja je služila Jehovi. Isto je učinio i Isakov sin Jakov, od čijih je sinova nastalo 12 izraelskih plemena.

11. Kako je Mojsijev zakon štitio Izraelce?

11 Kasnije je Jehova sklopio savez s potomcima Jakova (Izraela). Bračno uređenje je bilo regulisano putem Mojsijevog zakona. Na primer, postojale su odredbe o poligamiji, kao i zakoni koji su zabranjivali sklapanje brakova  sa onima koji nisu služili Jehovi. Na taj način, Zakon je štitio Izraelce u duhovnom pogledu. (Pročitati Ponovljene zakone 7:3, 4.) Kada bi se pojavili ozbiljni problemi, bračnim parovima bi obično pomagale starešine. Postojali su i zakoni kako postupiti u slučaju neverstva i ljubomore. Razvod je bio dozvoljen, ali su za to postojali zakoni. Čovek se mogao razvesti od svoje žene ako bi kod nje „našao nešto nedolično“ (Pon. zak. 24:1). Biblija ne kaže šta je sve spadalo u nedolično, ali jasno je da se nije radilo o sitnicama (Lev. 19:18b).

NIKAD NEMOJ BITI NEVERAN SVOM BRAČNOM DRUGU

12, 13. (a) Šta su radili neki oženjeni muškarci u Malahijino vreme? (b) Šta bi bilo s Jehovinim svedokom koji bi otišao s nečijim bračnim drugom?

12 U danima proroka Malahije, mnogi Judejci su bili neverni svojim ženama i razvodili su se od njih, služeći se raznoraznim izgovorima. Oni su to radili da bi se ženili mlađim ženama, a možda i ženama iz drugih naroda. Judejci su se i u Isusovo vreme razvodili „iz bilo kog razloga“ (Mat. 19:3). Jehova Bog je mrzeo takav razvod. (Pročitati Malahiju 2:13-16.)

13 U Jehovinom narodu, bračno neverstvo se ni danas ne sme tolerisati. Ali pretpostavimo da se jedan Jehovin svedok dogovori s drugom osobom da oboje napuste svoje bračne drugove, razvedu se i zatim venčaju. Ako se ne kaje, mogao bi biti isključen da bi se sačuvala duhovna čistoća skupštine (1. Kor. 5:11-13). Pre nego što bude ponovo primljen u skupštinu, mora pokazati da ima „plodove koji dolikuju pokajanju“ (Luka 3:8; 2. Kor. 2:5-10). Iako ne postoji neko određeno vreme koje mora proći pre toga, takvo neverstvo, koje se retko dešava unutar Božjeg naroda, ne sme se ignorisati. Da bi prestupnik dokazao da se iskreno kaje, može proći dosta vremena — godinu dana ili više. Čak i nakon primanja u skupštinu, on mora stati „pred Božju sudsku stolicu“, jer Bog zna da li se zaista kaje (Rimlj. 14:10-12; videti Stražarsku kulu od 1. aprila 1980, str. 30-32).

BRAK MEÐU HRIŠĆANIMA

14. Šta je bila svrha Zakona?

14 Izraelci su se držali Mojsijevog zakona više od 1 500 godina. On ih je čuvao i vodio do Mesije, i u isto vreme im pomagao da porodična pitanja i sve drugo rešavaju u duhu Božjih načela (Gal. 3:23, 24). Kada je Isus umro, Zakon je prestao da važi (Jevr. 8:6). Neke stvari koje su pod Mojsijevim zakonom bile dozvoljene, hrišćanima više nisu bile dozvoljene.

15. (a) Koje merilo o braku važi u hrišćanskoj skupštini? (b) Šta sve hrišćanin treba da uzme u obzir ako razmišlja o razvodu?

15 Kada su fariseji postavili Isusu pitanje u vezi s razvodom, on im je odgovorio da je Bog putem Mojsijevog zakona dozvolio razvod iako „u početku nije bilo tako“ (Mat. 19:6-8). Time je Isus hteo da kaže da će Božje merilo o braku, koje je postavljeno u  Edenu, važiti i u hrišćanskoj skupštini (1. Tim. 3:2, 12). Bračni drugovi su „jedno telo“ i ne treba da se razdvajaju. Ljubav prema Bogu i međusobna ljubav ojačaće njihov brak. Čak i ako se neko zakonski razvede, ipak nije slobodan da ponovo stupi u brak osim u slučaju polnog nemorala (Mat. 19:9). Naravno, neko može odlučiti da oprosti bračnom drugu koji ga je prevario ali se kaje, kao što je Osija oprostio svojoj ženi, Gomeri. Slično tome, Jehova je oprostio izraelskom narodu, koji se pokajao za duhovno neverstvo (Os. 3:1-5). Treba spomenuti da ako neko zna da ga je bračni drug prevario i nakon toga ima odnose s njim, to znači da mu je oprostio i da biblijski osnov za razvod više ne postoji.

16. Šta je Isus rekao o onima koji odluče da ne stupaju u brak?

16 Nakon što je pojasnio da se pravi hrišćani mogu razvesti samo u slučaju preljube, Isus je govorio o onima koji ne stupaju u brak. Rekao je: „Ko može da živi tako, neka živi tako“ (Mat. 19:10-12). Mnogi su odlučili da ne stupaju u brak kako bi se potpuno posvetili službi Jehovi. To je za svaku pohvalu!

17. Šta hrišćaninu može pomoći u odluci da li da stupi u brak?

17 Svako treba da odluči u svom srcu da li će stupiti u brak ili ne. Apostol Pavle je preporučio hrišćanima da ne stupaju u brak, ali je rekao: „Pošto je blud veoma raširen, neka svaki muškarac ima svoju ženu i neka svaka žena ima svog muža.“ Zatim je dodao: „Ako se ne mogu savladati, neka stupe u brak, jer je bolje stupiti u brak nego izgarati od strasti.“ Brak može pomoći osobi da ne upadne u problem masturbacije i polnog nemorala. Važno je uzeti u obzir i godine, jer je Pavle rekao: „Ako neko misli da ne može da vlada svojim polnim porivima i da je za njega najbolje da stupi u brak, posebno ako više nije u cvetu mladosti, neka učini ono što želi, ne greši. Takvi neka stupe u brak“ (1. Kor. 7:2, 9, 36; 1. Tim. 4:1-3). Ipak, ne treba žuriti u brak zbog strasti, koja je uobičajena u mladosti. Mlada osoba nije dovoljno zrela za odgovornosti bračnog života.

18, 19. (a) Koji su uslovi za sklapanje braka po Božjim merilima? (b) Šta ćemo razmatrati u sledećem članku?

18 Da bi neki brak bio po Božjim merilima, muškarac i žena treba da budu predani Jehovi i da ga vole celim srcem. Takođe, između njih dvoje mora da postoji ljubav i želja da se ujedine u bračnoj zajednici. Jehova će ih blagosloviti što slušaju savet da se venčaju „samo u Gospodu“ (1. Kor. 7:39). Njihov brak će biti uspešan ako nastave da primenjuju biblijske smernice.

19 Mi živimo u „poslednjim danima“, kada mnogi ispoljavaju osobine koje su prepreka za srećan brak (2. Tim. 3:1-5). U sledećem članku ćemo razmotriti biblijske savete koji mogu pomoći hrišćanima u braku da se izbore s mnogim izazovima. U svojoj divnoj Reči, Jehova nam je dao sve što nam treba da bismo imali lep i srećan brak. To će nam pomoći da zajedno s njegovim narodom idemo putem koji vodi u večni život (Mat. 7:13, 14).