Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  Broj 2/2017.

Trgovina robljem između Afrike i Amerike bila je unosan posao

Ropstvo — nekad i sad

Ropstvo — nekad i sad

Devojci po imenu Blesing * je bilo obećano da će po dolasku u Evropu početi da radi u jednom frizerskom salonu. Ali doživela je nešto sasvim drugačije. Deset dana su je tukli i pretili joj da će nauditi njenoj porodici, sve dok nije pristala da se bavi prostitucijom.

Reljefni prikaz egipatskih zarobljenika

Blesing je morala da zaradi između 200 i 300 evra po noći da bi otplatila navodni dug od 40 000 evra, koji joj je nametnula upravnica javne kuće. „Često sam pomišljala da pobegnem“, kaže Blesing, „ali sam se plašila šta će ti ljudi uraditi mojoj porodici. Nisam imala kuda.“ Ona je samo jedna od žrtava seksualne eksploatacije, kojih u svetu ima oko četiri miliona.

Pre skoro 4 000 godina, mladića po imenu Josif u ropstvo su prodala rođena braća. Počeo je da služi u kući bogatih Egipćana. Za razliku od Blesing, Josifa njegovi vlasnici u početku nisu zlostavljali. Ali kada je odbio seksualne ponude svoje gospodarice, ona ga je lažno optužila za pokušaj silovanja. Zato je završio u zatvoru (Postanak 39:1-20; Psalam 105:17, 18).

Josif je bio rob u drevna vremena, a Blesing u 21. veku. Ali oboje su bili žrtve nemilosrdne trgovine ljudima, u kojoj se ljudi tretiraju kao roba i okrutno iskorišćavaju radi finansijske dobiti.

UNOSAN POSAO

U ratu se najlakše dolazilo do robova. Procenjuje se da je egipatski faraon Tutmos III nakon jednog vojnog pohoda iz Hanana doveo 90 000 zarobljenika. Egipćani su ih primoravali da rade u rudnicima, grade hramove i kopaju kanale.

 U ratovima koje je vodila rimska vojska takođe je porobljeno mnoštvo naroda, a ponekad se u rat i išlo zbog velike potražnje za robovima. Smatra se da je do prvog veka polovinu stanovnika grada Rima činilo roblje. U Egiptu i Rimskom carstvu, mnogi robovi su bili surovo eksploatisani. Primera radi, prosečan životni vek jednog rimskog roba koji je radio u rudniku bio je samo 30 godina.

S prolaskom vremena, svet nije postao pitomiji. Od 16. do 19. veka, trgovina robljem između Afrike i Amerike bila je jedan od najunosnijih poslova na svetu. „Procenjuje se da je između 25 i 30 miliona muškaraca, žena i dece bilo oteto i prodato“, stoji u jednom Uneskovom izveštaju. U tom periodu je na stotine hiljada ljudi umrlo na putu preko Atlantskog okeana. Zabeleženo je sećanje jednog od preživelih robova, Olaude Ekvijana, na to mučno putovanje: „Krici žena i bolni uzdasi ljudi na samrti — bio je to prizor nezamislivog užasa.“

Nažalost, ropstvo nije stvar prošlosti. Prema izveštaju Međunarodne organizacije rada, oko 21 milion muškaraca, žena i dece i dan-danas su prisiljeni da rade kao robovi, za šta su plaćeni vrlo malo ili nimalo. Savremeno ropstvo odvija se u rudnicima, fabrikama tekstilne robe, fabrikama cigala, javnim kućama i privatnim domovima. Iako je protivzakonito, ovog ropstva ima sve više.

I danas su milioni u ropstvu

BORBA ZA SLOBODU

Ugnjetavanje je mnoge robove pokrenulo da se bore za slobodu. U prvom veku pre nove ere, gladijator Spartak je sa 100 000 drugih robova digao ustanak protiv Rima, ali bezuspešno. U 18. veku, robovi na karipskom ostrvu Hispaniola su se pobunili protiv svojih gospodara zbog zlostavljanja koje su doživljavali dok su radili na plantažama šećerne trske. To je dovelo do građanskog rata koji je trajao 13 godina, sve dok deo tog ostrva nije proglašen nezavisnom republikom Haiti, 1804. godine.

Međutim, izlazak Izraelaca iz Egipta bio je najveći trijumf robova nad tlačiteljima. Bilo je oslobođeno oko tri miliona ljudi — ceo izraelski narod. Decenijama su vapili za tim. Biblija kaže da im je život u Egiptu bio gorak i mučan jer su bili izrabljivani (Izlazak 1:11-14). Jedan faraon je  čak naredio masovno čedomorstvo kako bi zaustavio porast broja izraelskog naroda (Izlazak 1:8-22).

Okončanje ovog ropstva je posebno jer je sam Bog intervenisao. „Dobro znam muke koje podnose“, rekao je Bog Mojsiju. „Zato sam sišao da ih izbavim iz ruku Egipćana“ (Izlazak 3:7, 8). U znak sećanja na taj događaj, Jevreji svuda u svetu slave Pashu (Izlazak 12:14).

ROPSTVU SE BLIŽI KRAJ

„Kod Jehove, našeg Boga, nema nepravednosti“, kaže Biblija i uverava nas da se on nije promenio (2. Letopisa 19:7; Malahija 3:6). U njoj još stoji da je Bog poslao Isusa na zemlju da propoveda oslobođenje zarobljenima i pusti potlačene na slobodu (Luka 4:18). To očigledno nije značilo da će Isus odmah ukinuti ropstvo. Zapravo, on je došao da oslobodi ljude od ropstva grehu i smrti. Isus je rekao: „Istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32). Čak i danas, istina koju je Isus prenosio oslobađa na razne načine. (Videti okvir „ Biblijska istina ga je oslobodila“.)

Bog je i Josifu i Blesing na različite načine pomogao da se oslobode ropstva. Neverovatna priča o Josifu zapisana je u biblijskoj knjizi Postanak, u poglavljima od 39 do 41. A šta se desilo sa Blesing?

Nakon što je deportovana iz evropske zemlje u kojoj je bila, otišla je u Španiju. Tamo je upoznala Jehovine svedoke i s njima je počela da proučava Bibliju. Tada je čvrsto odlučila da uzme stvari u svoje ruke i nađe pristojan posao. Ubedila je upravnicu javne kuće u kojoj je ranije bila da smanji svotu koju mesečno mora da joj vraća. Jednog dana ju je upravnica pozvala telefonom. Rekla je da ne mora da joj vrati dug i molila je Blesing da joj oprosti. Otkud takva promena? I ona je počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima! „Istina oslobađa na neverovatne načine!“, kaže Blesing.

Jehovu Boga je bolelo kada je video okrutno zlostavljanje izraelskih robova u Egiptu. Nema sumnje da se i danas isto oseća kada vidi svu nepravdu. Istina, da bi se stalo na put svim oblicima ropstva, mora doći do korenite promene u ljudskom društvu. Bog je obećao da će napraviti upravo takvu promenu. „Po njegovom obećanju očekujemo nova nebesa i novu zemlju u kojima će pravednost prebivati“ (2. Petrova 3:13).

^ odl. 2 Ime je promenjeno.