Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  april 2017.

Da li imaš Jehovin osećaj za pravdu?

Da li imaš Jehovin osećaj za pravdu?

Objaviću ime Jehovino. On je veran Bog, nema u njemu nepravde (PON. ZAK. 32:3, 4)

PESME: 110, 2

1, 2. (a) Koju su nepravdu doživeli Navutej i njegovi sinovi? (b) Šta ćemo naučiti iz primera koji će biti obrađeni u ovom članku?

ZAMISLIMO sledeću scenu. Jedan čovek je optužen da je počinio ozbiljan zločin. Protiv njega su svedočili lažni svedoci, koji su bili na glasu kao pokvareni ljudi. Na kraju su taj čovek i njegovi sinovi bili pogubljeni. Sigurno je to strašno uticalo na one koji vole pravdu! Međutim, ovo nije neka izmišljena priča. U pitanju je ono što se desilo Navuteju, vernom Jehovinom slugi, koji je živeo u vreme izraelskog kralja Ahava (1. Kralj. 21:11-13; 2. Kralj. 9:26).

2 U ovom članku ćemo najpre videti šta se tačno desilo Navuteju. Kasnije ćemo razmotriti i primer jednog zrelog starešine iz prvog veka, koji je u jednom trenutku pogrešno procenio stvari. Ti primeri će nam pomoći da vidimo koliko je važno da budemo ponizni i da spremno opraštamo ako želimo da imamo Jehovin osećaj za pravdu.

 IZVRTANJE PRAVDE

3, 4. (a) Šta znamo o Navuteju? (b) Zašto je odbio da proda svoj vinograd?

3 Navutej je živeo u vreme kada se većina Izraelaca povodila za lošim primerom kralja Ahava i njegove zle žene, Jezavelje. Taj kralj i njegova kraljica obožavali su Vala i nisu uvažavali Jehovu i njegova merila. S druge strane, Navutej je bio veran Jehovi i bio je spreman da položi svoj život za njega.

4 Pročitati 1. Kraljevima 21:1-3. Kralj Ahav je želeo da kupi Navutejev vinograd ili da mu u zamenu da bolji, ali je to Navutej odbio. Zašto? S poštovanjem je objasnio kralju: „Nikada ti ne bih dao nasledstvo svojih praočeva jer znam da bi to u Jehovinim očima bilo neispravno.“ Navutej je znao da Jehovin zakon zabranjuje da se porodično imanje bespovratno proda (1. Kralj. 21:1-3; Br. 36:7). On je poštovao Jehovin zakon.

5. Šta je Jezavelja učinila da bi se dokopala Navutejevog vinograda?

5 Nažalost, kada je Navutej odbio da proda vinograd, kralj Ahav i zla Jezavelja su se okomili na njega. Ona je smislila da ga osude na osnovu lažnog svedočenja dva pokvarena čoveka. Tako su Navutej i njegovi sinovi bili pogubljeni. Šta će Jehova učiniti povodom ove strašne nepravde?

BOŽJA PRAVEDNA PRESUDA

6, 7. Kako je Jehova pokazao da voli pravdu i zašto je to bilo utešno?

6 Jehova je odmah poslao proroka Iliju kod Ahava. Ilija je osudio Ahava da je ubica i lopov. Koju kaznu je Jehova izrekao? Ahav, njegova žena i njegovi sinovi biće pogubljeni, kao što su to bili Navutej i njegovi sinovi (1. Kralj. 21:17-25).

7 Iako su Navutejeva porodica i prijatelji patili zbog strašne nepravde koju je Ahav počinio, sigurno im je donekle laknulo kada su saznali kako je Jehova brzo reagovao na tu nepravdu. Međutim, ubrzo će njihova poniznost i poverenje u Jehovu biti ispitani. Kako?

8. Šta se desilo kada je Ahav čuo Jehovinu osudu?

8 Kada je Ahav čuo Jehovinu osudu, „razderao je svoje haljine i stavio kostret na svoje telo. Postio je, spavao u kostreti i hodao potišteno“. Dakle, ponizio se i bilo mu je veoma žao zbog onog što je učinio. Šta se zatim desilo? Jehova je rekao Iliji: „Zato što se ponizio preda mnom, neću pustiti ono zlo za njegovog života. U vreme njegovog sina pustiću zlo na njegov dom“ (1. Kralj. 21:27-29; 2. Kralj. 10:10, 11, 17). Jehova, koji ispituje srca, ukazao je Ahavu milost (Posl. 17:3).

