Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  april 2017.

„Sudija cele zemlje“ uvek postupa pravedno

„Sudija cele zemlje“ uvek postupa pravedno

On je Stena, delo je njegovo savršeno, jer su svi putevi njegovi pravda (PON. ZAK. 32:4)

PESME: 112, 89

1. Kako je Avraham pokazao da nimalo ne sumnja u Jehovinu pravednost? (Videti sliku na početku članka.)

„ZAR Sudija cele zemlje neće činiti ono što je pravo?“ (Post. 18:25). Ovo pitanje je Avraham postavio Jehovi, kada mu je Jehova rekao da namerava da uništi Sodom i Gomoru. Da li je ovim pitanjem Avraham pokazao da sumnja u Jehovinu pravednost? Ne, budući da je rekao da Jehova nikada ne bi „pogubio pravednika zajedno sa zlim“. Bio je siguran da to Jehova „nikada ne bi učinio“. Oko 400 godina kasnije, Jehova je nadahnuo Mojsija da kaže: „[Jehova] je Stena, delo je njegovo savršeno, jer su svi putevi njegovi pravda. On je veran Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Pon. zak. 31:19; 32:4).

2. Zašto možemo reći da je nemoguće da Jehova bude nepravedan?

2 Zašto je Avraham mogao biti siguran da će Jehova uvek biti pravedan? Zato što je Jehova najbolji primer u pokazivanju pravde, to jest pravednosti. Zapravo, hebrejske reči koje su kod nas  prevedene kao „pravda“ i „pravednost“ često se pojavljuju zajedno u hebrejskom delu Svetog pisma. U suštini, ne postoji smisaona razlika među njima. Pošto je Jehova savršen u pravdi, logično je da će uvek pravedno proceniti stvari. Pored toga, u njegovoj Reči stoji da „on voli pravednost i pravdu“ (Ps. 33:5).

3. Navedi jedan primer nepravde u svetu.

3 Utešno je znati da je Jehova uvek pravedan. Međutim, svet je danas prepun nepravde. Zbog toga su ponekad pojedinci žrtve velikih nepravdi. Primera radi, neki su u zatvoru proveli decenije za zločine koje nisu počinili. Kako je utvrđeno da su bili nevini? Njihov slučaj je bio ponovo razmotren i analiza DNK je potvrdila da nisu počinili kriminalna dela za koja su bili osuđeni. Iako nas ovakvi slučajevi nepravde pogađaju, postoji nepravda koja nam posebno teško pada. O čemu je reč?

NEPRAVDA UNUTAR SKUPŠTINE

4. Kada naša vera može biti na ispitu?

4 Mi nismo iznenađeni kada se suočimo s nepravdom van skupštine. Međutim, kada primetimo ili doživimo nešto što izgleda kao nepravda unutar skupštine, to može biti ispit naše vere. Kako ćemo tada reagovati? Da li ćemo se zbog toga spotaći u veri?

5. Zašto ne treba da nas iznenadi ako se suočimo s nekom nepravdom unutar skupštine?

5 Pošto smo svi nesavršeni i grešni, ne treba da nas iznenadi ako u skupštini doživimo neku nepravdu. Takođe se može desiti da i mi budemo nepravedni prema nekom bratu ili sestri (1. Jov. 1:8). Iako se nepravda u skupštini može desiti, što je redak slučaj, to ne bi trebalo da uzdrma našu veru i navede nas da se spotaknemo. Da se to ne bi desilo, Jehova nam u svojoj Reči daje praktične smernice kako možemo da mu ostanemo verni (Ps. 55:12-14).

6, 7. (a) Šta je jedan brat doživeo? (b) Šta mu je pomoglo da reaguje ispravno?

6 Pogledajmo šta je doživeo brat po imenu Vili Dil. Od 1931, on je služio u Betelu u Bernu, u Švajcarskoj. Godine 1946, pohađao je osmi razred škole Galad u Njujorku. Po završetku škole, vratio se u Švajcarsku i služio kao pokrajinski nadglednik. U svojoj životnoj priči, on je rekao da je u maju 1949. javio tamošnjoj podružnici da planira da se oženi. Kako su odgovorna braća reagovala? Oduzela su mu sva zaduženja osim pionirske službe. Brat Dil je rekao da nije smeo da drži predavanja i da se mnogi nisu pozdravljali s njima kao da su bili isključeni.

