Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  Broj 3/2016.

 BIBLIJA MENJA ŽIVOTE

Naučio sam da poštujem i žene i sebe

Naučio sam da poštujem i žene i sebe
  • GODINA ROÐENJA: 1960

  • ZEMLJA ROÐENJA: FRANCUSKA

  • U PROŠLOSTI: NASILNIK, NARKOMAN, OMALOVAŽAVAO ŽENE

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA:

Rođen sam u predgrađu Miluza na severoistoku Francuske, u radničkom naselju poznatom po nasilju. Moja sećanja na detinjstvo vezana su za žestoke svađe među porodicama koje su tamo živele. U mojoj porodici se na žene gledalo sa omalovažavanjem i muškarci su ih vrlo retko pitali za mišljenje. Zato sam smatrao da je ženi mesto u kuhinji, to jest da treba da brine o mužu i deci.

Detinjstvo mi nije bilo nimalo lako. Kada sam imao deset godina, otac mi je umro od posledica alkoholizma. Pet godina kasnije, jedan moj stariji brat se ubio. Iste godine sam bio svedok ubistva tokom svađe u našoj porodici. Za mene je to bio strašan šok. Rođaci su me naučili da koristim nož i pištolj i da uvek budem spreman da se bijem. Postao sam problematičan mladić koji je mnogo pio i imao tetovaže svuda po telu.

Sa 16 godina sam već svakodnevno pio između 10 i 15 flaša piva, a ubrzo sam počeo i da se drogiram. Da bih došao do novca za svoje poroke, skupljao sam staro gvožđe i krao. Do 17. godine sam već odležao nekoliko zatvorskih kazni. Sveukupno sam bio osuđivan 18 puta zbog krađe i nasilja.

Kada sam imao nešto više od 20 godina, situacija je postala još gora. Dnevno sam pušio i do 20 džointa, a koristio sam i heroin i druge droge. Nekoliko puta sam skoro umro zbog predoziranja. Počeo sam da dilujem drogu, tako da sam uvek sa sobom nosio nož i pištolj. Jedanput sam pucao u čoveka, ali srećom metak se odbio od kopče njegovog kaiša. Kada sam imao 24 godine, majka mi je umrla, što je u meni probudilo još veći bes. Izgledao sam tako da su ljudi prelazili na drugu stranu ulice kada bi me ugledali. Toliko sam se tukao da sam vikende često provodio u policijskoj stanici ili bolnici gde su mi zašivali rane.

Sa 28 godina sam se oženio. Kao što možete i pretpostaviti, prema svojoj ženi se nisam ophodio s poštovanjem. Vređao sam je i tukao. Ništa nismo radili zajedno. Mislio sam da je sasvim dovoljno da je obasipam ukradenim nakitom. A onda se desilo nešto neočekivano. Moja žena je počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Istog dana je prestala da puši, vratila mi nakit i  više nije htela da uzima ukradeni novac. To me je razbesnelo. Branio sam joj da proučava Bibliju i duvao joj dim od cigarete u lice. Takođe sam je ismevao pred celim komšilukom.

Jedne noći, dok sam bio pijan, zapalio sam stan. Moja žena je iz požara spasla i mene i našu petogodišnju ćerku. Nakon što sam se otreznio, počela je da me izjeda krivica. Duboko u sebi, bojao sam se da mi Bog nikada neće oprostiti grehe. Setio sam se da sam čuo da je sveštenik jednom rekao da zli idu u pakao. Čak mi je i psihijatar rekao: „Ti si izgubljen slučaj. Nema nade za tebe.“

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT:

Nakon požara preselili smo se kod roditelja moje žene. Kada su Svedoci došli u posetu kod nje, pitao sam ih: „Može li Bog da mi oprosti sve što sam učinio?“ Oni su mi iz Biblije pročitali stihove iz 1. Korinćanima 6:9-11. Tu se nabraja čitav niz postupaka koje Bog osuđuje, a zatim piše: „A neki od vas bili su takvi.“ Te reči su za mene bile dokaz da je moguće promeniti se. Da bi me uverili da me Bog voli, Svedoci su mi pokazali stih iz 1. Jovanove 4:8. To mi je ulilo nadu, pa sam ih pitao da li bi mogli da proučavaju Bibliju sa mnom dvaput nedeljno. Takođe sam počeo da idem na njihove sastanke. Stalno sam se molio Jehovi.

U roku od mesec dana, odlučio sam da prestanem da se drogiram i da pijem. Prolazio sam kroz strašnu krizu. Imao sam užasne noćne more, glavobolju, grčeve i druge simptome odvikavanja. Pa ipak, u isto vreme sam osećao da me Jehova podržava i daje mi snagu. Osećao sam se poput apostola Pavla. Govoreći o pomoći koju mu je Bog pružao, on je napisao: „Sve mogu uz pomoć onoga koji mi daje snagu“ (Filipljanima 4:13). S vremenom sam uspeo da prestanem i da pušim (2. Korinćanima 7:1).

Osim što mi je Biblija pomogla da steknem kontrolu nad svojim životom, pomogla mi je i u porodičnim odnosima. Postao sam bolji prema svojoj ženi. Počeo sam da je više poštujem i da joj govorim „molim te“ i „hvala“. Svojoj ćerki sam postao otac u pravom smislu te reči. Nakon što sam godinu dana proučavao Bibliju, odlučio sam da posvetim život Jehovi i krstim se. Moja žena je tada već bila krštena.

KAKO MI JE TO KORISTILO:

Siguran sam da su mi biblijska načela spasla život. Čak i članovi moje porodice koji nisu Svedoci kažu da bih do sada sigurno umro od droge ili bih stradao u nekom obračunu.

Moj porodični život se potpuno promenio. Zahvaljujući tome što sam proučavao Bibliju, razumeo sam koje su odgovornosti muža i oca (Efešanima 5:25; 6:4). Sada mnogo toga radimo zajedno kao porodica. Više ne smatram da je mojoj ženi mesto samo u kuhinji već mi je drago da mogu da je podržim dok punovremeno učestvuje u propovedanju. Ona je srećna što može da me podržava dok služim kao skupštinski starešina.

Ljubav i milosrđe Jehove Boga duboko su uticali na moj život. Imam žarku želju da o njemu govorim onima koji su u društvu ožigosani kao izgubljeni slučajevi, jer su nekada mnogi na mene tako gledali. Znam da Biblija ima moć da svakome pomogne da vodi čist i smisaon život. Meni je Biblija pomogla da naučim da volim i poštujem druge, kako muškarce, tako i žene, ali i da poštujem sebe.