Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  Broj 4/2016.

Masoreti su pažljivo prepisivali biblijski tekst

 S NASLOVNE STRANE | OPSTANAK BIBLIJE

Pokušaji krivotvorenja

Pokušaji krivotvorenja

PRETNJA PO OPSTANAK. Biblija je opstala uprkos tome što je pisana na propadljivim materijalima i što je bila meta žestokih protivnika. Međutim, postojala je još jedna opasnost. Naime, neki prepisivači i prevodioci pokušali su da izmene njenu poruku. Ponekad su nastojali da prilagode Bibliju svojim verovanjima, umesto da svoja verovanja oblikuju prema njoj. Pogledajmo neke primere.

  • Mesta za službu Bogu: U periodu između II i IV veka pre nove ere, pisci samarićanskog Pentateuha su nakon Izlaska 20:17 ubacili reči „na gori Garizim. Tamo ćeš podići oltar“. Tako su se nadali da će sveti spisi opravdati postojanje hrama na gori Garizim.

  • Trojstvo (Sveta Trojica): Manje od 300 godina nakon završetka Biblije, jedan zagovornik doktrine o trojstvu je u stih iz 1. Jovanove 5:7 dodao reči „na nebu: Otac, Reč, i sveti duh; i ovo troje je jedno“. Ovog dela nije bilo u izvornom tekstu. O tome je biblista Brus Mecger rekao: „Počev od šestog veka, ove reči su se sve češće pojavljivale u manuskriptima starolatinskih prevoda [Vetus Latini] i u Vulgati.“

  • Božje ime: Mnogi prevodioci su, navodeći jevrejsku tradiciju kao razlog, izbacili Božje ime iz Biblije. Zamenili su ga titulama kao što su „Bog“ i „Gospod“, iako se te titule u njoj ne vezuju samo za Stvoritelja već i za ljude, religiozne predmete, pa čak i za Ðavola (Jovan 10:34, 35; 1. Korinćanima 8:5, 6; 2. Korinćanima 4:4). *

KAKO JE BIBLIJA ODOLELA TOJ PRETNJI. Tačno je da su neki prepisivači Biblije bili nemarni, pa čak i podmukli, ali mnogi su bili stručni i veoma pažljivi. U periodu  između VI i X veka nove ere, masoreti su prepisivali hebrejske spise, koji su postali poznati kao masoretski tekst. Kaže se da su brojali reči i slova kako bi zasigurali da se ne uvuče nijedna greška. Kada bi sumnjali da je u glavnom tekstu bila neka greška, označili bi to na marginama. Veoma su pazili da ne menjaju biblijski tekst. „Namerno ga menjati“, napisao je profesor Moše Gošen-Gotštajn, „za njih bi bio najgori zločin.“

Osim toga, biblisti danas lako mogu zapaziti greške zahvaljujući obilju postojećih manuskripata. Primera radi, verske vođe su vekovima govorile kako njihovi prevodi na latinskom predstavljaju autentičan biblijski tekst. Tako su mogli da u 1. Jovanovu 5:7 ubace reči koje nisu bile deo izvornog teksta, o čemu smo govorili ranije u ovom članku. Ta greška se uvukla i u prevod Daničić–Karadžić. Ali šta su pokazali kasnije otkriveni manuskripti? Brus Mecger je napisao: „Ovaj deo [iz 1. Jovanove 5:7] ne nalazi se u drevnim manuskriptima (na sirijskom, koptskom, jermenskom, etiopskom, arapskom, staroslovenskom), osim na latinskom.“ Zbog toga je u nekim revidiranim izdanjima Biblije taj deo uklonjen.

Chester Beatty P46 (biblijski papirusni manuskript, oko 200. n. e.)

Da li drevni manuskripti dokazuju verodostojnost biblijskog teksta? Kada su 1947. otkriveni drevni svici s Mrtvog mora, bilo je moguće uporediti ih s masoretskim tekstom na hebrejskom, koji je nastao hiljadu godina nakon tih svitaka. Jedan od izučavalaca tih svitaka je zaključio da čak i samo jedan svitak „pruža neoborive dokaze da su jevrejski prepisivači više od hiljadu godina krajnje verno i pažljivo prepisivali biblijski tekst“.

U biblioteci „Čester Biti“ u Dablinu nalazi se jedna kolekcija papirusa u kojoj se mogu videti skoro sve knjige takozvanog Novog zaveta, uključujući i manuskripte iz II veka nove ere, što je samo oko 100 godina nakon što je Biblija završena. „Na tim papirusima se može videti obilje novih detalja. Međutim, svi oni potvrđuju da tokom istorije nije bilo velikih odstupanja od izvornog biblijskog teksta“, navedeno je u jednom biblijskom rečniku (The Anchor Bible Dictionary).

„S pravom se može reći da nijedno drugo drevno delo nije tako verno prenošeno“

ISHOD. Obilje drevnih manuskripata potvrđuje da biblijski tekst nije bio značajno izmenjen. „Nijedna druga drevna knjiga nema toliko mnogo svedočanstava iz tako ranog perioda i nijedan nepristran stručnjak ne bi mogao poreći da je tekst koji je stigao do nas gotovo netaknut“, napisao je ser Frederik Kenjon o grčkom delu Biblije, poznatom i kao Novi zavet. Jedan drugi izučavalac, Vilijam Henri Grin, rekao je o hebrejskom delu Biblije, to jest o Starom zavetu: „S pravom se može reći da nijedno drugo drevno delo nije tako verno prenošeno.“

^ odl. 6 Više informacija može se naći u 1. i 2. delu brošurice Istražujmo Božju Reč, koja je dostupna na veb-sajtu www.jw.org.

Saznajte više

IZDAVAČKA DELATNOST

Povereno im je prevođenje ’Božjih svetih objava‘ (Rimljanima 3:2)

Jehovini svedoci su tokom proteklog veka koristili razne biblijske prevode. Zašto su preveli Bibliju na savremeni engleski jezik?

KO DANAS VRŠI JEHOVINU VOLJU?

Zašto su Jehovini svedoci objavili prevod Novi svet?

Zašto je ovaj prevod Božje Reči poseban?