7 Kako se brat Dil izborio s ovako teškom situacijom? Rekao je da su on i njegova žena znali da stupanjem u brak ne krše nijedno biblijsko načelo i zato su se mnogo molili Jehovi i pokazali poverenje u njega. S vremenom su odgovorna braća razumela Jehovino gledište o braku i nepravda koju je doživeo bila je ispravljena, tako da je ponovo dobio mnoga zaduženja u Jehovinoj organizaciji. Njegova vernost  Jehovi je bila nagrađena. * Kada razmišljamo o njegovom slučaju, dobro je da sebi postavimo sledeća pitanja: „Da li bih i ja ostao duhovno jak ako bih doživeo takvu nepravdu? Da li bih strpljivo čekao na Jehovu ili bih uzeo stvar u svoje ruke da ispravim nepravdu?“ (Posl. 11:2; pročitati Miheja 7:7).

8. Zašto možda možemo pogrešno zaključiti da smo mi ili neki suvernik žrtva nepravde?

8 Ako zaključimo da smo mi ili neki suvernik žrtva nepravde, ne treba da smetnemo s uma da možda nismo u pravu. Zašto? Zato što je moguće da smo pogrešno procenili situaciju ili da nemamo sve potrebne činjenice. Međutim, bilo da je u pitanju stvarna nepravda ili ne, važno je da se molimo Jehovi i ne odstupamo od njega. Tako nećemo upasti u zamku da se ljutimo na Jehovu. (Pročitati Poslovice 19:3.)

9. Koje ćemo primere osmotriti u ovom i sledećem članku?

9 Pogledajmo tri primera nepravde koja su se desila u Jehovinom narodu u biblijska vremena. U ovom članku ćemo obraditi primer Avrahamovog praunuka Josifa. U sledećem članku ćemo osmotriti primer izraelskog kralja Ahava i šta je Jehova učinio u njegovom slučaju. Takođe ćemo videti šta je apostol Petar uradio u Antiohiji u Siriji. Dok budemo razmatrali te primere, potrudimo se da izvučemo pouke koje će nam pomoći da zadržimo duhovan pogled na stvari i ostanemo blizu Jehove, posebno ako mislimo da smo žrtva nepravde.

JOSIF KAO ŽRTVA NEPRAVDE

10, 11. (a) Šta je sve Josif doživeo? (b) Koja se prilika Josifu ukazala dok je bio u zatvoru?

10 Josif je bio verni Jehovin sluga koji je doživeo nepravdu ne samo od onih koje nije poznavao već i od rođene braće. Kada je imao 17 godina, braća su ga prodala u ropstvo. Tako je protiv svoje volje odveden u Egipat (Post. 37:23-28; 42:21). Posle nekog vremena, bio je lažno optužen da je pokušao da siluje ženu svog gospodara i bez suđenja je strpan u tamnicu (Post. 39:17-20). Bio je rob i zatvorenik 13 godina. Šta iz Josifovog primera možemo naučiti ako se suočimo s nekom nepravdom unutar skupštine?

11 Dok je bio u zatvoru, pružila mu se prilika da jednom drugom zatvoreniku ispriča šta mu se desilo. Bio je to faraonov glavni peharnik. Dok su obojica bila u zatvoru, peharnik je imao san, koji mu je Josif protumačio. Naime, rekao je peharniku da će biti vraćen u faraonovu službu. Nakon toga, Josif mu je ispričao šta se njemu desilo. Iz onoga što je rekao, kao i iz onoga što nije rekao, možemo izvući važne pouke (Post. 40:5-13).

12, 13. (a) Kako znamo da se Josif nije pomirio sa svojom situacijom? (b) Šta Josif nije pominjao peharniku?

12 Pročitati Postanak 40:14, 15. Zapazimo da Josif za sebe kaže da je bio otet, iz čega se jasno  vidi da mu je bila učinjena nepravda. Takođe je rekao da nije počinio zločin zbog kog je strpan u tamnicu. Zato je zamolio peharnika da se kod faraona zauzme za njega kako bi bio pušten na slobodu.

13 Dakle, Josif se nije pomirio s nepravdom i sedeo skrštenih ruku. Pošto je bio žrtva niza nepravdi, objasnio je svoju situaciju peharniku budući da mu je on mogao pomoći. Međutim, nigde u Bibliji nema ukazivanja da je Josif ikome rekao da su ga prodala njegova rođena braća. To očigledno nije rekao ni faraonu. Zato kada su njegova braća stigla u Egipat i pomirila se s Josifom, faraon im je izrazio dobrodošlicu, pozvao ih da se dosele u Egipat i uživaju u najboljim plodovima egipatske zemlje (Post. 45:16-20).

