Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  april 2017.

„Ispuni svoje zavete“

„Ispuni svoje zavete“

Ispuni svoje zavete Jehovi (MAT. 5:33)

PESME: 63, 59

1. (a) Šta je zajedničko za Jeftaja i Anu? (Videti sliku na početku članka.) (b) Na koja pitanja ćemo dobiti odgovor?

JEFTAJ je bio hrabar sudija i odvažan ratnik. Ana je bila skromna žena i vredna domaćica. Iako su im okolnosti bile različite, ove verne Božje sluge su imale nešto zajedničko. Naime, jednom prilikom su se zavetovali Jehovi i verno su ispunili svoj zavet. Na njih se mogu ugledati svi oni koji danas daju neki zavet. Osmotrimo najpre odgovore na sledeća pitanja: Šta je zavet? Koliko je ozbiljno dati neki zavet Bogu? Šta možemo da naučimo od Jeftaja i Ane?

2, 3. (a) Na šta se odnosi zavet? (b) Šta Biblija kaže o zavetima?

2 U Bibliji se zavet odnosi na svečano obećanje koje neka osoba daje Bogu. To može biti obećanje da će ona nešto učiniti, da će dati neki dar, da će stupiti u neku službu ili da će se uzdržavati od nečega. Zavet se daje dobrovoljno, bez ikakve prisile. Ali kada osoba odluči da da neki zavet, Jehova na to gleda kao na nešto veoma ozbiljno, nešto što se mora ispuniti. U Bibliji se zavet po važnosti izjednačava sa zakletvom. Zakletva je izjava kojom se osoba zaklinje da će nešto učiniti ili da nešto neće učiniti (Post. 14:22, 23; Jevr. 6:16, 17). Šta Biblija kaže o ozbiljnosti davanja zaveta?

 3 U Mojsijevom zakonu je pisalo: „Ako se neki čovek zavetuje Jehovi ili se zakune [...] ne sme da prekrši svoju reč. Neka učini sve što izađe iz njegovih usta“ (Br. 30:2). Kasnije je Bog nadahnuo Solomona da napiše: „Kad daješ zavet Bogu, ne oklevaj da ga ispuniš, jer bezumnici nikome nisu mili. Ispuni svoj zavet“ (Prop. 5:4). Isus je takođe potvrdio ozbiljnost davanja zaveta, rekavši: „Čuli ste da je starima rečeno: ’Ne kuni se lažno, nego ispuni svoje zavete Jehovi‘“ (Mat. 5:33).

4. (a) Zašto ozbiljno treba da gledamo na svoje zavete? (b) Koje primere ćemo sada osmotriti?

4 Jasno je da na obećanja koja dajemo Bogu ne smemo gledati olako, budući da to utiče na naš odnos s njim. O tome je David rekao: „Ko se može popeti na goru Jehovinu, i ko može stati na njegovo sveto mesto?“ Zatim je odgovorio da to može učiniti samo onaj ko se „ne zaklinje [...] lažno“ (Ps. 24:3, 4). Pogledajmo sada primer Jeftaja i Ane. Na šta su se zavetovali i da li im je bilo lako da to ispune?

ISPUNILI SU SVOJE ZAVETE

5. Koji je zavet dao Jeftaj?

5 Kada je krenuo u rat protiv Amonaca, Jeftaj je molio Jehovu da mu pomogne (Sud. 10:7-9). Zato mu se zavetovao: „Ako mi predaš u ruke Amonove sinove, neka Jehovi pripadne ko god izađe na vrata mog doma, ko pođe meni u susret kad se vratim kao pobednik nad Amonovim sinovima.“ Jehova je uslišio njegovu molitvu i dao mu pobedu nad Amoncima. Kada se nakon pobede Jeftaj vratio kući, pred njega je izašla njegova voljena ćerka jedinica. Došlo je vreme da ispuni svoj zavet i da njegova ćerka pripadne Jehovi (Sud. 11:30-34). Šta je to značilo za nju?

6. (a) Zašto Jeftaju i njegovoj ćerki nije bilo lako da ispune zavet Bogu? (b) Šta o davanju zaveta učimo iz Ponovljenih zakona 23:21, 23 i Psalma 15:4?