PONIZNOST JE ZAŠTITA

9. Zašto je za Navutejevu porodicu i prijatelje poniznost bila tako važna?

9 Kako je to što je Jehova ukazao Ahavu milost moglo da utiče na Navutejevu porodicu i prijatelje? To je mogao biti ispit njihove vere. Ali poniznost bi ih štitila i pomogla im da nastave da verno služe Jehovi. Ona bi ih navela da nimalo ne sumnjaju u Jehovinu pravednost. (Pročitati Ponovljene zakone 32:3, 4.) Nepravda koja je učinjena Navuteju i njegovim sinovima biće u potpunosti ispravljena kada ih Jehova u budućnosti bude uskrsnuo među pravednicima  (Jov 14:14, 15; Jov. 5:28, 29). Zašto je još poniznost važna? Ona pomaže osobi da zadrži na umu da će „istiniti Bog doneti sud o svakom delu i o svemu što je skriveno, i reći će da li je ono dobro ili zlo“ (Prop. 12:14). Dakle, kada Jehova prosuđuje stvari, on uzima u obzir i činjenice koje mi ne poznajemo. Zato poniznost štiti one koji su žrtve nepravde od duhovnog pada i gubitka vere.

10, 11. (a) Kada naš osećaj za pravdu može biti ispitan? (b) Kako će nam pomoći poniznost?

10 Razmislimo sada o našem vremenu. Kako bi reagovao ako bi starešinstvo donelo odluku koju možda ne razumeš ili se ne slažeš s njom? Na primer, šta bi učinio ako ti ili neko s kim si blizak ne možete više da služite u određenom svojstvu? Šta ako tvoj bračni drug, dete ili prijatelj budu isključeni, a ti se ne slažeš s tim? Šta ako smatraš da neko ko je počinio neki prestup ne zaslužuje milosrđe koje mu je ukazano? Ovakvi slučajevi mogu biti ispit za našu veru u Jehovu i njegovu organizaciju. Kako će nam pomoći poniznost? Pogledajmo dva načina.

Kako ćemo reagovati ako starešine iznesu neku odluku s kojom se ne slažemo? (Videti 10. i 11. odlomak)

11 Kao prvo, poniznost će nam pomoći da priznamo da ne poznajemo  sve činjenice. Bez obzira koliko smo upućeni u neku situaciju, ipak ne možemo da čitamo srca. To može samo Jehova (1. Sam. 16:7). Ta nepobitna činjenica će nas podstaći da ponizno priznamo da nemamo potpuni uvid. Tada ćemo biti spremni da svoje razmišljanje uskladimo s Jehovinim. Kao drugo, poniznost će nam pomoći da budemo podložni i strpljivi dok čekamo na Jehovu da ispravi bilo koju stvarnu nepravdu. Jedan mudar čovek iz biblijskih vremena je o tome rekao: „Znam da će dobro biti onima koji se boje istinitog Boga [...] Ali zlome neće biti dobro, niti će produžiti dane svoje“ (Prop. 8:12, 13). Poniznost je uvek najbolji put i za nas i za druge. (Pročitati 1. Petrovu 5:5.)

PETROVA GREŠKA

12. Zašto ćemo osmotriti ono što se desilo u skupštini u Antiohiji?

12 Hrišćani iz Antiohije u Siriji suočili su se sa situacijom koja je ispitala ne samo njihovu poniznost nego i spremnost da opraštaju. Pogledajmo šta se desilo u toj skupštini iz prvog veka i na osnovu toga ispitajmo da li smo spremni da opraštamo. Ono što se desilo s Petrom u Antiohiji pomoći će nam da shvatimo da Jehova može da koristi ljude koji prave greške, a da pritom ne snižava svoja merila.

13, 14. (a) Šta znamo o Petru? (b) Kako je Petar pokazao da je hrabar?

13 Apostol Petar je bio zreo starešina za kog su čuli mnogi hrišćani u prvom veku. Direktno je sarađivao sa Isusom i imao je mnoga važna zaduženja (Mat. 16:19). Primera radi, 36. godine je preneo dobru vest Korneliju i njegovim ukućanima. To je bio važan događaj, pošto je Kornelije bio neobrezani nejevrej. Kada su Kornelije i njegovi ukućani primili sveti duh, Petar je uvideo da se oni sada mogu krstiti kao hrišćani. Zato je rekao: „Može li iko uskratiti vodu da se ne krste ovi koji su primili sveti duh kao što smo ga i mi primili?“ (Dela 10:47).

14 Godine 49, apostoli i starešine u Jerusalimu su se okupili da bi razmotrili da li nejevreji koji su prihvatili hrišćanstvo treba da se obrežu. Na tom sastanku, Petar je odvažno podsetio braću da je bio svedok kada su nejevreji primili sveti duh, iako nisu bili obrezani. To što je rekao pomoglo je vodećem telu iz prvog veka da donese dobru odluku (Dela 15:6-11, 13, 14, 28, 29). Sigurno su hrišćani i jevrejskog i nejevrejskog porekla cenili to što je hrabro izneo činjenice. Bilo je lako imati poverenja u tako zrelog i duhovnog čoveka (Jevr. 13:7).