Zbog ogovaranja situacija može izmaći kontroli (Videti 14. odlomak)

14. Šta će nam pomoći da ne širimo negativan duh čak i ako se suočimo s nepravdom?

14 Ukoliko mislimo da nam je učinjena nepravda, treba da pazimo da ne širimo negativan duh i počnemo da ogovaramo. Naravno, ukoliko je neko učinio neki ozbiljan prestup, sasvim je na mestu zatražiti pomoć starešina (Lev. 5:1). Međutim, kada to nije slučaj, često ćemo možda uspeti da rešimo problem ne uključujući nikoga, čak ni starešine. (Pročitati Mateja 5:23, 24; 18:15.) Budimo verni Bogu tako što ćemo se držati biblijskih načela. Ponekad ćemo uvideti da zapravo nije ni bilo reči o nepravdi. Tada ćemo biti srećni što nismo pogoršali situaciju i oklevetali nekog suvernika. Zapamtimo, bez obzira da li smo u pravu ili ne, širenje negativnog duha nikada neće  popraviti situaciju. Tu grešku ćemo izbeći ako smo verni Jehovi i našoj braći. O onome „ko živi besprekorno“, psalmista je rekao da „ne kleveće jezikom svojim. Nikakvo zlo ne čini bližnjemu svome, i ne govori pogrdno o prijatelju svome“ (Ps. 15:2, 3; Jak. 3:5).

OSTANIMO BLIZU JEHOVE

15. Kako je Josifu pomogao blizak odnos s Jehovom?

15 Od Josifa možemo naučiti još jednu važnu pouku. Tokom 13 mučnih godina u Egiptu, uvek je pokazivao da ima Jehovino gledište (Post. 45:5-8). Nikada nije krivio Jehovu za situaciju u kojoj se našao. Naravno da nije zaboravio nepravdu koja mu je učinjena, ali nije postao ogorčen. Što je još važnije, nije dozvolio da se zbog nesavršenosti drugih i njihovih pogrešnih postupaka udalji od Jehove. Zbog toga je mogao da vidi kako je Jehova ispravio nepravde koje je on doživeo i kako je blagoslovio njega i njegovu porodicu.

16. Kako možemo ostati blizu Jehove čak i kada se suočavamo s nekom nepravdom?

16 I mi moramo čuvati bliskost s Jehovom. Nikada ne treba da dozvolimo da se mane i propusti naše braće ispreče između nas i Jehove, Boga koga volimo i kome služimo (Rimlj. 8:38, 39). Ukoliko se suočimo s nepravdom, budimo poput Josifa i još čvršće se držimo Jehove. Trudimo se da na stvari gledamo iz Jehovinog ugla. Nakon što učinimo sve kako bismo, primenjujući biblijska načela, popravili situaciju, prepustimo sve u Jehovine ruke. Sigurni smo da će on ispraviti sve što treba u svoje vreme i na svoj način.

JEHOVA JE SUDIJA U KOG SE UZDAMO

17. Kako možemo pokazati da se uzdamo u Sudiju cele zemlje?

17 Dok god živimo u ovom svetu, možemo očekivati da ćemo se suočiti s nekom nepravdom. U retkim slučajevima, to se može desiti i u skupštini. Međutim, ne smemo dozvoliti da nas to spotakne u veri (Ps. 119:165). Umesto toga, držimo se Jehove i molimo ga za pomoć. U isto vreme, skromno priznajmo da verovatno ne poznajemo sve činjenice i da možda ne vidimo stvari ispravno. Od Josifa smo naučili da ne treba da ogovaramo i širimo negativan duh, budući da će to samo pogoršati stvari. Na kraju, nipošto nećemo uzeti stvar u svoje ruke, već ćemo verno čekati na Jehovu da ispravi svaku nepravdu. Jehovi će to biti ugodno i blagosloviće nas, baš kao što je to bio slučaj s Josifom. Možemo biti potpuno sigurni da će Jehova, „Sudija cele zemlje“, uvek postupati pravedno, budući da su „svi putevi njegovi pravda“ (Post. 18:25; Pon. zak. 32:4).

18. Šta ćemo osmatrati u sledećem članku?

18 U sledećem članku, osmotrićemo još dva primera nepravednog postupanja među Jehovinim narodom u biblijsko doba. Na osnovu tih primera videćemo koliko je važno da budemo ponizni i da opraštamo. Tako pokazujemo da imamo Jehovino gledište o pravdi.

^ odl. 7 Videti životnu priču brata Vilija Dila, „Jehova je moj Bog u koga ću se uzdati“, u Stražarskoj kuli od 1. novembra 1991.