6 Ispunjenje zaveta koji je Jeftaj dao značilo je da će njegova ćerka služiti u Jehovinom domu. Da li je on bio nepromišljen kad je dao taj zavet? Nije, jer je morao računati na to da će možda i njegova ćerka biti prva koja će mu izaći u susret. Pa ipak, ni njemu ni njoj nije bilo lako da ispune taj zavet. Za oboje je to bila velika žrtva. Biblija kaže da je Jeftaj, kad ju je ugledao, razderao svoje haljine i rekao da ga je zavila u veliku tugu. Za njegovu ćerku Biblija kaže da je želela da oplače svoje devičanstvo. Zašto? Pošto Jeftaj nije imao sina, a ona neće moći da se uda i da ima decu, njihova porodična loza će se ugasiti. Međutim, i Jeftaj i njegova ćerka su razumeli da je ovde reč o nečem mnogo važnijem od njihovih osećanja. To se jasno vidi u Jeftajevim rečima: „Ja sam se zavetovao Jehovi i ne mogu poreći to što sam zavetovao.“ Njegova ćerka je takođe bez oklevanja rekla: „Učini sa mnom onako kako si [Jehovi] rekao“ (Sud. 11:35-39). Zaista su oboje pokazali da imaju snažnu veru i da ne pomišljaju da pogaze reč koju je Jeftaj dao Svevišnjem Bogu, čak i ako to podrazumeva velike lične žrtve. (Pročitati Ponovljene zakone 23:21, 23 i Psalam 15:4.)

7. (a) Na šta se Ana zavetovala? (b) Kako će Anin zavet uticati na Samuilov život? (Videti fusnotu.)

7 Ana je još jedna osoba koja je ispunila svoj zavet Jehovi. Pošto  je bila nerotkinja, trpela je ruganje i ponižavanje (1. Sam. 1:4-7, 10, 16). Zato je jednom prilikom izlila srce Jehovi i zavetovala mu se: „Jehova nad vojskama, ako pogledaš na nevolju svoje robinje pa me se setiš i ako ne zaboraviš svoju robinju i daš muško dete svojoj robinji, ja ću ga dati tebi, Jehova, za sve dane njegovog života i britva neće preći preko njegove glave“ * (1. Sam. 1:11). Njena molba je bila uslišena i ona je rodila sina kome je dala ime Samuilo. Sigurno je bila presrećna! Pa ipak, nije zaboravila svoj zavet. Kada je rodila sina, rekla je: „Izmolila sam ga od Jehove“ (1. Sam. 1:20).

8. (a) Zašto Ani nije bilo lako da ispuni svoj zavet? (b) Kako se Davidove reči iz 61. psalma mogu primeniti na Anu?

8 Kada je Samuilo prestao da sisa i verovatno imao oko tri godine, Ana je ispunila svoj zavet. Odvela ga je u Jehovin dom u Silomu i rekla prvosvešteniku Iliju: „Molila sam se za ovog dečaka, da mi Jehova usliši molitvu koju sam mu uputila. Zato ga sada dajem Jehovi. Sve dane svog života neka bude posvećen Jehovi“ (1. Sam. 1:24-28). Tamo je Samuilo „rastao pred Jehovom“ (1. Sam. 2:21). Kako li se Ana osećala? Veoma je volela svog sinčića, ali od sada on više neće biti uz nju. Sigurno je čeznula da ga pomazi, zagrli, da se igra s njim i da brine o njemu. Nema sumnje da su joj nedostajali svi ti dragoceni trenuci, koje svaka majka ima dok posmatra svoje dete kako odrasta. Pa ipak, nije se pokajala zbog zaveta koji je dala. Radost je nalazila u tome što je ugodila Jehovi (1. Sam. 2:1, 2; pročitati Psalam 61:1, 5, 8).

Da li živiš u skladu sa zavetima koje si dao?

9. Na koja pitanja ćemo dobiti odgovor?

9 Videli smo da na svoje zavete treba da gledamo ozbiljno. Sada ćemo dobiti odgovor na sledeća pitanja: Koji su neki zaveti koje možemo dati? Kako treba da gledamo na ispunjavanje svojih zaveta?

PREDANJE BOGU

Predanje Bogu (Videti 10. odlomak)

10. Zašto je predanje Bogu najvažniji zavet?

10 Najvažniji zavet je onaj kada se u molitvi predajemo Bogu. Zašto? Zato što tada svečano obećavamo da ćemo svoj život posvetiti njemu i večno mu služiti šta god da se desi. Isus je rekao da se predanjem takoreći odričemo sebe i zavetujemo se Bogu da će nam njegova volja biti na prvom mestu u životu (Mat. 16:24). Od tog dana, „Jehovi pripadamo“ (Rimlj. 14:8). Zato na predanje Bogu treba veoma ozbiljno da gledamo. Jedan psalmista je o važnosti ispunjavanja zaveta rekao: „Kako da uzvratim Jehovi za sva dobra koja mi je učinio? Ispuniću zavete svoje Jehovi, pred celim narodom njegovim“ (Ps. 116:12, 14).