15. Koju je grešku Petar napravio u skupštini u Antiohiji? (Videti sliku na početku članka.)

15 Kratko nakon sastanka 49. godine, Petar je otišao u Antiohiju u Siriji. Dok je tamo bio, rado se družio s nejevrejskom braćom. Nesumnjivo im je mnogo značilo njegovo znanje i iskustvo. Međutim, odjednom je prestao da jede s njima. Čak je uticao i na druge jevrejske hrišćane, na primer na Varnavu, da i oni slede njegov primer. To je nejevrejske hrišćane veoma iznenadilo i razočaralo. Šta je navelo jednog tako zrelog starešinu da napravi grešku koja je čak mogla dovesti do podela u skupštini? Što je još važnije, kako nam to  što se desilo s njim može pomoći ako nas neki starešina povredi rečima ili delima?

16. (a) Kako je Petar prekoren? (b) Koja pitanja se nameću?

16 Pročitati Galatima 2:11-14. Petar je upao u zamku straha od ljudi (Posl. 29:25). Iako je znao Jehovin stav prema nejevrejskim hrišćanima, uplašio se šta će reći jevrejski hrišćani koji su došli iz Jerusalima. Zbog toga ga je apostol Pavle prekorio i rekao mu da je licemeran. Zašto mu je to rekao? Zato što je čuo Petra kako na sastanku 49. u Jerusalimu brani nejevrejske hrišćane (Dela 15:12; Gal. 2:13). Sada se nameću sledeća pitanja: Kako će nejevrejski hrišćani reagovati na Petrovo nepravedno postupanje? Da li će se spotaći u veri? Da li će Petar izgubiti svoja zaduženja?

SPREMNO OPRAŠTAJMO

17. Kako je Jehova reagovao kada je Petar ispravio svoj stav?

17 Očigledno je Petar ispravio svoj stav. Iako je bio prekoren, nigde u Bibliji ne možemo naći da je ostao bez svojih zaduženja. Zapravo, Jehova ga je kasnije nadahnuo da napiše dve biblijske knjige. U jednoj od njih, Petar za Pavla kaže da je „voljeni brat“ (2. Petr. 3:15). Greška koju je Petar napravio sigurno je bila bolna za nejevrejske hrišćane u Antiohiji. Međutim, Isus, poglavar skupštine, nije prestao da ga koristi (Ef. 1:22). Tako su hrišćani u skupštini u Antiohiji imali priliku da se ugledaju na Isusa i njegovog Oca i spremno oproste Petru. Nadamo se da se niko od njih nije spotakao zbog njegove greške.

18. U kojim situacijama bi trebalo da pokažemo da imamo Jehovino gledište o pravdi?

18 U prvom veku nije bilo savršenog starešine, kao što ga ni danas nema, budući da „svi često grešimo“ (Jak. 3:2). Možda smo svesni te činjenice, ali druga je priča kada smo lično pogođeni. Da li ćemo i u takvoj situaciji pokazati da imamo Jehovino gledište o pravdi? Na primer, kako ćemo reagovati ukoliko neki starešina kaže nešto što deluje kao da ima predrasude? Nadalje, da li ćemo se spotaći ako on nepromišljeno kaže nešto što nas povredi? Umesto da brzo zaključimo kako taj brat ne treba više da bude starešina, zar ne bi bilo bolje da strpljivo čekamo na Isusa, poglavara skupštine? Da li ćemo se potruditi da steknemo širu sliku, možda tako što ćemo uzeti u obzir mnoge godine verne službe tog brata? Ukoliko brat koji nam je učinio nešto nažao nastavi da služi kao starešina, ili čak dobije dodatna zaduženja, da li ćemo biti srećni zbog njega? Ako smo spremni da oprostimo, pokazaćemo da imamo Jehovino gledište o pravdi. (Pročitati Mateja 6:14, 15.)

19. Na šta treba da budemo odlučni?

19 S obzirom da volimo pravdu, jedva čekamo da Jehova iskoreni svaku vrstu nepravde koju trpimo zbog Satane i njegovog zlog sveta (Is. 65:17). Do tada, budimo odlučni da, kada se suočimo s nepravdom, ponizno priznamo da ne poznajemo sve činjenice i spremno oprostimo onima koji nam učine nešto nažao. Tako ćemo pokazati da imamo Jehovino gledište o pravdi.