Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  Broj 3/2016.

 S NASLOVNE STRANE | KAD UMRE NEKO KOGA STE VOLELI

Suočiti se s bolnim osećanjima

Suočiti se s bolnim osećanjima

Možemo čuti brojne savete o tome kako se izboriti s bolom. Međutim, nisu svi ti saveti korisni. Na primer, neki će vas možda savetovati da ne plačete i ne pokazujete osećanja. Drugi će vas savetovati da ih pokazujete bez ustezanja. Biblija ističe da je važno biti uravnotežen, što je u skladu s naučnim istraživanjima.

U nekim kulturama se smatra da muškarac ne treba da plače. Ali da li su suze zaista nešto čega se treba stideti? Stručnjaci za mentalno zdravlje priznaju da je plakanje sastavni deo procesa tugovanja. To što dajete oduška svojim osećanjima može vam pomoći da s vremenom nastavite sa životom, i pored ogromnog gubitka koji ste pretrpeli. Potiskivanje osećanja moglo bi vam čak naškoditi. Biblija ne govori da je pogrešno plakati ili da to nije muški. Razmislite o Isusu. Kada je njegov prijatelj Lazar umro, zaplakao je pred svima iako je imao moć da vrati mrtve u život (Jovan 11:33-35).

Često se u periodu žaljenja javlja ljutnja, posebno ako je smrt nastupila iznenada i neočekivano. Postoji mnogo razloga zbog kojih bi ožalošćena osoba mogla da bude ljuta. Na primer, kada joj neko u koga ima poverenja kaže nešto nepromišljeno i neosnovano. „Imao sam samo 14 godina kad mi je otac umro“, kaže Majk iz Južnoafričke Republike. „Na sahrani je anglikanski sveštenik rekao da su dobri ljudi potrebni Bogu i zato ih uzima pre vremena. * Bio sam tako ljut zbog toga, jer nam je otac tada bio najpotrebniji. Iako je od tada prošlo 63 godine, te reči me još uvek bole.“

Šta možemo reći o osećanju krivice? Posebno onda kada smrt neočekivano nastupi, ožalošćena osoba može neprestano ponavljati: „Možda se to ne bi desilo da sam ja uradio ovo ili ono.“ Ili se možda njen poslednji susret s umrlom osobom završio svađom. To može pojačati osećanje krivice.

Ako se borite s ljutnjom ili krivicom, važno je da ta osećanja ne držite u sebi. Bilo bi mudro da razgovarate s nekim prijateljem koji će vas saslušati i uveriti vas da su takva iracionalna osećanja normalna kod onih koji tuguju za nekim. Biblija nas podseća: „Pravi prijatelj voli u svako doba, i u nevolji brat postaje“ (Poslovice 17:17).

Najbolji prijatelj kog ožalošćeni mogu imati jeste naš Stvoritelj, Jehova Bog. Izlijte mu sva svoja osećanja, jer se on „brine za vas“ (1. Petrova 5:7). I ne samo to, u Bibliji nalazimo obećanje da će oni koji se mole Bogu osetiti „Božji mir koji prevazilazi svaki um“ (Filipljanima 4:6, 7). Dopustite Bogu da vam pomogne utešnim rečima koje se nalaze u Bibliji. Sastavite spisak stihova koji vam posebno znače. (Videti propratni  okvir.) Možda neke od njih možete naučiti napamet. Razmišljanje o tim  rečima može vam posebno pomoći noću, kad ste sami i ne možete da spavate (Isaija 57:15).

Jednom čoveku koji ima oko 40 godina i koga ćemo zvati Džek nedavno je žena umrla od raka. On kaže da je ponekad veoma usamljen. Tada mu pomaže molitva. On objašnjava: „Kada se molim Jehovi, ne osećam samoću. Često se noću probudim i ne mogu da spavam. Onda čitam i duboko razmišljam o utešnim rečima iz Svetog pisma, izlivam Bogu svoja osećanja u molitvi i tada spokojstvo i mir ispune moje misli i srce, što mi pomaže da zaspim.“

Mladoj ženi po imenu Vanesa majka je umrla usled bolesti. I njoj je molitva mnogo pomogla. „U najtežim trenucima“, kaže ona, „jednostavno bih dozivala Jehovu i plakala. Jehova je uslišio moje molitve i dao mi potrebnu snagu.“

Neki stručnjaci savetuju ožalošćene da pomažu drugima ili da posvete vreme nekoj društveno korisnoj aktivnosti. To im može doneti radost i ublažiti tugu (Dela apostolska 20:35). Mnogi hrišćani koji su izgubili dragu osobu uvideli su da im pomaganje drugima donosi veliku utehu (2. Korinćanima 1:3, 4).

^ odl. 5 To nije biblijsko učenje. Biblija objašnjava zašto ljudi umiru (Propovednik 9:11; Jovan 8:44; Rimljanima 5:12).