11. Šta si morao da potvrdiš na dan svog krštenja?

11 Da li si se predao Jehovi i krstio u znak predanja? Ako jesi, to je veoma pohvalno. Seti se da su te na dan krštenja pred svim prisutnima pitali da li si se predao Jehovi i da li razumeš da „predanjem i krštenjem postaješ Jehovin svedok i deo Božje duhom vođene organizacije“. Svojim  potvrdnim odgovorom si jasno pokazao da si se predao Bogu i da ispunjavaš uslove da se krstiš kao zaređeni sluga Jehove Boga. Možeš biti siguran da si time veoma obradovao Jehovu!

12. (a) Šta je dobro da se pitamo? (b) Čime treba da dopunjujemo svoju veru?

12 Krštenje je samo početak našeg hrišćanskog života. I dalje treba da živimo u skladu sa svojim predanjem i verno služimo Bogu. Zato je dobro da se pitamo: „Koliko sam napredovao u duhovnom pogledu od krštenja? Da li i dalje služim Jehovi celom dušom? (Kol. 3:23). Da li se često molim? Da li svaki dan čitam Božju Reč? Da li redovno prisustvujem sastancima? Da li propovedam kad god mi se pruži prilika? Da li i dalje uživam u svemu tome?“ Da bismo bili revni i aktivni u službi, treba da poslušamo Pavlov savet da dopunjujemo veru znanjem, istrajnošću i odanošću Bogu. (Pročitati 2. Petrovu 1:5-8.)

13. Čega svaki predani i kršteni Svedok mora biti svestan?

13 Svoje predanje ne možemo poreći, kao da se nismo zavetovali  Bogu. Ako se neko umori od služenja Jehovi ili više ne želi da živi kao njegov sluga, on ne može da tvrdi da se nikad zapravo nije ni predao i da njegovo krštenje nije važeće. * On je ipak svojim krštenjem potvrdio pred svim prisutnima da se predao Bogu. Zato će pred Jehovom i skupštinom biti odgovoran za neki ozbiljan greh koji počini (Rimlj. 14:12). Mi ne želimo da se ikada za nas kaže da smo izgubili ljubav koju smo imali u početku. Naprotiv, želimo da Isus i za nas kaže: „Znam tvoja dela i tvoju ljubav, tvoju veru, službu i istrajnost, i da je tvojih poslednjih dela više nego onih ranijih“ (Otkr. 2:4, 19). Zato dajmo sve od sebe da uvek živimo u skladu sa svojim predanjem i da tako obradujemo Jehovu.

BRAČNI ZAVET

Bračni zavet (Videti 14. odlomak)

14. Zašto je bračni zavet toliko važan?

14 Drugi zavet po važnosti jeste bračni zavet. Zašto? Zato što je brak svet. Prilikom sklapanja braka, mladenci pred Bogom i prisutnima daju bračni zavet. Neki prilikom davanja zaveta obećavaju jedno drugom da će se voleti, ceniti i poštovati „sve dok oboje budu zajedno živeli na zemlji prema Božjem bračnom uređenju“. Drugi se možda ne zavetuju takvim rečima, ali ipak izgovaraju nešto čime daju zavet pred Bogom. Nakon davanja bračnog zaveta, njih dvoje se proglašavaju mužem i ženom. Njihov brak treba da bude doživotna zajednica (Post. 2:24; 1. Kor. 7:39). Zato, kao što je Isus rekao, „što je Bog sastavio, čovek neka ne rastavlja“, ni muž, ni žena, niti bilo ko drugi. Dakle, i muž i žena moraju biti svesni da na razvod ne treba ni da pomišljaju (Mar. 10:9).

15. Kako se naš stav prema braku razlikuje od stava ljudi u svetu?

15 Naravno, ne postoji savršen brak, jer ga sačinjavaju dve nesavršene osobe. Zato Biblija kaže da će oni koji stupe u brak ponekad „imati telesnu nevolju“ (1. Kor. 7:28). Nažalost, u svetu mnogi olako gledaju na brak i zato kad naiđu problemi napuste svog bračnog druga. Ali Jehovine sluge tako ne rade. Oni su svesni da su bračni zavet dali pred Bogom. Ako bi okončali brak, to bi bilo kao da su slagali Boga kada su davali svoj bračni zavet, a Bog mrzi one koji govore laži (Lev. 19:12; Posl. 6:16-19). Bračni parovi ne smeju da zaborave ono što je apostol Pavle napisao: „Jesi li vezan za ženu? Ne traži razvod“ (1. Kor. 7:27). To je mogao da kaže jer je znao da Bog mrzi kada se brakovi raskidaju (Mal. 2:13-16).

16. Šta Biblija kaže o razvodu i razdvajanju?

16 Isus je rekao da je jedini biblijski razlog za razvod preljuba, u slučaju da prevareni bračni drug odluči da ne oprosti bračno neverstvo (Mat. 19:9; Jevr. 13:4). Ali šta se može reći za razdvajanje? Biblija je jasna po tom pitanju. (Pročitati 1. Korinćanima 7:10, 11.) U njoj se ne navode razlozi za razdvajanje. Međutim, neki hrišćanin bi u nekim situacijama mogao zaključiti da ima osnova za razdvajanje. Na primer, ako proceni da mu je život ugrožen  zbog supružnika koji ga zlostavlja ili da je njegov odnos s Jehovom u velikoj opasnosti zbog supružnika koji je otpadnik. *

17. Šta će pomoći parovima da im brak traje?

17 Kada neki par zatraži od starešina pomoć u rešavanju bračnih problema, starešine bi mogle da ih pitaju da li su u skorije vreme gledali film Šta je prava ljubav? ili proučavali brošuru Put do srećne porodice. Zašto? Zato što biblijska načela koja se tamo nalaze pomažu mnogima da ojačaju brak. Na primer, jedan bračni par je rekao: „Od kako smo počeli da proučavamo ovu brošuru, srećniji smo nego ikad.“ Jedna sestra, čiji je brak nakon 22 godine zajedničkog života bio na ivici sloma, kaže: „Oboje smo Svedoci, ali u emocionalnom pogledu smo bili dva sveta. Ovaj film je stigao u pravo vreme. Sada mnogo bolje funkcionišemo.“ Da li si ti u braku? Daj sve od sebe da primenjuješ biblijska načela. To će ti pomoći da ispuniš bračni zavet, a tvoj brak će biti srećan i stabilan.

ZAVET SPECIJALNIH PUNOVREMENIH SLUGU

18, 19. (a) Kako podstrek roditelja može uticati na decu? (b) Na šta se zavetuju specijalne punovremene sluge?

18 Postoji još jedna sličnost između Jeftaja i Ane. Zahvaljujući tome što su ispunili svoj zavet, njihova deca su celog života bila u posebnoj službi u Jehovinom domu. To im je sigurno donelo puno radosti. Slično tome, zahvaljujući podstreku roditelja, mnogi mladi danas posvećuju svoj život službi Bogu i stupaju u punovremenu službu. Takvi roditelji i deca zaslužuju veliku pohvalu (Sud. 11:40; Ps. 110:3).

Zavet specijalnih punovremenih slugu (Videti 19. odlomak)

19 U Jehovinom narodu trenutno ima oko 67 000 članova Međunarodnog reda specijalnih punovremenih slugu. Neki od njih služe kao betelski radnici ili međunarodne sluge za gradnju, neki su u pokrajinskoj službi ili su instruktori u raznim školama, neki su specijalni pioniri ili misionari, a neki održavaju Kongresne dvorane i objekte u kojima se održavaju naše škole. Svi oni su dali „Zavet poslušnosti i siromaštva“ i time se zavetovali da će ispuniti svako zaduženje koje dobiju, da će živeti skromno i da bez odobrenja neće raditi neki svetovni posao. To što se zovu specijalne punovremene sluge ne znači da su oni nešto posebno, već da obavljaju posebna zaduženja. Oni su svesni da imaju veliku odgovornost da ponizno žive u skladu sa zavetom koji su dali, dokle god su u specijalnoj punovremenoj službi.

20. Kako treba da gledamo na svoje zavete?

20 U ovom članku smo razmotrili tri zaveta. Možda si i ti dao neki od njih, ili čak sva tri. Nema sumnje da si svestan toga da na svoje zavete ne smeš gledati olako (Posl. 20:25). Svima nam je jasno da neispunjavanje zaveta sa sobom nosi ozbiljne posledice (Prop. 5:6). Zato želimo da damo sve od sebe da radosno služimo Jehovi i „dan za danom“ živimo u skladu sa zavetima koje smo dali (Ps. 61:8).

^ odl. 7 Ana je zapravo obećala Jehovi da će svog sina dati da služi kao nazirej celog života. To je značilo da će biti u posebnoj službi (Br. 6:2, 5, 8).

^ odl. 13 Budući da starešine sa svakom osobom pre njenog krštenja razmatraju mnogo toga, krajnje su retke situacije u kojima bi se moglo desiti da nečije krštenje nije važeće.

^ odl. 16 Videti knjigu „Održite se u Božjoj ljubavi“, strane 219-221.